img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra

Češka vlada za sada ne želi da obnovi vađenje zlata u blizini Praga iako je ono procenjeno na 20 milijardi evra. Razlog su toksične hemikalije koje se koriste prilikom eksploatacije, kao i lokacija nalazišta zlata koje je smešteno u turističkom području, piše Poslovni.hr.Kako piše Dojče vele (Deutsche Welle), ležište se nalazi ispod pitoresknog gradića Jilove u Prahy blizu Praga u kojem živi oko 5000 stanovnika. Pored gradića teče reka Sazava, pritoka Vltave, a to je područje omiljeno izletište Pražana.Muzejski geolog Jan Vana kaže da je na nalazištu koje je prestalo sa radom 1968. godine približno sedam tona zlata i ističe kako su postojala nalazišta koja su davala i do 4 grama, odnosno osminu unce zlata po metričkoj toni stenja.Jilove u Prahy ima tradiciju rudarenja zlata dugu nekoliko vekova, a u 14. veku to je bio treći najvažniji grad kraljevine Bohemije, nakon Praga i Kutne Hore. U vreme kralja Karla IV Jilove u Prahy bio je najvažniji izvor zlata od koga je izgrađen veliki deo Praga.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Kinezi promenili metodu otkopavanja u rudniku Čukaru Peki, ali biće posledica na životnu sredinu Da bi kopanje zlata u Jilove u Prahy bilo profitabilno, morao bi da se koristi otrovni cijanid prilikom ispiranja stenja, pa bi eventualno bilo ugroženo obližnje izletničko područje.  Ipak, uprkos tome, dobar deo lokalnog stanovništva nema ništa protiv obnove rada rudnika.Vlada je za sada odlučila kroz studiju izvodljivosti samo ispitati mogućnosti dobijanja zlata, a jedna od mogućnosti je da se ruda šalje u inostranstvo na dalju obradu. U javnosti se pojavljuju i informacije da rudnik zlata nije obnovljen iz ekonomskih razloga, jer vađenje zlata i dalje nije profitabilno."Apsolutno je neprihvatljivo da se vađenje zlata u budućnosti radi uz korišćenje hemikalija. Jedina druga opcija je duboko rudarenje u bušotinama dubokim preko 1500 metara", izjavio je Ručard Brabec, češki ministar ekologije.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? KOPANJE LITIJUMA ČEŠKOJPre nekoliko godina češko-nemačke granice otkriveno je veliko nalazište litijuma, koji se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile. Na češkoj strani nalazi se 60% tog nalazišta, odnosno oko 4% svetskih rezervi litijuma.Iako i vađenje litijuma zagađuje okolinu, vlada je u martu ove godine najavila da će državni proizvođač energije Čez do 2025. početi sa eksploatacijom 1,8 miliona tona litijuma godišnje.U Srbiji se već godinu dana oštro polemiše o otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar, upravo zbog ugrožavanja životne sredine. Taj projekat planira da sprovede britansko-australijska kompanija Rio Tinto, koja je u mnogim zemljama ostala poznata po ekološkim incidentima.Na području grada Bora kineska rudarska kompanija Zi Đin eksploatiše bakar, a počeće i sa eksploatacijom bakra i zlata u novom rudniku Čukaru Peki, koji bi trebalo da počne sa radom na jesen.Za razliku od čeških, političari u Srbiji koji vode državu, radije zastupaju interese stranih kompanija nego građana koji se protive rudnicima stranih kompanija.

Svet

Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi

Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos poleteće danas u svemir. To je prvi let sa posadom Bezosovog raketnog broda Nju Šepard, prenosi BBC.Sa Bezosom lete i njegov brat Mark Bezos, avijatičarka Voli Fank (82) i osamneastogoišnji student. Kapsula u kojoj će leteti ima najveće prozore u svemir, koji pružaju nesvakidašnji pogled na zemlju. Nju Šepard koji je napravila kompanija Džefa Bezosa Blu oridžin, dizanirana je da služi za rastućem tržištu svemirskog turizma."Uzbuđen sam. Ljudi me stalno pitaju da li sam nervozan, zaista nisam. Radoznao sam i želim da saznam šta ćemo sve naučiti", rekao je Bezos u intervjuu za CBS News.

