Svet

Svetska zdravstvena organizacija odobrila i kinesku Sinovak vakcinu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je i kinesku vakcinu Sinovac, koja je namenjena zaštiti od Covida 19. Odluka se odnosi na hitnu upotrebu te vakcine koju proizvodi istoimena farmaceutska kompanija sa sedištem u Pekingu.SZO je svojom odlukom potvrdila da Sinovac ispunjava međunarodne standarde u pogledu sigurnosti, efikasnosti i proizvodnje. Proizvođači vakcina se još jednom pozovaju da učestvuju u međunarodnom projektu Covaks, čiji je cilj da se obezbedi jednaka raspodela vakcina u svim zemljama sveta.Spisak vakcina za hitnu upotrebu (EUL) koji izdaje SZO je preduslov za snabdevanje upravo kroz Covaks program. Takođe omogućava zemljama da ubrzaju proceduru za njihov uvoz i primenu.U slučaju Sinovaca, SZO je vršila inspekcije na licu mesta u proizvodnom pogonu kompanije. Sinovac je inaktivna vakcina, koja zahteva jednostavno skladištenje, pa je to čini vrlo praktičnom i pogodnom za korišćenje.SINOVAC BIONTEC: GODIŠNJE ĆEMO PROIZVODITI DVE MILIJARDE DOZA VAKCINE SZO je preporučila vakcinu za odrasle osobe, starije od 18 godina. Vakcina se prima u dve doze, sa razmakom od dve do četiri nedelje.Rezultati ispitivanja pokazali su da je Sinovac-ova vakcina sprečila simptomatsku bolest kod 51% vakcinisanih, a teški Covid 19 i hospitalizaciju kod 100% ljudi koji su je primili.SZO nije preporučila gornju starosnu granicu za tu vakcinu, jer ispitivanja pokazuju da će vakcina imati zaštitni efekat i kod starijih osoba.Pre tri meseca kompanija Sinovac najavila je da će godišnje proizovditi dve milijarde doza svoje vakcine protiv korona virusa.

Zoom duplirao prihode, usmostručio profit

Uprava američke tehnološke kompanije Zoom Video Communications saopštila je da su joj prihodi od pružanja usluga video konferencija na godišnjem nivou porasli su za 191%. U prvom ovogodišnjem fiskalnom tromjesečju koje je završeno krajem aprila ti prihodi su narasli na 956,2 miliona dolara, a dobit je deset puta veća nego prošle godine.Zoom po svemu sudeći i dalje ubira veliku dobit od pandemijskog prelaska na rad i školovanje od kuće, pa je njena dobit skočila na 227,4 milijuna dolara sa 27 milijuna dolara godinu ranije, dodaje se u saopštenju."Fiskalnu godinu smo započeli vrlo snažnim prvim tromjesečjem, s ukupnim 191-postotnim godišnjim rastom prihoda u kombinaciji s jakom profitabilnošću i novčanim tokom", rekao je osnivač i izvršni direktor Zooma Eric Yuan.On je najavio i planove koji se odnose na povratak radnika u kancelarije. On uključuje pozicioniranje Zooma, kao usluge za telefoniranje uz postojeću platformu za videokonferencije.Sedište kompanije Zoom je u Sjedninjenim Američkim Državama, ali se njen softver razvija u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu nad platformom. Kako je pisao portal NDT, kompanija je tada naložila zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je zvanični Peking smatrao "ilegalnim"ZOOM DELIO PODATKE KORISNIKA SA ZVANIČNIM PEKINGOM?

