Svet

Britanske luke i dalje nisu spremne za Bregzit

Niz britanskih luka poziva vladu da odloži uvođenje carine na robu uvezenu iz EU, rekavši da granični prelazi neće biti spremni za julski rok, dok carinski objekti koji se grade u unutrašnjosti zemlje takođe kasne sa rokom, piše britanski Gardijan.Izvoz u EU iz Velike Britanije podlegao je kontroli od 1. januara, ali je britanska vlada odlučila da odloži kontrolu uvoza do leta kako bi trgovcima dala vremena da se pripreme. Od 1. jula ministri očekuju da započne kontrola robe na više od 30 graničnih kontrolnih punktova, gde će se cariniti roba koja iz EU ulazi u Veliku Britaniju morem, železnicom ili vazduhom.Međutim, izgradnja nekih od ovih kontrolnih punktova tek sada je započela, i mnogi trgovci smatraju da infrastruktura neće biti spremna do 1. jula.Ovi granični prelazi moraju biti obezbeđeni tako da se inspekcija živih životinja, mesa i biljaka može odvijati bez rizika od kontaminacije, s veterinarima pri ruci koji će vršiti kontrolu. Oni takođe moraju da obezbede prostor za parkiranje teretnih vozila, što ih čini skupim i složenim za izgradnju.Britanska Nacionalna unija farmera (NFU) upozorava da bi trgovina stokom mogla da se zaustavi, jer nijedna luka na Kanalu ne planira postrojenja za carinu uvezenih domaćih životinja.Lučki operatori kažu da je kašnjenje delom rezultat komplikacija sa vladinim postupkom finansiranja ovih višemilionskih infrastrukturnih projekata.Portparol vlade Velike Britanije rekao je da „vlada preduzima sve mere da luke budu spremne za etapno uvođenje granične kontrole“, dodajući da blisko sarađuju sa lukama koje su dobile finansijska sredstva za izgrađnju potrebne infrastrukture.Lučki operateri su zabrinuti šta bi se dogodilo kada bi se vozila zaustavljala samo u lukama sa gotovim objektima.Takva situacija može poremetiti trgovinske tokove ili prouzrokovati prenatrpanost i kašnjenja u lukama koje imaju završena carinska mesta, zaključuju lučki operateri.

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu nego AstraZeneku ili Modernu

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu protiv korona virusa nego vakcine kompanija Astrazeneka i Moderna, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u toj zemlji, dok samo petina Poljaka smatra da država treba da kupi Sputnjik V. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove pozvala je članice EU da ne koriste rusku vakcinu pre nego što dobije dozvolu te agencije, piše Euractiv.Vakcinacija ruskom vakcinom je prihvatljiva za približno isti broj Slovaka kao i vakcinom Fajzer/Biontek, rezultat je istraživanja koju je agencija Fokus sprovela u februaru.Oko 55 odsto ispitanika je reklo da bi primilo vakcinu američko-nemačke kompanije, dok bi tu vakcinu odbilo oko 35 odsto Slovaka.Rusku vakcinu bi primilo 53 odsto Slovaka, više nego vakcinu Astrazeneka i Moderna, dok je 35 odsto ispitanika bilo protiv njene upotrebe.Premijer Slovačke Igor Matovič je, komentarišući rezulate istraživanja, rekao da je kupovina ruske vakcine bila presudni korak da se osigura da vakcinu primi oko pola miliona ljudi koji se inače ne bi vakcinisali.Odluka premijera da Slovačka kupi dva miliona doza Sputnjika V izazvala je najveću političku krizu od parlamentarnih izbora 2020 i oštre kritike njegova dva koaliciona partnera.Iako je ministar zdravlja prošle sedmice dao hitno odobrenje za rusku vakcinu, njena primena još nije počela, a Slovaci nemaju mogućnost da biraju koju će vakcinu dobiti.