Svet

Uoči izlaska na berzu, Robinhood procenjen na 35 milijardi dolara

Uoči izlaska na Njujoršku berzu platforma za onlajn trgovinu akcijama i vrednosnim papirima Robinhood Markets Inc očekuje da će njene akcije vredeti 35 milijardi dolara, prenosi Bloomberg. Ta vrednost je nešto manja od najveće procene koju su toj platformi dali finansijski analitičari.Kako je najavljeno, Robinhood će plasirati 55 miliona akcija po cenama od 38 do 42 dolara i trgovaće pod oznakom HOOD.Robinhood želi da prikupi više 2,2 milijarde dolara tokom svog prvog javnog nastupa, koji je planiran da se održi ovog leta, a ove nedelje počinju sastanci sa investitorima. U skladu sa njihovom tražnjom procena vrednosti kompanije mogla bi i da bude veća.Očekuje se da će IPO (initial public offering, prva javna ponuda) Robinhood-a biti peta po veličini na američkoj berzi 2021. godine.Robinhood je stekao popularnost tokom pandemije koronavirusa kada su se mladi ljudi okrenuli onlajn trgovini akcijama u želji da prekrate vreme tokom izolacije i zarade novac. Tako je broj njenih aktivnih mesečnih korisnika i više negpo dvostruko veći u zadnjih godinu dana.Kompanija čije je sedište u Kaliforniji u Menlo Parku saopštila je da će za svoje kupce rezervisati 20% do 35% svojih akcija klase A.Veća popularnost Robinhood-a dovela je i do povećanog interesovanja političara, ali i državnih regulatora u SAD koji su usredsređeni na njen specifični marketing u trgovini i fenomen dramatičnog rasta vrednosti.U junu je američka Regulatorna agencija za finansijsku industriju (Financial Industry Regulatory Authority) izrekla kaznu Robinhood-u od skoro 70 miliona dolara. Tada je navedeno da je Robinhood zavarao svoje kupce u vezi sa trgovinom maržama (zalog koji investitor mora da priloži).Najveći akcionari Robinhood-a su kompanije koje trguju rizicima DST Global, Indek Ventures, Nev Enterprise Associates i Ribbit Capital. Svaka od tih kompanija poseduje više od 5% njenih akcija.

Svet

Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane Krško

Slovenačko ministarstvo infrastrukture izdalo je energetsku dozvolu kompaniji "Gen energija" za izgradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, prenosi portal SEEbiz. Tačno mesto izgradnje mežutim još nije poznato, jer projekat još nema građevinsku dozvolu.Prema rečima ministra za infrastrukturu u Vladi Slovenije Jerneja Vrtoveca to nije konačna odluka o pomenutoj investiciji, već prvi korak da se započnu poslovi."Energetskom dozvolom otvaramo najširu moguću javnu raspravu, ne samo na stručnom nivou, već i među građanima", rekao je Vrtovec.Dodaje da će se tokom javne rasprave pokazati da li se sve strane u tom poslu slažu i da li teže istim ciljevima, odnosno čistoj i sigurnoj energetskoj budućnosti Slovenije.Tek nakon postizanja socijalnog konsenzusa uslijedit će daljnji postupci, poput smještaja u prostor, ishođenja građevinske dozvole, odabira dobavljača i same gradnje.Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj Vrtovec je rekao da će se tačno mesto proizvodnog pogona utvrditi tek nakon usvajanja državnog prostornog plana. Dodao je da će ukupni kapacitet budućeg postrojenja biti 1100 MW električne energije, dok će godišnja proizvodnja biti nešto ispod 9000 GWh. Planirani životni vek novog bloka nuklearke Krško biće 60 godina."Projekat je previše važan da bi se prepuštao različitim interesima", naglasio je Vrtovec.On je podsetio na aferu u vezi sa izgradnjom šestog bloka Termoelektrane Šoštanj, kada je utvrđeno da je bilo korupcije i dodao da je ta "škola" preskupa za ponavljanje."Želimo da osiguramo transparentnost i pre svega, odgovornost za sve donesene odluke", rekao je slovenački ministar infrastrukture.Stara nuklearka Krško trebalo bi da bude zatvorena 2023. godine, nakon 40 godina rada, ali je Slovenija najavila njenoo proširenje i izgradnju novog reaktora, što je zabrinulo susednu Italiju.Manji incident u nuklearnoj elektrani Krško, koja se nalazi na samoj granici Slovenije i Hrvatske doveo je do njenog privremenog gašenja 2008. godine. Kako je tada prenela Slobodna Evropa, zbog tog icidenta nije bilo zagađenja životne sredine.