Balkan postaje centar za proizvodnju baterija za električna vozila

U naredne tri godine u gradu Sisku u Hrvatskoj trebalo bi da se izgradi fabrika baterija za električne automobile Sunceco Batteri, piše Poslovni.hr. Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da počne sa eksploatacijom litijuma u dolini reke Jadar potpisala je memorandum o razumevanju sa evropskom fabrikom baterija InoBat.Baterije za električne automobile trenutno se proizvode u pet kompanija širom sveta. Samo je jedna u Sjedinjenim Državama, a druge su u Aziji."U Evropskoj uniji su shvatili da ne možemo da zavisimo od azijskih dobavljača i da je ovde takva proizvodnja neophodna", kaže Matt Darko Sertić, direktor kompanija Primenjena keramika i Sunceco i osnivač Poslovnog inkubatora Sisak (PISAK), kao i Kulinarskog instituta u Sisku.Vrednost projekta izgradnje fabrike litijumskih baterija u sisku, kako je najavljeno biće 220 miliona evra. Posao bi u visoko automatizovanoj proizvodnji trebalo da dobije 350 radnika.Sertić je inače u Hrvatsku doneo tehnologiju proizvodnje mikročipova iz Silicijumske doline. Njegova fabrika Sunceco, koja proizvodi solarne panele, u Sisku trenutno zapošljava tridesetak radnika, a nalazi se među ruševinama čuvene železare.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA U DOLINI JADRA Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum u okvoru Projekta Jadar, saopštila je da je potpisala memorandum o razumevanju evropskom kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija InoBat. Cilj je kako se dodaje da se pronađe "inovativna primena" za litijumske baterije:"Od toga će dobrobit imati i Srbija i druge evropske ekonomije koje se priključe inicijativi", naglašava se u saopštenju Rio Tinta.Cilj je da zajedno rade na uspostavljanju "cradle to cradle" lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Precizira se da će partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma.Projekat Jadar, kako se navodi, ima potencijal da godišnje proizvodi oko 55 hiljada tona litijum karbonata koji može bez dodatne obrade da se koristiti za proizvodnju baterija u Evropi, jednom od najvećih tržišta električnih vozila."Kompanija InoBat poseduje pogon za istraživanje i razvoj baterija, kao i pilot-fabriku koju razvija u Slovačkoj i namerava da poveća proizvodne kapacitete izgradnjom giga-fabrika u regionima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike", navodi se u saopštenju.Kako se ističe, cilj kompanije InoBat je da opslužuje evropsko tržište inovativnim tehnološkim rešenjima, uključujući proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila."U 2020. godini, Rio Tinto je odobrio ulaganje od skoro 200 miliona dolara u izradu završne faze studije za Projekat Jadar, za koju se očekuje da bude završena do kraja ove godine, nakon čega sledi investiciona odluka", podseća se u saopštenju.U Rio Tintu kažu da će izgradnja rudnika i postrojenja za preradu rude jadarit prema najvišim ekološkim standardima, ukoliko se odobri, biti značajna investicija za Srbiju, sa "direktnim i indirektnim ekonomskim" koristima za srpsku ekonomiju.Ipak, protiv kompanije Rio Tinto u Srbiji protestuju građani, ekološke organizacije, kao i brojni stručnjaci. Oni podsećaju na negativnu reputaciju Rio Tinta u svetu, jer je ta kompanija poznata po brojnim ekološkim incidentima.

EU fond za zelenu tranziciju u energetici težak preko 17 milijardi

EU je već formirala Fond za pravedne tranzicije, koji vredi 17,5 milijardi evra, prenosi portal Euractiv. Cilj formiranja tog fonda je da se zemljama koje se oslanjaju na struju koja je dobijena iz uglja finansijski pomogne tokom tranzicijeEU tokom tranzicije ka obnovljivim izvorima energije zemljama koje se najviše oslanjaju na proizvodnju struje iz uglja planira da pomogne u očuvanju radnih mesta. To se pre svega odnosi na ljude koji rade u rudnicima uglja i tremoelektranama, jer bi u suprotnom mogli da se nađu na ulici i bez osnovnih prihoda za život.Međutim, sve češće se čuju mišljenja da je to lakše reći nego uraditi.Siromašnije zemlje Centralne i Istočne Evrope već žure sa podnošenjem svojih projekata i Briselu, koji su u vezi sa pomenutom tranzicijom. Među problemima se često ističe nedostatak stručnih ljudi, neophodnih za tu tranziciju.Tome treba dodati razlike sa kojima se suočavaju državna preduzeća i privatne kompanije u dekarbonizaciji proizvodnje električne energije, pa jednostavna tranzicija sa uglja na obnovljive izvore postaje sve složenija.TERMO-ELEKTRANA KOLUBARA B: ENERGETSKA JABUKA RAZDORA Najsvežiji primer dolazi upravo iz Srbije gde je nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo da će obusataviti planove u vezi sa izgradnjom termoelektrane Kolubara B. Radnici površinskih kopova uglja, kao i drugi zaposleni u elkektropirvredi zbog toga su organizovali protest, strahujući za svoja radna mesta.Čak je zatražena i smena ministarke Zorane Mihajlović, koja je najavu obustave izgradnje najverovatnije saopštila upravo zbog neslaganja zvaničnog Brisela sa tim projektom.EU inače planira da sve emisije ugljen-dioksida do 2050. svede na nulu. Često se može čuti da je taj plan više nego ambiciozan.Ipak, danak koji uzima aerozagađenje u pogledu sve većeg broja respiratornih oboljenja, svavako govori o neophodnosti temeljnih reformi u oblasti energetike. GRAĐANI BORA: DRŽAVA FORSIRA INTERESE ZI ĐINA NA NAŠU ŠTETU

