img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal News18.  Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i ​​da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.

Svet

Prazne učionice – propast jedne generacije

Sa školama koje su zatvorene 13 meseci, oko 77 odsto učenika Latinske Amerike biće ispod minimuma performansa za svoje godine, dok je taj procenat u 2018. iznosio 55 odsto, procenila je Svetska banka, piše Economist. Čak i ako izostaje samo deset meseci nastave, banka računa da je prosečan student mogao izgubiti protivvrednost od 24.000 dolara zarade tokom svog života.Po prvi put u godinu i po dana mala grupa učenika krenuće u nekoliko škola u Meksiko Sitiju.  Samo jedan deo škola se odlučio na otvaranje i samo polovina učenika dolaziće svaki dan. Ovo važi od 18 od 31 savezne država Meksika, ostale su zatvorene.  Prolongorani izostanak učenja, izazvan pandemijom,  pogoršaće i onako sumorne obrazovne standarde.  Međunarodni pisa test koji je održan 2018. godine među uzratom 15 godina. pokazao je da su u čitanju, matematici i nauci, latinoamerički učesnici u proseku zaostajali tri godine za vršnajcima iz bogatih zemlja članica Oraganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Škole s zatvorene skoro svuda u Latinskoj Americi u martu 2020. godine, i do sada je u većem delu ostalo tako. Otvorene su samo u šest manjih država. Argentina i Kolumbija počele su da otvaraju škole početkom godine samo da bih kasnije zatvroili zbog drugog talasa pandemije. Region Latinske Amerike je na tri načina pogođen koronavirusom.Sa osam odsto svetske populacije, Latinska Amerika imala je trećinu zvanično registrovanih smrti, a na to treba dodati i brojke. Pad privredne aktivnosti bio je u proseku sedam odsto, gore nego u celom svetu. A ono čemu se malo priča je da su škole Latinske Amrike ostale mnogo duže zatvorene nego u bilo kom drugom delu sveta.Mnoge škole su uložile napore da organizuju školu onlajn, ali značajna manjina škola nema dobar pristup internetu kako bi organizovala onjaln učenje. Dok od petine najbogatijih 98 odsto njih ima internet kod kuće, samo 48 odsto najsiromašnijih ima pristup internetu. Mobilni telefoni nude jedini prsitpu intrenetu za 60 odsto crnaca i domorodačkih učenika. Mnoge vlade u regionu koriste tradicionalne kanale komunikacije, kao što je televizija, radio, štampa. Meksiko je ovim putem ponudio učenje na daljinu za 25 miliona učenika. Ovo nije zamena za učenje licem u lice. "Ne uče sva deca istim tempom", rekao je Marko Fernadez, specijalista za obrazovanje sa univerziteta u Meksiku. "Ne mogu da im se postavljaju pitanja, niti da dobiju povratnu informaciju kao što moguu u učionici", rekao je on.Pored gubitka u učenju, zatvaranje škola donelo je i emocionalnu cenu, kao i veliki broj ispisa iz škola. Škole u ​​mnogim zemljama ponovo su otvorene pre nekoliko meseci, uz socijalno distanciranje, testiranje i temeljno čišćenje. Osim težine pandemije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to nije dogodilo u Latinskoj Americi.Idejom otvaranja roditelji uglavnom nisu bili oduševljeni.  Mislimo da ne postoje uslovi za masovni povratak u škole u Meksiku, dok se većina ljudi ne vakciniše, rekao je Luis Solis iz Nacionakne unije roditelja. Sindikati nemaju pozitivan stav o povtratku u škole, takođe.Kada je gradonačelnik Buenos Ajresa pokušao da ponovo otvori škole u martu suprotstavili su mu se i sindikati i vlada,Vlade bi mogle da učine mnogo više na promovisanju sigurnog otvaranja škola putem informacija i konsultacije. Emanuela Di Gropelo iz Svetske banke poručila je da je trebalo da države ulože značajan napor da otvore škole. "Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazala je ona. Škole će morati da procene nivo svakog učenika, a sustizanje u učenju biće ogorman izazov. Potrebna će biti dopunska nastava, subotnje škole, duži časovi, a za to će biti potreban novac, kao i trud. Vlade su potrošile više na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć porodicama i firmama tokom pandemije. Obrazovanje bi trebalo da bude jednak prioritet ako je to Latinska Amerika kako ne bi propala čitava generacija.