Svet

Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu

Potomci poslednjeg kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića pozvali su crnogorsku vladu da učini više kako bi im vratila imovinu koja im je konfiskovana nakon dolaska komunista na vlast 1945. godine, piše Balkaninsight.Bivša kraljevska porodica  traži da im se vrati luksuzna vila sa pet zvezdica u odmaralištu Miločer  u opštini Budva,dvorac Leskovac u Rijeci Crnojevića i kući u kojoj je kralj Aleksandar, Petrov otac, rođen u Crnoj Gori, na  Cetinju.„Verujem i pozivam svaku osobu koja veruje u pravdu, kao i odgovarajuće zvaničnike, da istupe, preuzmu odgovornost i pokušaju da isprave ovu istorijsku nepravdu koja traje više od sedam decenija“, rekao je Aleksandar Karađorđević u pisanom odgovoru za BIRN.Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od 2022.godine Godine 2005. bivša kraljevska porodica tražila je povratak luksuzne vile Miločer u blizini Budve, koja je bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, zajedno sa susednom Kraljičinom plažom. Miločer je trenutno luksuzni državni hotel iznajmljen turističkoj kompaniji sa sedištem u Singapuru, Aman Resorts.Kraljevska porodica takođe želi da im se vrati 47.586 kvadratnih metara zemlje oko zamka u Rijeci Crnojevića kod Cetinja, koji je služio kao zimska rezidencija kraljevskih porodica. Kuća u kojoj je rođen kralj Aleksandar na Cetinju, danas je etnografski muzej.

Svet

WhatsApp testira slanje poruka bez upotrebe telefona

Aplikacija za komuniciranje Vacap (WhatsApp) testira novu opciju koja će po prvi put korisnicima omogućiti da šalju poruke bez upotrebe telefona, prenosi Beta. Vacap sada mora biti povezan sa telefonom korisnika sa kog god uređaja da se koristi (laptop, tablet). Nova opcija će omogućiti slanje i primanje poruka "čak i ako je baterija telefona prazna", prenosi BBC.Opcija će prvo biti testirana na manjem broju ljudi, pre nego što bude omogućena svima.Šifrovanje poruka od početka do kraja, koje omogućava bezbednost prepiske, će raditi i u novom sistemu.

Svet

U Hrvatskoj se ukida obavezna članarina Privrednoj komori?

Ukoliko zakon koji je predložila vlada Hrvatske prođe skupštinu, tek pet odsto privrednika u toj državi moraće da plaća obaveznu članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, piše Startit. Predlogom Zakona Hrvatskoj gospodarskoj komori, pandanu Privredne komore Srbije, predviđeno je razvrstavanje privrednika u tri grupe i to na osnovu tri kriterijuma. U prvoj grupi su oni koji ne prelaze dva od tri kriterijuma, a to je da imaju manje od 50 zaposlenih, da im aktiva ne prelazi million evra, a ukupan godišnji prihod dva miliona evra.Kriterijumi za drugu grupu su da aktiva ne prelazi četiri miliona evra, prihodi osam miliona i da broj zaposlenih bude do 250.U treću grupu ulaze svi oni koji prelaze kriterijume. Komora neće zaračunavati članarinu privrednicima iz prve grupe, ali će oni određene usluge morati da plaćaju. Za članove druge i treće grupe visina članarine određuje se svake godine, baš kao i u Srbiji.  "Uvođenje mogućnosti dobrovoljnog članstva za prvu grupu, koja ujedno predstavlja i najbrojnije članstvo, ima za cilj stimulisanje i modernizaciju komorskog sistema i ponudu novih usluga koje bi privukle nove članove i motivisale stare da ostanu u članstvu", naveo je hrvatski ministar privrede Tomislav Ćorić. U Srbiji privrednici godinama traže da se članarina u Privrednoj komori smanji i da članstvo u njoj bude dobrovoljno.Tokom kratkog perioda od 2013. do 2017. godine, privrednici nisu bili u obavezi da plaćaju članarinu, ali nakon što je opet uvedena, pitanjem njene opravdanosti bavio se Ustavni sud.Dve i po godine kasnije sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom, te da su privrednici, koji su odbijali da plaćaju članarinu, u obavezi da izmire zaostala dugovanja. 

