Svet

Ujedninjene nacije potvrdile: Koronavirus ne predstavlja opasnost za bezbednost hrane

Virus koji izaziva Covid 19 nije direktna opasnost za bezbednost hrane, pokazali su ažurirani podaci koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedninjenih nacija (FAO), prenosi Food Safety News. Dokument zamenjuje privremene smernice FAO-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o koronavirusu i bezbednosti hrane za prehrambene kompanije, prvobitno objavljene u aprilu 2020.Prethodni dokument je kritikovan od strane tadašnjeg predsednika Međunarodne asocijacije za zašitu hrane (International Association for Food Protection) Rodžera Kuka zbog sugestija da je koronavirus pitanje koje utiče i na bezbednost hrane.Trenutni podaci ukazuju da ni hrana i pakovanja za hranu nisu put za širenje virsu kao što je korona. Korona se ne može umnožavati u hrani ili na njenoj povrđini, već u ljudima i određenim životinjama. Kada se nađe u okruženju virus se degradira i postaje manje zarazan, piše u novom dokumentu. "Važno je napomenuti da, iako otkrivanje ostataka virusa ili virusne ribonukleinske kiseline (RNK) na hrani i ambalaži hrane daje dokaze o prethodnoj kontaminaciji, što se i ne dovodi u pitanje, nema potvrde da se SARS-CoV-2 ili bilo koji drugi virus koji izaziva respiratorne bolesti, prenosi se hranom ili ambalažom za hranu i izaziva bolesti kod ljudi koji dodiruju kontaminirane prehrambene proizvode ili ambalažu".Studije objavljene u časopsima, uključujući "China CDC weekly" povezali su slučajeve oboljevanja sa pakovanjima proizvoda iz hladnog lanca snabdevanja, a koji su bili kontaminirani virusom.Cilj smernica je da osiguraju da se sačuva integritet lanca ishrane, kao i da bezbedne zalihe hrane budu dostupne potrošačima bez uvođenja restikcija u lanace snabdevanja neefikasnim merama. Širenje epidemije koronavirusa povezivano je sa radnicma na farmama i u objektima za preradu mesa, ribu, voće, povrće i hranu za životinje."Ostaje izuzetno važno za industriju hrane i donosioce odluka u ovoj oblasti da zaštite radnike od prenosa vriusa sa čoveka na čoveka tako što će omogućiti bezbedno radno okruženje, mere za održavanje lične higijene i organizovati edukacije vezane za osnovne principe higijene hrane", rekao je službenik za bezbednost hrane Markus Lip.

Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?

U 2020. godini Evropska unija proizvela je 2,9 milijardi litara sladoleda, što je pad od devet odsto u odnosu na godinu pre, saopštio je Eurostat. U istom periodu, zemlje članice EU izvezle su 232 miliona kilograma sladoleda u zemlje koje nisu članice ovog blokau. Ukupna vrednost izvoza bila je 752 miliona evr.aU EU je iz zemalja koji nisu njene člnanice uvezeno 79 miliona kilograma sladoleda, čija je vrednost 182 miliona evra. Glavni proizvođač sladoleda u EU 2020. godine bila je Nemačka, sa proizvedenih 642 miliona litara. Slede Fransuska (podaci iz 2019. godine pokazuju da je proizvela 516 miliona litara sladoleda), zatim Italija sa 509 miliona litara proizvedenog sladoleda. Danas je svetski dan sladoleda - Kako je nastala ledena poslastica Osim što je najveći proizvođač, Nemačka je u proseku pravila i najeftiniji sladoled - 1,3 evra po litru. Najveću cenu prijavila je Francuaka sa 2,2 evra po litru sladoleda, sledi Italija sa 2 evra po litru. Francuska je izvezla 59 miliona kilograma sladoleda u 2020. godini, sa 25 odsto izvoza sladoleda van EU. Time je postala najveći izvoznik sladoleda od svih zemlja Unije.Iza se nalazi Holandija sa izvezenih 38 miliona kilograma sladoleda, ili 16 odsto izvoza van EU, zatim Nemačka koja je izvezla 29 miliona kilograma. Iza je Italija koja je van EU izvezla 20 miliona kilograma i Belgija koja je izvezla 16 miliona kilograma sladoleda.

