Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačka obavezuje svoje pokrajine na oštrije protivpandemijske mere

Nemački savezni parlamet Bundestag uskoro bi mogao da usvoji novi zakon koji bi savezne pokrajine obavezao da uvedu stroge mere protiv pandemije. Stroge mere bi važile za svih 16 saveznih pokrajina, ukoliko bi broj zaraženih od korona virusa u njima za nekoliko dana drastično porastao, preneo je Politico.U okviru novog zakona savezna vlada je, pored policijskog časa koji bi trajao od 21 čas uveče do pet sati ujutru, predložila i plan za zatvaranje prodavnica, restorana, škola, kao i stroga ograničenja javnih skupova.Mediji prenose da bi se stroge mere uvodile u onim pokrajinama u kojima broj zaraženih poraste sa 100 na 100 hiljada u tri uzastopna dana ili tokom nedelju dana.Nemačka kancelarka Angela Merekel je nakon odustajanja od strožijih mera koje su trebale da se uvedu za Uskrs, preuzela odgovornost za lošu procenu situacije i njena vlada sada je predložila novi zakon.Savezna vlada time, kako naglašava, želi da spreči rast broja smtrtnih slučajeva i spreči treći talas pandemije.Vlada Merkelove novim zakonom nastoji i da u velikoj meri smanji manevarski prostor svih pokrajinskih vlada u zaobilaženju njenih naloga.Pokrajine, kako se navodi, neće moći da pronađu izgovore i izbegnu nametanje takozvanih "nužnih kočnica" za mere koje protiv pandemije donosi vlada u Berlinu.Ako budu usvojene, nove mere uticale bi na sve nemačke savezne pokrajine. Prema poslednjim podacima, u samo tri od 16 nemačkih pokrajina broj zaraženih ljudi od covida 19 porastao je sa manje od 100 na 100 hiljada . U zapadnoj pokrajini Sarland ova stopa je velika i navodi se da bi ona mogla da pređe dozvoljeni prag u bilo kom trenutku. Nemačke vlasti naizgled teže da nova pravila primene što pre, pa je predsednik Bundestaga Volfgang Šauble jasno je stavio do znanja da bi parlament mogao da izglasa novi zakon već sledeće nedelje.Pored Bundestaga, zakoni bi trebalo da prođu i kroz drugi dom nemačkog parlamenta koji predstavlja savezne države.Prema navodima nekih medija novi zakon može da stupi na snagu već 19. aprila, dok bi rasprava o njemu u Bundestagu mogla da počne već sutra.Prema podacima koje je danas objavio Institut Robert Koch (RKI), Nemačka je registrovala više od 3 miliona slučajeva koronavirusa od početka pandemije.Do 9. aprila 15,12% stanovništva u Nemačkoj primilo je najmanje jednu dozu vakcine, preneo je Euronews.U Srbiji su od danas popustije protivpandemijske mere, pa je između ostalog, dozvoljeno da se posle nekoliko nedelja otvore tržni centri.TRŽNI CENTRI OD DANAS OTVORENI

Svet

Bajdenova administracija priprema globalni minimalni porez

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ove nedelje objavila je pregled predloženih izmena američke politike oporezivanja, koje uključuju uspostavljanje globalne minimalne poreske stope, piše Voice of America.Ovaj potez će potencijalno uključiti SAD u napore koje su do sada vodile prvenstveno međunarodne organizacije bogatih zemalja, uključujući G-20 i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Globalni minimalni porez uspostavlja sistem prema kojem će kompanija iz određene zemlje plaćati određeni procenat svoje dobiti u svrhe poreza, bez obzira gde se u svetu ta dobit zarađuje.Odnosno, u zemlji koja nameće globalnu minimalnu poresku stopu, domaća kompanija koja premešta neke svoje aktivnosti u inostranu nadležnost sa niskim porezom morala bi da plati vladi matične države razliku između te minimalne stope i onoga što je firma platila na zaradu u inostranstvu.Neke zemlje, uključujući SAD, već pokušavaju da prikupe deo poreskog prihoda koji izgube kada kompanije preusmere profit u inostranstvo.Tokom proteklih decenija, brojne zemlje, uključujući Irsku i Švajcarsku, usvojile su poreske politike posebno usmerene na privlačenje multinacionalnih poslovnih investicija snižavanjem stopa poreza na dobit. To je zauzvrat podstaklo druge zemlje da takođe smanje svoje stope, kao način da ostanu konkurentne.Prema OECD-u, zemlje širom sveta gube oko 100 milijardi dolara godišnje poreskih prihoda kroz ove manevre, poznate pod skraćenicom BEPS (Base erosion and profit shifting).Tornton Mateson, viši saradnik u Centru za poresku politiku u Vašingtonu, rekao je da ukoliko bi najveće svetske države uspele da postignu sporazum o nametanju globalnog minimuma, „to bi bio veliki preokret trenda u odnosu na ono što smo videli tokom poslednjih nekoliko decenija“.Administracija Bajdena zalaže se za povećanje domaćeg poreza na dobit preduzeća, prikupljenog na prihod nakon odbitka troškova. Administracija je predložila da se globalni minimum postavi na 21 odsto. Ova stopa je mnogo veća od minimalnih stopa koje OECD trenutno uzima u obzir.Grupe koje predstavljaju američke korporativne interese bile su predvidljivo nezadovoljne idejom globalnog minimalnog poreza, posebno s obzirom na potencijal za rast domaćih poreskih stopa pod Bajdenovom administracijom.Zvaničnici OECD-a nadaju se sporazumu o globalnom minimalnom porezu već u junu.