EU: Ukinuti testove i karantin za vakcinisane turiste

Evropska komisija predložila je članicama Evropske unije da vakcinisani putnici budu izuzeti od testiranja ili karantina kada putuju iz jedne u drugu EU zemlju, preneo je Euractiv. EU je svoje članice pozvala i da ublažavaju protivpandemijske mere u skladu sa procesom vakcinacije.EU je već postigla dogovor o takozvanim digitalnim Covid 19 sertifikatima. Uz pomoć njih će moći da se utvrdi da li je neko primio vakcinu, da li ima antitela na koronu, kao i da li mu je PCR test bio negativan. Šema po kojoj će sve to da funkcioniše, trebalo bi da bude gotova do 1. jula.EU smatra da bi od ograničenja tokom putovanja trebalo da se izuzmu ljudi koji su potpuno vakcinisani 14 dana pre putovanja.EU komesar za pravosuđe, Didije Rejndrs rekao je da je to samo preporuka za EU članice, pa je naglasio da one na kraju same treba da odluče o tome koja pravila za prijem putnika će primenjivati.Rejndrs je dodao da će članice same odlučivati o tome da li će bez PCR testova ili karantina primati putnike koji su primili samo jednu dozu vakcine.MALTA PRVA ZEMLJA EVROPE SA KOLEKTIVNIM IMUNITETOM NA KORONU Kako je najavljeno, ljudi koji su se oporavili od Covida 19 trebalo da budu izuzeti od ograničenja ulaska u neku zemlju u roku od 180 dana. Komisija je takođe predložila da pouzdaniji, ali skuplji PCR testovi treba da važe 72 sata, a brzi antigenski testovi 48 sati.Deca koja nisu vakcinisana ne bi trebalo da se podvrgavaju karantinu ako putuju sa roditeljima koji su od njega izuzeti. Deca sa navršenih šest ili više godina mogu da se podvrgnu testovima.Evropska komisija je takođe predvidela i mogućnost da se ograničenja prilikom putovanja hitno uvedu za eventualne pandemijski kritične zemlje.Procenjuje se da je polovina odraslih građana u EU primila prvu dozu vakcine. Jedna od 27 EU članica, Malta, nedavno je saopštila da je uspela da imunizuje 70% svoje populacije od korona virusa.

PayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta

Korisnici onlajn platforme za plaćanje PayPal do sada su mogli samo da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. PayPal će im uskoro omogućiti da šalju kriptovalute jedni drugima, kao i da ta sredstva prebacuju van platforme, piše portal Startit.Kako navode iz kompanije, za to će se koristiti privatni digitalni novčanici, ali i servise poput Coinbase-a. Međutim, kompanija za sada nije pružila detalje o tome kada će nova usluga postati dostupna.PayPal je krajem prošle godine prvi put počeo da dozvoljava korisnicima u SAD-u da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. Do sada se za infrastrukturu koja je neophodna u tim transakcijama PayPal oslanjao na onlajn platformu Paxos.Moguće je da će i nadalje nastaviti saradnju sa njim, ili drugim kripto kompanijama, koje će se baviti integracijama sa digitalnim novčanicima van platforme.Međutim, postoji mogućnost da će PayPal izgraditi sopstvenu infrastrukturu uz pomoć kompanije za kripto bezbednost Curv, koju je kupio početkom ove godine. VENMO U CENTRU ISTRAGE ZBOG PRAKSE NAPLAĆIVNAJA DUGOVA Poslednjih meseci, izvršni direktor PayPala Den Šulman uvideo je da je oblast kriptovaluta važan deo poslovanja te kompanije. On je nedavno rekao da kripto tehnologije imaju ogroman potencijal i da mogu da smanje troškove novčanih transfera, posebno u zemljama u razvoju, kao i da prošire dostupnost finansijskih usluga. Deluje da PayPal ima ozbiljne ambicije da se dodatno proširi na tržište kriptovaluta. Postoje glasine da kompanija planira da lansira sopstveni stablecoin, digitalnu valutu čija je vrednost vezana za neki dekretni novac ili robu kojom se trguje na berzi.Predstavnici kompanije nisu se detaljnije bavili ovim pitanjem, niti su demantovali glasine, ali su napomenuli da bi platforme poput PayPala mogle ponuditi najbolji mehanizam kojim bi centralne banke mogle da distribuišu svoje digitalne valute.Nova odluka rukovodstva PayPala dolazi u vreme kada je potražnja za kripto uslugama znatno veća od očekivane.