Svet

Guverner turske centralne banke osumnjičen za plagijat doktorata

Guverner turske centralne banke Sahap Kavčoglu pod istragom je zbog toga što je navodno plagirao velike delove svoje doktorske disertacije, prenosi agencija Blumberg (Bloomberg).Istambulski univerzitet Marmara istražuje navode da je Kavčoglu u disertaciji iz 2003. godine, na temu problematičnih kredita komercijalnih banaka, direktno prepisao čitave delove izveštaja centralne banke, bez odgovarajućeg citiranja.Mentor mu je bio Erisah Aridžan, predsedavajući Istanbulske berze, koji je bio zadužen i za disertaciju Berata Albajraka, zeta predsednika zemlje Redžepa Tajipa Erdogana i bivšeg ministra finansija, kao i disertaciju bivšeg guvernera centralne banke Murata Uisala, koji se suočio sa sličnim optužbama za plagijarizam 2019. godine.Istraga je započela nakon što je levičarski list Birgun podneo zahtev za informacije od javnog značaja službi turskog predsedništva.Erdogan je u martu imenovao Kavčoglua. Pre imenovanja, sadšnji guverner je podržavao Erdoganovu tezu da veće kamate uzrokuju inflaciju, što je gledište koje je u suprotnosti sa tradicionalnim ekonomskim teorijama.

Svet

Folksvagen i BMW kažnjeni sa milijardu dolara zbog stvaranja kartela

Evropska komisija kaznila je BMW i Folksvagen grupu sa milijardu dolara zbog dogovora sa Daimlerom da ograniče razvoj tehnologije koja bi mogla da smanji emisiju štetnih gasova iz njihovih vozila.U saopštenju objavljenom u četvrtak, komisija je navela da su ta tri proizvođača automobila, zajedno sa Folksvagenovim podružnicama Audijem i Poršeom, prekršili pravila EU koja regulišu zaštitu konkurencije tako što su se dogovorili da se neće takmičiti u tehnološkom razvoju sistema za prečišćavanje azotnih oksida.Optužbe se odnose na period između 2009. i 2014. godine, kada su proizvođači automobila održavali "redovne tehničke sastanke" kako bi razgovarali o razvoju tehnologije koja eliminiše štetne emisije azot-oksida iz dizel automobila, navodi Komisija."Pet proizvođača automobila Dajmler, BMV, Folksvagen, Audi i Porše posedovali su tehnologiju za smanjenje štetnih emisija koja je bila iznad onoga što je zakonski propisano EU standardima o emisijama", rekla je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margaret Vesteger. On je objasnila da su te kompanije izbegavale da se takmiče u korišćenju punog potencijala ove tehnologije za čišćenje koja bi bila bolja od onoga što zahteva zakon.Vesteger je rekla da je manje zagađivanje važna karakteristika svakog automobila u današnjem svetu, a ovaj kartel, prema njenim rečima,  imao je cilj ograničavanje konkurencije po ovom ključnom parametru konkurencije.Folksvagen, zajedno sa brendovima Audi i Porše, kažnjen je sa 502 miliona evra, a BMV sa 373 miliona evra.  Daimler nije kažnjen jer je otkrio postojanje kartela, rekla je Komisija. Iz Folksvagena tvrde da komisija ovom odlukom krši novu zakonsku osnovu, jer je to prvi put da se bavi gonjenjem zbog tehnološke saradnje kao zloupotrebe monopola, navodi se u saopštenju kompanije. "Tu je i izricanje novčanih kazni iako sadržaj razgovora nikada nije primenjen i kupci stoga nikada nisu oštećeni", dodaje se.     