Hrvatska: Prošle godine broj noćenja pao na nivo pre dve decenije

U komercijalnom smeštaju u Hrvatskoj, tokom 2020. godine boravilo je sedam miliona turista i to redstavlja pad , objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo portal Seebiz. Naglašava se da ti podaci predstavljaju pad od 64,2 odsto za samo godinu dana i skoro su isti kao pre 20 godina, kada je turizam bio daleko manje razvijen nego danas.Broj evidentiranih noćenja u Hrvatskoj kojih je tokom 2020. godine bilo 41 milion predstavlja smanjenje od 55,3 odsto u odnosu na 2019. godinu, koja je ujedno bila rekordna u istoriji hrvatskog turizma, baš po broju noćenja.Poređenja radi, tokom 2019. godine broj noćenja bio je 91 milion, što je predstavljalo rekord u istoriji turizma te zemlje.Prošle godine u Hrvatskoj je u komercijalnom smeštju je boravilo više stranih turista, pa je oko 5,5 miliona stranih turista došlo u Hrvatsku, uprkos ograničenim putovanjima zbog pandemije.Strani turisti ostvarili su 35,4 miliona noćenja i to je bio pad od 68, odnosno od 58 odsno u odnosu na prepanemijsku 2019. godinu.Pad fizičkog turističkog prometa u 2020. u komercijalnim smeštajnim objektima ipak su, kako se ocenjuje ublažili domaći turisti iz Hrvatske, kojih je bilo 1,5 miliona (pad od 34,2 odsto u odnosu na 2019. godinu).Domaći turisti su u Hrvatskoj ostvarili 5,4 miliona noćenja, što predstavlja smanjenje od 24 posto u odnosu na godinu pre korone.HRVATSKA SUFINANSIRA ENERGETSKU EFIKASNOST U PROIZVODNJI 2020. SE NAJVIŠE ODMARALI NEMCIProšle godine u Hrvatskoj je boravilo 1,5 miliona nemačkih turista, koji tradicionalno ostvaruju najviše noćenja među stranim turistima u toj zemlji (prošle godine 11,7 miliona noćenja stranih turista iz Hrvatske, što predstavlja pad od 40% u odnosu na 2019-tu).DZS napominje da Nemci najčešće posećuju Istru.Posle Nemaca, po broju noćenja, kako se ističe slede Slovenci, Poljaci, Česi, Austrijanci i Italijani.Region Istre je prošle godine bio najposećeniji, ali je imao 75% manje turista nego 2019. godine.Nakon Istre, po broju turista slede Primorsko-goranska i Splitsko-dalmatinska županija u kojim aje ukupno bilo nešto manje od 16 iliona noćenja.Dugogodišnji "šampion" hrvatskog turizma je Rovinj, koji je i u 2020. godini uspeo da zabeleži najviše noćenja među svim odredištima u Hrvatskoj, 1,7 miliona.Sa po 1,2 miliona noćenja slede ga Medulin i Poreč, dok je Dubrovnik imao 776 hiljada noćenja. Dubrovnik je imao najveći pad u broju noćenja od 82 odsto, dok je u ostalim nabrojanim mestima taj pad bio ili 50 ili 60 odsto u odnosu na broj noćenjaiz 2019. godine.

Lidl prodaje automobile u Nemačkoj

Lanac supermarketa Lidl nedavno je najavio prodaju automobila u Nemačkoj po diskontnim cenama, piše poslovni.hr. Lidl je već 2016. godine u rekordnom roku prodao Fiat 500. Sada pokušav...

Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina?