Singapur postaje centar za trgovinu kriptovalutama

Nakon što je dao zeleno svetlo za prvu berzu kriptovaluta Singapur bi mogao da postane oštra kokurencija Hong Kongu, velikom azijskom centru za poslove u toj oblasti, piše Fajnenšl Tajms. Razlog su olakšice koje Singapur omogućava dok se u drugim zemljama pooštravaju uslovi za trgovinu digitalnom imovinom.Australijska berza Independent Reserve "načelno" je dobila odobrenje koje joj omogućava da u Singapuru radi kao zakonski pružalac usluga tokena za digitalno plaćanje. Independent Reserve je inače tokom maja podneo zahtev za licencu koja će mu omogućiti rad u Singapuru.Ta kompanija je inače prva koja pruža takvu vrstu usluga i prva je među 170 koje su podnele takav zahtev, a kojoj je singapurski regulator dao odobrenje za rad. Među ostalim su kompanije koje su vlascnici berzi Binance i Gemini.Predstavnici berzi kažu da se na takvu odluku čekalo godinu dana, kao i da sada svi sa nestrpljenjem iščekuju ko će u singapuru sledeći da dobije licencu."Sve oči su sada uprte u Singapur i u ljude koji u toj državi donose regulatorne odluke", kaže Raks Sondhi, predstavnik kompanije Independent Reserve.Kineski rudari kriptovaluta traže novi domBloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci Kompanije koje posluju kriptovalutama brzo su se širile u Singapuru jer taj grad-država neguje prijateljsko okruženje prema njima, što je suprotno stanju na drugim tržištima koja zauzimaju strožiji pristup prema kriptovalutama.Propisi o kriptovalutama razlikuju se od jedne do druge države, a nekoliko većih berzi na kojima se obavljaju te aktivnosti istovremeno traži dozvolu u različitim zemljama jer se one sada aktivnije nadziru.Ekonomija Singapura mnogo se oslanja na finansijske usluge. Njegova privlačnost kao poslovnog središta povećala se Hong Kong, kao konkurentno azijsko finansijsko središte smatra manje privlačnim zbog svog zakona o nacionalnoj sigurnosti.Hong Konje pod pritiskom Kine počeo da otežava poslovanje kriptovalutama, dok Singapur nastoji da to olakša uz ograničenja o količini dozvoljenih transakcija.U januaru 2020. Singapur je uveo zakon o platnom prometu prema kome sve kompanije mogu da se prijave za dobijanje licence. Oko 90 kompanija koje posluju digitalnom imovinom prijavilo se i posluje u toj zemlji pod takozvanim "regulatornim izuzetkom"."Rizik za trgovce kriptovalutama u Hong Kongu se povećao. Sada su sve oči uprte u Singapur, koji je povoljniji za male ulagače u kriptovalute", kaže predstavnik platforme za kriptovalute Crypto.com, Eric Anziani.U Evropi Velika Britanija je odobrila rad nekolicini udruženja za trgovinu kriptovalutama, a zakoni im uglavnom nalažu da trguju u skladu sa zakonima koji sprečavaju pranje novca. Veliki broj takvih kompanija u toj zemlji ne ispunjava neophodne standarde, kao i da je pedesetak njih već povuklo svoje prijave kojima su tražile dozvole za rad.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Poljaci spasili sezonu u Dubrovniku

U Hrvatskoj je u julu bilo 20 odsto više turista iz Poljske nego u leto pre pandemije, piše Poslovni.hr.Rast poljskog emitivnog tržišta u turizmu, koji se u Hrvatskoj beleži već nekoliko godina, nije zaustavila ni pandemija, piše Poslovni. Poljaci su bili najbrojniji gosti u Dubrovačko-neretvanskoj županiji (DNŽ) po prvi put u istoriji turizma te regije.Na nivou cele Hrvatske, kako kažu još neslužbene brojke, e-Visitor je izbrojao 347.346 dolazaka poljskih turista koji su napravili 2,42 miliona noćenja, i to ne samo da je 50 odtso više noćenja nego lani, nego je rast od 20 posto u odnosu na zadnju normalnu sezonu.Nakon što su objavljene brojke o rastu noćenja za 33 odsto u dosadašnjem delu špica sezone na nivou cele Hrvatske, iz turističke zajednice DNŽ su saopštili o porastu turističkih dolazaka od čak 90 posto.Krajnji jug Hrvatske, koji je lani imao najveći pad zbog blokade avio prometa, u julu je ostvario 65 odsto više noćenja nego 2020.Gotovo 207 hiljada noćenja poljskih gostiju u DNŽ porast je od gotovo 40 posto u odnosu na rekordnu 2019. godinu.Po 30 odsto više noćenja u odnosu na predpandemijsku godinu ova županija je imala sa slovenačkog i hrvatskog tržišta, uprkos padu kongresnog biznisa koji inače u najvećoj meri privlači domaće goste u Dubrovnik.Umesto Britanaca i Amerikanaca, koji su godinama bili najbrojniji dubrovački gosti, najviše noćenja u dosadašnjem delu sezone ostvarili su gosti iz Poljske, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Bosne i Hercegovine i Češke.

