img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Naučnici upozoravaju da otapanje glečera može da oslobodi nove viruse

Dvadeset osam novih virusa, za koje se veruje da su stari 15.000 godina je otkriveno unutar glečera, prenosi britanski Independent. Novootkriveni virusi su nađeni u uzorcima leda iz ledene kape Gulije sa Tibetanske visoravni u zapadnoj Kini.Naučnici su identifikovali ukupno 33 virusna genoma, od kojih su 28 njih do sada nepoznati. "Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati" Veruje se da novi virusi nisu opasni po ljudi, a naučnici se nadaju će im virusi pomoći da bolje razumeju evoluciju virusa i klimatskih promena.Pronađeni virusi nisu štetni za ljude jer su učinjeni neaktrivnim "hemijskom ekstracijom nukleinskih kiselina!", rekao je profesor mikrobiologije koji radi na istraživanju iz Ohaja Metju Salivan za Independent.Ipak, zaključak studije koja opisuje nalaze ovog istraživanja, navodi se da bi topljenje glečera na kraju moglo osloboditi viruse koji bi mogli da zaraze ljude.Srbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa "Glečeri mogu da u sebi arhiviraju podatke o uslovima tadašnje okoline i mikrobe tokom desetina i stotina hiljada godina," piše u studiji.Dodaje se da se, nažalost, glečeri širom sveta, uključujući i one sa Tibetanske visoravni i Himalaja, brzo smanjuju, prvenstveno zbog globalnog zagrevanja."Takvo otapanje neće samo dovesti do gubitka tih drevnih arhiviranih mikroba i vurisa, već ih u budućnosti ispuštati u okruženje," piše u studiji.

Svet

Jelena Matejić (Elektromreže Srbije): Spremni smo da priključimo vetroparkove u Banatu

Elektromreža Srbije je investirala 30 miliona evra u dva dalekovoda u Banatu koja će omogućiti integraciju vetroparkova snage 2,8 GW, koji su u različitim fazama priključenja, kazala je Jelena Matejić, direktorka Elektromreže Srbije.  Ona je u intervjuu za Balkan Green Energy News  rekla da je izazov obezbediti 60 miliona evra za investicije na godišnjem nivou kako bi prenosni sistem ispratio intenzivnu integraciju obnovljivih izvora energije."U suprotnom, moglo bi se očekivati da će doći do kašnjenja realizacije nekih od projekata, čime bi se redukovala i spremnost EMS-a da adekvatno odgovori na energetsku tranziciju".Na pitanje kako će obezbediti ova sredstva, ona je kazala da se EMS dosad oslanjala na sopstevna sredstva, kredite ii aranžmane sa finansijskim institucijama iz inostranstva. "Tako će biti i ovog puta, ali svakako, u ovom slučaju očekujemo i značajnu podršku iz državnog budžeta, jer je reč o kapitalnim i strateški važnim projektima koji doprinose ostvarenju ciljeva i zacrtanih planova naše zemlje", navela je ona.Ona je podsetila da je EMS  u prethodnom periodu izgradio dva kapitalna infrastrukturna projekta u regionu južnog Banata: dalekovod 2×400 kV trafo-stanica (TS) Pančevo 2 – državna granica Srbije sa Rumunijom (prva sekcija Transbalkanskog koridora) i dalekovod 110 kV TS Bela Crkva – TS Veliko Gradište.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog feed-in tarifa