Vakcina protiv kovid-19 obećava povratak u normalniji život, ali je stvorila i globalno tržište vredno više desetina milijardi dolara godišnje za neke farmaceutske kompanije, piše list Guardian.Među najvećim dobitnicima biće Moderna i Pfizer - dve veoma različite američke farmaceutske kompanije, koje obe naplaćuju više od 30 dolara za dve doze. Moderna je osnovana pre samo 11 godina, nikada nije ostvarila profit i zapošljavala samo 830 zaposlenih pre pandemije. Pfizer vuče korene još iz 1849. godine, prošle godine je kompanija ostvarila neto dobit od 9,6 milijardi dolara i zapošljava skoro 80. 000 radnika.Drugi proizvođači lekova, poput britansko-švedske Astra Zeneke i američke farmaceutske kompanije Johnson & Johnson, obavezali su se da će svoje vakcine pružati na neprofitnoj osnovi dok se pandemija ne završi.Da li će tržišta za kovid vakcinu biti i dalje zavisi od toga da li će vakcina protiv kovid biti jednokratna ili će biti potrebna redovna vakcinacija, poput vakcine protiv gripa. Ali u bliskoj budućnosti očekuje se velika finansijska dobit, navodi list.Kad je reč o Fajzer vakcini koja je napravljena zajedno sa nemačkom kompanijom BioNTech, vlade širom sveta su naručile oko 780 miliona doza. SAD su naručile 200 miliona doza za 3,9 milijardi dolara, Evropska komisija 300 miliona), dok će 40 miliona doza ići preko Covax programa u zemlje sa nižim prihodima. Za dve doze u SAD treba izdvojiti ko 39 USD, a u EU košta oko 30 USD. Na trećem mestu po prihodima koje će ostvariti od prodaje biće JonsonJohnson & Johnson koji prvi na svetu pravi vakcinu u jednoj dozi. Na četvrtom mestu je Astra Zeneka.Kineska Sinovac firma je na petom mestu po procenjenoj prodaji. Kako navodi Guardian, ova kompanija je najavila da može da proizvede više od milijardu doza ove godine. Vakcina se u nekim kineskim gradovima prodaje po ceni od 60 dolara za dve doze.

Revizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicima

Revizori EU-a ispituju koliko su se poštovala prava putnika u avio saobraćaju tokom pandemije uzrokovane COVID-19, saopštio je Evropski sud revizora. Sud podseća da su aviokompanije do...

Sve veće nezadovoljstvo Nemaca

Još od početka pandemije u Nemačkoj nije bilo tolikog nezadovoljstva prema vladi kancelarke Merkel. Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, građani žele i brže vakcinisanje i više testova i više ukidanja zabrana, piše Dojče vele.Sve je manje razumevanja za mere nemačke vlade u suzbijanju pandemije, pokazuju rezultati redovnog mesečnog ispitivanja javnog mnjenja „Dojčlandtrend“ (Deutschlandtrend). Čak 47 odsto upitanih podržava mere zabrana, a njih 20 odsto želi da mere budu još oštrije. Međutim, kada se postave konkretna pitanja o merama koje se sprovode, pokazuje se da nezadovoljstvo i nerazumevanje na veoma visokom nivou, navodi ovaj list.Najgore prolaze vladine mere za nabavku vakcina i organizaciju vakcinacije. „Da bi se sprečilo da se neko progura preko reda, distribucija vakcina i vakcinisanje sprovode se u posebnim centrima – a oni su uglavnom još uvek prazni zbog čitavog niza razloga. Tri četvrtine upitanih ne može zato da razume zašto to ne ide brže i efikasnije“, navodi se u istraživanju.Trebalo bi napomenuti da je ispitivanje sprovedeno početkom ove nedelje, pre odluke da se vakcine od sledećeg meseca stave na raspolaganje i kućnim lekarima, što će vrlo verovatno da ubrza proces.Sve veći broj upitanih zabrinut je zbog mera podrške privredi, a dve trećine upitanih nezadovoljno je time kako političari donose mere protiv koronavirusa. Uprkos svemu, vlada kancelarke Angele Merkel do sada je dobro prolazila u ispitivanjima. Prošlog meseca njenim radom bilo je zadovoljno 55 odsto ispitanih, ali je to zadovoljstvo sada palo na 50 procenata. Istovremeno, 49 odsto ispitanih izražava jasno nezadovoljstvo merama vlade.Kancelarkom Merkel lično još uvek je zadovoljno 64 odsto ljudi, tako da je ona i dalje najpopularnija političarka u Nemačkoj. Pritom bi trebalo napomenuti da je ta podrška prošlog meseca bila veća za čak pet procenata.Najveći pad popularnosti doživeo je ministar zdravlja Jens Špan (CDU) popularnost mu je pala za 12 odsto, na 39 procenata.