Svet

EU predlaže da se carine na američku robu zamrznu na šest meseci

Evropska unija predložila je da se carine na uvoz vredne milijardu dolara, koje se naplaćuju u trgovinskoj razmeni sa Sjedinjenim Američkim Državama suspenduju na šest meseci, preneo je Der Spiegel. Predlog je stigao samo mesec dana nakon što su se dve strane dogovorile da se carine suspenduju na četiri meseca."Predložili smo suspendovanje svih međusobnih carina na šest meseci kako bismo postigli pregovaračko rešenje", rekao je šef trgovinu Valdis Dombrovskis.Predlog Brisela  je SAD-u, kako se ocenjuje, poslao signal da se traži kompromis u šesnaestogodišnjem sporu oko subvencija za avione."Ovo bi stvorilo prostor, koji je neophodan da industrija i radnici sa obe strane Atlantika 'prodišu'," dodao je Dombrovskis.Predstavnici EU i SAD su se tokom marta dogovorili o četvoromesečnoj suspenziji od naplate carinu za uvoz evropske robe vredne 7,5 milijardi dolara u Ameriku.Sa druge strane EU ne bi naplatila carinu za američke proizvode vredne 4 milijarde dolara.To je, kako se dodaje, rezultat dugotrajnih sporova koji su vođeni pred Svetskom trgovinskom organizacijom, zbog subvencija koje EU i SAD dodeljuju svojim proizvođačima aviona Eirbas i Boing.Dombrovskis je takođe rekao da će EU pomno pratiti zakone koje u SAD pod sloganom "Kupujmo američku robu" donosi administracija predsednika Džoa Bajdena.Ti zakoni inače predviđaju da se javni ugovori u SAD dodeljuju isključivo američkim firmama.Predstavnik Brisela dodao je za Der Spiegel da se EU zalaže za što otvorenija tržišta nabavki u svetu.SRBIJA OD EU TRAŽI UKIDANJE UVOZNIH KVOTA NA ČELIK

Svet

Studenti u Hrvatskoj školarinu mogu platiti i kriptovalutama

Studenti svih godina stručnih studija na smerovima mehatronike, računarstva i zdravstvene nege u Bjelovaru svoje školarine mogu da plate kriptovalutama kao što su Bitcoin, Ethereum, Dia, EOS, Stellar, Ripple i Bitcoin Cash, pišu tamošnji mediji.Takva novost, već realizovana u praksi i ponuđena studentima, omogućila je Univerzitetu primenjenih nauka u Bjelovaru da postane prva visokoobrazovna ustanova u Hrvatskoj koja je prihvatila i uvela takav način plaćanja školarina.Za hrvatsko visokoškolsko obrazovanje ovo je nesumnjivo iskorak, i rezultat je redovne komunikacije sa studentima, ali se ideja javila nakon uvođenja izbornog predmeta koji je studentima računarstva u ovoj ustanovi ponuđen još pre tri godine.“Univerzitet u Bjelovaru uvek prati trendove, pa tako i blokčejn tehnologiju. Ta je tehnologija srodna našim studijama računarstva. Mi smo još pre tri godine uveli izborni predmet Primena blokčejn tehnologije, a naši su studenti oduševljeni tim predmetom”, rekao je Zoran Vrhovski, prodekan za nastavu i studente, ujedno i rukovodilac osnovnih stručnih studija mehatronike.Dodaje da sa studentima komuniciraju pomoću platforme Discord, na kojoj imaju kanal posvećen kriptovalutama. „Naši studenti računarstva i mehatronike vrlo su aktivni na tom kanalu, a isto tako deo njih drži kriptovalute, te mogu da plaćaju školarinu kriptovalutama. Sve to bila je motivacija da ponudimo nešto drugačije”, rekao je Vrhovski za Večernji list.

Svet

Radnici Amazona ipak nisu osnovali sindikat u SAD?

Amazon je pobedio aktiviste koji su pokušavali da uspostave prvi sindikat radnika ove kompanije u SAD-u. Protiv formiranja sindikata glasalo je 1.798 radnika, dok je „za“ glasalo svega 738, prema navodima zvaničnika, piše BBC.U glasanju je učestvovala samo polovina od 5.800 radnika, a prema navodima Američkog sindikata maloprodaje i veleprodaje (RWDSU), sporno je 505 glasačkih listića.Sindikat RWDSU sada planira da uloži žalbu, jer kako oni kažu, Amazon je ilegalno uticao na ishod glasanja.RWDSU je optužio Amazon da se mešao u pravo zaposlenih da glasaju na „slobodnim i poštenim izborima“. Navode da je tehnološki gigant lagao svoje osoblje o mogućim implikacijama ukoliko budu glasali, a dodaju i da je kompanija naložila lokalnoj poštanskoj službi da instalira poštansko sanduče na radnom mestu kako bi nadgledala glasanje.Poraz sindikata završava višemesečne sporove i rasprave o uslovima rada u Amazonu, koji je sa više od 800.000 zaposlenih drugi najveći privatni poslodavac u SAD. Glasanje u Alabami privuklo je veliku pažnju širom SAD-a, a čak ga je i američki predsednik Džo Bajden prošlog meseca nazvao "vitalno važnom odlukom“.Sindikalci su se nadali da će dobiti prve članove iz Amazonovih skladišta u Alabami i pokrenuti novi talas radničkog aktivizma, Ideju su podržale brojne demokrate predvođene Bernijem Sandersom, kao i nekoliko republikanaca. Međutim, poraz je naglasio slabost radničkog pokreta u SAD, a akcije Amazona porasle su dodatnih 0,8 odsto nakon poraza.