Gugl uskoro blokira stare Android verzije

Kompanija Gugl (Google) saopštila je da korisnici koji na svojim na svojim pametnim telefonima imaju instaliran Android 2.3.7 ili neku stariju verziju, od 27. septembra neće moći da se prijave na svoj Google nalog na tom uređaju, preneo je portal The Verdge."To predstavlja deo naših neprekidnih napora da zaštitimo svoje korisnike. Ako se korisnici prijave na svoj Google account (Gugl nalog) nakon 27. septembra, možda će dobiti obaveštenje o grešci u korisničkom imenu ili lozinci. To podrazumeva i korišćenje usluga Gmail, Youtube, Google Maps, Play Store, Google Drive", saopštio je Gugl.Verzija operativnog sistema za mobilne telefone Android 2.3.7 objavljen je pre skoro 10 godina. Trenutno postoji više od tri milijarde aktivnih korisnika Android uređaja. Očekuje se da promena koju Gugl najavljuje uticati na ljude koji i dalje koriste stariju tehnologiju. Ipak, oni će i dalje moći da koriste neke usluge, ukoliko su poreko programa za pretraživanje već ulogovani na svoj Gugl nalog.U Njujorku se otvara prvi Google StoreGugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vesti Na uređajima koji koriste takođe stariju verziju Android 3.0 (Honeicomb) prijavljivanje na Guglove naloge i dalje će biti moguće. U skladu sa tim, ukoliko uređaji koji koriste pomenuti Android 2.3.7 mogu da se ažuriraju i preuzmu Android 3.0 njihovi vlasnici će i dalje moći da se bez problema prijavljuju na svoje Google naloge.Naravno pre toga treba da verziju Android 2.3.7 zamene verzijom Android 3.0. Među starijim verzijama operativnih sistema su i Android 1.0, 1.1, 1.5 Cupcake, 1.6 Donut, 2.0 Eclair, 2.2 Froyo i 2.3 Gingerbread.

Šaomi pretekao Samsung u prodaji pametnih telefona

Kompanija Šaomi (Xiaomi) postala je broj jedan prodavac pametnih telefona u Ervopi, nakon što je u drugom kvartalu 2021. pretekla Samsung, pokazali su podaci komapje Statedži analitiks (Strategy Analytics).Isporuke pametnih telefona telefona u Evropu porasle su za 14 odsto na međugodišnjem nivou na 50,1 milion jedinica telefona u kvartalu. "Apple", "Oppo", i "Raelme" nalaze se u top pet prodavaca, nakon Šaomija i Samsunga, piše Gadgets 360Prema Izveštaju Staredži Analitiksa, Šaomi je isporučio rekordnih 12,7 miliona jedinica pametnih teledona u Evropu u drugom kvartalu, što je rezulitiralo da kompanija učestvuje na ržištu sa 25,3 procenata. Velika potražnja za Šaomi telefonima bila je u Rusiji, Ukrajni, Španiji, Italiji. Pored evropskog tržišta, Šaomi je nasatvio da povećava rast isporuka i na globalnom nivou, pa je tako izveštaj IDC-a pokazao da je ova kompanija, čije je sedište u Pekingu, pretekla Epl i u drugom kvartalu zauzela drugo mesto u isporuci pametnih telefona u svetu. Samsung je, sa druge strane, u međugodišnjoj isporuci pametnih telefona zabeležio pad od sedam odsto, na 12 miliona jedinica pametnih telefona. Ipak, kompanija je zadržala veliki udeo na tržišta Evrope, 24 odsto. Na trećem mestu po isporuci telefona u Evropu nalazi se Epl (Apple) koji je zabeležio međugodišnji rast od 15,3 odsto u drugom kvartalu. Udeo Epla na tržištu Evrope tako iznosi 19,2 odsto.

Rio Tinto uskoro dobija opremu za preradu rude u Srbiji

Narednih nedelja rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiju će dopremiti postrojenje za preradu rude jadarit, javio je Rojters. Pošiljku koja stiže iz australijskog grada Melburna ta novinska agencija ocenjuje kao vrhunac višedecenijskog istraživanja rude sa visokom koncentracijom litijuma.Pilot postrojenje koje je usavršavano u naučnom centru na periferiji Melburna moći će da na ekonomski isplativ način odvoji litijum iz rude jadarit, minerala koji je pronađen samo u Srbiji. Mašine će u našu zemlju stići nakon devet nedelja plovidbe okeanima i rekama.Očekuje se da će, u skladu sa rastom tražnje za električnim vozilima, najveći prerađivači rude gvožđa, bakra, aluminijuma i ostalih minerala u bližoj budućnosti postati glavni proizvođači litijuma u svetu."To neće biti veliki rudnik, ali najmanje deset godina biće najveći proizvođač litijuma u Evropi", kaže Sinead Kaufman, izvršna direktorka odeljenja za minerale u Rio Tintu.Izgradnja rudnika u dolini Jadra trebalo bi da počne naredne godine, dok će prerada jadarita početi 2026. godine. Pre toga Rio Tinto treba da uradi, Studiju uticaja na životnu sredinu. Ona kasnije treba da bude odobrena od strane nadležnih organa.VIŠE INFORMACIJA O RIO TINTU MOŽETE PRONAĆI NA SLEDEĆIM LINKOVIMA:Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar" Očekuje se da će rudnik jadarita u Srbiji moći da obezbedi litijum koji je dovoljan za milion električnih vozila. U postrojenju će se proizvoditi i borna kiselina, koja se koristi Takođe će se proizvoditi borna kiselina, koja se koristi u proizvodnji keramike i baterija, kao i natrijum sulfat, koji se primenjuje prizvodnji deterdženata.Rojters podseća i da veliki proizvođači automobila, poput BMW-a, Foklsfagena i lidera u proizvodnji električnih vozila Tesle trenutno nastoje da što manje budu zavisni od Kine, koja je i dalje svetski dominantan lidra u proizvodnji auto-delova.Rio Tinto planira i da pojača ulaganja u nova istraživanja, gde trenutno ulaže oko 260 miliona dolara godišnje. Ta kompanija u Kanadi već istražuje nove "čistije" metode za proizvodnju aluminijuma. Sa kineskom kompanijom China Baovu Steel Group, za proizvodnju takozvanog zelenog čelika.Protiv rudnika litijuma u dolini reke Jadar bune se brojne ekološke organizacije, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), brojni univerzitetski profesori, kao i opozicione političke partije. Sa druge strane aktuelna vlast u Srbiji najavljuje eventualni referendum na kome bi se glasalo o otvartanju rudnika.Glavni argument protivnika Rio Tinta u Srbiji je odgovornost te kompanije za brojne ekološke incidente. Ipak predstavnici vlasti njen projekat predstavljaju kao veliku šansu za razvoj Srbije.