Svet

Tramp tužio Gugl, Fejsbuk, Tviter

Bivši predsednik SAD Donald Tramp tužio je Gugl, Fejsbuk i Tviter kao i njihove direktore jer , kako tvrdi, nezakonito ućutkuju stavove konzervativaca.U tužbi se navodi da su ove društvene mreže narušile pravo na slobodu govora koja je zagarantovana prvim amandmanom američkog ustava.Tramp traži status kolektivne tužbe kako bi zastupao stavove i drugih korsinka Tvitera, Fejsbuka I Jutjuba koji tvrde da su nepravedno cenzurisani.Tramp je jednu tužbu podeo protiv Fejsbuka i njegovog izvršnog direktora Marka Zakeberga, jednu protiv Tvitera i Džeka Dorsija, i treću protiv Gugla i izvršnog direktora te kompanije Sundara Pičaija. Tramp je za sve tri kompanije naveo slične optužbe."Ostvarićemo istorijsku pobedu za slobodu u Americi, a istovremeno i za slobodu govora", rekao je Tramp na konferenciji za novinare koju je organizovao na terenu za golf u Nju Džersiju. Tramp je ove godine izgubio svoj "megafon" na društvenim mrežama nakon što su ga kompanije optužile da je narušio njihovu politiku protiv veličanja nasilja na mrežama. Predstavnik Tvitera odbio je da komentariše tužbu, a predstavnici Tvitera i Gugla još uvek nisu odgvorili na zahtev za komentar, prenosi Rojters.  

Svet

Pentagon otkazao deset milijardi dolara vredan ugovor sa Majkrosoftom

Američko ministarsvo odbrane otkazalo je Majkrosoftu kontroverzni 10 milijardi vredan ugovor za projekat Džedaj (JEDI) koji je sa tom kompanijom sklopljen za vreme administracije Donalda Trampa, prenosi Rojters. Pentagon je istovremeno najavio da bi novi ugovor u vezi sa tim poslom mogao da bude sklopljen sa Amazonom, ali i drugim kompanijama koje pružaju uslugu računarstva u oblaku.Očekivalo se da će prethodni ugovor dobiti Amazon, koji je inače največi dobavljač usluge računarskog oblaka. Međutim Pentagon je ugovor dodelio Majkrosoftu, što je kompaniji donelo ogroman kredibilitet imajući u vidu da je dosta radila na tome da sustigne Amazon u ovoj oblasti, rekao je analitičar Bernstajna Mark Moelder.Ugovor sa Pentagonom kompanije uglavnom priželjkuju zbog prestiža koji on donosi. Obe kompanije, i Amazon i Majkrosoft, su godinama pokušavale da ubede i poslodavce i vlade da je sigurno da posao vezan za računare prebece u data centre kompanija. Ispunjavanje svih sigurnosnih zahteva američke vojske mogao bi da bude jasan znak i za druge vlade i  poslovne subjekte da je bezbedno da se okrenu takvim uslugama, kažu analitičari.Iako je Trampova administracija tražila jednog dobavljača, iz Bajdenove administracije je poručeno da bi projekat verovatno mogao da bude podeljen između više kompanija.Takavim potezom vojska bi bila izjednačena sa kompanijama iz privatnog sektora, jer se mnoge od njih odlučuju da posao vezan za računarstvo u oblaku podele između više ponuđača i time izbegnu da budu vezane samo za jednog. Pored Amazona i Majkrosofta, ovu uslugu pružaju i Orakl, Alfabet (Gugl), IBM. Vršilac dužnosti direktora za komunikacije u Ministarstvu odbrane SAD Džon Šerman rekao je da očekuje da naredni ugovor dobiju i Amazon i Majkrosoft .Potreba za tim je, kaže, urgentna. Kao mogući datum naveo je april. 