EU predstavlja svoj digitalni novčanik

Nova aplikacija će građanima Evropske unije omogućiti siguran pristup privatnim i javnim uslugama sa jednim identifikacionim kodom putem mobilne aplikacije Digitalni novčanik, prenosi Financial Times. Očekuje se da će aplikacija građanima štedeti vreme jer za mnoge usluge neće morati da čekaju u redovima.Digitalni novčanik EU predstavlja kao sigurna aplikacija koja će čuvati podatke o plaćanju, kao i lozinke korisnika. Korišćenje će biti moguće za svih 27 zemalja EU članica.Putem nove aplikacije moći će da se koriste usluge javnih institucija, ali i da plaćaju računi za komunalne usluge. Pristup aplikaciji, odnosno identifikacija korisnika biće moguća putem otiska prsta ili skeniranjem mrežnjače oka.Aplikacija će služiti i za čuvanje dokumenata građana, poput vozačke dozvole, a upotreba aplikacije neće biti obavezna.Međutim, građani koji se odluče da koriste aplikaciju moći će da koriste sigurne digitalne usluge i imaće fleksibilan pristup određenim uslugama u periodu nakon pandemije korona virusa.Da bi zaštitili građane, EU zvaničnici će doneti pravilo po kome kompanije neće moći da pristupaju podacima korisnika i da ih koriste u bilo kojoj drugoj komercijalnoj aktivnosti, kao što je reklamiranje svojih proizvoda.HRVATSKA: S NOVOM LIČNOM KARTOM I NA PREGLED KOD LEKARA Trenutni sistem koji je aktuelan u EU je primenjen u svega 19 zemalja koje su uvele ili uvode digitalne identifikatore građana. Napominje se da će članice EU na kraju same odlučiti kako da primene novi sistem.U EU upravi se nadaju da će povećana digitalna pismenost i povećana upotreba digitalnih alata tokom pandemije pomoći u jačanju novog sistema.Primena Digitalnog novčanika biće moguća i u rentakaru, odnosno prilikom iznajmljivanja automobila: pomoću svog digitalnog novčanika verifikovaće se identitet korisnika i izdaće mu se elektronski ključ za automobil. Prednost toga je što nema čekanja u redovima i značajno se štedi vreme.Očekuje se da će aplikacija Digitalni novčanik u EU biti potpuno operativna za oko godinu dana.

Nemačka građanima daje 1.200 evra mesečno bez ikakvih uslova

Od danas pa u naredne tri godine stotinak odabranih Nemaca primaće takozvani "bezuslovni osnovni dohodak", u iznosu od 1.200 evra, bez ikakvih radnih obaveza prema isplatiocu tih prihoda, prenosi Dojče vele. Reč je o eksperimentu koji treba da utvrdi da li su ljudi manje izloženi pritiscima, ako im se unapred obezbede osnovna sredstva za život.Za projekat pod nazovom "Moj osnovni dohodak" prijavilo se više od dva miliona ljudi u Nemačkoj, ali je na kraju odabrano 122 učesnika projekta. Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade bilo šta što im je po volji.Jedino će morati da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija.Dodatnih 1.380 ljudi izabrano je nasumično da takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci. Međutim, oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme koje je utrošeno na popunjavanje tih obrazaca."Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?", kaže Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.FINAKI EKSPERIMENT SA OSNOVNIM DOHOTKOM POBOLJŠAO BLAGOSTANJE GRAĐANA Sve to prema njegovom mišljenju može da se utvrdi u tom opsežnom eksperimentu dodele bezuslovnog dohotka. Mnogi tvrde da neki od najbogatijih ljudi nisu razmišljali o finansijskom riziku onda kada su osnivali svoje kompanije, kao i da je to najverovatnije jedan od razloga za njihov uspeh.Novac za projekat obezbedilo je oko 150 hiljada privatnih donatora, a učesnici projekta neće morati da se prijave za plaćanje poreza zbog ostvarivanja tih prihoda.Reč je o ukupnoj sumi od 43.200 evra po učesniku, odnosno od oko 5,2 miliona evra ukupno. Projekat je inače pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.Inicijatori "Mog osnovnog dohotka" uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.Učesnici sličnog eksperimenta u Finskoj, koji uključuje automatske i bezuslovne novčane isplate svim građanima, doživljavali su manji stres u odnosu na grupu lkjudi koji nisu imali, odjavljeno je prošle godine nakon projekta koji je u toj zemlji bio podržan od strane institucija Evropske unije.

Lidl otvara radnje u osam severnomakedonskih gradova

Nemačka komnpanija Lidl otvoriće supermerkete u osam gradova u Severnoj Makedoniji, saopštila je vlada te zemlje. Vrednost te investicije je 300 miliona eura. Trenutno se pregovara o lokacijama, prvo u Skoplju.Za sada je poznato da će jedna od radnji biti otvorena u glavnom gradu, Skoplju, dok se o lokacijama drugih radnji i dalje pregovara."Važno je da postoji obaveza investitora da kupuje i prodaje domaće poljoprivredne i konditorske proizvode, kao i sve vrste proizvoda koji su konkurentni za sva tržišta Lidla u jugoistočnoj Europi", rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.Lidl je u Srbiji svoje prve supermarkete otvorio 2018. godine i od tada beleži dobre rezultate u poslovanju. U poslednje vreme Liodl lanac svojih prodavnica širi i u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada.Mnogi građani Severne Makedonije inače dolaze u Srbiju, kako bi pazarili u Lidlovim prodavnicama.Lidl u svojoj ponudi u Srbiji ima oko 150 proizvoda sa žigom Čuvarkuća, saopštila je nedavno Privredna komnora Srbije (PKS). Taj žig nije lako dobiti jer 80% vrednosti robe sa tom oznakom mora da bude proizvedeno u SrbijiLIDL PRODAJE AUTOMOBILE U NEMAČKOJLIDL ĆE NASTAVITI DA ŠIRI MREŽU SVOJIH PRODAVNICA U SRBIJI

Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici

Podaci pokazuju da se broj novorođenih u Kini koja je najmnogoljudnija zemlja na svetu drastično smanjio, piše The Tuardian. Zbog toga su kineske vlasti odlučile da menjaju dosadašnju populacionu politiku i bračnim parovima dozvole da imaju najviše troje dece.Prema zvaničnim podacima, broj novorođenih u Kini je ispod nivoa potrebnog za stabilno održanje broja stanovnika. Prošle godine je bilo 12 miliona novorođenih beba, 2,65 miliona manje nego 2019. godine, što predstavlja pad od 18%.Kina poslednjih godina inače ima najsporiji rast stanovništva od početka šezdesetih godina prošlog veka i pored toga što je 2015. godine napustila populacionu politiku kojom je bračnim parovima dozvoljeno da imaju samo jedno dete.Taj potez imao je za cilj da spreči naglu demografsku krizu u Kini, zemlji u kojoj je od 2010. do 2020. godine broj stanovnika porastao na 1,4 milijarde. Taj rast godišnje je iznosio 0,53%, što je manje u poređenju sa 0,57% koliki je bilo u periodu od 2000. do 2010. godine.Više od 35 godina, Kina je sprovodila kontroverznu "politiku jednog deteta" koja je bila nametnuta kako bi se zaustavio nagli porast broja stanovnika.DO 2035. GODINE 100 MILIONA RADNIKA MANJE U KINI Politiku po kojoj jedna porodica može da ima najviše dvoje dece, kako se navodi otežali su visoki troškovi odgajanja dece u kineskim gradovima. Ta činjenica je mnoge parove odvratila i od same ideje da zasnuju porodicu.Prmema trenutnom zakonu svi bračni parovi u Kini koji imaju troje dece dužni su da plate novčanu kaznu, kao i administrativne takse koje su 10 puta veći od uobičajenih.Vest o promeni populacione politike u Kini prenela je kineska državna novinska agencija Ksinhua, nakon sastanka kineskog partijskog rukovodstva kojim je rukovodio kineski predsednik Si Đinping.Demografi smatraju da najavljene promene neće bitnije uticati da se zaustavi aktuelni trend opadanja broja stanovnika Kine.Jedan od problema sada već napuštene politike "jedna porodica - jedno dete" je i taj što o dvoje ostarelih roditelja teže brine jedan njihov potomak. Njemu je sigurno teže da brine o njima i o svojoj porodici nego onima koji imaju dvoje ili više dece.

U prva tri meseca 2023. svetska robna razmena je porasla za 1,9

Projekcija: Globalni privredni rast ove godine 5,8 odsto

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) povećala je prognozu rasta globalne ekonomije na 5,8% za ovu godinu i na 4,4 procenta za 2022, prenosi novinska agencija Rojters.U prethodnom izveštaju iz marta, OECD je predviđala rast globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,6% u 2021. godini i od 4% u idućoj, prenosi Rojters.Aktivnost svetske privrede se vratila na nivo pre pandemije, ali još uvek nije dostigla stopu rasta koja je bila predviđana pre globalne zdravstvene krize, navodi organizacija sa sedištem u Parizu u svojoj novoj publikaciji:"Svetska ekonomija se kreće ka oporavku ali uz dosta prepreka na tom putu. I dalje postoji povišen rizik da ne bude postignut dovoljan rast nakon pandemije ili da on ne bude široko rasprostranjen", piše u uvodniku publikacije glavna ekonomistkinja OECD-a Lorans Bone.Naglašava se da je kampanja vakcinacije omogućila naprednim ekonomijama da postepeno ponovo otvore poslovanje. OECD smatra da sporo sprovođenje vakcinacije i nove epidemije kovida Covid 19 sputavaju oporavak mnogih ekonomija u usponu.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRPSKE PRIVREDE KINA USPEŠNIJA OD AMERIKEOECD sada prognozira rast američkog BDP-a od 6,9% u ovoj godini, za 0,4% više nego ranije. Napominje da će ekspanziju podstaći paket stimulativnih mera države koji je vredan više hiljada milijardi dolara. Stopa rasta u Sjedinjenim Državama je za 2022. godinu blago smanjena sa prvobitnih 4 na 3,6%.U novom izveštaju OECD-a je snažno povećana projekcija rasta Kine za ovu kao i za sledeću godinu. Prema toj prognozi, kineska ekonomija će ove godine porasti za 8,5% (u martu predviđano 7,8%), a u 2022. godini će zabeležiti rast od 5,8% (martovska procena je 4,9%).OECD preporučuje da centralne banke u naprednim zemljama održe relaksirane finansijske uslove i da tolerišu prekoračenja ciljane stope inflacije.Vlade bi trebalo da nastave da podržavaju domaćinstva i kompanije sve dok se ne postigne dovoljno široka globalna rasprostranjenost vakcinacija da zaštiti najotvorenije sektore, dodaje se u izveštaju OECD.

