U mađarskim sertifikataima o vakcinaciji protiv COVID-19 neće biti naveden vrsta i proizvođač cepiva, prenosi Euractiv. Prema amandmanu koji je Vlada Mađarske preložila tokom vikenda, deo teksta koji je pr...
Lideri EU razmatrali su prvog dana samita ideju digitalnih sertifikata imuniteta na COVID-19 koje bi olakšale putovanja i zadužili ambasadore da daju predloge za tri meseca, kada bude dovoljan broj vakcinisanih građana Unije, piše Euractiv."Postoji konsenzus da elektronski sertifikati treba da budu brzo napravljeni kako bismo ih uveli čim bude vakcinisan dovoljan procenat ljudi“.Jasno je rečeno da se te potvrde neće davati ljudima koji su preležali zarazu, nego samo onima koji su primili vakcinu koju je odobrila EU.Uvođenje takozvanih kovid pasoša najglasnije je zagovarala Grčka, a podržavale su je zemlje čije ekonomije u velikoj meri zavise od turizma, kao što su Španija, Malta, Italija, Kipar, kao i Austrija i Estonija.Premijer Grčke Kirjakos Micotakis rekao je da potvrde neće biti ekvivalentne zdravstvenom pasošu, nego da će otvoriti brzu traku za putovanja, bez ograničenja uzrokovanih dijagnostičkim testovima i obaveznim karantinom.Nemačka i Francuska su se najviše protivile toj ideji jer nemaju svi pristup vakcini i jer naučnici još ne znaju kakva je efikasnost vakcina protiv novih sojeva korona virusa.Međutim, na konferenciji posle samita 25. februara nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su svi saglasni da su takvi sertifikati potrebni i da će za njihovu pripremu trebati oko tri meseca.Merkel je dodala da kovid pasoši za sada nisu prioritet imajući u vidu nizak nivo vakcinacije stanovništva.Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da pitanje potvrda o vakcinaciji ostaje otvoreno i da će svaka zemlja odlučivati šta će ljudi moći da rade sa takvim uverenjima.Dodao je da će se u naredna tri meseca nastaviti rad na koordinaciji potvrda o vakcinaciji na nivou ambasadora.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su Gugl i Epl Svetskoj zdravstvenoj organizaciji već ponudili svoja rešenja za potvrde o vakcinaciji, ali da oni žele "EU rešenje"."Moramo da nađemo način da to bude harmonizovano na nivou EU, tako da sada moramo da počnemo da radimo na tome i da imamo spremno kada dođe vreme", rekao je izvor iz EU.Prema saznanjima briselskog portala, pojedine zemlje su oštro napale farmaceutsku industriju zbog odlaganja isporuke vakcina.Komisiji su, rekli su izvori, upućena brojna pitanja o kašnjenjima u isporuci, kako ubrzati proizvodnju i kako objasniti probleme sa kojima se Evropa suočava.Mišel je rekao da EU želi veću predvidivost i transparentnost od farmaceutskih kompanija koje nisu isporučile dogovoren broj vakcina, što dovodi u pitanje ispunjavanje cilja EU da se do kraja leta vakciniše 70 odsto stanovništva.Fon der Lajen je izrazila uverenje da taj cilj može biti postignut, iako je do sada prvu dozu dobilo oko 5 odsto građana.Lideri EU 26. februara nastavljaju samit razgovorima o bezbednosti i odbrani, a videokonferenciji će se pridružiti i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Kineski BajtDens (ByteDance), u čijem je vlasništvu popularna društvena mreža TikTok, se složio da plati 92 miliona dolara za namirenje kolektivne tužbe u kojoj se tvrdi da je kompanija ugrozila privatnost američkih korisnika nezakonitim prikupljanjem njihovih podataka, izvestio je Rojters.Ova tužba je proistekla iz 21 odvojene kolektivne tužbe podnete u Kaliforniji i Ilinoisu prošle godine, a do nagodbe je došlo nakon parnice duže od godinu dana.„Iako se ne slažemo sa tvrdnjama, umesto da prolazimo kroz dugotrajne parnice, želeli bismo da usmerimo svoje napore na izgradnju sigurnog i radosnog iskustva za TikTok zajednicu“, rekao je TikTok u četvrtak. U tužbi se tvrdi da je aplikacija TikTok „infiltrirala uređaje svojih korisnika i izvlačila širok spektar privatnih podataka, uključujući biometrijske podatke i sadržaj koji se koristi za praćenje i profilisanje korisnika TikTok-a u svrhu ciljanih oglasa i zarade“.Za poravnanje je i dalje potrebno odobrenje suda.Ako sud odobri poravnanje u iznosu od 92 miliona dolara, prema uslovima sporazuma, tužitelji u Ilinoisu mogli bi dobiti veći udeo jer je Ilinois jedina američka država koja ima zakon koji omogućava stanovnicima da traže naknadu štete kada se njihovi biometrijski podaci sakupljaju ili koriste bez pristanka.Odvojeno, u Vašingtonu Savezna komisija za trgovinu i Ministarstvo pravde SAD-a istražuju navode da TikTok nije ispunio sporazum iz 2019. godine čiji je cilj zaštita privatnosti dece.
