Svet

Vivendi planira da proda najveću muzičku kompaniju na svetu

Vivendi planira da proda Universal Music Group (UMG), svoje najveće preduzeće, i distribuira 60 odsto osnovnog kapitala grupe svojim investitorima do kraja godine dok kreće u kapitalizaciju sve rastuće vrednosti ove muzičke imovine, piše Fajnenšal tajms.Tim potezom akcije Vivendija porasle su u ponedjeljak za čak 20 odsto na 31,50 evra, što je njihov najviši nivo od 2007. godine.Ako akcionari odobre ovaj potez na glasanju krajem marta, prodaja će dovesti do toga da će najveća svetska muzička kompanija, koja je dom mnogim pop zvezdama, uključujući Lejdi Gagu i Kanje Vesta, postati nezavisna kompanija u kojoj bi Vivendi posedovao samo 20 procenata.Takođe bi francuskoj medijskoj grupi pod kontrolom milijardera Vinsenta Bolorea pružilo više moći za kupovinu u drugim oblastima kao što su izdavaštvo, televizija i komunikacije.Kada Vivendi proda UMG, preostala preduzeća će biti mnogo manja i uglavnom će se fokusirati na Francusku, uz TV operatora Canal Plus, komunikacionu agenciju Havas, izdavača mobilnih igara Gameloft i izdavača knjiga Editis. Upravni odbor Vivendija postavio je "minimalni cilj od 30 milijardi evra" procene za UMG. Konzorcijum predvođen kineskom grupom Tencent iskoristio je krajem januara opciju da kupi dodatnih 10 procenata UMG-a po toj proceni, čime je njihov ukupan udeo u kompaniji sada 20 odsto.Akcionari Vivendija dobili bi „izuzetnu distribuciju“ u obliku novih akcija UMG-a, koje bi potom bile uvrštene na berzi u Amsterdamu, gde će kompanija biti registrovana.Kada je manji rival Warner Music prošlog juna izašao na tržište po ceni od gotovo 16 milijardi dolara, bilo je jasno da su investitori imali apetita za muzičkim kućama.Od tada je tržišna kapitalizacija Warner-a porasla na 19,2 milijarde dolara.Vrednost muzičkih kompanija porasla je poslednjih godina kada su streaming usluge poput Spotifaja oživele industriju, plaćajući milijarde za autorska prava velikim muzičkim izdavačima.

Preležana korona stvara skoro isti nivo zaštite kao vakcina

Dok u Srbji već nedeljama traje vakcinacija građana protiv koronavirusa naučnici Medicinskog fakulteta sa sedištem u Gracu tvrde da ljudi koji su već preležali koronavirus imaju 91 odsto niži rizik da se zaraze od te bolesti u narednih sedam meseci, prenosi portal Poslovni.hr.Taj nivo imuniteta, kako se navodi, samo je malo niži od imuniteta koji pruža vakcina Pfizer/BioNTech, čija efikasnost u zaštiti od virusa iznosi 95 odsto.Studija je proučavala kako su ljudi koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije, od februara do aprila, prošli u drugom talasu, od septembra do novembra. Napominje se da rezultati istraživanja pokazuju da antitela, nakon infekcije koronavirusom, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina, ali u kraćem vremenskom periodu. U studiji se navodi i da su, u poređenju sa ostalom populacijom, u Austriji imali znatno jaču otpornost na infekciju.PRVA EFEKTIVNA VAKCINA PROTIV KORONE OBEZBEĐUJE "90 ODSTO ZAŠTITE" "Podaci pokazuju da raste imunost na Sars-CoV-2 kod stanovnika Austrije, iako još ne znamo do koje mere se taj imunitet odnosi i na različite mutacije virusa Sars-CoV-2 ili koliko dugo i u kojoj meri traje zaštita od reinfekcije u dužem vremenskom razdoblju", kaže Franz Allerberger iz Austrijske agencije za zdravlje i sigurnost hrane.Kako se dodaje, potrebne su dodatne evaluacije kroz duža vremenska razdoblja i analiza podataka iz drugih zemalja.Rezultati su slični onima do kojih su došli britanski zdravstveni radnici koji su otkrili da gotovo 90 odsto zaraženih koronavirusom imaju antitela u svom organizmu šest meseci nakon infekcije.Podaci iz februara sakupljeni u najvećoj britanskoj biomedicinskoj bazi podataka, UK Biobank, pokazuju da je antitela imalo 88 odsto učesnika šestomesečnog istraživanja.