Amerikanci kupuju britanske odbrambene kompanije: Parker-Hanifin preuzeo firmu Megit

Američka kompanija Parker-Hanifin kupila je za 6,3 miljiardi funti (oko 8,77 milijardi dolara) britanski Megit, kompaniju iz oblasti odbrambene industrije i proizvođača avio-tehnike. Megit, čije je sedište u gradu Koventri i se nalazi u sastavu FTSE 250 indeksa Londonske berze, potvrdila je ovu ponudu. Megit zapošljava više od 9000 ljudi u 39 pogona i regionalnih kancelarija u svetu.Kompanija Parker-Hanifin poručila je da će biti posvećena odgvornom vođenju Megita i da je zadvooljna je je dogovor doio punu podršku upravnog odbora Megita.Parker-Hanifin, koji već zapošljava 2.000 ljudi u svojim britanskim predstavništima, poručio je da će zadžtati sedište Megita u gradu Koventri.Takođe se obavezala da će nastaviti da poštuje ugovorne obavete Megita prema Ministarstvu odbrane, da će većina članova upravnog odbora biti drtžavljani Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da će da povećati budžet za istraživanje i razvoj za 20 odsto tokom narednih pet godina. Informacija o prodaji Megita dolazi šest dana nakon što je britanska vlada saopštila da "pomno prati" predloženo preuzimanje druge britanske odbrambene firme Ultra elektroniks, od strane američke kompanije Cobham.

Stopa nezaposlenosti u EU 7,1 odsto u junu

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji iznosila je 7,1 odsto u junu, što je smanjenje u odnosu na maj kad je bila 7,3 odsto. Stopa nezaposlenosti u EU manja je i u odnosu na jun 2020. godine kada je iznosila 7,3 odsto, pokazali su podaci Eurostata. U evrozoni je u junu 2021. godine sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti iznosila 7,7 odsto, što je smanjenje od 0,3 odsto u odnosu na maj ove godine, kao i jun 2020. kada je iznosila 8 odsto. Eurostat procenjuje da je u junu nezaposleno bilo 14,9 miliona muškaraca i žena u Evropskoj uniji, od kojih je 12,51 miliona u evrozoni. U poređenju sa majom ove godine, broj nezaposlenih opao je za 487 hiljada u Evropskoj uniji i 423 hiljade u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine nezaposlenost je opala za 397 hiljada u EU i 339 hiljada u evrozoni. U junu je 2,96 miliona mladih ispod 25 godina bio nezaposleno, od koji je 2,43 u evrozoni.U junu 2021. godine, stopa nezaposlenosti mladih je bila 17 odsto u EU i 17, 3 u evrozoni što je pad u odnosu na 17, 6 i 17, 9 odsto koliko je bila prethodnog meseca. U poređenju sa majom nezaposlenost mladih opala je za 112 hiljada u EU i 78 hiljada u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine opala je za 152 hiljada u EU i 110 hiljada u evrozoni. U junu 2021. godine nezaposlenost žena iznosila je 7,5 odsto u EU, što je smanjenje sa 7,7 odsto u maju 2021. godine. Nezaposlenost muškaraca je iznosila 6,7 odsto u junu što je smanjenje za 0,3 odsto u odnosu na maj kada je bila 7 odsto. I u evrozoni je nezaposlensot žena samnjena sa 8,4 odsto koliko je iznosila u maju na 8,2 odsto u junu. Smanjena je i nezaposlensot muškaraca sa majskih 7,6 odsto na 7,3 odsto koliko je bila u junu.