Svet

Alibabi kazna od 2,8 milijarde dolara

Kineska onlajn prodavnica Alibaba kažnjena je u matičnoj zemlji sa oko 2,8 milijarde dolara zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tamošnjem tržištu, prenosi Radio Slobodna Evropa.Državno regulatorno telo je u svojoj odluci ocenilo da je mera izrečena pošto je tehnološki gigant ograničavao aktivnosti konkurenciji koja posluje preko njegovih platformi.Kina je započela antimonopolsku istragu protiv Alibabe još u decembru, zbog praksi koje su primoravale trgovce da svoje proizvode nude na jednoj od dve platforme za e-trgovinu, umesto što im je kompanija omogućavala da biraju obe.Generalni direktor Alibabe Danijel Žang je ocenio da rekordno visoka kazna i izmene pravila ne bi trebali da utiču na poslovanje kompanije.Žang je takođe najavio da će Alibaba preduzećima i trgovcima omogućiti lakši ulazak na platformu, kao i da će nastaviti da širi poslovanje na manje kineske gradove i ruralna područja.On je takođe dodao da će "kineski Amazon" sarađivati sa vlastima u svim budućim istragama u vezi sa prikupljanjem i upotrebom podataka kupaca.Osnivač i vlasnik kompanije Alibaba Džek Ma, koji je i jedan od najbogatijih Kineza, privremeno je nestao iz javnosti nakon što je u svom obraćanju prošlog novembra kritikovao kineske finansijske propise.Neposredno nakon javno upućenih kritika, kineska regulatorna tela su sprečila izlazak na berzu Ant Financials-a, Alibabinog fintek odeljka.Inicijalna javna ponuda tog servisa za plaćanje je, prema interesovanju investitora, trebao da bude najveći izlazak na berzu kompanije iz Kine.Zvanični Peking je u međuvremenu pojačao nadzor nad tržištima e-trgovina i platnih usluga koje pripadaju tehnološkim firmama, jer je, prema navodima AP, tamošnji politički vrh zabrinut zbog dominacije najvećih onlajn kompanija, koja svoje aktivnosti šire i u sferi medicinskih usluga i u drugim vitalnim privrednim granama.

Svet

Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?

Ne znači nova presuda suda iz Strazbura da će vakcina protiv korone postati obavezna, niti za to još uvek ima uslova, objašnjava Marina Mijatović iz “Pravnog skenera”. Presuda je ipak važna jer daje mogućnost državama da same odlučuju kako će zaštiti javno zdravlje.“Sud kaže - da li ti sada možeš nekoga da nateraš, da mu daš vakcinu nasilno - ne možeš. Ali, svaka država mora da smisli mehanizme kako će nekoga da ubedi da primi vakcinu iako je vakcinacija obavezna. Mora da država sama postavi balans između individualnog interesa i interesa grupe i zaštite javnog zdravlja. I to je suština ove presude.”Mijatović objašnjava da je Evropski sud za ljudska prava odlučivao o konkrentnom slučaju kada su mu se roditelji iz Češke žalili da ne mogu da upišu decu u vrtić zbog toga što ih nisu vakcinisali, kao i da su zbog toga bili novčano kažnjeni.“Strazbur je rekao da ukoliko je to predviđeno nacionalnim zakonima, da je to onda opravdano. Jer su ti zakoni usvojeni, na snazi, nije bilo pokretanja postupaka pred Ustavnim sudom, da je to protivustavno, protiv ljudskih prava, nego se ti zakoni primenjuju i poštuju.”Bogatim državama 90 odsto vakcina Sud je takođe istakao da vakcinacija nije potpuno obavezna jer ne obavezuje vakcinaciju dece koja imaju kontraindikacije na vakcinu i iz medicinskih razloga ne mogu da prime cepivo. Ista situacija je i u Srbiji, ističe Mijatović.Ona ipak dodaje da to ne znači da bi sud zasigurno doneo istu odluku i kada je Srbija u pitanju, niti da bi ova presuda bila primenjiva u bilo kom drugom slučaju kada je u pitanju obavezna vakcinacija već da bi na to uticale i druge okolnosti.“Sud se uopšte nije izjasnio da li je dobro što postoji obavezna vakcina ili nije dobro. On je to ipak ostavio da će dalje odlučivati na pojedinačnim slučajevima."Na državama je ostavljen izbor kako će zaštiti svoje stanovništvo.“Kako će sada država to uraditi, to je sada pitanje svake države i u svakom pojedinačnom slućaju će se dalje ceniti da li su prekšena prava ili ne. Ne znači ovo - aha znači gde god da je obavezna vakcina to znači da nijedno drugo pravo nije prekršeno.”Mijatović dodaje da se u tekstu presude pominje i trenutna pandemija.“Pominju kovid kao primer kako je teško zaštiti ljude u pandemiji. U smislu da država nema mehanizme u ovoj situaciji. Ako nemaš vakcine, nemaš lekove, koji su to mehanizmi kako ćeš ti da sprečiš širenje zaraze. Znači, ako treba da uzmem u obzir tvoje individualno pravo, pravo kao osobe i pravo na to da se nalaziš u našoj grupi. Osoba ako nije vakcinisana, i ta grupa ako nije vakcinisana, onda će  ta osoba dalje da širi zarazu.”Ipak, ona ističe da nijedna država trenutno ne može da uvede obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa zbog toga što sve vakcine još uvek imaju hitne dozvole, te nisu ispunjeni uslovi za tako nešto.Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna? Domaći sud se može pozvati na ovu presuduMilan Antonijević, pravnik i stručnjak za ljudska prava, ističe da je ova presuda veoma značajna pre svega jer strazburški sud posle dugo vremena zauzeo stav po pitanju obavezne vakcinacije.“U ovom trenutku još prerano reći koji su dometi, ali je sigurno značajno i sigurno će neke od pravnih stavova koje je sud u Strazburu zauzeo da će oni moći da se primenjuju u slučajevima obavezne vakcinacije o kojima ćemo govoriti.”On podseća da se presude Evropskog suda za ljudska prava odnose na konkretan slučaj, ali da postoje i pravna stanovišta koja sud zauzima i koja če moći da važe i u nekim drugim slučajevima ukoliko oni dođu pred ovaj sud.“Ne samo da ova presuda važi za taj slučaj koji je vođen pred Evropskim sudom već je ona obavezujuća i za sve sudove na području Savet Evrope te ako tamo postoji neki stav koji se može koristiti, sud u Srbiji se se može pozvati na ovu presudu,” objašnjava Antonijević.On dodaje da se ovi stavovi suda mogu odnositi i na ostale slučajeve obavezne vakcinacije, ne samo kada je u pitanju vakcinacija dece.