Fortenova ponudila 36 evra po deonici Merkatora

Fortenova grupa objavila je ponudu za preuzimanje Merkatora (Mercator) od 36 evra po jednoj deonici, preneo je portal Index.hr pozivajući se na pisanje slovenačkih medija. Naglašava se da isplata bila u gotovini.Fortenova od druge polovine aprila u svom vlasništvu ima 88.1% deonica slovenačkog trgovačkog lanca Merkator.U današnjem broju slovenačkog lista Delo objavila je ponudu za preuzimanje preostale 724.764 deonice Merkatora koje nisu u njenom vlasništvu.Cena koju nudi Fortenova za deonicu Merkatora je 36 evra, što je za tri evra više od zadnje ponuđene cene, po kojom se krajem prošle nedelje trgovalo deonicama tog trgovačkog lanca na Ljubljanskoj berzi. Nezvanična računica pokazuje da bi, ako bi svi preostali dioničari prihvatili ponudu, Fortenova preuzimanje Merkatora platila oko 26 milijuna evra. FORTENOVA PREUZELA MREKATOR I OTPLATILA NJEGOV DUG Ponuda za preuzimanje važi do 23. juna, a Fortenova nije postavila prag za uspeh ponude jer već ima udeo veći od 50% u Merkatoru, prenose slovenački mediji. U drugoj polovini aprila je s bivšeg Agrokora na Fortenova grupu prebačeno 69.57% deonica Poslovnog sistema Merkator, čime je Fortenova postala vlasnica 88.1% deonica Merkatora.U isto vreme se odvijao i proces refinansiranja Merkatorovog zaduženja kod 55 banaka od strane Fortenova grupe u ukupnom iznosu od 385 miliona evra. Fortenova grupa preuzela je poslove propale kompanije Agrokor koja je kupila Merkator 2014. godine. Fortenova je kasnije preuzela i Merkator, nakon što je otplatila njegov dug.

Da li će pod Bajdenom SAD obustaviti trgovinski rat sa Kinom?

Glavni pregovarači Sjedinnjenih Američkih Država i Kine održali su prve razgovore o razrešenju nagomilanih problema dve strane na prvom sastanku od kada je Džo Bajden ušao u Belu kuću. Američka...

Ruske firme više ne smeju da izveštavaju strane revizore

Ruske kompanije prema nedavno donetoj vladinoj uredbi ograničene u pružanju informacija i dokumenata stranim revizorima ili revizorskim kućama. Promene se tiču više pravnih subjekata, iako su na prvom mestu u izveštavanju trebala da spreče preduzeća odbrambene industrije i onih koja su aktivna u javnim nabavkama za sektor odbrane, kompanije koje se bave vojno-tehničkom saradnjom, ili onih koje su pod stranim sankcijama, prenosi CMS Law.Uredba će takođe uticati na širok spektar učesnika na finansijskom tržištu (npr. banke, nebankarske kreditne organizacije, specijalizovane depozitarne kompanije, osiguravajuća društva, nedržavni penzioni fondovi, mikrofinansijske i klirinške organizacije) i izdavaoce hartija od vrednosti (dakle sva akcionarska društva).Kao rezultat izmena i dopuna, gore pomenuta preduzeća neće imati pravo na pružanje pristupa određenim informacijama ako njihovog revizora (bilo da je to fizičko lice ili organizacija) direktno ili indirektno kontrolišu strani subjekti ili ako su takva lica članovi ista grupa kao i revizor.Uredba je pokrenula snažnu reakciju poslovne zajednice. Neki od njenih predstavnika tumačili su uvođenje ovih ograničenja kao potpunu zabranu saradnje sa revizorima koji rade pod najvećim stranim brendovima.Drugi predstavnici su zaključili da Uredba neće uticati na ovu kategoriju revizora, objašnjavajući da se često poslovni model revizora koji posluju pod stranim brendovima zasniva na franšizama i ne uključuje nikakvu kontrolu stranih subjekata.U tom kontekstu, Ministarstvo finansija je objasnilo da postojanje takvih ograničenja ne znači potpunu zabranu saradnje sa stranim revizorskim kompanijama.Pojašnjenje je malo smanjilo stepen zabrinutosti zbog usvajanja Uredbe, ali ostavlja otvorena mnoga pitanja o tome kako će se u praksi pridržavati njenih ograničenja.U međuvremenu, kompanije pogođene ograničenjima treba da razgovaraju sa revizorima o mogućim načinima ublažavanja istih.