EU kaznila Amazon sa 746 miliona evra

Kompanija Amazon saopštila je da je od strane Evropske unije kažnjena sa 746 miliona evra zbog kršenja Opšte evropske uredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR), preneo je portal CNBCDodaje se da je Luksemburško nacionalno povereništvo za zaštitu podataka (CNPD) kaznilo je Amazon Europe Core odlukom od 16. jula, priopćila je kompanija."Verujemo da je odluka CNPD -a neosnovana i nameravamo da se snažno branimo", saopštio je Amazon.GDPR nalaže kompanijama da od ljudi zatraže pristanak ljudi pre korištenja njihovih ličnih podataka. U suprotnom slede novčane kazne.Wall Street Journal u junu je objavio izvijestio je u lipnju da bi Amazon mogao da bude kažnjen sa više od 425 milijuna dolara prema zakonu EU o privatnosti.Vlasnik Amazona Džef Bezos i ove godine je proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu. Nedavno je u posebnoj letelici putovao do granice planete Zemlje i svemira.Tehnološka kompanija Amazon, sa sedištem u Sjedinjenim Državama poslednjih godina fokusirala se na razvoj elektronske trgovine.Amazon uništava tone neprodate robe

Godišnja inflacija tokom jula u evrozoni 2,2 odsto

Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da će godišnja stopa inflacije tokom jula 2021. godine u evrozoni biti 2,2%, u odnosu na 1,9% koliko je bilo u junu.Analizirajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da će tokom jula energenti imati najveću godišnju stopu u iznosu od 14,1%. To je za preko dva odsto više u poređenju sa 12,6% koliko je ta stpa iznosila u junu.Posle energenata na drugom mestu su hrana, alkohol i duvan sa godišnjom stopom tokom jula od 1,6%, u poređenju sa 0,5% koliko je bilo u junu.Na trećem mestu je oblast usluga sa godišnjom stopom od 0,9%, u poređenju sa 0,7% u junu.Na četvrtom mestu nalazi se neenergetska industrijska roba sa godišnjom stopom od 0,7% u julu, u gde je zabeležen pad jer je u junu za tu vrstu robe ona iznosila 1,2%.Mesečna inflacija je predstavlja mesečnu promenu cena robe i usluga široke potrošnje (tokom tekućeg meseca, u odnosu na prethodni mesec).Godišnja inflacija predstavlja promenu cene robe i usluga široke potrošnje u tekućem mesecu, a u poređenju sa istim mesecom prošle godine.Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Rast BDP-a u EU tokom drugog kvartala 13,2 odsto međugodišnje

U drugom kvartalu 2021. godine, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je porastao za 2,% u odnosu na prvi godišnji kvartal, objavio je Eurostat, naglašavajući da se radi o preliminarnoj analizi. Rast BDP-a u celoj Evropskoj uniji tokom istog perioda nešto je manji i iznosi 1,9%.U poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, ukupan rast BDP-a u evrozoni iznosi 13,1%, a na nivou EU 13,2%.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal 2021. godine, najveći rast BDP-a imaju Portugalija (4,9%), Austrija (4,3%) i Letonija (3,7%).Najniža stopa rasta zabeležena u Litvaniji 0,4% i Češkoj 0,6%. U većim zemljama poput Francuske BDP je porastao za 0,9%, a u Nemačkoj 1,5%.Međugodišnje stope rasta su pozitivne u svim zemljama Evropske unije.Statistički zavod EU napominje da su preliminarne procene zasnovane na podacima koji još nisu kompletni.Tokom prvog kvartala 2021. godine Srbija je zabeležila rast od 1,7%.BDP SRBIJE U PRVOM TROMESEČJU VEĆI ZA 1,7 ODSTO

Porasla cena nafte u svetu

Pad zaliha nafte kod njenog najvećeg kupca Sjedinjenih Američkih Država, uticao je na porast cene tog energenta na svetskim tržištima, jer je dostigao naniži nivo od januara 2020. godine, pre pandemije korona virusa, preneo je portal CNBC.Na londonskom tržištu cena barela u odnosu na period pre zadnjeg talasa pandemije porasla je 17 centi i iznosila 74,91 dolar, a se za isti iznos povećala i na američkom tržištu, na 72,56 dolara.Cena nafte u Londonu u junu je prvi put nakon više od dve godine dostigla 75 dolara po barelu, ali se tokom jula smanjila zbog straha od brzog širenja delta soja koronavirusa i kompromisnog dogovora vodećih proizvođača nafte da će povećati svoju ponudu.Zalihe sirove nafte pale su za 4,1 milion barela u sedmici koja je trajala do 23. jula, saopštila je američka vlada. Tome su doprineli pad uvoza i nedeljne proizvodnje.Cena američke lake nafte u minusu Privredni oporavak u SAD još je na dobrom putu uprkos rastu zaraženih koronavirusom, objavila je Američka centralna banka Fed.Na rast cene nafte utiču i pregovori Sjedinjenih Država i Irana o iranskom nuklearnom programu, što bi moglo da znači kasniji povratka iranske nafte na tržište.Organizacija zemalja izvoznika nafte (OPEC) objavila je da je cena barela njenih članica u sredu iznosila 73,57 dolara, što znači da se nije znatno promenila u odnosu na prethodni radni dan.Poskupljenje naftnih derivata u Srbiji traje već neko vreme, tako da je cena benzina od 95 oktana već prešla 160 dinara. Početkom meseca cena tog naftnog derivata bila je oko 159 dinara po litru.