Tviter planira da uvede pretplatničku uslugu za kreatore sadržaja, a razmatra i funkciju napojnice na svojoj platformi, u pokušaju da udvostruči godišnji prihod i ubrza rast novih korisnika tokom narednih nekoliko godina, piše Vol strit žurnal.Kompanija za društvene medije u četvrtak je rekla da će pretplatna inicijativa pod nazivom „Super Follows“ pružiti ljudima priliku da zarađuju za svoj sadržaj. Tviter očekuje da će se nova funkcija svideti takozvanim influencerima sa velikim brojem sledbenika na internetu i planira da je pokrene ove godine.Tehnološki gigant još uvek nije rekao kada će implementirati funkciju napojnica i kako će to funkcionisati, a pored toga nisu otkrili ni koliki procenat bi uzimali od pretplata.Tviter je otkrio nove poslovne modele na mrežnom događaju za analitičare i rekao da su oni deo šireg cilja kompanije da do 2023. dosegne najmanje 7,5 milijardi dolara prihoda ili više, u odnosu na 3,7 milijardi dolara koliko je ostvario prošle godine. Kompanija predviđa da će njihova dnevna baza korisnika porasti na najmanje 315 miliona do kraja 2023. godine, ili oko 20 odsto na godišnjem nivou.Prelazak na model pretplate mogao bi da bude način da se Tviter manje oslanja na oglašavanje, koje je činilo 86 odsto ukupnog prihoda kompanije u 2020. godini.Akcije Tvitera porasle su za 5 odsto u četvrtak.
Meso proizvedeno u laboratoriji postaje „mejnstrim“, konačno prešavši sa naučne ambicije na tanjire potrošača, nakon dugogodiđnje zabrinutosti zbog nedostataka povezanih sa tradicionalnom proizvodnjom mesa, piše fDi Intelligence.Decembra prošle godine Singapur je postao prva zemlja koja je odobrila prodaju mesa proizvedenog u laboratoriji.Tako kultivisano meso rešava mnogo problema jer se na veoma kontrolisan način proizvodi i, kako brojne studije pokazuju, takvo meso će biti sve potrebnije, jer će zbog rasta populacije biti potrebno sve više hrane. Prema procenama, do 2050. godine se očekuje da će na zemlji živeti deset milijardi ljudi i postavlja se pitanje kako sve te ljude prehraniti.Stvaranjem povoljnog okruženja za inovacije i investicije, napredni pristup Singapura sada ima uticaj čak i van svojih granica.Mirta Gosken-Nipkens, sa Instituta za dobru hranu (GFI) kaže da potrošači, koji sada mogu da kupuju meso uzgojeno u laboratoriji, „čine industriju stvarnom na način na koji to do sada nije bila“.„Iako je količina ovakvog mesa koje se prodaje još uvek minimalna, verujemo da će biti koristan dokaz koncepta koji će ubrzati rast ovog tržišta širom sveta“, dodala je ona.GFI nije usamljen u ovom razmišljanju, Rodžer Linhard, osnivač kompanije Blue Horizon Ventures, koja podržava start-upove koji razvijaju alternativne vrste mesa, veruje da će prehrambena tehnologija definisati 2021. godinu.Istraživanje britanske banke Barclays predviđa da će vrednost alternativnog tržišta mesa do 2029. godine narasti desetostruko na 140 milijardi dolara.Međutim, uprkos napretku, proizvodni proces još uvek nije u potpunosti komercijalno održiv, iako su investicije i istraživanja u ovom sektoru znatno smanjili proizvodne troškove.Za razliku od biljnih alternativa za meso, koje su napravljene od biljnih proteina poput graška i soje, laboratorijsko meso se proizvodi od životinjskih ćelija uzgajanih u laboratoriji - proces koji je daleko skuplji od uzgoja stoke za klanje.Uprkos ovim troškovima, potencijal za smanjenje ekološke štete je ogroman. Uzgoj mesa trenutno čini 14,5 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, pored toga ima uticaj na upotrebu antibiotika, zdravlje ljudi i dobrobit životinja.Rizični kapitalisti (VC) čine sve veća ulaganja u alternativno tržište mesa.U 2020. godini pokretanje startapova koji se bave bioinženjerskom hranom privuklo je rekordnih 2,6 milijardi evra VC sredstava, prema podacima PitchBook-a, više nego sedmostruko u odnosu na deceniju ranije.