Svet

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država, navodi se u saopštenju UNHCR-a."Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji", navodi se u saopštenju.Broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini, uprkos pandemiji, popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi" koji je objavljen danas u Ženevi.Ovo predstavlja dodatno povećanje od četiri odsto povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.Agencija za izbeglice UN-a pozvala je svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila, piše u Izveštaju. Kako se dalje navodi, devojčice i dečaci mlađi od 18 godina čine 42 odsto svih prisilno raseljenih osoba, a prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine."Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi.On je ocenio da je potrebna mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravju ljude na beg na prvom mestu. "Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.Najviše izbelica na svetu sedmu godinu zaredom prihvatila je Turska, 3,7 miliona, a slede Kolumbija koja je prihvatila 1,7 miliona, Pakistan 1,4 milion, Uganda, 1,4 milion i Nemačka koja je prihvatila 1,2 miliona. 

Svet

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Svet

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom,  možemo očekivati  da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki -  zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu,  umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka.  To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara -  zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine.  Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje  za koje  i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana.  Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti  sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.  

Svet

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Svet

Raspad Jugoslavije: Nacionalni dohodak otišao najbogatijima

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.Deo nacionalnog dohotka koji uglavnom završava kod 1 odsto populacije porastao je između 1898. godine i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast od 4-5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji odlazi kod 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo najsiromašnijih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto popilacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.

Svet

Zemlje G7 više ulažu u fosilna goriva nego u zelenu energiju

Zemlje članice G7 troše milijarde dolara više na fosilna goriva u odnosu ne zelenu energiju, objavila je Razvojna humanitarna organizacija "Tearfund", prenosi Statista.com. Uoči samita G7 organizacija "Tearfund" objavila je izveštaj u saradnji sa Međunarodnim institutom za održivi razvoj i Institutom za prekomorski razvoj. Između januara 2020. godine i marta 2021. Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Ujedninjeno Kraljevstvo upumpale su 189 milijardi dolara u ugalj, naftu i gas, dok je samo 147 milijadri bilo uloženo u zelenu energiju.Najveći deo novca dobio je sektor transporta, a posebno velikog broja planova spasavanja avio i automobilske industrije tokom ranih faza pandemije koronavirusa. Autori izveštaja tvrde da su paketi kojima spasavanja tih industrija, sadržali vrlo malo "zelenih" podsticaja, te da se njima u doglednoj budućnosti podržava industrija koja zagađuje. Samo 17 odsto obaveza koje su usmerene ka sektorima koji zagađuju u sebi sadrže "zelene elemente", dok 83 odsto obaveza nije uključilo zahteve za smanjenje zagađenja, a ni klimatske ciljeve.  Zajedno sa direktnim ulaganjem u prljave oblike energije, neke Vlade su i povukle propise koje utiču na industriju fosilnih goriva. To se kretalo od uvođenja izuzeća na takse na goriva, do suspenzije kazni za kompanije koje krše ekološke propise. Navodi se i da je samo 1 od 10 dolara koji su posvećeni odgovoru na pandemiju išlo u prilog merama za čistiju energiju. 

Svet

Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana

Jedan od četiri stanovnika Evrope se usled pandemije koronavirusa oseća nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije, sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja o mentalnom zdravlju Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm.U okviru istraživanja Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti.Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja "Kantar" za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Mogućnost da se dobije COVID-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije.Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji. Maske za lice i posle kovidaKada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate.Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54 odsto) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu.  Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91 odsto), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25 odsto). Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida."Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade. "Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili  kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