vakcina

Države EU sve češće bacaju vakcine kojima je istekao rok trajanja

Evropa će uništiti hiljade doza vakcine protiv COVID-19 kojima je istekao rok trajanja, dok je svega jedan odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama i 28 odsto svetske populacije primilo dozu vakcine protiv koronavirusa, prenosi Euractiv.Evropska unija je ove nedelje proslavila postizanje sopstvenog cilja od 70 odsto odraslih vakcinisanih najmanje jednom dozom, stavljajući trgovinski blok među svetske lidere u kampanji vakcinacije..Međutim, uprkos tome što je skoro 60 odsto odraslih osoba vakcinisano sa obe doze, hiljade vakcine protiv COVID-19 se bacaju po isteku roka trajanja, saznaje Euractiv.U Litvaniji, zemlji sa manje od tri miliona stanovnika, od početka kampanje bačeno je više od 20.000 vakcina kojima je istekao rok trajanja, rekao je portparol ministarstva zdravlja te zemlje za evropski portal.Portparol je dodao da je glavni razlog za ovo bacanje medicinskih resursa ljudi koji se nisu pojavili na zakazanim vakcinama.Ovo je problematično jer su mnoge vakcine osetljive. Na primer, nakon razblaživanja, Comirnati (Pfizer-BioNTech) vakcina mora biti uskladištena na temperaturi od 2 do 30 stepeni Celzijusa i upotrebljena u roku od 6 sati, nakon čega se mora baciti.Tačan broj potrošenih doza vakcine u EU nije dostupan jer to ne prate ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) niti Komisija.Portparol Komisije rekao je EURACTIV -u da upravljanje vakcinama spada u nadležnost svake države članice, pa izvršna vlast nema uspostavljen nikakav poseban mehanizam praćenja u pogledu isteka vakcina.Slične situacije dešavaju se i u drugim državama članicama.Poljsko ministarstvo zdravlja kaže da je do sada u Poljskoj bačeno skoro 73.000 doza, a očekuje se da će se taj broj povećati u narednim nedeljama.Mihal Kučmierovski, predsednik Vladine agencije za strateške rezerve, rekao je da interesovanje za vakcinaciju među poljskim građanima svake nedelje pada za 40 odsto, što povećava rizik od uzalud potrošenih doza.U međuvremenu, u Nemačkoj će hiljade doza vakcina biti uništeno, prema nemačkom lokalnom portalu Merkur. Opština Fafenhofen u južnoj Nemačkoj vraća proizvođaču 7.000 doza Okford/Astrazeneca kako se približava istek roka trajanja, a ljudi sve češće odbijaju vakcinaciju.U Češkoj Republici podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je više od 3.000 doza izgubljeno zbog isteka roka upotrebe, loših uslova skladištenja ili loma.Iako tačan broj izgubljenih vakcina nije naveden, francuska vlada je u utorak saopštila da je "prijatno iznenađena" malim brojem izgubljenih doza, dodajući da stručnjaci izgleda paze da izbegnu rasipanje.Međutim, francusko ministarstvo zdravlja procenjuje da je isteklo 50.000 doza AstraZeneca. Dok su vakcine Johnson & Johnson doživele "vrlo malo" rasipanja zbog skladištenja, prt odsto doza je izgubljeno u centrima za vakcine i deset odsto u ordinacijama, saopštilo je ministarstvo.Međutim, umesto da unište vakcine kojima je istekao rok važnosti, neke zemlje, poput Rumunije, odlučile su da sačekaju u nadi da će ili proizvođač vakcine ili Evropska agencija za lekove (EMA) najaviti moguće produženje roka važnosti.Pojedine države, poput Bugarske, se odlučuju za doniranje svojih viškova najsiromašnijim zemljama, kao što je Butan.

U Sloveniji i Hrvatskoj pokrenuta investiciona platforma za naučna istraživanja

Hrvatska banka za obnovu i razvoj (HBOR), Evropski investicioni fond (EIF)i SID banka pokrenuli su novu investicionu platformu kako bi podržali inovacije, naučna istraživanja, i zaštitu intelektualne svojine u Sloveniji i Hrvatskoj u vrednosti od 40 miliona evra, saopšteno je iz Evropske investicione banke. Ova regionalna platforma obezbediće 40 miliona evra za investicije u istraživačke projekte i zaštitu intelektualne svojine na fakultetima i istraživačkim institutima u Sloveniji i Hrvatskoj.Na taj način će dve države imati mogućnost da komercijaliziju i povećaju upotrebu istraživačkih projekata i naučnih dostignuća. Ovo je prva multinacionalna invetsicona platforma za transfer tehnologije koja je ikada pokrenuta u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju. Evropski investicioni fond procenjuje da će univerziteti i istraživački instituti u Sloveniji i Hrvatskoj koji budu obuhvaćeni ovom platformom porizvesti više od 350 prijava patenata i 100 spin-off kompanija u narednih pet godina. CEETT (Central East European Technology Transfer) biće uspostavljena sa 20 miliona evra od EIF-a i po deset miliona evra od HBOR-a i SID banke. Sredstva će biti uložena u regionalne fondove rizičnog kapitala kojima se finansiraju istraživački projekti i razvoj tehnologije. Sredstva će biti dostupna i za zaštititu intelektualne svojine koja ima potencijalnu komercijalnu vrednost za privredu, a targetiraće se projekti koji su u ranoj fazi razvoja i nalaze se još uvek pod okriljem istraživačkih grupa na univerzitetima i institutima. Platforma će prva u Hrvatskoj i Sloveniji koja će za potrebe komercijalizacije naučnih istraživanja i inovacija na tržištu ponuditi finansijsku imovinu, uključujući deonice. Platforma ima cilj da ojača ulogu Hrvatske, Slovenije i Evropske unije kao sedišta za inovacije, kao i da poveća konkurentnost nacionalih i EU ekonomija.