Osnovana u Trstu 26. decembra 1831. godine, kompanija Generali navršava 190 godina. Ova istorijska godišnjica obeležavaće se tokom 2021. godine kroz niz inicijativa za zaposlene, agente, ...
Fejsbuk je juče najavio da tokom naredne tri godine planira da uloži milijardu dolara u medijsku industriju kako bi „podržao vesti“ i priznao da je „pogrešio zbog prekomerne zabrane deljenja i čitanja vesti u Australiji“, piše Axios.Fejsbuk sada ide Guglovim stopama, koji se prošlog oktobra obavezao da će izdavačima platiti preko milijardu dolara tokom naredne tri godine za prikazivanje medijskog sadržaja na svojim platformama.Najava dolazi nekoliko dana nakon što se tehnološki gigant dogovorio sa australijskim zakonodavcima da plati lokalnim medijskim izdavačima za njihov sadržaj u okviru novog Zakona o autorskim pravima.Zakon je stupio na snagu u četvrtak, nakon što je australijska vlada izmenile neke stavke Zakona nakon dogovora sa Fejsbukom.Australijski ministri finansija i komunikacija saopštili su u zajedničkog izjavi da će novi zakon „obezbediti medijima da budu pošteno plaćeni za svoj sadržaj“.Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji
Vlada Mađarske izdala je Uredbu o sertifikatu imuniteta na Covid-19, kojom se detaljno utvrđuju pravila o tome kako pojedinci mogu dokazati da su imuni na virus, piše portal CMS.Da bi dobili sertifikat, pojedinci moraju dokazati da su se oporavili od koronavirusa u roku utvrđenim Uredbom, ili potvrdom o vakcinaciji vakcinom koja je odobrena za stanovništvo u EU ili u Mađarskoj.Sertifikat koji se izdaje licima koja ispunjavaju uslove sadržaće serijski broj, QR kod za čuvanje podataka, broj pasoša, broj lične karte i identifikator, vreme vakcinacije i vakcinu koju su primili.Ako se sertifikat imuniteta zasniva na dokazu o oporavku, datum važenja biće šest meseci od kada se osoba oporavila od koronavirusa.Sertifikat će biti važeći jedino uz ličnu kartu ili pasoš.