Svet

Proceureli podaci sa 500 miliona Linkedinovih naloga

Linkedin nije saopštio da li će i kako obavestiti korisnike koji su ugroženi poslednjim curenjem podataka sa te društvene mreže, za kojie se sumnja da je ugrozilo podatke sa 500 miliona naloga, prenosi portal Cyber News. Napad se dodio nakona ugrožavanja Fejsbuka, kao i Majkrosoftovih servera.Kako je objavio Cyber News, na jednom hakerskom forumu osvanuli su podaci sa oko dva miliona LinkedIn profila.Osoba koja ih je postavila je naznačila da ima informacije o 500 miliona ljudi, koji su na prodaju.Tokom nedavnog napada na Fejsbuk, takođe su procureli podaci sa više od 500 miliona naloga.Napade su pretrpeli i Majkrosoftovi serveri, pa su tako ugroženi podaci o desetinama hiljada preduzeća. Iako na početku nije bilo jasno da li je u pitanju napad i da li su podaci verodostojni, istraživači su uspeli da potvrde da obelodanjeni uzorak podataka zaista potiče sa Linkedina.U zvaničnom saopštenju Linkedina, navodi se da nije u pitanju hakerski napad, već samo kolekcija podataka koja je skrejpovana sa sajta.Slično je nakon napada kojem je bio izložen saopšto i Fejsbuk.Napominje se da privatne informacije Linkedinovih članova nisu kompromitovane.SAJBER NAPADI NE BIRAJU METU ŠTA SADRŽE PROCURELI PODACI?Podaci koji su procureli kako se navodi sadrže linkedin id, ime i prezime korisnika, imejl adrese, brojeve telefona, pol, linkove ka linkedin profilima, linkove ka profilima na drugim društvenim mrežama, titule i druge poslovne informacije.Ove informacije, kako se napominje nisu kritične jer među njima nema finansijskih informacija.Međutim analitičari upozoravaju da one svakako mogu da budu iskorišćene za razne napade socijalnog inženjeringa, hakovanje profila, targetirane phishing napade, ili spamovanje. Naglašavaju da svi ovi problemi postaju mnogo složeniji ukoliko se ima u vidu da veliki broj ljudi sada radi na daljinu, kao da i kompanije mogu da budu izložene riziku.Sajt koji je obelodanio informacije o slučaju, Cyber News je inače objavio je stranicu na kojoj navodno može da se proveri da li je neka imejl adresa deo ovog probelma na Linkdinu.Ipak, nije jasno da li su hakeri uspeli da nabave svih 500 miliona naloga, ili sa samo dva miliona naloga javno dostupnih.Svima koji imaju naloge na toj mreži savetuje se da provere koje su podatke uneli, kao i da ubuduće pažljivije motre na telekomunkacione kanale koji su izloženi riziku.