Svet

Guerlain uspeo da zaštiti 3D oblik svog karmina

Francuska kompanija Guerlain zaštitila je žig za 3D oblik svog karmina, na osnovu toga što oblik značajno odudara od normi i običaja u toj delatnosti, piše Low-Now.Registrovati oblik kao žig nije ni malo lak posao. Potrošači nemaju naviku da poreklo nekog proizvoda identifikuju samo na osnovu njegovog izgleda, bez grafičkih i verbalnih elemenata. Međutim, Guerlain je nedavno uspeo da suzbije taj trend. Kompanija luksuzne kozmetike je 2018. godine podnela prijavu za registraciju oblika jednog od svojih karmina. Organizacija za zaštitu intelektualne svojine Evropske unije, sektor za kontrolu, odbio je prijavu navodeći da oblik ne odlikuje različitost, a odluku je potvrdio i odbor za žalbe. Osnovni stanovište bilo je da oblik karmina Guerlain nije značajno odudarao od uobičajenih oblika karmina na tržištu, pa samim tim ga potorošači neće percipirati kao oznaku porekla.Guerlain je nakon toga podneo žalbu Opštem sudu EU, tvrdeći da se njihov proizvod vizuelno razlikuje od standardnih oblika karmina. U prilog toj tvrdnji naveli su sledeće: - karmin nema ravnih površina, pa ne može da stoji vertikalno- sastoji se od jedinstvenog izgleda, sličnog čamcu, dasci, ili naopako okrenutoj zlatnoj poluzi, ima okrugle ivice i ispupčen gornji deo- sadrži pravougaoni deo kojim se otvara karmin i duplo ogledalo- ima utisnut ovalni oblik na futroli u kojoj se nalazi karminGuerlain je oceio da se svaka ova odlika razlikuje od uobičajenih normi za ruževe, i da je ovo odudaranje od standarda još veće kada se sve ove odlike posmatraju zajedno. Šta je sud odlučio?Sud je prvo odbacio to što se kompanija poziva na izveštavanje štampe i komentare potrošača o obliku, jer, kako je naveo, analiza različitosti oblika mora biti ograničena na ono što je navedeno u prijavi.Takođe je zanemario i navodni inovativni i estetski dopadljiv karakter oblika karmina, navodeći da je jedini relevantan kritetrijum za odluku to da li se oblik odudara od normi i običaja u relevantnom sektoru. Estetski kvaliteti karmina se ipak mogu uzeti u obzir dokle god se ne ocenjuju subjektivno, i samo ako služe da pokažu da dizajn karmina objektivno izaziva neobične vizuelne efekte u očima potrošača, naveo je Sud. Dalje je navedeno da analiza normi i običaja u konretnoj delatnosti ne može da bude ograničena na statistički najzastupljeniji oblik, već bi trebalo da uključi svaki oblik, u ovom slučaju karmina, na koji je javnost navikla da nailazi na tržištu. Takođe, ukoliko je za ovu oblast karakterističan širok spektar oblika, novom obliku se ne može odbiti registracija na osnovu stava da je taj novi oblik samo još jedna varijanta na tržištu. Opšti sud je zauzeo stav da se karmini pojavljuju u različitim oblicima i veličinama, i uporedio Guerlain karmin sa najuobičajenijim cilnindričnim karminima i karminima sa paralelepipednim oblikom za koje se takođe smatra da su uobičajeni na tržištu. Na kraju, sud je potrvrdio da bi relevantni potrošač bio iznenađen nezaboravnim izgledom proizvoda kompanije Guerlain, i da bi primetio da značajno odudara od normi i običaja u sekotoru karmina. Zaključeno je da bi žig mogao da deluje kao znak za prepoznavanje porekla i kompaniji je odobrena prijava.   

Svet

Šta analitičari predviđaju kriptovaluti XRP

Nakon tromesečnog pada koji je zaustavljen, očekuje se da cena kriptovalute XRP bude 1 USD (jedan američki dolar) tvrdi Kim Chua analitičar kripto platforme PrimeXBT.XRP se inače spada u kriptovalute koje tek treba da postave određene rekorde, jer se stalno suočavaju sa brojnim nedaćama, ali i pored svega toga i dalje pokazuju otpornost na tržištu.Sistem za razmenu valuta i doznaka Ripple ipak je nastavio sa svojim poslovni modelom, uprkos aktuelnom sporu sa agencijom američke vlade Securities and Exchange Commission (SEK).Najnoviju doznaku koja je stigla od kompanije koja se bavi njihovim međunarodni prometom SBI Remit, tržište je dočekalo sa ogromnim skokom od 20%. To je bilo dovoljno da se zaustavi trend tromesečne borbe za opstanak.U poslednja tri meseca XRP je zabeležio ekstremni silazni trend, zajedno sa ostalim kriptovalutama. Uključujući  i XRP, više od 50% njih je izbrisano iz cenovnika kriptovaluta i tržišne kapitalizacije.Kim Chua ocenjuje da bi XRP mogao da povrati vrednost od jednog dolara ili možda čak i više od toga, ukoliko zadrži podršku koju je mu je pružena tokom perioda opadanja vrednosti."Tehnički, cilj formiranja takozvanog "duplog dna" (na grafikonu koji opisuje promenu trendova i promene u odnosu na prethodne cene) je da se dostigne vrednost od 0,88 USD, uz uslov da se poveća interesovanje na kripto tržištu. Zapravo, to bi doprinelo da cena XRP-a poraste i da bude još veća. Pre pokušaja da dostigne vrednost od 0,88 dolara ili više, XRP bi mogao da se suoči sa otporom u trenutku kada bude vredeo oko 0,80 dolara", dodaje Chua.Foto: Prepreke koje sprečavaju rast te kriptovalute više nisu toliko velike. Ukoliko neke loše vesti ne preplave kroptotržište XRP bi mogao da proširi svoju trenutnu vrednosti i da dostigle tehnički cilj takozvanog "duplog dna" (double bottom).Kuminacija tužbe američke SEC mogao bi dovede do "interesantne drame" i nestabilnostiBudući da Ripple-u i izvornom XRP tokenu nije stran nastavak partnerstva, sada bi mogla da bude neophodna ogromna saradnja ili možda pozitivni pomaci u vezi sa pomenutim sporom sa američkom agencijom SEC.Takođe, čini se da se Ripple dobro drži, kao i da je čak stekao prednost, jer je SEC morala da angažuje dodatne pravne stručnjake zbog aktuelnog spora.Chua ističe da bi sve do okončanja tog spora mogla da traje "interesantna drama".