Od izbijanja globalne pandemije korona virusa avio-kompanije Er Frans i KLM redovno povezuju Zagreb sa Amsterdamom i Parizom, gradovima koji predstavljaju dve veoma važne destinacije u avio-saobraćaju, piše Croatianaviation. Nekada najdominantnije avio-kompanije u Hrvastkoj, Lufthanze, kod naših suseda nema već godinu dana.Pre izbijanja globalne pandemije na hrvatskim aerodromima bila je dominantna Lufthanza, ali je tokom marta prošle godine, kako se navodi obstavila saobraćaj prema zagrebačkom aerodromu.KLM i Er Frans saobraćali su prema Zagrebu tokom leta prošle godine kao i prema Splitu i Dubrovniku. Umesto Lufthanze, Kroacija Erlajns saobraća na liniji prema Frankfurtu i održava vezu sa Nemačkom.Linija prema Munhenu suspendovana je još tokom novembra.Lufthanza je najavila kako će s krajem marta ponovo obnoviti saobraćaj prema Zagrebu iz Minhena i Frankfurta, ali je svega nekoliko dana kasnije ponovno otkazala sve letove na liniji prema Minhenu, do početka maja.Tek preostaje da se vidi šta će se dogoditi sa linijom Frankfurt – Zagreb jer je do početka redovnih operacija ostalo još mesec dana, a u tom periodu kompanija može da otkaže određene ili gotovo sve polaske na kraći period.HRVATSKA ODOBRILA POMOĆ ZA NACIONALNU AVIO-KOMPANIJU S druge strane, priliku da iskoristi prazan prostor među ponuđačima na hrvatskom tržištu nije propustila grupacija KLM – Air France. Krajem 2020. holandska avio-kompanija KLM je objavila kako u februaru uvodi drugi dnevni let na liniji Amsterdam – Zagreb, pa su letovi sada dostupni od početka marta. Do realizacije tih letova, kako je naglašeno će i doći, a KLM će dva dnevna leta prema Zagrebu imati već od prvog marta. U prvoj nedelji marta KLM nudi 10 direktnih letova nedeljno, u drugoj i trećoj 11, a od 22. marta trenutno je u prodaji 14 letova nedeljno na liniji Amsterdam – Zagreb.Ova kompanija planira da ima dva leta nedeljno prema Zagrebu sve do kraja oktobra. Er Frans takođe planira da ponudi dva dnevna leta između Pariza i Zagreba ovog leta, ali tek od sredine maja. KLM će saobraćati gotovo dva puta dnevno prema Splitu, a Er Frans će saobraćati i prema Splitu i prema Dubrovniku. Napominje se da će putnike prevoziti i niskotarifna avio-kompanija Transavia iz iste te grupacije koja je prošlog leta bila prisutna na gotovo svim hrvatskim aerodromima, a prema trenutnom rasporedu isto će biti i u predstojećoj sezoni.
Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umrlo u Kataru od kada je odlučeno da ta država bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu pre 10 godina, otkriva britanski Gardijan u novoj analizi.Podaci prikupljeni iz vladinih izvora pokazuju da je u proseku 12 radnika migranata iz ovih pet južnoazijskih država umiralo svake nedelje od noći u decembru 2010. godine kada je Katar pobedio na žrebu.Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke otkrili su da je u periodu od 2011. do 2020. godine zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata. Pored toga, prema podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminulo je dodatnih 824 pakistanskih radnika između 2010. i 2020. godine.Ukupan broj poginulih je znatno veći, jer ove brojke ne uključuju smrti iz niza zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrti koje su se dogodile u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu zabeležene.U poslednjih 10 godina, Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, uglavnom u pripremi za fudbalski turnir 2022. godine. Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata je završeno ili je u toku, uključujući novi aerodrom, puteve, sisteme javnog prevoza, hotele, pa čak i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.Podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, objašnjava Mekgin.Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.
Populacija slatkovodne ribe je u "katastrofalnom padu" i jednoj trećini vrsta preti izumiranje, kaže izveštaj Svetske fondacije za prirodu, javlja BBC.Milioni ljudi oslanjaju se na slatkovodnu ribu kao osnovni izvor hrane i prihoda, ali je slatkodovodne ribe sve manje zbog zagađenja, izlovljavanja, postavljanja brana na rekama, kao i isušivanja vodenih tokova i močvarnih područja.U izveštaju pod nazivom “Zaboravljene ribe sveta”, na kojem su radili Londonsko zoološko društvo, Svetska organizacija za zaštitu živog sveta i Organizacija za zaštitu prirode, navodi se da je 80 vrsta ribe izumrlo, od toga 16 samo tokom prošle godine.Pored toga, izveštaj ukazuje da je populacija riba selica opala za tri četvrtine samo u poslednjih 50 godina. U istom vremenskom periodu, populacija velikih vrsta kao što su “megaribe”, opala je za 94 odsto.Losos nestaje, evropska jegulja je u grupi kritično ugroženih, a u bitanskim rekama više nema jesetre i manića.Kako kaže Svetska fondacija za prirodu, najveći uzročnik je loše stanje reka, većinom zbog zagađenja, brana i kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Izveštaj poziva vlade širom sveta da obnove slatkovodna staništa odgovarajućom primenom postojećih zakona, jačanjem zaštite u Zakonu o životnoj sredini i zagovaranjem velikih globalnih ciljeva za oporavak prirode.