Društvena mreža Parler ponovo aktivirana

Američka društvena mreža krajnje desnice Parler, ponovo je onlajn posle skoro više od mesec dana, nakon što su je Gugl, Amazon i Epl suspendovali sa svojih platformi zbog uloge koju je igrala u opsadi na zgradu Kapitola 6. januara, piše Axios.Parler je optužen da nije dovoljno moderirao sadržaje koji pozivaju na nasilje uoči napada na zgradu američkog Kapitola.Suspendovanje ove platforme pokrenulo je pitanja o slobodi govora i o tome da li tehnološki giganti imaju previše kontrole nad diskursom u Americi i širom sveta.Republikanska politička donatorka Rebeka Merser, koja kontroliše upravni odbor ove kompanije, angažovala je Marka Meklera, vodećeg glasnika, fiskalno konzervativnog, društveno-političkog Pokreta čajanka, da vodi Parler.Korisnici koji su već imali nalog moći će da koriste društvenu mrežu već ove nedelje, a novi korisnici će moći da se registruju početkom sledeće nedelje.Kompanija nije otkrila koji će veb servis hostovati Parler, rekavši da je sada platforma „izgrađena na robusnoj, održivoj, nezavisnoj tehnologiji“."Kada su Parler u januaru „skinuli“ sa interneta oni koji žele da ućutkaju desetine miliona Amerikanaca, naš tim se okupio, rešen da održi obećanje našoj zajednici da ćemo se vratiti jači nego ikada. Parlerom upravlja iskusan tim i on je tu da ostane. Napredovaćemo kao vodeća platforma društvenih medija posvećena slobodi govora, privatnosti i građanskom dijalogu", rekao je Mekler u izjavi.Međutim, Parler ostaje u neizvesnoj poziciji. Epl i Gugl nisu vratili Parlerovu aplikaciju u svoje prodavnice i još uvek vode parnicu protiv Amazona.Bivši izvršni direktor Parlera Džon Mace kaže da ga je odbor kompanije otpustio nakon napada na zgradu Kapitola. Ranije ovog meseca rekao je Axiosu da se oseća "izdatim" od strane Rebeke Merser, naslednice hedž fond milijardera Roberta Mersera.

Radnici najskuplje platili cenu pandemije

Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja koje su uvele države i kompanije. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozapos...

Gugl pregovara s Hrvatskom o autorskim pravima za vesti

U Hrvatskoj skupštini se trenutno razmatra o novom Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji će se baviti pitanjima autorskih prava za sadržaje koje servisi poput Gugl Njuza prenose na svojim platformama, prenose mediji.Pitanja plaćanja autorskih prava prilikom deljenja novinskih sadržaja trenutno su aktuelna u Francuskoj i Australiji, u Francuskoj je Gugl postigao dogovor s najvećim izdavačima o plaćanju naknade za preuzete sadržaje, dok su pregovori u Australiji još uvek neizvesni.Pomenuti novi hrvatski zakon uređuje pitanja autorskih prava, u ovom slučaju na način da se o njima pregovara kolektivno, što u Guglu ne razumeju. Iako su već počeli pregovore s hrvatskim vlastima, nije im sasvim jasno ko bi trebalo da zastupa kolektivne interese izdavača, prenosi Nova.rs.Gugl podržava izdavače u celom svetu, što direktno finansijski, što kroz plaćanje autorskih prava za sadržaj koji u potpunosti koriste kroz Gugl Njuz Šoukejs. Ono što se ne plaća nigde jeste prikaz sadržaja u rezultatima pretraživanja, odnosno linkovi i isečci iz sadržaja, a to je u skladu sa EU Direktivom o autorskim pravima.Hrvatski nacrt Zakona o autorskom i srodnim pravima u suprotnosti je s EU Direktivom, jer predviđa kolektivno pregovaranje i ne dopušta pojedinačnim izdavačima da odlučuju o svom sadržaju.Zato Guglu “nije ugodno” da u Hrvatskoj pregovara sa Društvom za zaštitu novinarskih autorskih prava o EU Direktivi, jer ih ne vide kao zakonskog kolektivnog pregovarača. O zakonodavnim rešenjima su već razgovarali s predstavnicima Vlade Hrvatske, a sa izdavačima pregovora za sada nije bilo.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici.Nova pravila, koja su se žestoko osporavale firme iz Silicijumske doline, takođe zahtevaju da pretraživači i društvene mreže dele prihod sa izdavačima ako prikazuju njihov sadržaj na bilo koji način.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Ekonomske slobode od ključnog značaja za otpornost tokom pandemije