Svet

Ujedninjene nacije potvrdile: Koronavirus ne predstavlja opasnost za bezbednost hrane

Virus koji izaziva Covid 19 nije direktna opasnost za bezbednost hrane, pokazali su ažurirani podaci koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedninjenih nacija (FAO), prenosi Food Safety News. Dokument zamenjuje privremene smernice FAO-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o koronavirusu i bezbednosti hrane za prehrambene kompanije, prvobitno objavljene u aprilu 2020.Prethodni dokument je kritikovan od strane tadašnjeg predsednika Međunarodne asocijacije za zašitu hrane (International Association for Food Protection) Rodžera Kuka zbog sugestija da je koronavirus pitanje koje utiče i na bezbednost hrane.Trenutni podaci ukazuju da ni hrana i pakovanja za hranu nisu put za širenje virsu kao što je korona. Korona se ne može umnožavati u hrani ili na njenoj povrđini, već u ljudima i određenim životinjama. Kada se nađe u okruženju virus se degradira i postaje manje zarazan, piše u novom dokumentu. "Važno je napomenuti da, iako otkrivanje ostataka virusa ili virusne ribonukleinske kiseline (RNK) na hrani i ambalaži hrane daje dokaze o prethodnoj kontaminaciji, što se i ne dovodi u pitanje, nema potvrde da se SARS-CoV-2 ili bilo koji drugi virus koji izaziva respiratorne bolesti, prenosi se hranom ili ambalažom za hranu i izaziva bolesti kod ljudi koji dodiruju kontaminirane prehrambene proizvode ili ambalažu".Studije objavljene u časopsima, uključujući "China CDC weekly" povezali su slučajeve oboljevanja sa pakovanjima proizvoda iz hladnog lanca snabdevanja, a koji su bili kontaminirani virusom.Cilj smernica je da osiguraju da se sačuva integritet lanca ishrane, kao i da bezbedne zalihe hrane budu dostupne potrošačima bez uvođenja restikcija u lanace snabdevanja neefikasnim merama. Širenje epidemije koronavirusa povezivano je sa radnicma na farmama i u objektima za preradu mesa, ribu, voće, povrće i hranu za životinje."Ostaje izuzetno važno za industriju hrane i donosioce odluka u ovoj oblasti da zaštite radnike od prenosa vriusa sa čoveka na čoveka tako što će omogućiti bezbedno radno okruženje, mere za održavanje lične higijene i organizovati edukacije vezane za osnovne principe higijene hrane", rekao je službenik za bezbednost hrane Markus Lip. 

Svet

Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?

U 2020. godini Evropska unija proizvela je 2,9 milijardi litara sladoleda, što je pad od devet odsto u odnosu na godinu pre, saopštio je Eurostat. U istom periodu, zemlje članice EU izvezle su 232 miliona kilograma sladoleda u zemlje koje nisu članice ovog blokau. Ukupna vrednost izvoza bila je 752 miliona evr.aU EU je iz zemalja koji nisu njene člnanice uvezeno 79 miliona kilograma sladoleda, čija je vrednost 182 miliona evra. Glavni proizvođač sladoleda u EU 2020. godine bila je Nemačka, sa proizvedenih 642 miliona litara. Slede Fransuska (podaci iz 2019. godine pokazuju da je proizvela 516 miliona litara sladoleda), zatim Italija sa 509 miliona litara proizvedenog sladoleda. Danas je svetski dan sladoleda - Kako je nastala ledena poslastica Osim što je najveći proizvođač, Nemačka je u proseku pravila i najeftiniji sladoled - 1,3 evra po litru. Najveću cenu prijavila je Francuaka sa 2,2 evra po litru sladoleda, sledi Italija sa 2 evra po litru. Francuska je izvezla 59 miliona kilograma sladoleda u 2020. godini, sa 25 odsto izvoza sladoleda van EU.  Time je postala najveći izvoznik sladoleda od svih zemlja Unije.Iza se nalazi Holandija sa izvezenih 38 miliona kilograma sladoleda, ili 16 odsto izvoza van EU, zatim Nemačka koja je izvezla 29 miliona kilograma. Iza je Italija koja je van EU izvezla 20 miliona kilograma i Belgija koja je izvezla 16 miliona kilograma sladoleda. 