Rastuća prodaja Ajfona u poslednjem kvartalu 2020. godine gurnula je Epl ispred Huaveja i Samsunga kao najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona, pokazalo je novo istraživanje savetodavne kompanije Gartner, javlja Telecompaper.Epl je poslednji put bio vodeći prodavac u četvrtom kvartalu 2016. godine.Kompanija je lansirala svoju novu 5G liniju telefona sredinom oktobra, a do kraja 2020. godine prodala je gotovo 80 miliona jedinica, što je porast od 15 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Pored toga, svojim distributerima isporučila je rekordan broj telefona u jednom kvartalu, čak 81,8 miliona.Eplov dvocifren rast prodaje postignut je uprkos smanjenom tržištu, usled globalnih problema izazvanih pandemijom. Globalna prodaja pametnih telefona pala je za 5,4 odsto u četvrtom kvartalu, prema Gartneru, usred rastuće nezaposlenosti i slabije potrošnje potrošača. Prodaja pametnih telefona opala je 12,5 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu.Samsung je u četvrtom tromesečju prodao 62 miliona pametnih telefona. Kompanija je zadržala poziciju najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona tokom cele godine, uprkos padu prodaje i pojačane kineske konkurencije od rivala kao što su Xiaomi, OPPO i Vivo.Huavej, koji je pretekao Samsung u drugom kvartalu 2020, pretrpeo je najveći pad među prvih pet dobavljača pametnih telefona. Ovaj brend je zauzeo četvrto mesto na globalnom nivou u poslednjem kvartalu 2020. godine, rekao je Gartner.
Fejsbuk je najavio da će ponovo omogućiti deljenje i čitanje vesti svojim korisnicima u Australiji, nakon postizanja sporazuma sa vladom te zemlje, piše portal Tech Crunch.Tehnološki gigant blokirao je čitanje i deljenje vesti Australijancima na svojoj platformi od prošlog četvrtka usred spora oko predloženog zakona koji bi primorao njega i Gugl da izdavačima vesti plate za sadržaj.Australijski ministar finansija Džoš Fridenberg rekao je da su u predlog zakona unete promene kako bi se „pružila dodatna jasnost digitalnim platformama i medijskim preduzećima u vezi sa načinom na koji Zakon treba da deluje“.Izmene i dopune znače da Zakon sada uključuje dvomesečni period posredovanja kako bi se digitalnim platformama poput Fejsbuka i medijskih izdavača omogućilo da se dogovore o poslovima pre nego što budu prisiljeni na arbitražu.Australijska vlada će takođe razmotriti komercijalne sporazume koje su tehnološke platforme već sklopile sa lokalnim izdavačima pre nego što donese odluku da li se Zakon odnosi na njih i obavestiće ih mesec dana pre donošenja konačne odluke.Ograničenja koje je Fejsbuk nametnuo prošle nedelje značila su da australijskim izdavačima nije dozvoljeno da dele ili objavljuju sadržaj na Fejsbuk stranicama, a korisnici u Australiji nisu mogli da gledaju ili dele australijske ili međunarodne vesti.