Autorka teksta je Tanja PorčnikU periodima koje ne obeležavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mešanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mera ljudskog blagostanja.Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode "štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija". Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti. Koristeći Istorijski indeks ekonomske slobode (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju COVID-19?Iako je pandemija COVID-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomske slobode na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim ekonomskim slobodama ne samo da imaju niže stope smrtnosti od COVID-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomske slobode i stope smrtnosti od COVID-19.Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju ne potiče iz stvarne rasta realnog BDP-a i posedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomske slobode moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.U vremenima velike neizvesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na delanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mera za suzbijanje širenja COVID-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomske slobode, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je COVID-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.

Bajden zaustavio pravni postupak protiv TikTok-a i WeChat-a

Američki predsednik Džo Bajden zaustavio je pravni postupak protiv kineskih aplikacija TikTok-a i WeChat-a koji je za cilj imao da zabrani ove aplikacije u Sjedinjenim Američkim Državama, piše BBC.Bivši predsednik Donald Tramp je obe aplikacije smatrao pretnjom za nacionalnu bezbednost, pa je nastojao da ih zabrani. Kineske kompanije su odmah preduzele pravne mere protiv mogućih zabrana, a nova administracija će preispitati da li aplikacije zaista predstavljaju pretnju.Ove aplikacije će sada moći normalno da rade u SAD-u dok se, prema pravnim dokumentima, novo osoblje ne „upozna sa problemima u ovom slučaju“, navodi BBC.Oko milijardu ljudi širom sveta koristi WeChat, ali samo dva odsto tih korisnika je iz SAD-a, dok je TikTok daleko popularniji i ima oko 100 miliona američkih korisnika.Vlasnik TikTok-a, kineski BajtDens (ByteDance) već je bio u procesu postizanja sporazuma sa Oraklom (Oracle) i Volmartom (Wallmart), prema kojem bi američki deo poslovanja ove aplikacije bio pretvoren u nezavisnu celinu kojom bi rukovodile američke kompanije kako bi se izbegla moguća zabrana.Međutim, sada taj sporazum možda neće biti neophodan, ukoliko se Bajdenova administracija odluči za blaži pristup prema kineskim kompanijama.

Intitucije istražuju da li se desila tržišna manipulacija u slučaju „GameStop“

Odeljenje za prevare američkog Ministarstva pravde i tužilaštvo u San Francisku istražuju da li su tržišne manipulacije ili druge vrste kriminalnih radnji podstakle nedavni nagli rast cena akcija kompanija kao što su GameStop i AMC, javlja Vol strit žurnal.Federalni tužioci zatražili su informacije o aktivnosti od brokera sa Vol strita, kao i Reddit-a koji su se našli u središtu nedavne „bitke na berzi“.Tužioci su takođe zatražili informacije od brokera kao što je aplikacija Robinhood, koju su mnogi pojedinačni investitori koristili da trguju GameStop-om i drugim akcijama.Akcije GameStop-a porasle su sa oko 20 na 483 dolara u periodu od dve nedelje u januaru. Akcije su u međuvremenu pale na oko 50 dolara.Rast je podstaknut grupom trgovaca udruženih na veb-sajtu Reddit koji su počeli da kupuju akcije kako bi se suprotstavili velikim investicionim fondovima koji su se kladili da će cena pasti. Trgovci koji se klade da će cene akcija pasti poznati su kao „šort selers“ (short sellers).Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Vol strit žurnal je izvestio da i civilni regulator Komisija za hartije od vrednosti (SEC) takođe istražuje ovaj slučaj. Teret dokazivanja nedela je u regulatornoj akciji izvršenja manji nego u krivičnom predmetu koji bi pokrenulo Ministarstvo pravde.Pored toga, Komitet za finansijske usluge Predstavničkog doma planira saslušanje 18. februara kako bi ispitalo šta se dogodilo sa akcijama GameStop-a. Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen pozvan je da svedoči i planira da se pojavi pred poslanicima.Ako bi istraga pokazala da je nekoliko ključnih pojedinaca podstaklo vrtoglavi rast cena, to bi moglo potkrepiti slučaj manipulacije tržišta. Međutim, optuživati stotine malih trgovaca koji su verovali da ratuju sa hedž fondovima ne bi bilo održivo, rekli su advokati.