Svet

Industrija čipova postaje jedna od najvećih zagađivača

Potražnja za poluprovodnicima raste kako život postaje sve digitalniji, a čipovi su ključna komponenta za proizvode poput veš mašina, pa sve do veštačke inteligencije. Stvarnost je takva da je izrada čipova posao koji zahteva velike resurse i ostavlja pozamašan negativan uticaj na životnu sredinu.U istraživanju iz oktobra prošle godine, istraživači koje je vodio Udit Gupta sa Harvarda koristili su javno dostupne izveštaje o održivosti kompanija, uključujući tajvanski TSMC, Intel i Apple, kako bi pokazali da kako računarstvo postaje sveprisutnije, „tako se povećava i uticaj na životnu sredinu“, pisao je Bloomberg.Očekuje se da će informaciona i računska tehnologija do 2030. godine činiti čak 20 odsto svetske potražnje za energijom. „Proizvodnja čipova odgovorna je za najveći ugljenični otisak“, zaključili su istraživači.Kako istraživači naglašavaju ovo je malo poznata činjenica i neprijatna za vlade koje pospešuju visokokvalitetnu proizvodnju čipova.Planovi Evropske unije za izgradnju infrastrukture za proizvodnju čipova mogu uticati na posvećenost bloka da bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.Kompanije za proizvodnju čipova široko priznaju da postoji problem sa ugljeničnim otiscima, iako ističu akcije koje preduzimaju kako bi ublažile svoje emisije.Čitava situacija prilično je paradoksalna, jer se industrija hvali tehnološkim napretkom koji je omogućio čipovima da postanu neverovatno moćni dok rade sa daleko većom efikasnošću, smanjujući potrošnju energije. Ipak, s milijardama tranzistora koji su sada prenatrpani na jedan čip, njihova proizvodnja je sve složeniji posao.Svaka nova generacija čipova za proizvodnju zahteva više električne energije, vode i samim tim prilikom proizvodnje dolazi do sve veće emisije štetnih gasova.Najnapredniji proizvođači čipova sada imaju veći ugljenični otisak od nekih tradicionalno zagađujućih industrija. Na primer, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da su Intelove fabrike koristile tri puta više vode od pogona kompanije Ford i stvorile više nego dvostruko više opasnog otpada.I industrija i vlade ističu da su poluprovodnici ključni za smanjenje emisija kroz inovacije poput efikasnih energetskih mreža i električnih vozila. „Digitalna tehnologija može pomoći u smanjenju globalnih emisija za 15 odsto time i nadmašiti emisije koje taj sektor stvara“, rekao je jedan portparol Evropske komisije.

Svet

Norveškoj premijerki kazna od 2.300 evra zbog kršenja mera

Norveška policija je u petak saopštila da je kaznila premijerku Ernu Solberg zbog toga što je prilikom porodične proslave svog rođendana prekršila protivepidemijske mere socijalnog distanciranja, piše Rojters.Kazna iznosi 20.000 norveških kruna, što je 2.352 evra, rekao je šef policije Ole Saeverud na pres konferenciji.Premijerka se prošlog meseca izvinila zbog organizovanja proslave svog 60. rođendana u planinskom odmaralištu krajem februara na kojoj je bilo 13 članova porodice, a norveške mere zabranjuju okupljanje više od desetoro ljudi.Iako policija u većini takvih slučajeva ne bi izrekla novčanu kaznu, premijerka je rukodila radom Vlade koja je i nametnula ograničenja."Iako je zakon jednak za sve, svi pred zakonom nisu jednaki", rekao je Saeverud, opravdavajući kaznu.Podsetimo, u Srbiji takođe postoje mere za lokalne samouprave u kojima je proglašena vanredna situacija prema kojima je zabranjeno okupljenja više od petoro osoba.Uprkos tome, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je ujedno i član Kriznog štaba koji mere i predlaže, je nakon pobede fudbalskog kluba "Crvena Zvezda" prisustvovao proslavi na kojoj je bio nedozvoljen broj zvanica koje pritom nisu držale ni rastojanje niti nosile zaštitne maske.I Vesić se izvinio. Ali, to je jedina sličnost sa situacijom u Norveškoj, s obzirom na to da je objavio da je klub u kome je bio kažnjen, ali ne i on sam.

Svet

U rumunske startape lane uloženo 30,4 miliona evra

Prethodne godine je u Rumuniji registorvano ukupno 59 investicija u startape, a njihova ukupna vrednost bila 30,4 miliona evra, navodi se u „Romanian Venture Report 2020“. Vrednost investicija je za 6 odsto veća nego što je to bilo 2019. godine, ali je broj investicija veći sa 50 odsto.Rumunija od 2017. beleži značajan rast ulaganja u startape, što je ne samo znak da su stratapi sve bolji, već i da raste količina dostupnog kapitala na lokalnom tržištu, piše u istraživanju.Rastu i ulaganja u nove startapove. U 2020. godini 39 statrapova je došlo do svog prvog novca, u poređenju sa 2019. kada je do prilike došlop njih tek 18.Startapovi u Srbiji su u periodu između 2009-2019. prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80% sredstava otišlo u samo dve kompanije, navodi se u istraživanju „Digitalni skener“. Više od polovine domaćih startapova nije privuklo nikakva sredstva i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava.

Svet

Britanci kupuju Tošibu?

Investicioni fond iz Velike Britanije CVC Capital Partners uskoro bi trebalo da objavi ponudu za kupovinu japanske korporacije Tošiba (Toshiba), preneo je japanski poslovni portal Nikkei. Mediji prenose da bi to mogla da bude najveća akvizicija neke japanske kompanije.Generalni direktor Toshibe Nobuaki Kurumatani potvrdio je pisanje portala Nikkei o prispeću ponude fonda CVC Capital Partners.Prema njegovim rečima, rukovodioci Tošibe će raspravljati o toj ponudi na sastanku odbora, a razmotritiće i mogućnost da uposle i eventualno druge investitore, da učestvuju u kupovini akcija kompanije.Navodi da bi iznos transakcije mogao da bude dva biliona jena, odnosno više od 18 milijardi dolara prema trenutnom kursu.Nikkei napominje da bi to mogla biti najveća akvizicija neke japanske kompanije.TOŠIBA POSLE FINANSIJSKOG SKANDALA UKIDA 6.800 RADNIH MESTA Portal prenosi i da  bi u pregovore o uslovim prodaje mogla da se uključi i Vlada Japana, s obzirom na činjenicu da je Tošiba veoma važna kompanija u toj zemlji.Zadnjih godine Tošiba prolazi kroz krizu posebno povezanu sa velikim skandalom zbog krivotvorenja finansijskih izveštaja.Tošiba inače trpi i velike gubitke u poslovanju koji su povezani sa učešćem u izgradnji nuklearnih elektrana u Sjedinjenim Državama.