Svet

Singapur postaje centar za trgovinu kriptovalutama

Nakon što je dao zeleno svetlo za prvu berzu kriptovaluta Singapur bi mogao da postane oštra kokurencija Hong Kongu, velikom azijskom centru za poslove u toj oblasti, piše Fajnenšl Tajms. Razlog su olakšice koje Singapur omogućava dok se u drugim zemljama pooštravaju uslovi za trgovinu digitalnom imovinom.Australijska berza Independent Reserve "načelno" je dobila odobrenje koje joj omogućava da u Singapuru radi kao zakonski pružalac usluga tokena za digitalno plaćanje. Independent Reserve je inače tokom maja  podneo zahtev za licencu koja će mu omogućiti rad u Singapuru.Ta kompanija je inače prva koja pruža takvu vrstu usluga i prva je među 170 koje su podnele takav zahtev, a kojoj je singapurski regulator dao odobrenje za rad. Među ostalim su kompanije koje su vlascnici berzi Binance i Gemini.Predstavnici berzi kažu da se na takvu odluku čekalo godinu dana, kao i da sada svi sa nestrpljenjem iščekuju ko će u singapuru sledeći da dobije licencu."Sve oči su sada uprte u Singapur i u ljude koji u toj državi donose regulatorne odluke", kaže Raks Sondhi, predstavnik kompanije Independent Reserve.Kineski rudari kriptovaluta traže novi domBloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci Kompanije koje posluju kriptovalutama brzo su se širile u Singapuru jer taj grad-država neguje prijateljsko okruženje prema njima, što je suprotno stanju na drugim tržištima koja zauzimaju strožiji pristup prema kriptovalutama.Propisi o kriptovalutama razlikuju se od jedne do druge države, a nekoliko većih berzi na kojima se obavljaju te aktivnosti istovremeno traži dozvolu u različitim zemljama jer se one sada aktivnije nadziru.Ekonomija Singapura mnogo se oslanja na finansijske usluge. Njegova privlačnost kao poslovnog središta povećala se Hong Kong, kao konkurentno azijsko finansijsko središte smatra manje privlačnim zbog svog zakona o nacionalnoj sigurnosti.Hong Konje pod pritiskom Kine počeo da otežava poslovanje kriptovalutama, dok Singapur nastoji da to olakša uz ograničenja o količini dozvoljenih transakcija.U januaru 2020. Singapur je uveo zakon o platnom prometu prema kome sve kompanije mogu da se prijave za dobijanje licence. Oko 90 kompanija koje posluju digitalnom imovinom prijavilo se i posluje u toj zemlji pod takozvanim "regulatornim izuzetkom"."Rizik za trgovce kriptovalutama u Hong Kongu se povećao. Sada su sve oči uprte u Singapur, koji je povoljniji za male ulagače u kriptovalute", kaže predstavnik platforme za kriptovalute Crypto.com, Eric Anziani.U Evropi Velika Britanija je odobrila rad nekolicini udruženja za trgovinu kriptovalutama, a zakoni im uglavnom nalažu da trguju u skladu sa zakonima koji sprečavaju pranje novca. Veliki broj takvih kompanija u toj zemlji ne ispunjava neophodne standarde, kao i da je pedesetak njih već povuklo svoje prijave kojima su tražile dozvole za rad.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Svet

Poljaci spasili sezonu u Dubrovniku

U Hrvatskoj je u julu bilo 20 odsto više turista iz Poljske nego u leto pre pandemije, piše Poslovni.hr.Rast poljskog emitivnog tržišta u turizmu, koji se u Hrvatskoj beleži već nekoliko godina, nije zaustavila ni pandemija, piše Poslovni. Poljaci su bili najbrojniji gosti u Dubrovačko-neretvanskoj županiji (DNŽ) po prvi put u istoriji turizma te regije.Na nivou cele Hrvatske, kako kažu još neslužbene brojke, e-Visitor je izbrojao 347.346 dolazaka poljskih turista koji su napravili 2,42 miliona noćenja, i to ne samo da je 50 odtso više noćenja nego lani, nego je rast od 20 posto u odnosu na zadnju normalnu sezonu.Nakon što su objavljene brojke o rastu noćenja za 33 odsto u dosadašnjem delu špica sezone na nivou cele Hrvatske, iz turističke zajednice DNŽ su saopštili o porastu turističkih dolazaka od čak 90 posto.Krajnji jug Hrvatske, koji je lani imao najveći pad zbog blokade avio prometa, u julu je ostvario 65 odsto više noćenja nego 2020.Gotovo 207 hiljada noćenja poljskih gostiju u DNŽ porast je od gotovo 40 posto u odnosu na rekordnu 2019. godinu.Po 30 odsto više noćenja u odnosu na predpandemijsku godinu ova županija je imala sa slovenačkog i hrvatskog tržišta, uprkos padu kongresnog biznisa koji inače u najvećoj meri privlači domaće goste u Dubrovnik.Umesto Britanaca i Amerikanaca, koji su godinama bili najbrojniji dubrovački gosti, najviše noćenja u dosadašnjem delu sezone ostvarili su gosti iz Poljske, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Bosne i Hercegovine i Češke.

Svet

Gugl uskoro blokira stare Android verzije

Kompanija Gugl (Google) saopštila je da korisnici koji na svojim na svojim pametnim telefonima imaju instaliran Android 2.3.7 ili neku stariju verziju, od 27. septembra neće moći da se prijave na svoj Google nalog na tom uređaju, preneo je portal The Verdge."To predstavlja deo naših neprekidnih napora da zaštitimo svoje korisnike. Ako se korisnici prijave na svoj Google account (Gugl nalog) nakon 27. septembra, možda će dobiti obaveštenje o grešci u korisničkom imenu ili lozinci. To podrazumeva i korišćenje usluga Gmail, Youtube, Google Maps, Play Store, Google Drive", saopštio je Gugl.Verzija operativnog sistema za mobilne telefone Android 2.3.7 objavljen je pre skoro 10 godina. Trenutno postoji više od tri milijarde aktivnih korisnika Android uređaja. Očekuje se da promena koju Gugl najavljuje uticati na ljude koji i dalje koriste stariju tehnologiju. Ipak, oni će i dalje moći da koriste neke usluge, ukoliko su poreko programa za pretraživanje već ulogovani na svoj Gugl nalog.U Njujorku se otvara prvi Google StoreGugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vesti Na uređajima koji koriste takođe stariju verziju Android 3.0 (Honeicomb) prijavljivanje na Guglove naloge i dalje će biti moguće.  U skladu sa tim, ukoliko uređaji koji koriste pomenuti Android 2.3.7 mogu da se ažuriraju i preuzmu Android 3.0 njihovi vlasnici će i dalje moći da se bez problema prijavljuju na svoje Google naloge.Naravno pre toga treba da verziju Android 2.3.7 zamene verzijom Android 3.0. Među starijim verzijama operativnih sistema su i Android 1.0, 1.1, 1.5 Cupcake, 1.6 Donut, 2.0 Eclair, 2.2 Froyo i 2.3 Gingerbread.