Evropa postala poželjnija za strane direktne investicije od Hong Konga

Evropa prvi put na čelu kao najatraktivniji region za direktne strane investicije (SDI), završavajući petogodišnju vladavinu Hong Konga i ojačavajući otpornost regiona nakon Bregzita, piše fDi Intelligence.Švedska je zauzela pol poziciju u najnovijem indeksu globalnih prilika, koji meri koliko su institucije i politike 145 zemalja okrenute prema stranim investitorima. Ujedinjeno Kraljevstvo se plasiralo na drugo mesto, a slede SAD, Holandija i Švajcarska.Hong Kong i Singapur bili su vođe još od 2017. godine, ali su nedavno izgubili tu prednost pred evropskim zemljama sa visokim prihodima zahvaljujući svojoj stabilnosti, jačanju poslovnih okvira i ekonomskim zaslugama.Vođe regiona su se dobro pokazale u svih pet oblasti obuhvaćenih rang listama koje uključuju ekonomske osnove, finansijske uslove, percepciju poslovanja, institucionalni okvir i međunarodne standarde i politiku.Švajcarska se popela za 20 mesta od 2017. godine, a Holandija za 18 mesta. U međuvremenu, Danska je skočila 17 mesta i sada se nalazi na šestom mestu, a Finska za 13 mesta i sada je na osmom.Rastući uticaj Kine konačno je sustigao Hong Kong, koji je pao na 17. mesto nakon pada političke autonomije i socijalnih nemira. Prošle godine je broj stranih kompanija sa kancelarijama u Hong Kongu prvi put opao od 2009. godine.Napredne ekonomije i dalje zauzimaju prvih 30 mesta.Afrika je još uvek region sa najnižim rangom, a ni Južna Amerika nije poboljšala svoju poziciju.

Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare

Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a."Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA? Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.U izvještaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovjek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.

Kipar planira registar svih kompanija na ostrvu

Kipar u narednim mesecima planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija, rasvetljavajući tako netransparentne i složene korporativne strukture iza fiktivnih kompanija, piše agencija Rojters.Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi se uveli u novi registar.Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici kažu da bi to moglo označiti prekretnicu za Kipar, za koji kažu da je privukao one željne da sakriju svoje bogatstvo iza fiktivnih (shell) kompanija, privučenih niskim poreskim stopama.Prema rečima Antonije Faite-Stavride, više zvaničnice u Ministarstvu energetike, trgovine i industrije Kipra, ove kompanije će sada imati šest meseci da prikupe sve neophodne podatke za novi registar.Kipar već dugo pokušava da se reši imidža države čija vlada bez pitanja prima novac od investitora. Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za investicije naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.Početni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev, rekla je Faita-Stavride.Neki antikorupcijski aktivisti kažu da to nije dovoljno.„To još uvek neće biti javni registar, što je trenutni uslov na nivou EU“, upozorila je Maira Martini iz Transparency International.Da bi bila zaista efikasna, trebalo bi je povezati sa drugim bazama podataka, poput vlasništva nad nekretninama, kažu aktivisti.Očekuje se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan „do kraja ove godine“, bez ulaska u detalje.

Google menja način oglašavanja na svojim platformama

Gugl (Google) planira da promeni način oglašavanja na svojim platformama koji je do sada funkcionisao na osnovu pretraživanja pojedinaca na više veb lokacija, što bi moglo da ubrza preokret u industriji digitalnog oglašavanja, piše Vol strit žurnal.Tehnološki gigant planira da od naredne godine zaustavi ulaganje u tehnologije za praćenje, koje jedinstveno identifikuju korisnike dok pretražuju internet.Oglašavači koriste te prikupljene podatke da bi utvrdili kome će prikazati oglas i da li je ta osoba potom kupila oglašeni proizvod. Nakon promene koju Gugl planira da uvede, oglašivači neće imati tako detaljnu sliku korisnika.Gugl sada predlaže sopstvenu tehnologiju koja će postići mnogo istih stvari koje su oglašivači do sada postizali korišćenjem „kolačića“.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u "grupe sa istim interesovanjim". Umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati "skriveni u gomili".Testiranje ove tehnologije trebalo bi da počne u drugom kvartalu.Google je činio 52 odsto prošlogodišnje globalne potrošnje za digitalne oglase, od 292 milijarde dolara, izveštava konsultantska kuća Jounce Media. Očekuje se da će kolačići biti u potpunosti ukinuti naredne godine.Google planira ukidanje "kolačića"