Svet

MMF povećao prognozu svetskog privrednog rasta za 2021. na 6%

Svetska privreda podstaknuta snažnim rastom ekonomske aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama bi trebala da zabeleži rast od šest odsto ove godine, što je za 0,5 procentnih poena više od prognoze objavljene u januaru, saopštio je Medjunarodni monetarni fond (MMF).MMF je revidirao naviše i rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2022. godinu, koji će, kako je naveo, biti 4,4 odsto, ili za 0,2 procentna poena više nego u januaru.Za SAD gde su se nizali jedan za drugim podsticajni programi predvidja se rast od 6,4 odsto u 2021. godini, odnosno 1,3 procentna poena više nego što je procenjeno u januaru, i rast od 3,5 odsto, ili jedan procentni poen više, za 2022. godinu. "Uprkos velikim neizvesnostima oko razvoja pandemije sve jasnije vidimo izlazak iz ove zdravstvene i ekonomske krize", rekla je Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a predstavljajući novo, aprilsko izdanje MMF-a "Globalni ekonomski izgledi 2021".MMF je blago povećao svoju prognozu rasta za evrozonu za 2021. godinu, na 4,4 procenta, navodeći da bi Evropa trebalo da oseti dobrobit od američkog podsticajnog plana za pandemiju.Ipak se produbljuje razlika izmedju evrozone i SAD koje će izaći brže iz pandemije zahvaljujući bržoj vakcinaciji i novom paketu pomoći američkoj privredi koji je usvojila administracija predsednika Džozefa Bajdena od 1.900 milijardi dolara koji će imati  snažniji i brži uiticaj na oporavak ekonomije.Prognoza privrednog rasta za evrozonu je viša za 0,2 procentna poena od prognoze iz januara, dok će američka privreda prema novoj prognozi porasti 6,5 odsto ove godine, odnosno za 1,3 procentna poena više nego što je predvidjeno u januaru.Britanija koja je početkom januara napustila evropsko jedinstveno tržište, će, kao i SAD, brže osetiti oporavak zahvaljujući bržoj masovnoj vakcinaciji nego u EU. Britanski BDP treba da se poveća za 5,3 odsto ove godine, što je više za 0,8 procentnih poena nego u januaru. Dok je kineska privreda već 2020. dostigla svoj nivo pre pandemije, privreda SAD treba da dostigne predpandemijski nivo ove godne.Medjutim, za evrozonu i Veliku Britaniju ekonomska aktivnost će ove godine ostati ispod nivoa na kome je bila krajem 2019, i tako će ostati do 2022. godine, ocenio je MMF.Bajdenov plan oporavka će stimulisati američku privredu 2021. i 2022, a imaće i značajne posledice na glavne trgovinske partnere SAD, navela je ta organizacija.Za 2022. godinu predvidja se rast od 3,8 odsto za 19 zemalja evrozone, odnosno 0,2 procentna poena više nego u prethodnoj proceni. Medjutim evrozona će tek marginalno nadoknaditi kašnjenje za SAD-om čiji BDP će 2022. porasti 3,5 odsto, odnosno jedan procentni poen više nego prethodno prognozirano.

Svet

EU i UNICEF pokreću regionalni projekat za ublažavanje uticaja pandemije

Evropska unija i Unicef najavili su da će zajedno sprovesti program za ublažavanje uticaja pandemije koji je namenjen najugroženijoj deci i porodicama sa Zapadnog Balkana i iz Turske. Program je vredan pet miliona evra i obezbediće bolji pristup javnim službama za skoro pola miliona ljudi.U te službe kako se navodi spadaju one koje promovišu razvoj, obrazovanje, zdravstvene usluge i zaštitu u ranom detinjstvu."Saradnja Unicefa sa EU ima za cilj da zaštiti prava dece na obrazovanje, zdravlje i zaštitu i osigura da nacionalni sistemi koji pružaju ove usluge budu pravičniji, inkluzivniji i zadovolje potrebe najugroženije dece i roditelja", izjavila je regionalna direktorka Unicefa za Evropu i Centralnu Aziju, Afšan Kan.Prema rečima Henoveve Ruiz Kalavere iz Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, program će pomoći porodicama koje žive u udaljenim područjima u oblasti zdravstva i ishrane, a unaprediće i dostupnost usluga za razvoj u ranom detinjstvu. "To predstavlja deo širih napora EU da podrži Zapadni Balkan i Tursku u njihovom odgovoru na pandemiju i ublaži njen uticaj na najugroženije grupe. Ne možemo sebi dozvoliti da stvorimo Covid generaciju.", naglasila je Henoveva Ruiz Kalavera.Multisektorski program EU i Unicefa namenjen je Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.Finansiranje programa je deo paketa pomoći EU Zapadnom Balkanu koji predstavlja odgovor na pandemiju, a trenutno vredi više od 3,3 milijarde evra.Od početka pandemije, kako se dodaje, Unicef radi na ublažavanju uticaja pandemije na živote dece i njihovih porodica, a pomaže i u isporuci medicinskih sredstava i zaštitne opreme za zdravstvene radnike.Evropska unija podseća da je jedna od najvećih globalnih pristalica Covax programa koji, kako se naglašava, predstavlja najbolji način da se osigura pravedan i ravnopravni pristup vkacinama.