Svet

Šaomi pretekao Samsung u prodaji pametnih telefona

Kompanija Šaomi (Xiaomi) postala je broj jedan prodavac pametnih telefona u Ervopi, nakon što je u drugom kvartalu 2021. pretekla Samsung,  pokazali su podaci komapje Statedži analitiks (Strategy Analytics).Isporuke pametnih telefona telefona u Evropu porasle su za 14 odsto na međugodišnjem nivou na 50,1 milion jedinica telefona u kvartalu. "Apple", "Oppo", i "Raelme" nalaze se u top pet prodavaca, nakon Šaomija i Samsunga, piše Gadgets 360Prema Izveštaju Staredži Analitiksa, Šaomi je isporučio rekordnih 12,7 miliona jedinica pametnih teledona u Evropu u drugom kvartalu, što je rezulitiralo da kompanija učestvuje na ržištu sa 25,3 procenata. Velika potražnja za Šaomi telefonima bila je u Rusiji, Ukrajni, Španiji, Italiji. Pored evropskog tržišta, Šaomi je nasatvio da povećava rast isporuka i na globalnom nivou, pa je tako izveštaj IDC-a pokazao da je ova kompanija, čije je sedište u Pekingu, pretekla Epl i u drugom kvartalu zauzela drugo mesto u isporuci pametnih telefona u svetu. Samsung je, sa druge strane, u međugodišnjoj isporuci pametnih telefona zabeležio pad od sedam odsto, na 12 miliona jedinica pametnih telefona. Ipak, kompanija je zadržala veliki udeo na tržišta Evrope, 24 odsto. Na trećem mestu po isporuci telefona u Evropu nalazi se Epl (Apple) koji je zabeležio međugodišnji rast od 15,3 odsto u drugom kvartalu. Udeo Epla na tržištu Evrope tako iznosi 19,2 odsto. 

Svet

Rio Tinto uskoro dobija opremu za preradu rude u Srbiji

Narednih nedelja rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiju će dopremiti postrojenje za preradu rude jadarit, javio je Rojters. Pošiljku koja stiže iz australijskog grada Melburna ta novinska agencija ocenjuje kao vrhunac višedecenijskog istraživanja rude sa visokom koncentracijom litijuma.Pilot postrojenje koje je usavršavano u naučnom centru na periferiji Melburna moći će da na ekonomski isplativ način odvoji litijum iz rude jadarit, minerala koji je pronađen samo u Srbiji. Mašine će u našu zemlju stići nakon devet nedelja plovidbe okeanima i rekama.Očekuje se da će, u skladu sa rastom tražnje za električnim vozilima, najveći prerađivači rude gvožđa, bakra, aluminijuma i ostalih minerala u bližoj budućnosti postati glavni proizvođači litijuma u svetu."To neće biti veliki rudnik, ali najmanje deset godina biće najveći proizvođač litijuma u Evropi", kaže  Sinead Kaufman, izvršna direktorka odeljenja za minerale u Rio Tintu.Izgradnja rudnika u dolini Jadra trebalo bi da počne naredne godine, dok će prerada jadarita početi 2026. godine. Pre toga Rio Tinto treba da uradi, Studiju uticaja na životnu sredinu. Ona kasnije treba da bude odobrena od strane nadležnih organa.VIŠE INFORMACIJA O RIO TINTU MOŽETE PRONAĆI NA SLEDEĆIM LINKOVIMA:Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar" Očekuje se da će rudnik jadarita u Srbiji moći da obezbedi litijum koji je dovoljan za milion električnih vozila. U postrojenju će se proizvoditi i borna kiselina, koja se koristi Takođe će se proizvoditi borna kiselina, koja se koristi u proizvodnji keramike i baterija, kao i natrijum sulfat, koji se primenjuje prizvodnji deterdženata.Rojters podseća i da veliki proizvođači automobila, poput BMW-a, Foklsfagena i lidera u proizvodnji električnih vozila Tesle trenutno nastoje da što manje budu zavisni od Kine, koja je i dalje svetski dominantan lidra u proizvodnji auto-delova.Rio Tinto planira i da pojača ulaganja u nova istraživanja, gde trenutno ulaže oko 260 miliona dolara godišnje.  Ta kompanija u Kanadi već istražuje nove "čistije" metode za proizvodnju aluminijuma. Sa kineskom kompanijom China Baovu Steel Group, za proizvodnju takozvanog zelenog čelika.Protiv rudnika litijuma u dolini reke Jadar bune se brojne ekološke organizacije, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), brojni univerzitetski profesori, kao i opozicione političke partije. Sa druge strane aktuelna vlast u Srbiji najavljuje eventualni referendum na kome bi se glasalo o otvartanju rudnika.Glavni argument protivnika Rio Tinta u Srbiji je odgovornost te kompanije za brojne ekološke incidente. Ipak predstavnici vlasti njen projekat predstavljaju kao veliku šansu za razvoj Srbije.