Sevilja će koristiti pomorandže kao izvor električne energije

Sevilja, grad na jugu Španije, započela je pilot-projekat koji za cilj ima da koristi metan prikupljen pri fermentaciji pomorandži za proizvodnju čiste energije, piše britanski Gardijan.Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Beninjo Lopez, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.Kako je Lopez dalje objasnio, fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke i dodao da su pomorandže problem za grad, a da će na ovaj način uspeti da stvore dodatnu vrednost od otpada ovog voća.U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Čejas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je Čejas.Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.

Sinovac Biotech: Godišnje ćemo proizvoditi dve milijarde doza vakcine

Kineska farmaceutska kompanija Sinovac Biotech saopštila je danas da planira da poveća proizvodnju svoje vakcine na 2 milijarde doza godišnje do juna, javlja agencija Rojters.Brojka je dvostruka u odnosu na prethodni godišnji kapacitet od milijardu doza za koji je kompanija rekla da bi mogla da dostigne do februara.Kineski državni medij Global Times prvi je izvestio o ovome, pozivajući se na komentar izvršnog direktora te kompanije, Jina Vejdonga.Upotrebu ove vakcine odobrila je kineska vlada prošlog meseca.

Smene na čelu Rio Tinta zbog miniranja aboridžinskih pećina

Predsednik Odbora direktora rudarske kopmanije Rio Tinto Sajmon Tompson, saopštio je da više neće biti na toj funkciji zbog miniranja starih aboridžinskih pećina u Australiji, incidenta koji se dogodio prošlog maja u kanjonu Juukan Gorge, prenosi Wall Street Journal. Ovaj incident je privukao pažnju srpske javnosti, jer Vlada Srbije Rio Tinto naziva svojim budućim strateškim partnerom u eksploataciji litijuma.Druga po veličini rudarska kompaniju u svetu, Rio Tinto, saopštila je da je Tompsonova odluka odgovor na želje akcionara Rio Tinta, koji su zahtevali da kompanija preuzme veću odgovornost za ovaj incident."Na kraju, odgovoran sam za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja", izjavio je Sajmon Tompson.Rio Tinto je da saopštio da Tompson neće tražiti da ga ponovo reizabran naredne godine na funkciju koju sada obavlja i to je glavna posledica koju će on zapravo snositi zbog incidenta u kom su oštećene aboridžinske pećine stare oko 46 hiljada godina.Tompson je u odboru direktora Rio Tinta od 2014. godine, a njegov predsednik je od 2018. godine.On će ostati predsednik Rio Tinta do redovnog godišnjeg sastanaka akcionara sledeće godine, ali bi mogao da ode i ranije, ako mu se nađe zamena.Rio Tinto je u kanjonu Jukkan Gorge izvodio radove na proširenju svog rudnika gvožđa, tokom kojih su u eksploziji oštećena drevna svetlilšta lokalnog stanovništva.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJUKOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Tompson, kako se dodaje postaje četvrti funkcioner Rio Tinta, koji je tu kompaniju napustio zbog ovog incidenta.Pre njega, Žan Sebastijan Žak, smenjen je sa mesta izvršnog direktora, zajedno sa još dvojicim rukovodilaca.Mnogi investitori i same vlasti u nekim zemljama već su počeli da zahtevaju od rudarskih kompanija da izgrade bolji odnos odnos sa "tradicionalnim vlasnicima" zemljišta, kao što su tradicionalni narodi iz australije, gde se nalaze njihovi rudnici.To podrazumeva i da same kompanije podstiču tradicionalne vlasnike zemljišta da pokrenu pitanja i žalbe, ako nisu zadovoljni radom tih kompanija.U Rio Tintu su, kako se podseća, nakon incidenta smatrali da će posledice rešiti tako što će uskratiti bonuse odgovornim rukovodiocima, ali je to izazvalo negodovanje akcionara, koji su tražili da se preduzmu konkretnije mere.Kompanja je krajem avgusta saopštila svoju verziju incidenta u kanjonu Jukkan Gorge i zaključila da za rušenje pećina nije odgovoran nijedan pojedinac, kako i da nije bilo nikakve greške.Jedan od aboridžinskih predstavnika optužio je Rio Tinto da svojim izjavama "kreči ruševine".U australijskoj javnosti Tompsonova odluka tumači se kao konačno priznanje odgovornosti za incident.Tradicionalni vlasnici kanjona Juukan Gorge su narodi Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP).Oni su nedavno saopštili da su ranije kadrovske promene u Rio Tintu sprovedene nakon incidenta još jedan znak nepoštovanja prema njima.EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA POSLOVI RIO TINTA U SRBIJIPreko kompanije Rio Sava, kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da iskopava rudu jadarit, otvori rudnik, sagradi postrojenje za eksploataciju, kao i jalovište u dolini reke Jadar, blizu Loznice.Jadarit je inače ruda koja je pronađena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, metal od kog se prave električne baterije i čija tražnja raste sa porastom broja električnih vozila u svetu.Javnosti u Srbiji ranije je saopšteno da je kompanija Rio Tinto planirala da u istraživanje jadarita uloži oko 20 miliona dolara do kraja 2017. godine.Ubrzo nakon incidenta koji se dogodio u Australiji, u Srbiji je počelo da se govori o poslovima Rio Tinta.U selima koja se nalaze u dolini reke Jadar, kao i u samoj Loznici osnovana su brojna udruženja koja se protive otvaranju njihovog rudnika litijuma.Oni su organizovali i proteste, a kao glavni argument protiv Rio Tinta navode strah od ekoloških incidenata.Sumnje u iskrene namere Rio Tinta, koji tvrdi da će sve raditi po zakonu, potvrdili su i brojni naučnici iz Srbije, kao i mnoge ekološke organizacije.U svom ekspozeu, mandatarka novog sastava Vlade Srbije, Ana Brnabić, navela je da Srbija sa Rio Tintom želi da uspostavi partnerski odnos u eksploataciji litijuma.Poslovanje Rio Tinta prate brojni ekološki incidenti i spornja sa lokalnim stanovništvom i u drugim zemljama u kojima su otvarali svoje rudnike.EKOLOŠKE ORGANIZACIJE ČEKAJU JAVNI SASTANAK KOJI IM JE OBEĆAO RIO TINTO