Svet

Rimac preuzeo Bugati, izdvaja firmu za proizvodnju baterija

Kompanija Rimac Automobili postala je većinski vlasnik kompanije Bugati, čuvenog proizvođača luksuznih automobila. "Kompanija Rimac najavljuje još jednu važnu prekretnicu u svojoj istoriji - udružiće snage sa kultnom automobilskom markom Bugati Automobili, sa ciljem da stvori novu automobilsku i tehnološku snagu", saopšteno je na sajtu kompanije Rimac Automobili.Dogovor predviđa da Rimac Grupa postane većinsku vlasnik Rimac Bugatija, sa 55 odsto udela.Mate Rimac će zadržati svoj postojeći udeo u Rimac Grupi od 37 odsto, Porše ostaje na 24 odsto, Hjundai sa 12 odsto, a ostali investitori 27 odsto.Takođe, razvoj, proizvodnja, i snabdevanje baterijskih i pogonskih sistema, i ostalih komponenti za električne aurtomobila, po kojima je Rimac poznat, biće odvojeni u novi poslovni entitet Rimac Tehnologije koji će biti u stopostotnom vlasništvu Rimac grupe.Rimac Tehologije će ostati nezavisna kompanija koja će sarađivati sa brojnim proizvođačima automobila na svetu.I Bugati i Rimac nastavljaju kao posebni brendovi, zadržavaju psotojeće proizvodne pogone, i kanale snabdevanja.Globalno sedište Bugati Rimca će u jednom trenutku biti u kampusu Rimac Automobila, koji je takođe dom Rimac Tehnologija. Kampus bi trebalo da bude baza za sva istraživanja i razvoj Rimac i Bugati hiperautomobila. Kampus vredan 200 miliona evra koji treba da bude otvoren 2023. godine prostiraće se na 100.000 metara kvardratnih. Bugati Rimac predstavlja kompaniju koja će razvijati buduća Bugati i Rimac vozila, udružujući resurse i stručnost u istraživanju i razvoju, proizvodnji i drugim oblastima.Novu kompaniju vodiće osnivač Rimac Automobila Mate Rimac. Kao izvršni direktor Rimac Grupe, predvodiće i kompaniju Bugati Rimac i Rimac Tehnologije.On je poručio da su kompanije Bugati i Rimac savršen spoj, imajući u vidu šta mogu da pruže jedna drugoj. "Ovo je zaista uzbudljiv trenutak u kratkoj, ali burnoj istoriji Rimac Automobila. Prošli smo dosta toga u kratom vremenskom periodu, ali ovaj novi poduhvat stvari postavlja na novi nivo", rekao je Rimac. Za samo 10 godina, kompanija Rimac je prešla je put od startapa sa jednim čovekom u garaži do najave da pokreće novu kompaniju "Bugati Rimac", sa najkultnijim brendom na svetu, navode iz Rimac Automobila. 

Svet

Viber uvodi niz promena i proširenu stvarnost

Aplikacija Rakuten Viber u saradnji sa društvenom mrežom Snap uvodi AR (augmented reality, na srpskom proširena stvarnost) Lenses maske, preneo je Tportal.hr. Pomoću Snapovih razvojnih alata Camere Kit, Creative Kit i Bitmoji, Viber će integrisati personalizovane Bitmoji avatare, AR Lenses maske i omogućiti deljenje sadržaja na SnapchatuViber će korisnicima po prvi put omogućiti AR video poruke i fotografije sa maskama i moći će da se bira između 30 novih opcija.Na raspolaganju će biti takozvana podvodna maska, "silly cat" interakcije i još mnogo cool opcija. U planu je dodavanje 300 novih Lenses maski do kraja godine.Kompanije i brendovi imaće mogućnost da kreiraju vlastite, ekskluzivne Viber maske. Svetski fond za prirodu (WWF), Fudbalski klub Barcelona i Svetska zdravstvena organizacija su među prvima su ponudili nove, brendirane Lenses maske.Viber je aplikacija za slanje poruka, audio i video pozive koja spaja ljude širom sveta i nudi im priliku za kreativno izražavanje.Viber Lenses maske su najnoviji dodatak postojećoj kolekciji stikera za slanje poruka. Uz Snapov Camera Kit, Bitmoji i Creative Kit by Viber, očekuje se zabavnije četovanje.Viber uvodi nove funkcije protiv spemovanja Korisnike Vibera ogu da očekuju sledeće novine:- Vizuelne elemente koji prekrivaju i nadograđuju okolinu viđenu kroz kameru.- Kreativne filtere kroz koje se provlače fotografije.- Ekspresivne maske koje precizno prate pokrete lica.- Alate za ulepšavanje fotografija realističnim dodacima ruža, rumenila i cele palete boja kose.- Personalizovani Bitmoji za fotografiju ili video.iOS odnosno Apple verzija Vibera sa novim alatima, kao i Android beta verzija na engleskom, dostupne su od 30. juna u: Australiji, Austriji, Belgiji, Kanadi, Danskoj, Engleskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grenlandu, Islandu, Irskoj, Izraelu, Italiji, Japanu, Lihtenštajnu, Luksemburgu, Maldivima, Holandiji, Norveškoj, Portugalu, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Državama.Viber će s vremenom ove alate uvoditi i na ostala tržišta, kao i za Android korisnike.