Svet

Rekordan rast izvoza grčkog maslinovog ulja

Izvoz standardnizovanog grčkog maslinovog ulja u zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje nisu članice tog bloka porastao je neverovatnih 225 odsto u peirodu od 2002 do 2020 godine, navela je Asocijacija proizvođača maslinovog ulja u izveštaju objavljenom u utorak. Izvoz je tako došao do brojke od 52.735 tona,  dok je u 2002. godini iznosio 14.881 tona. Izveštaj, koji je baziran na podacima prikpuljenim od strane Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije pokazao je da je izvoz maslivnog ulja u zemlje EU iznosio 31,655 tona u 2020,  dok je u 2002. godini bio 7,561 tona što je rast od 319. odsto.Izvoz u zemlje koje nisu članice EU porastao je 189 odsto na 7,290 tona.U 2020. godini izvoz u zemlje Evropske unije je porastao 17,5 odsto u poređenju sa 2019. godinu pa je ukupno iznosio 26,872.Glavni uvoznica grčkog maslinovog ulja bila je Nemačka, koja je u 2020. uvezla 14.907 tona. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uvezlo 2,698 tona, zatim Austrija sa uvezenih 2,578 tona maslinovog ulja.Što se tiče zemalja koja ne pripadaju Evropskoj uniji, na prvom mestu je SAD koja je u 2020. godini uvezla 9,143 tona, zatim Kanada sa 1.851 tona, pa Australija sa 1,773 tona.   

Svet

Ilon Mask sarađuje sa vojskom SAD

Američka vojna uprava u Pentagonu potpisala je sporazum sa kompanijom američkog milijardera Ilona Maska Space X, koji joj omogućava korišćenje polovnih bustera za lansiranje raketa Falcon 9, prenosi CNBC. Prva takva misija je planirana za ovu nedelju kada je planirano Falcon 9 trebalo da lansira vojni GPS satelit.Novoosnovana jedinica američke vojske Space Force, koja bi uskoro trebalo da preraste u novi rod vojske, pristala je da za lansiranje GPS III satelita koristi polovnu raketu, nakon što su njeni stručnjaci sarađivali sa Space X-om.Stručnjaci armije SAD prvo su želeli da provere procese obnove raketnih boostera i uspeli su da se uvere u njihovu pouzdanost, iako su već korišćeni.Space X je već sklopio ugovor s Pentagonom vredan 470 miliona dolara za lansiranje pet od 6 GPS satelita, ali u njemu nije pisalo da će se koristiti već korišćene rakete.Nakon što je vojska promenila ugovor unošenjem tačke o polovnjacima, to će joj doneti uštedu od oko 64 miliona dolara.Space Force američke vojske je saopštio da predstojeće lansiranje satelita neće biti jedino za koje će se koristiti već korišćeni boosteri.Ipak, za sada ne otkrivaju da li postoji mogućnost da se polovne Falcon 9 rakete u budućnosti koriste i za nekakva borbena dejstva na Zemlji i u svemiru.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Svet

Ove nedelje dijalog o postepenom ukidanju uglja na Zapadnom Balkanu

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizovaće 23. i 24 juna godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a". Inicijativa je pozvala sve zainteresovane strane da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih. Inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera:  Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin.Osmišljena je u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Događaj će biti održan onlajn, a trajaće od 14 do 17 časova oba dana. 

Svet

Windows 10 ide u penziju, ko će ga naslediti?