Svet

Amerikanci kupuju britanske odbrambene kompanije: Parker-Hanifin preuzeo firmu Megit

Američka kompanija Parker-Hanifin kupila je za 6,3 miljiardi funti (oko 8,77 milijardi dolara) britanski Megit, kompaniju iz oblasti odbrambene industrije i proizvođača avio-tehnike. Megit, čije je sedište u gradu Koventri i se nalazi u sastavu FTSE 250 indeksa Londonske berze, potvrdila je ovu ponudu. Megit zapošljava više od 9000 ljudi u 39 pogona i regionalnih kancelarija u svetu.Kompanija Parker-Hanifin poručila je da će biti posvećena odgvornom vođenju Megita i da je zadvooljna je je dogovor doio punu podršku upravnog odbora Megita.Parker-Hanifin, koji već zapošljava 2.000 ljudi u svojim britanskim predstavništima, poručio je da će zadžtati sedište Megita u gradu Koventri.Takođe se obavezala da će nastaviti da poštuje ugovorne obavete Megita prema Ministarstvu odbrane, da će većina članova upravnog odbora biti drtžavljani Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da će da povećati budžet za istraživanje i razvoj za 20 odsto tokom narednih pet godina. Informacija o prodaji Megita dolazi šest dana nakon što je britanska vlada saopštila da "pomno prati" predloženo preuzimanje druge britanske odbrambene firme Ultra elektroniks, od strane američke kompanije Cobham. 

Svet

Stopa nezaposlenosti u EU 7,1 odsto u junu

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji iznosila je 7,1 odsto u junu, što je smanjenje u odnosu na maj kad je bila 7,3 odsto. Stopa nezaposlenosti u EU manja je i u odnosu na jun 2020. godine kada je iznosila 7,3 odsto, pokazali su podaci Eurostata. U evrozoni je u junu 2021. godine sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti iznosila 7,7 odsto, što je smanjenje od 0,3 odsto u odnosu na maj ove godine, kao i jun 2020. kada je iznosila 8 odsto. Eurostat procenjuje da je u junu nezaposleno bilo 14,9 miliona muškaraca i žena u Evropskoj uniji, od kojih je 12,51 miliona u evrozoni. U poređenju sa majom ove godine, broj nezaposlenih opao je za 487 hiljada u Evropskoj uniji i 423 hiljade u evrozoni, a u  poređenju sa junom 2020. godine nezaposlenost je opala za 397 hiljada u EU i 339 hiljada u evrozoni. U junu je 2,96 miliona mladih ispod 25 godina bio nezaposleno, od koji je 2,43 u evrozoni.U junu 2021. godine, stopa nezaposlenosti mladih je bila 17 odsto u EU i 17, 3 u evrozoni što je pad u odnosu na 17, 6 i 17, 9 odsto koliko je bila prethodnog meseca. U poređenju sa majom nezaposlenost mladih opala je za 112 hiljada u EU i 78 hiljada u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine opala je za 152 hiljada u EU i 110 hiljada u evrozoni. U junu 2021. godine nezaposlenost žena iznosila je 7,5 odsto u EU, što je smanjenje sa 7,7 odsto u maju 2021. godine. Nezaposlenost muškaraca je iznosila 6,7 odsto u junu što je smanjenje za 0,3 odsto u odnosu na maj kada je bila 7 odsto. I u evrozoni je nezaposlensot žena samnjena sa 8,4 odsto koliko je iznosila u maju na 8,2 odsto u junu. Smanjena je i nezaposlensot muškaraca sa majskih 7,6 odsto na 7,3 odsto koliko je bila u junu. 

Svet

EU kaznila Amazon sa 746 miliona evra

Kompanija Amazon saopštila je da je od strane Evropske unije kažnjena sa 746 miliona evra zbog kršenja Opšte evropske uredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR), preneo je portal CNBCDodaje se da je Luksemburško nacionalno povereništvo za zaštitu podataka (CNPD) kaznilo je Amazon Europe Core odlukom od 16. jula, priopćila je kompanija."Verujemo da je odluka CNPD -a neosnovana i nameravamo da se snažno branimo", saopštio je Amazon.GDPR nalaže kompanijama da od ljudi zatraže pristanak ljudi pre korištenja njihovih ličnih podataka. U suprotnom slede novčane kazne.Wall Street Journal u junu je objavio izvijestio je u lipnju da bi Amazon mogao da bude kažnjen sa više od 425 milijuna dolara prema zakonu EU o privatnosti.Vlasnik Amazona Džef Bezos i ove godine je proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu. Nedavno je u posebnoj letelici putovao do granice planete Zemlje i svemira.Tehnološka kompanija Amazon, sa sedištem u Sjedinjenim Državama poslednjih godina fokusirala se na razvoj elektronske trgovine.Amazon uništava tone neprodate robe