Zbog restrikcija struje Iran zabranjuje rudarenje kriptovaluta

Iranska vlada najavila je da će zabraniti rudarenje bitkoina (bitcoin) i drugih kriptovaluta, najavio je predsednik te države Hasan Rohani, prenosi SEEbiz. Rudarenje kriptovaluta označava se kao glavni razlog za nestanak struje u brojnim iranskim gradovima.Zabrana stupa na snagu odmah i bit će na snazi do 22. rujna, rekao je Rouhani za državnu TV, u najnovijem znaku odbijanja popularne digitalne valute.Iranska prestonica Teheran i nekoliko drugih velikih gradova suočili su se sa višestrukim dnevnim prekidima u snabdevanju strujom tokom nekoliko poslednjih meseci.Predstavnici države za restrikcije krive za nestašicu prirodnog gasa, dugotrajnu sušu koja je ometala rad hidroelektrana, a sve više i rudarenje bitkoina.Većina potrošene energije zbog rudarenja bitkoina dolazi zbok aktivnosti ilegalnih rudara ili onih koji rade bez licenci, kažu predstavnici irenske vlade.To je podstaklo nacionalnu akciju suzbijanja ilegalnih rudara, kao i privremene prekide struje na legalnim farmama bitkoina, jer je porasla potrošnja struje.ILON MASK: RUDARENJE ASTEROIDA VREDNIJE OD CELOKUPNE EKONOMIJE Povećana potrošnja struje, kako se dodaje, povezana je i sa češćima radom od kuće zbog pandemije koronavirusa.Kako temperature u zemlji rastu, potrošnja struje poslednjih nedelja bila je toliko velika da su se neke zdravstvene ustanove borile sa radom svojih hladnjača za vakcine protiv Covida 19.U januaru je iranska policija zaplenila gotovo 50 hiljada strojeva za rudarenje bitkoina koji su ilegalno koristili subvencionisanu električnu energiju.Rudari kriptovaluta su trošili 95 megavata na sat po jeftinim cenama koje subvencioniše država, pomažući državnoj elektroenergetskoj kompaniji Tavanir.KINA ZABRANJUJE OPERACIJE SA KRIPTOVALUTAMA

Hrvatski IT gigant planira da izađe na Zagrebačku berzu

Hrvatska IT kompanija Span objavila je poziv za skupštinu svojih deoničara na kojoj će se odlučivati o plasmanu njenih deonica na Zagrebačku berzu, prenosi Poslovni.hr. Tako su višegodišnje najave te kompanije konačno dobile konkretan oblik.U Spana nisu mogli da otkriju više detalja o izlasku na berzu, dodajući kako ne mogu ništa komentirati prije donošenja skupštinske odluke.Za sada je nepoznato koliko će deonica plasirati na berzu i po kojoj ceni, kao i koliko kapitala nameravaju da prikupe. Inače, kompanija u trezoru raspolaže sa 34,6% vlastitih deonica, koje može da ponudi ulagačima, bez potrebe za izdavanjem novih.Prema podacima Središnjeg klirinško depozitarnog društva (SKDD), vlasništvo nad kompanijom uglavnom je u rukama vodećih njenih ljudi. Najveći dioničar sa 35,9 posto dionica je predsednik Uprave Nikola Dujmović.STUDENTI U HRVATSKOJ ŠKOLARINU MOGU PLATITI I U KRIPTOVALUTAMA Članovi Uprave Damir Bočkal i Marijan Pongrac drže po 7,7% deonica, a predsednik Nadzornog odbora Jasmin Kotur 3,7. Članovi Uprave Saša Kramar i Dragan Marković vlasnici su 1,9, odnosno 1,55% deonica.Prvi čovek Spana treće najveće softverske kompanije i jedne od 10 najvećih IT kompanija u Hrvatskoj, Nikola Dujmović više puta je u poslednjih nekoliko godina najavljivao kako bi kompanija mogla da izađe na berzu.Poslednji puta to je ponovio u decembru prošle godine. Kako su tada preneli mediji, Dujmović bi prikupljenim kapitalom želeo da finansira akvizicije kojima bi poslovanje proširio na zapadna tržišta. Span je prošlu godinu zaključio sa 6,5 miliona kuna dobiti koju će rasporediti u zakonske rezerve i takozvanu "zadržanu dobit" (akumulirana ili neraspoređena zarada od početka njenog sticanja).