Microsoft je povukao još jedan zanimljiv potez koji se tiče budućnosti njihovih "zadnjih" Windowsa. Na službenim su stranicama objavili datum koji označava potpuni kraj podrške za Windows 10 Home i Pro.Što god da se dogodilo 24. lipnja na najavljenom Microsoftovom događaju vezanome za budućnost Windowsa, sada je jedno jasno Windowsi 10 neće biti "posljednji Windowsi", neće ih se zauvijek nadograđivati i ažurirati, a vrlo će brzo svijet dobiti i njihovog nasljednika, piše BUG.hr Microsoft je, naime, na svojim službenim stranicama, u sekciji životnog ciklusa, ažurirao datume i vrlo jasno dao do znanja da se Windowsima 10 bliži kraj. Windows 10 Home i Pro, za koje je podrška započela 29. srpnja 2015. godine, u službenu će mirovinu 14. listopada 2025. godine.Ovo bi moglo značiti da će ovoga mjeseca zaista biti predstavljen Windowsi 11, ili neka druga verzija, a gotovo je sigurno da desetka neće poživjeti vječno, kako je bilo najavljivano u vrijeme predstavljanja.Microsoft na istom mjestu napominje i da će nakon datuma umirovljenja Windowsa 10 nastaviti pružati podršku i isporučivati polugodišnje nadogradnje za barem jednu verziju Windowsa 10, što je i do sada bio običaj s ranijim verzijama, obično namijenjenima velikim poslovnim korisnicima.Već smo pisali o najavljenom događaju koji je na nekoliko načina vezan uz broj 11, pa se sve više smatra da će upravo 11 biti brojčana oznaka sljedećih Windowsa. Za slučaj da niste pratili ove objave – 24. lipnja se u 11 sati po lokalnom istočno američkom vremenu održava online događaj u kojem će kompanija prikazati "šta je sledeće za Windowse".Događaj je najavljen logotipom Windowsa koji se u sjeni pretvara u dvije paralelne linije, te videom sumnjivo dugim baš 11 minuta – pa je mnogima to dovoljno da zaključe kako će se novi Microsoftov OS zvati.

Svet

„Trojanac“ ukrao 1,2 terabajta privatnih podataka

Hakeri koji su koristili zlonamerni program trojanskog tipa ukrali su blizu 26 miliona podataka za privljivanje  - uključujući username, imejlove i šifre, sa skoro milion veb sajtova u toku dve godine.Podaci su kradeni i sa sajtova kao što su Amazon, Fejsbuk i Tviter. Zlonamareni program bio je inflitriran u preko tri miliona računara baziranih na Windows operativnom sistemu, između 2018.i 2020. godine, a uljezi su odneli oko 1, 2 terabajta ličnih informacija, pokazala je studija slučaja koji je objavio NordLocekr. Pored podataka za prijavljivanje, ukradeni podaci uključuju 1,1 milion jedinstvenih imejl adresa, preko dve milijarde kolačića, i preko 6,6 miliona fajlova koje su korisnici skladištili na svojim deskopovima i folderima za preuzimanje. Ukradeni kolačići, koji u nekim slučajevima mogu da daju pristup nalozima žrtve na mreži, razvrstani su u pet grupa: internet tržište, onlajn igrice, sajt za razmenu fajlova, društvene mreže i servisi za strimovanja video zapisa.Milijarde ukradenih kolačića povezane su sa veb lokacijama kao što su Jutjub (17,1 milion), Fejsbuk (8,1 milion), Tviter (5,2 miliona), Amazon (3,5 miliona), MediaFire (3,2 miliona) i Ibej (2 miliona).Zlonamerni program uglavnom je bio usmeren na krađu podataka sa internet pretraživača, a top tri izvora za ukradene mejlove i šifre su bili su Gugl Hrom ( 19,4 miliona), Mozila (3,3 miliona), Opera (dva miliona). Osim krađe fajova, program je takođe pravio skrinšotove i fotografije koristeći veb kameru.Zlonamerni program se prenosio preko imejla  i piratskih programa, uključujući ilegalne verzije Adobe fotošopa. Zvaničnici američke administracija od nedavno su krenuli sa upozorenjima da su sajber napadi različitih vrsta u porastu.Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo rekla je da će sajber napadi u budućnosti samo rasti, i pozvala poslodoavce da ojačaju sisteme za sajber bezbednost. "Trebalo bi da pretpostavimo, i mi i biznisi, da su ovi napadi tu da ostanu,  ako ništa biće intenziviniji", rekla je ona. 

Svet

Rojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima

Crna Gora, koja ima veliki dug prema Kini počela je da pregovara o stotina miliona evra jeftinog kredita koji bi uzela od Evropske unije (EU), a zbog toga priprema i prodaju državne imovine, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na visoke evropske zvaničnike. Crna Gora je od Kine uzela kredit za novi auto-put od Bara do Boljara,koji se još nalazi u fazi izgradnje.Crnogorski dug prema Kini za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni.Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, što zahteva ispunjavanje fiskalnih standarda, prenosi RTCG.Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Nemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obe su državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć."Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedeljama, pre leta", rekao je zvaničnik EU Rojtersu.Ni nemačka banka, ni francuska razvojna agencija nisu želele da komentarišu saznanja Rojtersa.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je auto-put važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da Peking pridaje veliki značaj razvoju veza sa Crnom Gorom.Kineska državna banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam, nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je u martu pred evropskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila “laka pobeda” za Uniju.