Dizni otpustio Đinu Karano zbog uvredljivih objava, fanovi negoduju

Đina Karano koja je u "Mandalorijancu" glumila neprikosnovenu ratnicu Karu Djun, neće se pojaviti ni u jednom budućem projektu „Ratova zvezda“ nakon što je podelila uvredljive objave na društvenim mrežama, među kojima je i uporedila nacističku Nemačku sa trenutnim političkim pejzažom u Americi, piše CNN.Jedna od objava glumice odnosila se na Holokaust, gde je Jevreje poredila sa konzervativcima i pristalicama Donalda Trampa. Pored toga, ismejavala je ljude koji nose maske za lice zbog trenutne pandemije, a septembra prošle godine rugala se i transrodnim osobama preko svog Tviter naloga.Lucasfilm koji je u vlasništvu Diznija je otpustio Krano u sredu, nazivajući objave na društvenim mrežama koje je tog dana objavila "odvratnim".„Đina Karano više nije zaposlena u Lucasfilm-u i neće biti u budućnosti. Njene objave na društvenim mrežama kojima se ruga ljudima zbog njihovog kulturnog i verskog identiteta su odvratne i neprihvatljive“, rekao je portparol Lucasfilm-a u izjavi.„Mandalorijanac“ je serija koju nudi Diznijev striming servis Disney+, iako je većina korisnika ovog servisa podržala odluku kompanije da otpusti glumicu, određena grupa odlučila je da ukine pretplatu i da bojkotuje servis uz „Cancel Disney+“ hešteg na Tviteru.Disney+ završio je prošlu godinu sa 95 miliona pretplatnika.Diznijev striming servis beleži brzi rast broja pretplatnika od pokretanja u novembru 2019. Prvog dana kompanija je imala 10 miliona registracija, a do kraja prvog kvartala 2020. godine imali su već 26,5 miliona pretplatnika.Kako je pandemija zadržala ljude u svojim kućama, Disney+ je sa 33,5 miliona pretplatnika u drugom kvartalu 2020. godine, skočio na 57,5 miliona u trećem.Ove snažne cifre dolaze zbog odluke Diznija da se posveti svom striming servisu. U oktobru je kompanija započela restrukturiranje svojih odseka za medije i zabavu kako bi se više usredsredila na Disney+.U decembru je Dizni podelio svoje planove za oko stotinu filmskih i televizijskih projekata, od kojih će oko 80 odsto ići direktno na Disney+. To uključuje skoro desetak Marvelovih serija i više od deset projekata za „Ratove zvezda“.

Oporavak stranih direktnih ulaganja još uvek neizvestan

Stručnjaci za strana ulaganja i ekonomski razvoj i dalje se suočavaju sa izazovnim tržišnim okruženjem, jer investitori još uvek koče konačne odluke, mada je u porastu konsenzus da će nekoliko sektora povezanih sa zelenom energijom, zdravstvom i digitalnom ekonomijom krenuti u smeru suprotnom od očekivanja, piše fDi Investment.U svom najnovijem ekonomskom izveštaju Unctad je rekao da su izgledi za 2021. godinu i dalje slabi, posebno u grinfild investicijama, i ne očekuje oporavak do 2022. godine.MMF je prognozirao da će BDP globalne ekonomije iznositi 5,5 odsto za 2021. godinu, što je 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodno predviđanje, i 4,2 odsto u 2022. godini.Pojedine geografske regije i određene industrije će „srušiti predviđanja“, prema Hanku Maršalu, izvršnom službeniku za ekonomski razvoj u američkom gradu Feniksu, budući da se čini da je rast neravnomerno raspoređen po industrijama i geografskim područjima.Ali oporavak daje šansu vladama da promovišu industrije koje smatraju vitalnim za povećanje otpornosti.Sebastian Rejl, viši savetnik u konsultantskom centru FDI sa sedištem u Berlinu, kaže da je asimetrija oporavka, sa određenim sektorima koji preovladavaju, dovela do toga da su neke brzo rastuće industrije radile kao da nema pandemije. „Ovo su delići nade na koje se treba fokusirati“, rekao je Rejl.Sveobuhvatna neizvesnost takođe je stala ruku pod ruku sa neviđenim iznosima likvidnosti. Prema studiji S&P Global Ratings, gotovina i investicije američkih nefinansijskih korporativnih izdavača porasle su 30 odsto na rekordnih 2.500 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, dok je dug porastao za 9 odsto na 7.800 milijardi dolara, kako su kompanije nastojale da ublaže uticaj pandemije.Hasan Mohalal, direktor politike i studija u Agenciji za razvoj investicija u Dubaiju, naglašava da je „globalni investicioni kapacitet četiri puta veći od investicionog jaza“, što zahteva zajedničke napore vlada, privatnog sektora i finansijskih institucija kako bi „upravljali kapital u realnu ekonomiju, proizvodna sredstva i buduću infrastrukturu “.

