Svet

Švedska objavila uži izbor kompanija za razvijanje 5G mreže, Huawei i ZTE van igre

Švedski regulator za komunikacije PTS saopštio je da je odobrio kompanijama Telia, 3 Sweden, Teracom i zajedničkom ulaganju pod nazivom Net4Mobility u kojem učestvuju kompanije Telenor i Tele2 učešće na aukcijama za razvijanje 5G spektra u opsezima 3,5 GHz i 2,3 GHz, javlja Telecompaper.Aukcija spektra od 3,5 GHz treba da počne 10. novembra.Kineske kompanije Huawei i ZTE se ne smeju koristiti kao dobavljači opreme.Prijave za učešće u aukciji su ispitane u dogovoru sa Oružanim snagama i Službom bezbednosti, a kao rezultat toga PTS primenjuje određene uslove licence. Vlasnici dozvola moraju preduzeti potrebne tehničke i organizacione mere kako bi osigurali da upotreba radija po licenci ne šteti bezbednosti Švedske.Nova instaliranja infrastrukture i primene centralnih funkcija za radio upotrebu u odgovarajućim frekvencijskim opsezima ne smeju se obavljati sa proizvodima koje isporučuje Huawei ili ZTE.Pod centralnim funkcijama treba shvatiti funkcije u radio pristupnoj mreži, prenosnoj mreži, jezgru mreže i mreži usluga i održavanja koje su neophodne za održavanje mrežne funkcionalnosti i elektronskih komunikacionih usluga koje pruža nosilac licence.Ako će se postojeća infrastruktura za centralne funkcije koristiti za pružanje usluga u relevantnim opsezima, proizvodi kompanije Huawei i ZTE moraju se postupno ukinuti najkasnije do 1. januara 2025. godine.Ako centralne funkcije zavise od osoblja ili funkcija koje se nalaze u stranim zemljama, takve zavisnosti moraju se postupno ukidati i, ako je potrebno, zameniti funkcijama ili osobljem koje se nalazi u Švedskoj. Ovo mora biti završeno do 1. januara 2025.

Sudbina ugroženih vrsta: Posle više godina u Severnoj Makedoniji se pojavio balkanski ris

Posle pauze koja je trajala nekoliko decenija, ponovo je zabeleženo prisustvo ugrožene vrste balkanskog risa u Nacionalnom parku „Galičica“, koji se nalazi u Severnoj Makedoniji, prenela je uprava tog područja na svojoj fejsbuk strani.Jednu jedinku „uhvatile“ su nadzorne kamere, koje su postavljene pored ograde Centra za reprodukciju jelena u NP „Galičica“. Uprava dodaje kako se nada da će ta velika mačka pronaći svoj dom na ovoj planini, a lovočuvari će se truditi da sačuvaju njeno stanište.Nacionalni park Galičica nalazi se na granici Severne Makednije i Albanije, iznad Ohridskog i Prespanskog jezera.

EU po bržoj proceduri usvaja propise za „zelene“ automobilske baterije

Evropska komisija će tokom jeseni predstaviti novu EU regulatvu koja treba da obezbedi da baterije za električna vozila koje se proizvode u Evropi ili se uvoze budu "najzelenije na planeti", rekao je potpredsednik EK zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje Maroš Šefčovič, piše portal Euractiv.Šefčović je rekao da će nova regulativa imati "obavezujuće odredbe za najzelenije, najbezbednije i najodrživije baterije na planeti".Nova EU pravila biće predstavljena "ove jeseni" i biće usvojena po ubrzanoj proceduri kako bi počela da važe "od 2023. godine pa nadalje“.Takođe nova evropska regulativa o baterijama treba da obezbedi da se za njihovu proizvodnju u EU koriste sirovine čije se poreklo može pratiti i koje su proizvedene po strogim ekološkim i standardima rada, dodao je evropski komesar i istakao da su ti standardi veoma važni evropskim potrošačima koji se sve više opredeljuju za električna kola.Očekuje se da udeo električnih automobila na evropskom tržištu bude utrostručen u 2020. kao rezultat ciljeva za smanjenje emisije CO2 iz kola, navodi se u analizi koju je ranije u oktobru objavila grupa Transport i životna sredina. Ta grupa, koja se zalaže za zeleniji transport, prognozira da standardi EU vode ka udelu električnih automobila u prodaji u EU od 10 odsto u 2020. i 15 odsto u 2021.Nadvezujući se na brzo rastuće tržište, Evropska komisija želi da sve baterije koje se proizvedu u EU ili se uvezu ispujavaju stroge zelene kriterijume a novi "pasoš za baterije" pokazivaće poreklo materijala upotrebljih u proizvodnom procesu.