LinkedIn razvija novu uslugu pod nazivom Marketplaces, koja treba da omogući korisnicima da pronađu i ugovore posao sa frilenserima, čime će postati direktna konkurencijama kompanijama Upwork i Fiverr, pisao je The Information.Platforma je zabeležila porast pretrage i traženja usluga od ljudi koji su na profilu naznačili da traže posao i svrha nove usluge je da odgovori na povećanu potražnju za radom od kuće, koju je pandemija izazvala, objasnila je portparolka LinkedIn-a Suzi Ovens.Majkrosoft razvija Marketplaces još od 2019. godine, kada je kupio neke delove kompanije UpCounsel, startapa koji je povezivao advokate sa klijentima, i tim tog startapa sada predvodi razvoj, prenosi Startit.Očekuje se da Marketplaces liči na Fiverr, sa mogućnošću recenzija, upoređivanja cena i komentara. LinkedIn će verovatno uzimati sličnu proviziju kao i konkurenti, ali može prihodovati i od oglasa koje postave sami korisnici. Veruje se da će Marketplaces zameniti ProFinder, Linkedin uslugu koja frilenserima naplaćuje 60 dolara mesečno kako bi mogli da vide i daju ponude na dostupne poslove.Čelnici Majkrosofta razmatraju i mogućnost da se transakcije na LinkedIn platformi obavljaju preko digitalnog novčanika koji takođe razvijaju. Ta sredstva bi se onda mogla koristiti za različite stvari, recimo na pretplate za sadržaje koje korisnici postave na mrežu.Pored Majkrosofta, slično rešenje razvija i Fejsbuk. Međutim, dok Fejsbuk razvija proizvod koji povezuje ljude sa uslugama poput kućnih popravki, Marketplaces se fokusira na sfere konsaltinga, marketinga i pisanja.Usluga je najavljena za septembar.
Vlada Crne Gore postigla je sporazum sa kompanijom za finansiranje i lizing GE Capital Aviation Services (GECAS) da nabavi dva aviona Embraer E195 za novu nacionalnu aviokompaniju ToMontenero, piše exyuaviation.Te avione ranije je koristio bivši nacionalni avioprevoznik Montenegro Erlajns u okviru ugovora o finansijskom zakupu sa GECAS-om, gde bi Montenegro Erlajns vremenom postao vlasnik aviona.Međutim ova aviokompanija je morala da plati dodatnih 39 miliona dolara za ove mlaznjake.Vlada Crne Gore uspela je sada da dogovori novu nabavnu cenu od 21,7 miliona dolara.Da je sporazum raskinut, državu bi to koštalo 43 miliona dolara.Vlada Crne Gore je takođe ove nedelje raspisala javni poziv za odabir konsultanta koji će pomoći u procesu uspostavljanja nove nacionalne aviokompanije u zemlji.Usluge koje će konsultant pružati će uključivati podršku za sticanje novog sertifikata avio-prevoznika (AOC), izrada organizacione strukture, poslovnog modela, plana tranzicije ključne imovine iz Montenegro Erlajnsa, analiza tržišta i komercijalni plan, podrška u osiguravanju operativne spremnosti što je pre moguće, kao i stvaranje operativnog, kadrovskog i tehničkog plana poslovanja.Dalje, konsultant će pružati podršku za početak operacija i koordinaciju između komercijalnog i operativnog sektora, efikasno pokretanje leta, planiranje i kontrolu održavanja vazduhoplovnog prostora, kao i izradu efikasne mreže ruta i uspostavljanje nadležnog centra za podršku kupcima.Rok za podnošenje ponuda je 24. februar, a odluka o pobedniku biće doneta do 3. marta.
Za manje od decenije, Evropska unija je potrošila 440 miliona evra na gasovode koji ili nikada nisu završeni ili će verovatno propasti, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u ponedeljak, prenosi Euractiv.Ukupno je od 2013. godine potrošeno skoro 5 milijardi evra novca poreskih obveznika u EU na 41 gasni projekat kao što su cevovodi ili uvozni terminali poznati kao „Projekti od zajedničkog interesa“ (PCI), prema studiji međunarodne nevladine organizacije Global Witness.Od toga je procenjeno da je oko 440 miliona evra potrošeno na ukupno sedam projekata koji su ili propali ili na neodređeno vreme odloženi.Velika većina te sume - preko 430 miliona evra - potrošena je na cevovod BRUA, čiji je cilj bio povezivanje Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije sa rezervama gasa u Crnom moru.Deo cevovoda završen je u novembru 2020. godine, ali je u potpunosti smešten u Rumuniji i ne doseže ni Crno more ni susedne zemlje, a naftna kompanija Exxon koja je vodila najveći deo projekta objavila je da želi da proda svoju licencu.Preostalih šest projekata su:- Treća gasna interkonekcija između Portugala i Španije (otkazana). Subvencija EU: 97.359 evra,- Gasovod Midcat koji povezuje Francusku i Španiju (otkazan). Subvencija EU: 6.253.708 evra,- Interkonekcija gasa između Poljske i Češke (odložen). Subvencija EU: 1.360.868 evra,- Gasovod Pince-Lendava-Kidričevo (nema aktivnosti od prijema sredstava iz EU 2014. godine). Subvencija EU: 344.500 evra,- Austrijsko-češka gasna interkonekcija (zaustavljena). Subvencija EU: 41.993 evra,- Plinski projekat Eastring koji povezuje Slovačku sa bugarsko-turskom granicom preko Rumunije i Mađarske (na neodređeno vreme odložen). Subvencija EU: 438.527 evra.Global Witness sada upozorava Evropu da ne ponavlja iste greške pri odabiru sledeće serije projekata u skladu sa ažuriranom regulativom EU o transevropskim energetskim mrežama (TEN-E).Prema Global Witness-u, neuspeh tih projekata u velikoj meri se objašnjava jer TEN-E uredba daje mogućnost gasnim kompanijama da odaberu infrastrukturne projekte koji ulaze u uži izbor za dodelu subvencija.Ažurirana uredba TEN-E prvi put isključuje naftovode i gasovode iz primanja sredstava EU, ali ostavlja otvorena vrata za finansiranje cevi koje će prenositi vodonik, koje se mogu izgraditi prilagođavanjem postojeće gasne infrastrukture.