Svet

Globalna potražnja za brodskim kontejnerima obara rekorde

Pogoršana nedavnom blokadom Sueckog kanala, globalna potražnja za kontejnerima mogla bi ove godine dostići istorijski maksimum, što će dodatno povećati troškove otpreme, navodi najveći svetski proizvođač kontejnera, javlja South China Morning Post.Kompanija China International Marine Containers (CIMC), najveći proizvođač brodskih kontejnera, kaže da je zabeležila rast cena njihovog standardnog kontejnera od šest metara (TEU). Cena je skočila praktično dvostruko u odnosu na godinu ranije, pa je sada više od 3.500 dolara.Suecki kanal, glavni plovni put za globalnu trgovinu koji povezuje Sredozemno more i Crveno more, ponovo je otvoren u ponedeljak nakon blokade od skoro nedelju dana.Ali mogli bi potrajati dani ili nedelje da se reguliše zaostatak koji nastao blokadom, a analitičari su zabrinuti da bi kašnjenja mogla usporiti rukovanje praznim kontejnerima u lukama i dodatno pogoršati nestašicu.CIMC radi punim kapacitetom od kraja prošle godine, jer su neravnomerni oporavci od pandemije ubrzali kineski izvoz u ostatak sveta i prouzrokovali nedostatak kontejnera kada su porasle pošiljke iz Kine i drugih azijskih zemalja u SAD i Evropu.Osim rastuće potražnje, još jedan ključni razlog visokih cena kontejnera povezan je sa cenama čelika.Nedeljne cene proizvoda od čelika u Kini naglo su porasle na sličan nivo iz 2011. godine, prema podacima kineskog Udruženja za gvožđe i čelik.Prošle godine se neto dobit CIMC-a više nego udvostručila i popela na 806 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući unosnom poslu sa kontejnerima koji je prihodima činio oko 23 odsto poslovanja.

Svet

Ryanair ima velike planove u Zagrebu

Avio kompanija Rajaner (Ryanair), planira da otvori svoju bazu u Zagrebu i uvede 12 novih letova iz glavnog grada Hrvatske ka destinacijama u drugim zemaljama, prenosi portal Exyuaviation.com.  Irska niskotarifna avio-kompanija na taj način bi znatno proširila broj linija sa zagrebačkog aerodromaPutnici iz Zagreba moći će da lete Rajanerom do Brisela, Dortmunda, Frankfurta, Milana, Rima, Podgorice, Osla, Pariza, London i drugih gradova, a letovi ka Briselu i Milanu biće uspostavljeni već od jula.Komerijalni direkotr Rajanera, Džejson Mekginis rekao je da kompanija planira da ponudi do 40 novih linija i tako postane najveći avioprevoznik u Zagrebu, ali i Hrvatskoj."Cilj nam je da prevozimo dva do tri miliona putnika, naveo je Mekginis.Generalni direktor Zagrebačkog aerodroma, Husein Bahadir Bedir rekao je da je privlačenje Rajanera da otvori bazu u Zagrebu strateška odluka."Cilj je da zagrebački aerodrom postane regionalno čvorište i da se ubrza oporavak od pandemije koronavirusa", rekao je Bedir.Novu liniju Rajaner je najavio i na Banjalučkom aerodromu, takođe od jula i ona bi trebalo da povezuje glavni grad Republike Srpske sa Milanom u Italiji.RYANAIR OBUSTAVLJA SVE LETOVE U ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE

Svet

Skaču cene polovnih automobila u Nemačkoj

Cene polovnih automobila neprestalno rastu od jula prošle godine i sada su čak premašile one cene koje su bile aktuelne tokom 2019. godine, kada nije bilo ni krize ni pandemije, prenosi hrvatski portal Revijahak.Portal se poziva na informcaije o prodaji polivnih automobila koje je objavio nemački portal Mobile.de, inače specijalizovan za prodaju automobila.Taj portal, čiji vlasnici posluju u Nemačkoj, zemlji koja važi za najpoznatijeg proizvođača automobila u svetu, navodi da su cene polovnih automobila nastavile su da rastu, uprkos pandemiji.Kako se navodi, u odnosi na februar prošle godine u istom mesecu 2021. one su porasle za jedan odsto i oborile su rekord sa prosekom od 24.793 evra po automobilu.Portal je analizirao cene za ukupno 720 hiljada automobila koji su bili u prodaji ili se još prodaju. Razlog za porast cene polovnjaka vidi se u činjenici da ljudi u krizno vreme radije putuju sopstvenim nego javnim prevozom.U Nemačkoj se najavljuje i smanjenje prodaje starijih polovnjaka zbog novog Zakona o garanciji robe koji se nalazi u pripremi i koji nemačko zakonodavstvo usklađuje sa Evropskom direktivom o prodaju robe."Pretpostavlja se da je svaka neusklađenost koja postane očigledna u roku od godinu dana od trenutka isporuke neke robe postojala i u trenutku njene isporuke, osim ako se dokaže suprotno ili ako ta pretpostavka nije spojiva sa prirodom robe ili sa prirodom njene neusklađenosti", piše u Evropskoj Direktivi o prodaju robe.OD JULA NOVA EKOLOŠKA PRAVILA ZA REGISTRACIJU VOZILA Prodavci automobila u Nemačkoj smatraju da bi primena tih propisa mogla da im donese kratkoročnu korist, ali bi sa druge strane dugoročno mogla da im nanase štetu jer je dosadašnji rok koji se odnosio na tu vrste garancije bio šest meseci.Prodavci automobila smtraju da bi produžetak garantnog roka mogao da im donese veće troškove za popravku starijih automobila, pa se postavlja pitanje da li će im njihova prodaja biti isplativa.Prema poslednjim podacima prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina i tu se poslednjih godina skoro ništa ne menja.Ipak, najavlju se promene u pravilima za registraciju vozila, koje će biti restriktivne prema vlasnicima starijih automobila.