Svet

Godišnja inflacija tokom jula u evrozoni 2,2 odsto

Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da će godišnja stopa inflacije tokom jula 2021. godine u evrozoni biti 2,2%, u odnosu na 1,9% koliko je bilo u junu.Analizirajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da će tokom jula energenti imati najveću godišnju stopu u iznosu od 14,1%. To je za preko dva odsto više u poređenju sa 12,6% koliko je ta stpa iznosila u junu.Posle energenata na drugom mestu su hrana, alkohol i duvan sa godišnjom stopom tokom jula od 1,6%, u poređenju sa 0,5% koliko je bilo u junu.Na trećem mestu je oblast usluga sa godišnjom stopom od 0,9%, u poređenju sa 0,7% u junu.Na četvrtom mestu nalazi se neenergetska industrijska roba sa godišnjom stopom od 0,7% u julu, u gde je zabeležen pad  jer je u junu za tu vrstu robe ona iznosila 1,2%.Mesečna inflacija je predstavlja mesečnu promenu cena robe i usluga široke potrošnje (tokom tekućeg meseca, u odnosu na prethodni mesec).Godišnja inflacija predstavlja promenu cene robe i usluga široke potrošnje u tekućem mesecu, a u poređenju sa istim mesecom prošle godine.Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Svet

Rast BDP-a u EU tokom drugog kvartala 13,2 odsto međugodišnje

U drugom kvartalu 2021. godine, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je porastao za 2,% u odnosu na prvi godišnji kvartal, objavio je Eurostat, naglašavajući da se radi o preliminarnoj analizi. Rast BDP-a u celoj Evropskoj uniji tokom istog perioda nešto je manji i iznosi 1,9%.U poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, ukupan rast BDP-a u evrozoni iznosi 13,1%, a na nivou EU 13,2%.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal 2021. godine, najveći rast BDP-a imaju Portugalija (4,9%), Austrija (4,3%) i Letonija (3,7%).Najniža stopa rasta zabeležena u Litvaniji 0,4% i Češkoj 0,6%. U većim zemljama poput Francuske BDP je porastao za 0,9%, a u Nemačkoj 1,5%.Međugodišnje stope rasta su pozitivne u svim zemljama Evropske unije.Statistički zavod EU napominje da su preliminarne procene zasnovane na podacima koji još nisu kompletni.Tokom prvog kvartala 2021. godine Srbija je zabeležila rast od 1,7%.BDP SRBIJE U PRVOM TROMESEČJU VEĆI ZA 1,7 ODSTO

Svet

Porasla cena nafte u svetu

Pad zaliha nafte kod njenog najvećeg kupca Sjedinjenih Američkih Država, uticao je na porast cene tog energenta na svetskim tržištima, jer je dostigao naniži nivo od januara 2020. godine, pre pandemije korona virusa, preneo je portal CNBC.Na londonskom tržištu cena barela u odnosu na period pre zadnjeg talasa pandemije porasla je 17 centi i iznosila 74,91 dolar, a se za isti iznos povećala i na američkom tržištu, na 72,56 dolara.Cena nafte u Londonu u junu je prvi put nakon više od dve godine dostigla 75 dolara po barelu, ali se tokom jula smanjila zbog straha od brzog širenja delta soja koronavirusa i kompromisnog dogovora vodećih proizvođača nafte da će povećati svoju ponudu.Zalihe sirove nafte pale su za 4,1 milion barela u sedmici koja je trajala do 23. jula, saopštila je američka vlada. Tome su doprineli pad uvoza i nedeljne proizvodnje.Cena američke lake nafte u minusu Privredni oporavak u SAD još je na dobrom putu uprkos rastu zaraženih koronavirusom, objavila je Američka centralna banka Fed.Na rast cene nafte utiču i pregovori Sjedinjenih Država i Irana o iranskom nuklearnom programu, što bi moglo da znači kasniji povratka iranske nafte na tržište.Organizacija zemalja izvoznika nafte (OPEC) objavila je da je cena barela njenih članica u sredu iznosila 73,57 dolara, što znači da se nije znatno promenila u odnosu na prethodni radni dan.Poskupljenje naftnih derivata u Srbiji traje već neko vreme, tako da je cena benzina od 95 oktana već prešla 160 dinara. Početkom meseca cena tog naftnog derivata bila je oko 159 dinara po litru.