Uhapšeni grupa koja je ukrala 100 miliona u kriptovalutama od poznatih

Međunarodna operacija koju je koordinirao Europol dovela je do hapšenja kriminalne bande koja je ukrala preko 100 miliona dolara u kriptovalutama od poznatih ličnosti, piše portal Finbold.Izjava Europola ukazuje da su hakeri koristili metodu zamene SIM kartica. Zamena SIM-a uključuje preuzimanje telefonskih brojeva žrtava, a zatim upotrebu metoda potvrde identiteta preko mobilnih telefona za pristup njihovim aplikacijama ili računima u bankama.Uhapšeno je deset hakera koji su bili deo globalne kriminalne mreže koja je ciljala žrtve u Sjedinjenim Američkim Državama. Grupa je uglavnom krala od onlajn influensera, sportskih zvezda, muzičara i njihovih porodica.Jednogodišnja istraga predvođena je Europolom uz saradnju organa za sprovođenje zakona iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Belgije, Malte i Kanade, međutim Europol nije objavio koje su konkrektno kriptovalute ukradene.

London više nije najveća berza u Evropi

Amsterdam je prošlog meseca pretekao London kao najveći evropski centar za trgovanje akcijama, pošto je Holandija grabila posao koji je Velika Britanija izgubila od Bregzita, piše Fajnenšal tajms.Na berzama Euronext Amsterdam i holandskim ograncima CBOE Europe u januaru je prosečno trgovano 9,2 milijarde evra akcija, što je više od četiri puta više u odnosu na decembar prošle godine.Do promene je došlo zbog zabrane trgovanja finansijskim institucijama sa sedištem u Londonu, jer Brisel nije priznao da britanske berze imaju isti nadzorni status kao ostale u Evropi.Bez takozvane ekvivalencije koja bi olakšala prekogranično poslovanje, došlo je do preusmeravanja poslova u EU vrednog 6,5 milijardi evra kada se prelazni period za Bregzit završio krajem prošle godine.Pariz i Dablin su takođe imali mali rast poslovanja prošlog meseca, jer se trgovina odvijala preko EU-ovih kompanija Aquis i Liquidnet, umesto preko Londona.Kao odgovor na to, London je ukinuo zabranu trgovine švajcarskim akcijama, poput Nestle-a i Roche-a, koja je trenutno zabranjena na berzama u EU.Trgovina akcijama EU mogla bi se vratiti u London u okviru razgovora između Ujedinjenog Kraljevstva i Unije o finansijskim uslugama, a dve strane planiraju da u martu finaliziraju memorandum o razumevanju, ukazuje Fajnenšal tajms.

Folksvagen i Majkrosoft zajedno razvijaju autonomna vozila

Folksvagen i Majkrosoft najavili su da će sarađivati na razvijanju softvera za autonomna vozila. Ovaj proizvođač automobila koristiće Majkrosoftove usluge računarstva u oblaku (cloud computing) za razvijanje Automatizovane platforme za vožnju (ADP) koja će se koristiti za samoupravljive modele automobila, navodi se na Majkrosoftovom veb-sajtu.Folksvagenova softverska kompanija Car.Softvare Organisation koristiće Microsoft Azure na razvoju platforme koja će „povećati efikasnost razvoja naprednih sistema pomoći vozaču (ADAS) i autonomnih funkcija (AD) za putničke automobile marke Folksvagen“.Folksvagen i Majkrosoft zajedno rade na Volkswagen Automotive Cloud-u od 2018. godine, sistemu koji se fokusira na integraciju digitalnih usluga, poput bežičnog ažuriranja softvera.Proizvođač automobila je obećao da će investirati 27 milijardi evra u digitalizaciju do 2025. godine, a nadaju se da će ove godine započeti testiranje svojih autonomnih vozila.