Svet

Cene testova na koronu u Hrvatskoj povoljnije nego u Srbiji

Hrvatski zavod za javno zdravlje (HZJZ) je na svojoj veb-stranici objavio nove cene antigen i PCR testova na Covid-19 koje stupaju na snagu od 7. aprila, piše portal Poslovni.PCR testovi će tako koštati oko 7.800 dinara (500 kuna), test za antitela koštaće oko 2.300 dinara (150 kuna), a prevod rezultata na engleski jezik koštaće oko 2.000 dinara (125 kuna).Ukoliko imate uput lekara opšte prakse, epidemiologa ili specijaliste, tada je testiranje besplatno, u suprotnom testiranje je moguće na lični zahtev uz napomenutu novčanu naknadu.U Srbiji je od 1. januara 2021. godine PCR testiranje na lični zahtev za državljane Srbije poskupelo sa 6.000 na 9.000 dinara, dok je cena u nekim privatnim klinikama za brzi antigeni test oko 1.800 do 2.000 dinara.Cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od 15. decembra prošle godine iznosi 18.000 dinara, prema saopštenju Vlade.U privatnim klinikama u Crnoj Gori PCR test košta 80 evra, dok isti test u Sloveniji košta od 80 do 120 evra.U Severnoj Makedoniji testiranima treba od 40 do 89 evra za testiranje u privatnim laboratorijama.

Svet

Gugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vesti

Gugl, deo holdinga Alfabet, doprineće sa 25 miliona evra novoosnovanom Evropskom fondu za medije i informacije za borbu protiv lažnih vesti, objavila je ta kompanija usred kritika da tehnološki džinovi ne rade dovoljno na razotkrivanju dezinformacija u onlajn prostoru, piše Euractiv.U prethodnoj godini su pandemija kovida-19 i predsednički izbori u SAD podstakli ogorman rast dezinfromacija i neki su okrivili društvene medije da su nedovoljno proaktivne u rešavanju tog problema. Istovremeno su regulatori nagovestili da mogu da preuzmu teške restriktivne mere.Evropski fond za medije i informacije, koji su poslednjih dana marta pokrenuli Fondacija Gulbenkijan i Evropski univerzitetski institut (EUI), za cilj ima da privuče istraživače, one koji proveravaju činjenice (fact-checkers), neprofitne organizacije i druga tela usmerena na javni interes da pomognu u borbi protiv lažnih vesti."Tokom prošlogodišnjih izazova pokazalo se da je važnije nego ikad da ljudi dobijaju tačne informacije i sortiraju činjenice", napisao je u blogu prvi čovek Gugla za biznis i operacije u EMEA (Evropa, Bliski istok i Afrika) Metju Britin.Predviđeno je da Fond funkcioniše pet godina, navodi se.Projekte će ocenjivati i birati Evropska opservatorija za digitalne medije, projekat Evropske komisije iz 2020. u kome učestvuju i istraživači, kao i oni koji proveravaju činjenice.

Svet

MMF poziva na veće oporezivanje bogatih

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je vlade da povećaju oporezivanje bogatih domaćinstava, kako bi se smanjio jaz u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih, koji se pogoršao tokom pandemije Covid-19, piše Gardijan.Upozoravajući da bi ekonomski šok izazvan pandemijom mogao potkopati stavove javnosti o pravičnosti oporezivanja i sistema socijalne zaštite i dovesti do socijalnih nemira, organizacija sa sedištem u Vašingtonu rekla je da istraživanja pokazuju da će vlade imati podršku javnosti ako prebace teret oporezivanja na bogatije članove društva.MMF, koji je tokom prethodne godine izdao zajmove u vrednosti od desetina milijardi dolara zemljama u razvoju, rekao je da će prelazak na digitalne usluge, trend koji je ubrzala pandemija, loše uticati na nekvalifikovane radnike i da će dalje dovesti do većih stopa dugotrajne nezaposlenosti.Nedavna istraživanja u SAD-u i Evropi pokazala su porast podržavanja progresivnije poreske politike i sve više ljudi podržavaja veće oporezivanje bogatih, kaže MMF.Više od 100 zemalja obratilo se MMF-u u vezi sa dobijanjem pomoći otkako je pandemija dovela do najvećeg smanjenja globalne ekonomije još od 1930-ih godina.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.