Svet

Najavljena velika ulaganja u Olimpijski centar na Jahorini

Olimpijski centar Jahorina u Republici Srpskoj zadužiće se kod četiri banke za 55,6 miliona konvertibilnih maraka (28,4 miliona evra) kod četiri banke. Kredit će se vraćati narednih deset godina tokom kojih će po osnovu kamata platiti više od 14 miliona konvertibilnih maraka .Olimpijski centar na planini Jahorini blizu Sarajeva ovim kreditom planira da finansira nekoliko kapitalnih projekata, a tender je bio podijeljen je na četiri lota i svaka banka je dobila po jedan.Najpovoljniji i jedini ponuđač za prvi lot, kojim je predviđeno zaduženje od 19,6 miliona za finansiranje projektovanja i izgradnje Gondole Poljice, bila je Unicredit banka Mostar.Za drugi lot kojim je tražen kredit od 10 miliona KM za projektovanje i izgradnju polazne, izlazne stanice i garaže Gondole Poljice izabrana je Sparkasse banka Sarajevo.Treći lot se odnosi na projektovanje i izgradnju žičare Trnovo sa elementima žičare Poljice za šta se OC "Jahorina" zadužuje 20 miliona konvertibilnih maraka kod Nove banke koja je, takođe, bila jedini ponuđač za taj lot.Sarajevo zabranjuje grejanje na ugalj od naredne godine Ovim iznosom trebalo bi da bude finansirano i zatravnjivanje 200.000 kvadrata skijaških staza na Jahorini, osnježavanje glavne staze u ski centru Igrišta, izgradnja novih staza na Igrištima i dokumentacija, nadzor i ostali troškovi u vezi investicije.Četvrtim lotom predviđeno je zaduženje od šest miliona maraka, a tim novcem planirana je izgradnja dečijeg poligona, tabač i osnežavanje druge staze u ski centru Igrišta i izgradnja velikog akumulacionog jezera. Jedini ponuđač za ovaj lot bila je Unicredit banka Banjaluka kojoj je OC i dodelio ugovor.Kao obezbeđenje vraćanja milionskog kredita Olimpijskom centru bila je neophodna garancija koju je izdala Republika Srpska.Planina Jahorina nalazi se u Opštini Pale, blizu Sarajeva u pripada Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine. Poznata je po Zimskim olimpijskim igrama koje su održane u Sarajevu 1984. godine.

Svet

Zapadni Balkan od danas bez rominga

Ceo Zapadni Balkan od danas je zona bez rominga. Cene razgovora mobilmim telefonima između Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije biće nula dinara.Predstavnici vlada svih šest ekonomija Zapadnog Balkana su u aprilu 2019. godine potpisali sporazum kojim su se složili da prvo postepeno smanje cene rominga, da bi ih potom ukinuli od 1. jula 2021. godine.Sledeći korak je, kako je najavljeno, ukidanje rominga između ekonomija Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU).U prvoj fazi primene Regionalnog sporazuma cene rominga su smanjene između 83% i 96% na celom Zapadnom Balkanu, a od danas, kada sporazum u potpunosti stupa na snagu, roming se ne naplaćuje.Pretvaranje Zapadnog Balkana u zonu bez rominga biće svečano obeleženo 1. jula uveče koncertom na Prespanskom jezeru na kojem će nastupiti bendovi i di-žejevi iz celog regiona, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i uz podršku vlade Severne Makedonije.Najavljen je nastup bendova S.A.R.S (Srbija), Who See (Crna Gora), Helem Nejse (BiH), Uzun baba og -Sektor 909 (Severna Makedonija), Urban B (Kosovo) i DJ Sardi (Albanija).Program na plaži Otaševo počinje u 19.00, a prenos uživo biće dostupan na Jutjub kanalu Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Savet inače organizuje koncert uz podršku Vlade Severne Makedonije.Ukidanje rominga zemljama Zapadnog Balkana do 1. jula 2021. godine