Jedan od direktora Tencent-a u pritvoru, navodno delio korisničke podatke

Kineske vlasti privele su jednog direktora kompanije Tencent, jer je deo istrage o korupciji u koju je umešan i jedan od bivših najviših zvaničnika policije u Kini, piše Vol strit žurnal.Direktor Žang Feng je pod istragom kineskog regulatornog tela od početka prošle godine zbog navodnog neovlašćenog deljenja ličnih podataka korisnika koje je prikupila Tencent-ova aplikacija za društvene medije ViČet (WeChat).Ženg se sumnjiči za predaju podataka korisnika bivšem potpredsedniku ministra javne bezbednosti Sun Lijunu, kojeg zvanični Peking trenutno istražuje zbog navodnih kršenja pravila Komunističke partije.Istražitelji pokušavaju da saznaju koju vrstu podataka je Ženg navodno podelio sa Lijunom i šta je Lijun sa tim podacima dalje uradio.Tencent, koji ima tržišnu kapitalizaciju od oko 900 milijardi dolara, potvrdio je u četvrtak da je Žang pod istragom.„Slučaj se odnosi na navode o ličnoj korupciji i nema nikakve veza sa ViČetom“, rekao je portparol Tencent-a u izjavi za Vol strit žurnal.Ženg je naveden kao potpredsednik Tencent-a u izjavi koju je objavila opštinska vlada Džangđakoua, grada u blizini Pekinga, kada se Ženg sastao sa tamošnjim gradonačelnikom oktobra 2018. godine.Međutim, Tencent tvrdi da Ženg nikada nije bio na visokom izvršnom položaju u kompaniji ili na rukovodećem mestu.Žengov slučaj pokazuje kako se najveće kineske tehnološke kompanije mogu zapetljati u političke bitke u najvišim ešalonima kineske Komunističke partije.Kompanije poput Tencent-a imaju pristup željenim podacima, kao i uvid u korisnike koji ih pružaju. Zabrinutost Pekinga raste da bi tehnološke kompanije mogle zloupotrebiti te podatke ili ih neprimereno deliti, čak iako same vlasti ponekad zahtevaju pristup njima u svoje svrhe.

Majkrosoft uvodi „dark mode“ u svoj najpopularniji program?

Korisnici Windows Insider programa već sada mogu da isporobaju tamnu radnu pozadinu (Dark Mode) u programu za obradu teksta Microsoft Word, prenosi Seebiz. Dark mode, odnosno tamni način rada, poslednjih nekoliko godina postao je jako popularan vizuelni dizajn brojnih programa, servisa i internet pretraživača zbog očuvanja vida kod korisnika.I pored činjenice da su računarski programi za obradu teksta jedini kojima tamni način rada možda nije potreban, jer svima izgleda prirodno da pišu na belom papiru, Majkrosoft veruje da je došlo vreme da "full dark mode" ponudi i korisnicima Worda, programa za obradu teksta.Čak šta više, ekipa iz grada Redmonda je već omogućila njegovo korišćenje putem Windows Insider programa, što znači da može da ga isproba svako ko trenutno koristi taj operativni sistem.Microsoft tvrdi da dark mode u Wordu pomaže korisnicima u smanjenju naprezanja očiju.Čak i oni koji su osetljivi na svetlo takođe mogu "da odahnu", pa je tema programskog paketa Blek ofisa (Black Offic) proširena i na pozadine jer su to mnogi korisnici već dugo tražili.Još nije poznato kada će ova izmena biti dostušna svim korisnicima Word-a, izuzev onih koji već koriste Windows Insider i koji u tom programu mogu da koriste tamne radne pozadine.MICROSOFT OBEZBEĐUJE BESPLATNU OBUKU NASTAVNICIMA ZA KORIŠĆENJE OFFOCE 365