Ove godine američki influenseri zaradiće preko tri milijarde dolara

Prema prognozi kompanije za analizu i istraživanje tržišta Insider Intelligence američke kompanije će na reklame koje plasiraju influenseri potrošiti više tri milijarde dolara. Ipak, potrošnja na oglase koje kompanije za svoje proizvode objavljuju na društvenim mrežama i dalje je daleko veča jer dostiže 58,66 milijardi dolara.Potrošnja na influensere, ljude koji na društvenim mrežama promovišu razne proizvode i usluge, 2020. godine bila je nešto skromnija i iznosila je 14,4%, jer je pandemija opteretila budžete mnogih kompanija. Ipak, Insider Inteligence očekuje da će potrošnja ove godine porasti za 33,6% i da će dostići 3,69 milijardi dolara."Kada je počela pandemija, mnogi trgovci su privremeno stopiralisvoje marketing kampanje sa influenserima. Kasnije su se ubrzali novi trendovi, reklame kroz kratke video snimke i trgovinu na društvenim mrežama, pa su stručnjaci za marketing odlučili da više troše na influensere, jer tako lakše stižu do šireg kruga publike", kaže Džasmin Enberg, predstavnica kompanije Insider Intelligence.Povratak putovanjima, kako seobjašnjava, predstavlja još jedan ključni element ovogodišnjeg snažnog rasta potrošnje na influensere, jer kompanije ulažu velika sredstva u njihovu promociju."Ograničavanje putovanja i mere socijalnog distanciranja omeli su influensere koji su promovisali putovanja, pa su se mnog od njih preorijentisali na saradnju sa raznim brendovima u oblastima poput finansija i prodaje robe široke potrošnje", napominje Enberg.Influenseri se po definiciji Insider Intelligence plaćaju za svoj nastup na društvenim mrežama i drugim platformama gde kompanijama mogu da nađu nove klijente. U rast potrošnje u ovoj oblasti marketinga podrazumevaju isključivo novčano plaćanje influensera.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez ŠTA PODSTIČE VEĆA ULAGANJA?Influenseri i usavršavanje brojnih alata za promociju raznih brednova na društvenim mrežama, prema mišljenju Enbergove narednih godina doneće još veća ulaganja u tu vrstu marketinga.Procenjuje se da je društvena mreža Instagram lider u toj oblasti marketinga i da drži polovinu tržišta, dok se značajan do novca troši i na marketing koji se plasira preko Jutjuba (Youtube) i Fejsbuka. Sa druge strane ulaganja u marketing na Tik Toku su manja, ali brzo rastu.Kompanije kako se naglašava i dalje troše mnogo manje novca na marketing koji rade influenseri, dok više plaćaju oglašavanje putem društvenih mreža. Ove godine, potrošnja na oglase na društvenim mrežama u SAD trebalo bi da dostigne će 58,66 milijardi dolara.Ipak, prognoze govore o rastu potrošnje u obe oblasti marketinga, jer se stručnjaci za marketing sve više oslanjaju na promociju putem društvenih mreža.

Gruevski u Mađarskoj registrovao firmu za prodaju posuđa

Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski registrovao je u Mađarskoj firmu za poslovni konsalting i prodaju posuđa i sredstava za čišćenje, prenosi iz mađarskih medija skopski portal "Sakam da kažam". Gruevski je pobegao iz Makedonije 11. novembra 2018. godine, kada je trebalo da mu bude uručen akt o upućivanju na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne u slučaju "Tank" za kupovinu oklopnog "mercedesa" novcem Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi N1.Gruevski je firmu čiji je vlasnik i direktor, registrovao 15. jula, zove se ICIC i sedište joj je u Pecelu, predgrađu Budimpešte. Osnovne delatnosti kompanije su upravljanje poslovanjem i poslovni konsalting, ali i veleprodaja porculana, staklenog posuđa, sredstava za čišćenje, organizacija konferencija. Gruevski od 2018. živi u Mađarskoj gde je dobio azil, ali je prilikom registracije frime dao kućnu adresu u Skoplju.Gruevski je, kako je ranije rekao mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, angažovan i kao savetnik premijera Viktora Orbana za Zapadni Balkan.