IATA: Potražnja za letovima nastavila da opada i u januaru

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je da je putnički saobraćaj opao u januaru 2021. godine, kako u poređenju sa nivoima pre pandemije (januar 2019. godine), tako i u odnosu na decembar prošle godine, navodi se na sajtu ovog Udruženja.Ukupna potražnja u januaru ove godine (merena prihodima putničkih kilometara ili RPK) opala je za 72,0 odsto u odnosu na januar 2019. To je čak gore od 69,7 odsto međugodišnjeg pada zabeleženog u decembru prošle godine.Ukupna domaća potražnja pala je za 47,4 odsto u odnosu na nivo pre krize. U decembru je pad bio manji i iznosio je 42,9 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ovo slabljenje u januaru je u velikoj meri podstaknuto strožom kontrolom domaćih putovanja u Kini tokom praznika oko lunarne nove godine.Međunarodna potražnja putnika u januaru bila je za 85,6 odsto niža od januara 2019. godine, što predstavlja veći pad u poređenju sa 85,3 odsto zabeleženim u decembru prošle godine.IATA je objavila novu analizu koja pokazuje da se očekuje da će avio-industrija poslovati sa gubitkom tokom čitave 2021. godine. Prethodna analiza iz novembra pokazala je da će avio-kompanije ostvariti prihod u četvrtom kvartalu ove godine, međutim sada se ta očekivanja pomeraju za 2022. godinu.Procenjuje se da će avio-industrija izgubiti između 75 i 95 milijardi dolara u 2021. godini, u odnosu na prethodno predviđenih 48 milijardi dolara.„Već je jasno da će prva polovina 2021. godine biti gora nego što se ranije očekivalo. To je zato što su vlade pooštrile ograničenja putovanja kao odgovor na nove varijante COVID-19“, navodi IATA.Terminske rezervacije za leto (jul-avgust) trenutno su 78 odsto ispod nivoa u poređenju sa februarom 2019. godine.Od ove niže početne tačke za godinu, optimistični scenario uključuje da se ograničenja putovanja postepeno ukidaju nakon što se osetljiva populacija u razvijenim ekonomijama vakciniše.U takvom slučaju potražnja 2021. godine iznosila bi 38 odsto nivoa 2019. i aviokompanije bi tokom ove godine izgubile 75 milijardi dolara.To bi dalje značilo da bi avio-prevoznici izgubili 7 milijardi u četvrtom tromesečju, u poređenju sa prognoziranim gubitkom od 33 milijarde dolare u prvom kvartalu.Pesimistični scenario, s druge strane, očekuje da će avio-kompanije izgubiti 95 milijardi dolara tokom ove godine, gde bi u prvom kvartalu izgubile 33 milijarde, a u četvrtom 16 milijardi dolara.U ovom slučaju, potražnja za 2021. bila bi samo 33 odsto nivoa 2019.„Povećana sposobnost testiranja i distribucija vakcina ključni su za vlade kako bi se ekonomska aktivnost vratila u normalu, uključujući i putovanja. To će omogućiti avio-industriji da bude spremna da podstakne oporavak bez nepotrebnog odlaganja“, rekao je direktor IATA-e Aleksander de Žunijak.

Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta

Od 2013. godine 3. marta u velikom broju zemalja obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije (UN), podseća Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je "Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete".Cilj je da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima.Svetski dan divljih vrsta obeležava povodom potpisivanja Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), događaja održanog 3. marta 1973. godine. Cilj je te konvencije je da se ukaže na potrebu da se očuvaju divlje vrste, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.Danas u šumskim područjima sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi, koji se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, kažu da im je osnovni zadatak da povećaju broj zaštićenih područja na oko 17 % površine Autonomne pokrajine Vojvodine. Kažu i da je veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divjih vrsta životinja, njih čak 48 bio obuhvaćen njihovim aktivnostima.Nke od tih životinja su, kako se navodi, ptice poput vetruški, orlova belorepana, mišara, belih roda, sova utina, šumskih sova, ćukova, stepskiog sokola, jastreba, i drugih.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraZANEMARENA BRIGA O ŠUMAMATrenutno stanje u Srbiji, barem prema tvrdnjama velikog broja ekoloških aktivista ukazuje na činjenicu da se šume ne čuvaju dovoljno, kao i da se nekontrolisano seku.Jedan od takvih problema, prema tvrdnjama pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, nalazi se upravo u prvom nacionalnom koji je proglašen u Srbiji, Nacionalnom parku Fruška Gora.Drveće se prema njihovim rečima, nekontrolisano seče zbog prodaje, a zaštićene vrste ptica, poput orlova krstaša ugrožava buka terenskih vozila, takozvanih kvadova.Ekološki aktivisti takođe, često naglašavaju i borbu protiv gradnje mini-hidrocentrala na rekama u Srbiji i okolnim zemljama, kako bi se u njima sačuvao živi svet, pa samim tim i celokupan biodivrezitet.