-615x345.jpg.webp)
Sintetičke hemikalije nazvane ftalati koje se nalaze u plastičnim proizvodima štete razvoju dečjeg mozga i zbog toga moraju odmah biti zabranjene za potrošačke proizvode, pokazuje novo istraživ...
Zemlje Evropske unije nisu suočene sa istom situacijom kao Australija, gde je Fejsbuk blokirao sav medijski sadržaj sa svoje platforme, zbog novih pravila o autorskim pravima koja štite izdavače u Evropi, piše Euractiv.Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše potez Fejsbuka u Australiji rekavši da je „situacija u Evropskoj uniji drugačija“.„Reforma autorskih prava - koja treba da se prenese u zakon do 7. juna 2021. godine - već počinje da donosi konkretne rezultate za evropski medijski sektor, što dokazuje nedavna najava sporazuma između Gugla i izdavača u Francuskoj“, rekao je on.Spor između Australije i Fejsbuka usredsređen je na planirani australijski zakon po kom bi tehnološke kompanije lokalnim medijima morale da plaćaju za vesti koje prikazuju na svojim platformama.Iako je Australija malo tržište, regulatori širom sveta pažljivo prate situaciju i to bi mogao biti test za veće globalno nastojanje da se primoraju internet giganti da veći deo prihoda podele sa dobavljačima sadržaja.Prema strožim pravilima EU o autorskim pravima, tehnološke kompanije će morati da potpišu ugovore o licenci sa muzičarima, izvođačima, autorima, izdavačima vesti i novinarima da bi koristili njihov sadržaj.Stav Evropske komisije je da „štampa i kvalitetno novinarstvo nisu besplatni“, pa Direktiva o autorskim pravima stvara uslov za fer pregovaranje između izdavača i tehnoloških kompanija.
Vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni kako je to do sada bio slučaj, presudio je Vrhovni sud Velike Britanije, javlja BBC.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, freelancer ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili freelanciranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Odluka bi mogla značiti da će hiljade vozača Ubera imati pravo na minimalnu platu i regres.Uber je rekao da se presuda usredsredila na mali broj vozača i da je kompanija već promenila neke delove svog poslovanja.Nakon dugotrajne pravne borbe, Uber se žalio Vrhovnom sudu nakon što je izgubio tri prethodne parnice.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike,a ne samozaposlene.Vrhovni sud je odlučio da Uber mora da smatra svoje vozače „radnicima“ od trenutka kada se prijave u aplikaciji, pa sve dok se ne odjave.Vozači Ubera obično provode vreme čekajući da ljudi rezervišu vožnju u aplikaciji. Ranije je firma rekla da će, ukoliko se utvrdi da su vozači radnici, računati samo vreme tokom putovanja kada je putnik u automobilu.
MOL Grupa objavila je danas finansijske rezultate za 2020. Uprkos veoma izazovnoj godini i ekonomskoj krizi, MOL Grupa je u Q4 ostvarila 464 miliona dolara čistog CCS-a EBITDA, dovodeći celu godišnju...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