Philip Morris planira da obustavi prodaju duvana u Britaniji

Američko-švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom cigareta Philip Morris International u narednih deset godina planira da prestane sa prodajom svojih duvanskih proizvoda u Velikoj Britaniji, prenosi Poslovni.hr. Odluka kompanije koja u toj zemlji želi da kupi i fabriku lekova Vecture oslanja se na britnasku strategiju ukidanja pušenja do 2030. godine.Odluku kompanije Filip Moris saopštio je izvršni direktor kompanije Jacek Olczak. On je za Daily Mail ocenio da se u narednih deset godina može u potpunosti može rešiti problem pušenja u Velikoj Britaniji, kao i da je za to potrebna pomoć vlade i regulatora.Podržavajući ukidanje, Olczak je rekao da će Marlboro brend "nestati" iz britanskih prodavnica zajedno sa njihovim drugim robnim markama, prvi put nakon više od 100 godina prisutnosti u Velikoj Britaniji.Olczak je započeo agresivniju strategiju prelaska te kompanije na druge delatnosti, a jedna od njih je proizvodnja lekova. On je nedavno pozvao Britaniju da se prema cigaretama ponaša kao prema benzinskim automobilima i da ih kroz deset godina u potpunosti zabrani.Filip Moris želi da za pet godina 40 miliona pušača pređe na proizvode bez duvanskog dima Filip Moris je početkom jula započeo dogovor oko kupovine britanskog proizvođača lekova Vecture za 1,05 milijardi funti, u sklopu njihove "evolucije u proširenu zdravstvenu i wellness kompanije", koja bi više od 50% prihoda trebalo da ostvaruje od nepušačkih proizvoda i najmanje milijardu dolara odnenikotinskih proizvoda do 2025. godine.Na taj dogovor burno su reagovala udruženja koja se bore protiv duvanskih proizvoda, a reagovala je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je takva partnerstva velikih duhanskih kompanija nazvala potkopavanjem napretka u kontroli njihovih "smrtonosnih proizvoda".Kompanija Filip Moris kako se navodi vredi 153 milijarde dolara i ne prodaje cigarete u Sjedinjenim Američkim Državama. To sada radi njena nekadašnja matična kompanija Altria, od koje se odvojila 2008. godine.

Teslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja

Rezultati kompanije Tesla koaj se bavi proizvodnjom električnih automobila daleko su premašili očekivanja analitičara, jer prvi put tokom jednog tromesečja pokazuju zaradu od milijardu dolara. Međutim, berze su na tu novost reagovale relativno oprezno, prenosi Novac.hr.Američka kompanija koju je osnovao Ilon Mask ostvarila je deseterostruki rast neto dobiti na godišnjem nivou u tromesečju koje je okončano krajem juna u iznosu od 1,1 milijarde dolara. Prihodi su kako se navodi povećani za 98% , na ukupno 12 milijardi dolara. Međutim, zbog relativno oprezne reakcije na berzama, Tesline deonice ostvarile su tek blagi dobitak.Tesla je postigao rekordne rezultate i u proizvodnji i isporuci električnih automobila u proteklom tromesečju. Kompanija je kupcima isporučila 201.304 vozila i proizvela ih 206.421, najviše do sada u jednom tromjesečju od osnivanja tvrtke 2003. godine.Kompanija je nedavno odlučila da njena vozila ponovo mogu da se kupe kriptovalutama, iako je ranije od toga odustala zbog toga što se za njihovo rudarenje troši velika količina električne energije.Vlasnik Tesle sada je najavio da će kriptovalute kojima će se kupovati vozila te kompanije morati da imaju sertifikat da su izrudarene električnom energijom koja je dobijena iz obnovljivih izvora.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Slovenija: I dalje manje prodatih vinjeta za auto-puteve

Do kraja juna slovenački Dars je prodao ukupno 2.622.601 vinjeta za 2021. godinu koje vozači kupuju kako bi se vozili auto-putevima, prenosi portal SEEbiz. To je pet odsto više nego u istom razdoblju 2020. godine, ali je za 30% manje nego 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Slovenački Dars do sredine 2019. godine prodao ukupno 3.769.910 vinjeta, a vrednost prodatih vinjeta u razdoblju od 1. decembra 2020. do kraja juna ove godine iznosi 109,17 miliona eura.U odnosu na prošlu godinu, Dars je do kraja juna prodao više sedmičnih, mesečnih i polugodišnjih vinjeta za 2021. godinu, dok se prodaja godišnjih vinjeta smanjila. U poređenju sa istim razdobljem 2019. godine, smanjila se prodaja svih vrsta vinjeta.Dars je do kraja juna prodao 1.412.721 nedeljnih vinjeta, odnosno osam odsto više nego u istom razdoblju lane i 38% manje nego 2019.Broj prodatih mesečnih vinjeta je 358.401 i to je 27% više nego u istom razdoblju 2020. godine, kao i 33% manje nego u istom razdoblju 2019."Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra Slovenija je od decembra 2020. do kraja juna ove godine prodala 838.224 godišnjih vinjeta godišnje, sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle i devet odsto manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Broj prodatih polugodišnjih vinjeta koje mogu da se kupe samo za vozila sa jednim sedištem je 13.255, što je sedam odsto više nego krajem juna prošle godine i 10% manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Kupovinom vinjete plaća se definisana cena putarine, a taj sistem u Sloveniji je uveden pre više od 10 godina. Godišnja vinjeta u Sloveniji prema zvaničnim podacima košta 110 evra za manja vozila, dok je za teretna vozila ona duplo veća. Za motore godišnja vožnja slovenačnim auto.putevima košta 55 evra.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.