Ukrajina formalno zabranila registraciju ruskih vakcina protiv COVID-19

Ukrajina je formalno zabranila registraciju ruskih vakcina protiv koronavirusa, prema uredbi koju je vlada objavila u sredu, prenosi Euractiv.Ukrajina je zaostala za drugima u pokretanju programa vakcinacije protiv koronavursa, koji je zarazio više od 1,25 miliona Ukrajinaca i ubio 23.934.Ali ukrajinske vlasti su više puta rekle da zemlja neće koristiti ruske vakcine, poput Sputnjika V, nazivajući ih „hibridnim oružjem Rusije protiv Ukrajine“.„Registracija vakcina ... čija je proizvodnja izvršena u državi koju je ukrajinski parlament priznao kao državu-agresora, zabranjena je“, navodi se u uredbi Vlade Ukrajine.Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prošle nedelje da je Kijev obezbedio 20 miliona doza vakcina od indijskog Instituta za serume, a vlada se nada da će započeti vakcinaciju svojih 41 miliona stanovnika sredinom februara.Vlada Ukrajine takođe je dogovorila kupovinu 1,9 miliona doza po ceni od 18 dolara po dozi od kineskog Sinovac Biotech-a, a takođe očekuje da će iz Poljske dobiti 1,2 miliona doza AstraZeneca vakcine.

Pad cena kafe naterao farmere da se okrenu proizvodnji koke

Zbog pada cena kafe, kao i kašnjenja u sertifikaciji organskih zrna, farmeri širom Perua napuštaju svoje farme kafe i odlaze da rade na plantažama na kojima se proizvodi koka, glavni sastojak kokaina.Prema procenama istraživača sa sajta The Conversation u Peruu se trenutno koristi blizu 55.000 hektara zemlje za kultivaciju koke, a od toga se proizvodi oko 500 tona kokaina godišnje, što je, primera radi, dovoljno da se trostruko zadovolji godišnja potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Pandemija je uticala i na trgovinu drogom, distribucija je znatno usporena zbog velikih ograničenja i manje putovanja i zbog toga je cena liste koke opala za polovinu svoje prethodne vrednosti. Međutim, čak i u trenutnoj situaciji, koka nudi farmerima veću sigurnost od bilo kojih drugih useva, jer je potražnja konstantna.Uzgoj kafe zahteva da farmeri tokom cele godine neguju biljke na strmim planinama. Žetva se vrši jednom godišnje i timovi radnika prikupljaju, ljušte i suše zrna kafe.Otkupljivači svake godine dižu standarde kvaliteta, što znači da je potrebno još više ulagati u uzgoj, a posebno kada je u pitanju organska kafa. Sve ovo povećava troškove farmera koji na kraju ostaju praktično bez zarade.Zbog toga je uzgajanje koke postalo spas ovim farmerima. Ima značajne prednosti kao usev jer raste poput korova na strmim padinama, u kiselom tlu i na većim nadmorskim visinama. Moguće je vršiti žetvu tri do četiri puta godišnje i možda najvažnije, uvek postoji tržište, što farmerima obezbeđuje redovnije prihode.Vrednost listova koke kreće se od 35 do 70 dolara za 25 kilograma, dok kafa vredi oko 37 dolara za 25 kilograma.Koka ima bogat socijalni, kulturni i lekoviti značaj u autohtonim andskim kulturama. Ali od 1970-ih koka se uglavnom uzgaja za proizvodnju kokaina. Od 117.292 tone sušenog lista koke proizvedenog u Peruu 2017. godine, procenjeno je da je 106.401 tona iskorišćeno za kokain.Uprkos njenoj nezakonitosti, farmeri imaju malo moralnih nedoumica oko uzgajanja koke.„Ne grešimo mi koji gajimo koku, već oni koji kupuju kokain“, rekao je jedan od farmera.