Vakcinacija smanjuje bogatstvo „kovid-milijardera“

U zdravstvenoj industriji pandemija koronavirusa dovela je do velikih bogatstava veoma brzo. Međutim, vakcinacijom, sada ta bogatstva istom brzinom „isparavaju“, pisao je Bloomberg, a prenosi Startit.Pandemija je jasno pokazala brojne propuste u u svetskoj ekonomiji, propuste vlada i međunarodnih institucija da se obezbede i pripreme u slučaju globalne pandemije. Brojne kompanije popunile su tu prazninu, ubrzano razvijajući nove tehnologije ili se prilagođavajući novim potrebama i vanrednim okolnostima.Sada, kada se te okolnosti polako smiruju, jasno je da vrednost koju su generisale te kompanije nije dugog veka.Jedan od tih primera je južnokorejska kompanija Seegene koja proizvodi testove za COVID-19. Seegene je razvio svoj test krajem januara prošle godine i kompaniji je vrednost skočila za 919 odsto na vrhuncu potražnje. Kada je potražnja opala, opala je i vrednost kompanije, a bogatstvo osnivača spalo je sa 1,6 milijardi na oko 800 miliona dolara.Slično je i s malezijskim proizvođačem rukavica Top Glove Corp. — kada je tržište shvatilo da će biti manje potrebne nego u jeku pandemije, počela su klađenja protiv kompanije, i usledio je pad od preko 40 odsto cene akcija, što je osnivačima i vlasnicima kompanije s računa zbrisalo 9 milijardi dolara. Iako su pojedine kompanije iskoristile trenutak povećane vrednosti za pozicioniranje na tržištu — recimo, za otkup sopstvenih deonica, ili nova ulaganja — većina je preko noći stekla stotine miliona ili čak milijarde, da bi gotovo preko noći izgubili većinu stečene dobiti, piše Startit.Na osnovu ovakvih kretanja na tržištu, stiče se utisak da je ekonomija korone vrsta mehura, i da povećana potražnja u najvećem broju slučajeva neće biti dobra za kompanije koje su najpre morale da razviju kapacitete, a potom i da se bore sa naglim opadanjem potražnje.Pravi pobednici najverovatnije će biti proizvođači vakcina, koji su u jeku pandemije pronašli nove metode proizvodnje, koji će biti korisni i nakon ove krize. Kriza je dobra prilika za brzu zaradu i rizične poteze, ali samo trajna vrednost na tržištu može da pruži stabilnost i zaštiti kompaniju od ovakvih problema.

Preko 90 odsto restorana u Americi radi na automatizciji kuhinja

Većina američkih restorana investirala je ili planira da investira u tehnologiju automatizacije kuhinje u budućnosti, pokazuje novo istraživanje kompanije za plaćanja Skver (Square).Kompanija je objavila izveštaje „Budućnost maloprodaje“ i „Budućnost restorana“ kako bi ponudila pregled u šta preduzeća ulažu sa tehnološkog stanovišta i kako se procesi i operacije menjaju.Najznačajnije među tim podacima je da je čak 91 odsto ispitanih restorana reklo da će primeniti neku vrstu tehnologije automatizacije u svojim kuhinjama, već tokom ove godine.„Da bi se iskoristile mogućnosti kao što su višestruki tokovi prihoda i kreativno iskustvo ručavanja, kuhinje treba unaprediti“, napominje se u izveštaju.Pandemija je znatno ubrzala usvajanje alternativnih formata poslovanja u restoranima, gde su dostava i hrana „za poneti“ postali najdominantniji izvori prihoda.Prema istraživanju, prosečni ugostitelj očekuje da će 62 odsto poslovnog prihoda u 2021. godini dolaziti od dostave i hrane „za poneti“, a 18 odsto vlasnika i menadžera restorana očekuje da će u potpunosti zavisiti od ovih formata naredne godine.Brus Bel, šef za restorane u Skveru navodi u izveštaju da je novi model gde restorani rade sa odvojenom kuhinjom sve rasprostranjeniji. Jedna kuhinja doprema hranu na različita prodajna mesta.„Kuhinja se nalazi u središtu, a restorani dobijaju raznovrsnije izvore prihoda. Jedan način može biti klasično ručavanje u lokalu, zatim dostava, preuzimanje hrane i tako dalje. Kuhinja zbog toga mora biti što efikasnija“, rekao je Bel. „Restoranska industrija shvata da više ne može odlagati usvajanje tehnologije i racionalizaciju poslovanja, jer se konkurencija menja. Restorani više nisu samo otvoreni za promene, već u njih ulažu velika sredstva“, dodao je Bel.Programi lojalnosti, digitalni meniji, interna dostava i digitalno naručivanje i plaćanja su tehnologije koje će se razvijati u budućnosti.

WhatsApp vam ukida servis ako odbijete nove uslove?

WhatsApp

Mađarska će brisati poreklo vakcine iz sertifikata o imunizaciji

U mađarskim sertifikataima o vakcinaciji protiv COVID-19 neće biti naveden vrsta i proizvođač cepiva, prenosi Euractiv. Prema amandmanu koji je Vlada Mađarske preložila tokom vikenda, deo teksta koji je pr...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.