Svet

Evropska komisija podržala zabranu kaveza u uzgoju životinja

Evropska komisija obavezala se danas da će raditi na donošenju zakona koji će zabraniti stavljanje domaćih životinja u kaveze.Današnji korak EK dočekan je kao istorjski za dobribit životinja, nakon što je više od milion građana Evrope potpisalo inicijativu za zabranu kaveza.Komisija se obavezala da će do 2023. godine izaći sa predlogom zakona za zabranu kaveza za domaće životinje u okviru tekuće revizije zakona o dobrobiti životinja, u ovkiru Strategije "od farme do viljuške"Iako će proces će biti naučno podržan od strane Evropske agencije za bezbednost hrane, krajnji cilj je kristalno jasan, poručila je evropska komesarka za zdravstvo Stela Kiriakides  - okruženje bez kaveza za milione životinja. Prema njenim rečima, plan je da zakon stupu na snagu od 2027. godine, s tim što su potrebne procene uticaja i fazno ukidanje.Predlog Komisije odnosi se na životinje koje su već obuhvaćene propisima o kavezima, a uključuje koke nosilje, krmače i telad, kao i druge životinje poput zečeva, kokoške,  prepelice, patke, i guske. Potez Evropske komisije dolazi kao odgovor na inicijativu građana Evrope "Kraj kaveznog doba", koja je prikupila više od milion potpisa koji pozivaju na prelazak na sistem uzgoja bez kaveza. Odluku Evropske komisije pozdravio je veliki broj civilnih organizacija.Međutim, kraj upotrebe kaveza zahtevaće radikalne promene u postojećim poljoprivrednim sistemima, što izaziva zabrinutost poljoprivrednih udruženja.Članica udruženja poljoprivrednika ECVC-a ( European coordinaton Via Campesina) Morgan Odi upozorila je da je neophodno da se uspostavi preko potrebna sicio-ekonomska podrška i zakonodavne mere kako bi takva promena bila održiva.Ona je naglasila da Komisija mora da se obaveže da će poljoprivrednicima omogućiti pravednije cene proizvoda, posebno ako se troškovi proizvodnje povećavaju u skladu sa zakonodavstvom EU.Komisija tvrdi da će poljoprivrednici biti podržani kroz različite mehanizme u novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP), kao što je novi instrument eko-šema, koji će poljoprivrednicima pomoći da unaprede objekte u skladu sa novim standardima.Komisija je takođe istakla da države članice mogu i da povlače sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju kao podršku poljoprivrednicima. 

Svet

Luka Bar i Ziđin najavili saradnju vrednu deset miliona evra

Akcionarsko društvo Luka Bar i kineska kompanja"Ziđin" iz Bora najavili su potpisivanje ugovora vrednog preko 10 miliona evra, prenose Večernje novosti. Prema tom ugovoru do kraja 2024. godine preko Luke Bar će se otpremiti skoro dva miliona tona bakra."U 2023. i 2024. godini, kao i narednim koje slede, samo sa poslovnim partnerom iz Bora imaćemo polovinu pretovara  koje je Luka ostvarivala u prošloj i prethodnim godinama", rekao je direktor Luke Bar Vladan Vučelić.Dodao je i da se očekuje poseta predstavnika druge kineske kompanije "HBIS" iz Smedereva, koja bi preko Luke Bar vršila pretovar rude gvožđa.Vučelić kaže i da će Luka Bar zadržati dobre odnose sa dosadašnjim partnerima, radiće na punoj valorizaciji Slobodne zone, kao i na koncesiji kamena sa brda Volujica, koju je dobila.Naglašava da najavljeni ugovori potrvrđuju da će luka ući u stabilnu zonu poslovanja, i pored toga što na jadranskoj obali ima veliku konkurenciju.Bor: Radnici "Ziđin kopera" nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru "U godinama koje slede moramo  slati dobre poruke iz Luke Bar koje će značiti sigurnost biznisa za partnere. Svaka druga poruka koja se bude slala ugroziće postignute rezultate Luke Bar", kazao je Vučelić.Direktor AD Luka Bar svim radnicima je čestitao 115 godina postojanja kompanije. Podsetio je da je 2020. godina bila teška i opterećena pandemijom korona virusa.Međutim, za Luku Bar 2020. je bila i jedna od najuspešnijih godina u istoriji njenog poslovanja, kako po obimu pretovara i ostvarenim finansijskim rezultatima.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.