vakcina

Svet

Države EU sve češće bacaju vakcine kojima je istekao rok trajanja

Evropa će uništiti hiljade doza vakcine protiv COVID-19 kojima je istekao rok trajanja, dok je svega jedan odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama i 28 odsto svetske populacije primilo dozu vakcine protiv koronavirusa, prenosi Euractiv.Evropska unija je ove nedelje proslavila postizanje sopstvenog cilja od 70 odsto odraslih vakcinisanih najmanje jednom dozom, stavljajući trgovinski blok među svetske lidere u kampanji vakcinacije..Međutim, uprkos tome što je skoro 60 odsto odraslih osoba vakcinisano sa obe doze, hiljade vakcine protiv COVID-19 se bacaju po isteku roka trajanja, saznaje Euractiv.U Litvaniji, zemlji sa manje od tri miliona stanovnika, od početka kampanje bačeno je više od 20.000 vakcina kojima je istekao rok trajanja, rekao je portparol ministarstva zdravlja te zemlje za evropski portal.Portparol je dodao da je glavni razlog za ovo bacanje medicinskih resursa ljudi koji se nisu pojavili na zakazanim vakcinama.Ovo je problematično jer su mnoge vakcine osetljive. Na primer, nakon razblaživanja, Comirnati (Pfizer-BioNTech) vakcina mora biti uskladištena na temperaturi od 2 do 30 stepeni Celzijusa i upotrebljena u roku od 6 sati, nakon čega se mora baciti.Tačan broj potrošenih doza vakcine u EU nije dostupan jer to ne prate ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) niti Komisija.Portparol Komisije rekao je EURACTIV -u da upravljanje vakcinama spada u nadležnost svake države članice, pa izvršna vlast nema uspostavljen nikakav poseban mehanizam praćenja u pogledu isteka vakcina.Slične situacije dešavaju se i u drugim državama članicama.Poljsko ministarstvo zdravlja kaže da je do sada u Poljskoj bačeno skoro 73.000 doza, a očekuje se da će se taj broj povećati u narednim nedeljama.Mihal Kučmierovski, predsednik Vladine agencije za strateške rezerve, rekao je da interesovanje za vakcinaciju među poljskim građanima svake nedelje pada za 40 odsto, što povećava rizik od uzalud potrošenih doza.U međuvremenu, u Nemačkoj će hiljade doza vakcina biti uništeno, prema nemačkom lokalnom portalu Merkur. Opština Fafenhofen u južnoj Nemačkoj vraća proizvođaču 7.000 doza Okford/Astrazeneca kako se približava istek roka trajanja, a ljudi sve češće odbijaju vakcinaciju.U Češkoj Republici podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je više od 3.000 doza izgubljeno zbog isteka roka upotrebe, loših uslova skladištenja ili loma.Iako tačan broj izgubljenih vakcina nije naveden, francuska vlada je u utorak saopštila da je "prijatno iznenađena" malim brojem izgubljenih doza, dodajući da stručnjaci izgleda paze da izbegnu rasipanje.Međutim, francusko ministarstvo zdravlja procenjuje da je isteklo 50.000 doza AstraZeneca. Dok su vakcine Johnson & Johnson doživele "vrlo malo" rasipanja zbog skladištenja, prt odsto doza je izgubljeno u centrima za vakcine i deset odsto u ordinacijama, saopštilo je ministarstvo.Međutim, umesto da unište vakcine kojima je istekao rok važnosti, neke zemlje, poput Rumunije, odlučile su da sačekaju u nadi da će ili proizvođač vakcine ili Evropska agencija za lekove (EMA) najaviti moguće produženje roka važnosti.Pojedine države, poput Bugarske, se odlučuju za doniranje svojih viškova najsiromašnijim zemljama, kao što je Butan.

Svet

U Sloveniji i Hrvatskoj pokrenuta investiciona platforma za naučna istraživanja

Hrvatska banka za obnovu i razvoj (HBOR), Evropski investicioni fond (EIF)i SID banka pokrenuli su novu investicionu platformu kako bi podržali inovacije, naučna istraživanja, i zaštitu intelektualne svojine u Sloveniji i Hrvatskoj u vrednosti od 40 miliona evra, saopšteno je iz Evropske investicione banke. Ova regionalna platforma obezbediće 40 miliona evra za investicije u istraživačke projekte i zaštitu intelektualne svojine na fakultetima i istraživačkim institutima u Sloveniji i Hrvatskoj.Na taj način će dve države imati mogućnost da komercijaliziju i povećaju upotrebu istraživačkih projekata i naučnih dostignuća. Ovo je prva multinacionalna invetsicona platforma za transfer tehnologije koja je ikada pokrenuta u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju. Evropski investicioni fond procenjuje da će univerziteti i istraživački instituti u Sloveniji i Hrvatskoj koji budu obuhvaćeni ovom platformom porizvesti više od 350 prijava patenata i 100 spin-off kompanija u narednih pet godina.  CEETT (Central East European Technology Transfer) biće uspostavljena sa 20 miliona evra od EIF-a i po deset miliona evra od HBOR-a i SID banke. Sredstva će biti uložena u regionalne fondove rizičnog kapitala kojima se finansiraju istraživački projekti i razvoj tehnologije. Sredstva će biti dostupna i za zaštititu intelektualne svojine koja ima potencijalnu komercijalnu vrednost za privredu, a targetiraće se projekti koji su u ranoj fazi razvoja i nalaze se još uvek pod okriljem istraživačkih grupa na univerzitetima i institutima. Platforma će prva u Hrvatskoj i Sloveniji koja će za potrebe komercijalizacije naučnih istraživanja i inovacija na tržištu ponuditi finansijsku imovinu, uključujući deonice. Platforma ima cilj da ojača ulogu Hrvatske, Slovenije i Evropske unije kao sedišta za inovacije, kao i da poveća konkurentnost nacionalih i EU ekonomija. 

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.