Ponovo najbrža mobilna mreža u Evropi prema merenju Ookle®

Mobilna mreža bugarskog operatora VIVACOM, koji posluje u okviru United Grupe, proglašena je najbržom mrežom u Evropi i to drugi put zaredom, prema istraživanju kompanije Ookla, svetskog lidera u analizi mobilnih i internet mreža, kao i testiranju aplikacija i tehnologije.Rezultati istraživanja, zasnovani na analizi više od 54.000 testova sprovedenih u drugoj polovini 2020. godine, u kojem je učestvovalo preko 17.000 VIVACOM korisnika u Bugarskoj, dobijeni su na osnovu merenja aplikacije Ookla Speedtest®.U okviru United Grupe u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.„Veoma smo ponosni na ovu nagradu koja je rezultat predanog rada na razvoju VIVACOM mobilne mreže. Ovo priznanje je dobilo dodatnu vrednost, jer dolazi u vreme epidemije i izazovne 2020. godine kada su našim korisnicima bile posebno važne mobilne komunikacije. Uložili smo dodatne napore kako bismo im ponudili visokokvalitetne usluge i više mogućnosti za komunikaciju, rad i zabavu tokom ovog teškog perioda. Ova nagrada odaje priznanje tim naporima i dokaz je dobro obavljenog posla “, rekao je izvršni direktor kompanije VIVACOM Atanas Dobrev.U septembru prošle godine, kompanija Ookla prvi put je proglasila VIVACOM za najbržu mobilnu mrežu u Evropi za prvi i drugi kvartal 2020. godine.VIVACOM je u julu 2020. godine postao deo United Grupe, kompanije sa sedištem u Holandiji i vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi. United Grupa ima najširu pokrivenost mrežom u Jugoistočnoj Evropi, posluje u 8 zemalja sa približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih na kraju 2020. godine.

Jednostavne lozinke pomažu i korisnicima i hakerima

Bezbednost na internetu možda jeste tema za tehnološke stručnjake, ali kako nemačka kompanija specijalizovana za podatke o tržištu i potrošačima Statista ukazuje, čak i laici mogu poboljšati svoju bezbednost na internetu jednostavno korišćenjem sigurnih lozinki.Korišćenje lozinki koje se lako pamte možda deluje kao logično rešenje, međutim jedna od popularnijih metoda hakovanja je korišćenje botova koji isprobavaju sve česte lozinke na internetu dok jedna ne uspe.Dakle, ako pronađete svoju lozinku na listi koju je objavio dobavljač sigurnosnih aplikacija North Pass, možda bi bilo pametno da je promenite.Među najčešćim lozinkama nalaze se „qwerty“, kao i „123456“ koja već nekoliko godina predvodi liste najčešćih lozinki.Korišćenje reči „password“ kao lozinke zaista je međunarodni fenomen, kao što pokazuje novi unos „senha“ – što znači lozinka na portugalskom jeziku.Sajber bezbednost je u žiži interesovanja savremenog društva zahvaljujući nagloj ekspanziji broja korisnika Interneta, čime se ponovila stara istina da tehnologija može da bude i korisna i preteća. Ono što može da se upotrebi u korist društva, može da se upotrebi i na njegovu štetu.

Vrednost Reddit-a udvostručena nakon novog kruga finansiranja

Popularan veb-sajt Reddit prikupio je u ponedeljak više od 250 miliona dolara u novom krugu finansiranja i time udvostručio svoju vrednost na 6 milijardi dolara, piše Vol strit žurnal.Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen rekao je za Vol strit žurnal da je tržište trentno dobro za prikupljanje sredstava."Procene su trenutno veoma visoke, a Reddit je imao jaku godinu", rekao je Hafmen.Popularan veb-sajt je tokom pandemije stekao veliki broj novih korisnika, a nedavno je privukao pažnju zbog svoje uloge u „berzanskoj bitci“ na Vol stritu.Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om Reddit, koji ima više od 50 miliona aktivnih korisnika dnevno, rekao je u saopštenju na blogu da je prihod od oglašavanja u poslednjem kvartalu porastao za 90 odsto u odnosu na godinu ranije.Hafmen je takođe rekao da Reddit planira da iskoristi nova sredstva za ulaganje u područja kao što su video, oglašavanje i potrošački proizvodi, kao i za širenje na međunarodna tržišta.Reddit takođe planira da udvostruči broj zaposlenih ove godine na oko 1.400, napominjući da je jedan od razloga za prikupljanje sredstava bio kako bi privukli nove talente.Reddit, osnovan 2005. godine, poznat je po svojim različitim forumima koji se bave mnoštvom tema. Kompanija, koja nije bila profitabilna, prodata je Conde Nast-u 2006. godine i od 2011. je prikupila oko 800 miliona dolara.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.