Svet

Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je u intervjuu za Euractiv da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uspostavljanje cena na emisije ugljenika što duže moguće, jer su u strahu od socijalnog nezadovoljsta do kojeg bi došlo zbog rasta cene struje.Evropska unija bi, kako navodi, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika."Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika. Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljenika primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status."Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće. On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu."Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unijeIpak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija. Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina."I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju  -  gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.  

Svet

Kineska kompanija gradi fabriku u Derventi

Jedan od najvećih proizvođača asortimana od memorijske pene, kineska kompanija Healthcare Europe, saopštila je da želi da otvori svoj pogon u Bosni i Hercegovini. Zbog povoljnih uslova poslovanja fabrika bi se nalazila u gradu Derventi, prenosi Derventski list."Želimo da otvorimo kompaniju koja bi proizvodila madrace, nadmadrace i jastuke od memorijske pene, a koji bi bili namijenjeni inostranom tržištu. Vrednost izvoza na mesečnom nivou bila bi od tri do četiri milina evra, a u pogonu bi, za početak, bilo zaposleno oko stotinu radnika", rekao je predstavnik te kompanije Čang Cijao Đun (Chang Xiao Jun).On je dodavši da je ova kompanija zastupljena i u drugim zemljama regiona.Healthcare Europe ima tri kompanije u Sjedinjenim američkim Državama, po dve proizvodne fabrike u Španiji, Kini i na Tajlandu i po jednu u Sloveniji i Srbiji. Takođe, ima i maloprodajne objekte širom Evrope, a plan je da poslije dvije ili tri godine,i u BiH otvori maloprodajne objekte.Gradonačelnik Dervente Milorad Simić rekao je da bi realizacija te investicije otvorila vrata za nova zapošljavanja, ne samo stanovnika tog grada, već i okolnih opština.Derventa. koja pripada Republici Srpskoj ima izvoz vredan 333,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 170,5 miliona evra), oko 7.000 zaposlenih građana i najmanju stopu nezaposlenosti.u bih najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje

Svet

Air Montenegro počeo da leti

Nova crnogorska avio-kompanija Air Montenegro počela je sa letovima na liniji između Beograda i Podgorice, piše portal Exyuaviation. Komapnija će saobraćati i od glavnog grada Srbije do Tivta.Air Montenegro planira da uskoro svojoj floti doda drugi avion, mlaznjak Embraer E190, koji je iznajmljen od German Airvais-a. Avion će biti u kratkoročnom zakupu, sve dok se za saobraćaj ne osposobi drugi avion E195 koji je koristila bivša državna avio-kompanija u Crnoj Gori, Montenegro Airlines.Kašnjenje u pripremi aviona za servis dolazi jer upravo Montenegro Airlines nije u mogućnosti da izvrši bilo kakav servis na avionu. Za sada će avione održavati Consolidated Aerospace Industries i Austrian Airlines Technik Bratislava.Air Montenegro je i sa kompanijom Lufthansa Sistems potpisao ugovor o operativnim i konsultantskim poslovima.  Za sada nema konkretnijih podataka o široj saradnji Air Serbia i Montenegro Airlines-a, ali su se njihovi predstavnici već hvalili partnerstvom.Air Montenegro je već dobio svoj pozivni kod - Mount Eagle (planinski orao), a trenutno je u procesu dobijanja IATA koda (IATA airline designators) za aerodrome, koji će biti gotov do kraja letnje sezone. Kompanija za sada koristi privremeni IATA kod V2 dok ne dobije svoj.Crna Gora je ranije odlučila da ugasi Montenegro Airlines koji je bio u dugovima. Pri tome nije postojala nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć.Više informacija o Air Montenegro može da se pronađe na sledećem LINKU.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLINES, OSNIVA NOVU FIRMU

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.