Francuzi željni bioskopa nakon korone

Francuski bioskopi bili su zatvoreni prethodnih šest meseci zbog pandemije, ali su spektakularno ponovo počeli da rade jer su privukli 2,1 miliona posetilaca za samo šest dana, preneo je Seecult. Velika posećenost posebno je upečatljiva jer i dalje važe ograničenja koja se tiču broja publike u ustanovama kulture, pa je dozvoljena popunjenost svega 35% kapaciteta i to do 21 sat.U francuskim bioskopima, prema navodima časopisa Varajeti, trenutno nema američkih blokbastera, ali publika ima priliku da pogleda kritičarski hvaljene filmove, poput Bye Bye Morons Albera Dipontela (Albert Dupontel), koji je osvojio sedam nagrada Cezar, francuske verzije Oskara.Taj film je jedan od nekoliko filmova koji su se ponovo našli u bioskopima, uz dramu DNA (Maiwenn) iz programa prošlogodišnjeg Kanskog festivala, Još jednu turu oskarovca Tomasa Vinterberga, Slalom (Charlene Favier), kao i film Garçon Chiffon (Nicolas Maury).Japanski anima film Demon Slayer: Mugen Train našao se na drugom mestu gledanosti, kao i Tom and Jerry i Mandibles (Quentin Dupieux).Trenutna poseta bioskopima u Franscuskoj znatno je veća nego godinu dana ranije, kada su dvorane ponovo otvorene posle prvog karantina u junu. Tada je trebalo deset dana za milion poseta.BIOSKOPI U SRBIJI ZBOG KORONE IZGUBILI OKO 20 MILIONA EVRA Sada je prodato oko 1,6 miliona karata od srede do nedelje, što je 23% manje nego tokom prosečnog vikenda između 2015. i 2019. godine. Međutim, tada nije bilo pandemijskih ograničenja.U ponedeljak, kada je bio praznik u Francuskoj, poseta je bila 200% veća nego tokom prosečnog dana u maju između 2015. i 2019.U Nemačkoj bioskopi još ne rade, u Španiji je poseta 72% manja nego 2019. godine, a u Italiji 80%. U Velikoj Britaniji je oko 20-30% manje posetilaca bioskopskih projekcija nego u maju 2019.Francuska ima najveći broj bioskopskih ekrana po broju stanovnika, više od 6.000 u Evropi, a tradicionalno važi za evropsku naciju sa najvećim brojem filmofila.Očekuje se da će poseta i dalje rasti do potpunog otvaranja, koje je predviđenogž za 30. jun, posebno što se pred velikim platnom očekuju i dobitnici Oskara Otac sa Entonijem Hopkinsom i Olivijom Kolman, kao i Žena koja obećava Emeralde Fenel.Bioskopi u Srbiji takođe rade, a prošle godine, prema podacima iz septembra, zbog korone su izgubili oko 20 miliona evra.BIOSKOPI NA OTVORENOM U BEOGRADU

Belgijske institucije meta hakerskih napada, verovatno kineskih

Belgijsko ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je meta sajber napada, tokom kog su hakeri dobili pristup čitavom računarskom sistemu te institucije. Belgijski stručnjaci kažu da je napad verovatno iz...

Glovo preuzima Donesi, druge firme Delivery Hero grupe

Španska digitalna platforma za dostavu preuzeće više kompanija Delivery Hero grupe u okviru serije zasebnih akvizicija, navodi se u saopštenju te kompanije. Glovo će preuzeti brend Dones...

Malta prva zemlja Evrope sa kolektivnim imunitetom na koronu

Malta je uspela da vakciniše 70% svoje odrasle populacije najmanje jednom dozom vakcine protiv korona virusa, prenela je agencija Rojters. Ta država je tako postala prva zemlja članica Evropske unije koja je postigla kolektivni imunitet protiv Covida 19.Država koja se sastoji iz nekoliko malih mediteranskih ostrva imala je u proseku tri nova slučaja virusa svakog dana tokom protekle nedjelje, sa 0,2% pozitivnih testova."Na Malti se svakih pet sekundi primi po jedna vakcina", rekao je ministar zdravlja u Vladi Malte, Kris Fern.On je rekao da je 42% odrasle populacije na Malti primilo dve doze vakcije protiv korona virusa.Kako se navodi, trenutno mogu da se vakcinišu svi stanovnici Malte koji su stariji od 16 godina. Fern je rekao da će se deca stara 12 i više godina takođe vakcinisati kada organi EU koji su zaduženi za zdravstvo daju zeleno svetlo za taj korak.EU NA KORAK OD UVOĐENJA KOVID-SERTIFIKATA ZA PUTOVANJA Takođe, on je najavio da će obavezno nošenje maski na otvorenom biti ukinuto 1. jula za vakcinisane ljude i ta odluka će trajati sve dok je epidemiološka situacija stabilna.Zdravstvene Malte vlasti ranije su najavile da nošenje zaštitne maske više neće biti obavezno na plažama od 1. juna.Na Malti, zemlji u kojoj živi i radi dosta građana Srbije, kao i Severne Makedonije, ukinuta su epidemiološka ograničenja za teretane i bazene.Radno vreme restorana, koji su ranije radili do 17 časova, produženo je do ponoći.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.