Na Kubi se pomoću mobilnih aplikacija bore sa nestašicom namirnica

Zbog hronične nestašice osnovnih životnih namirnica na Kubi su ogromni redovi ispred prodavnica, ali mnogi Kubanci su se pridružili grupama na WhatsApp-u preko kojih se informišu gde i sa kim mogu da razmene neki proizvod, prenose agencije.Nestašice su se dodatno pogoršale zbog pandemije koronavirusa, a u prodavnicma nedostaje hrana, namirnice i ostali proizvodi za svakodnevnu upotrebu. Kada roba stigne u trgovine, odmah se pojavljuju dugački redovi.Čekanje u redovima postalo je deo svakodnevnog života, ali kako sve više ljudi ima pristup internetu, sve više njih pokušava da pronađe robu po povoljnijoj ceni.Kubanci se tako pridružuju grupama u aplikacijama za razmjenu poruka, a najpopularniji su WhatsApp i Telegram.Mobilni internet dostupan je na Kubi od kraja 2018. godine, a više od četiri miliona Kubanaca sada ima pristup, sudeći prema podacima koje objavljuju stranačke novine Granma. KUBA ĆE PRIMITI KRUZER SA OBOLELIMA Ipak, korišćenje interneta je skupo pa se cene kreću od pet dolara za 400 megabajta do 20 dolara za 2,5 gigabajta, a prosečna kubanska plata za jedan mesec je 35 dolara.Uprkos tome, grupe za ćaskanje poput Mercadillo Habanero, što u prevodu znači Mala tržnica u Havani, postaju sve popularnije među Kubancima i strancima."Vratili smo se izvornom obliku trgovanja. Korisnici kažu šta traže i šta mogu da ponude, a zatim pregovaraju o transakciji bez ikakvog novca", kaže Klaudija Santander, koja upravlja sa nekoliko grupa za čavrljanje.Pandemija koronavirusa teško je pogodila Kubu, dovodeći turizam, drugi najvažniji izvor strane valute, u potpuni zastoj, što znači da vlada u Havani ima manje finansijskih sredstava za uvoz robe.

Članice EU prave koaliciju protiv 5G teorija zavere

Grupa članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da hitno razvije strategiju za borbu protiv dezinformacija o 5G telekomunikacionim mrežama, zbog zabrinutosti da trgovinski blok neće ispuniti pravno obavezujuće ciljeve za uspostavljanje nove infrastrukture, piše Euractiv.Pismo, potpisano od strane 15 zemalja članica, poziva Evropsku komisiju da kreira strategiju protiv mnoštva teorija zavere koje su u Evropi rezultirale podmetanjima požara na telekomunikacionim tornjevima i drugim vidovima sabotaže.Između januara i juna zabeleženo je 140 napada na 5G bazne stanice širom Evrope, od kojih je većina bila u Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji."Želimo da naglasimo da vandalizam infrastrukture i rastući broj dezinformacija o elektromagnetnim poljima (EMF) i 5G tehnologiji nisu samo ekonomska pretnja, već i da ograničavaju sposobnost Evropske unije da dostigne zadate ciljeve za 5G", navodi se u otvorenom pismu.EU se 2018. godine obavezala da ubrza uspostavljanje mreže tako što će slobodne frekvencije za 5G biti obezbeđene pre kraja tekuće godine.Takođe, zemlje Unije su se 2016. godine obavezale da do kraja 2020. godine uspostave 5G mreže barem u glavnim gradovima svake države.Međutim, ove ciljeve trenutno sputava više faktora, ne samo napadi na bazne stanice.Uspostavljanje infrastrukture je dalje ograničeno usporenim lancima nabavke usled pandemije koronavirusa, kao i geopolitičkim tenzijama između SAD i Kine.Pismo su potpisale Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Kipar, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Portugal, Slovačka i Švedska.

Zašto evropske visokotehnološke kompanije retko izlaze na berzu?

Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta kapitala PičBuk (PitchBook), Evropa je ove godine videla samo 26 tehnoloških IPO-a podržanih rizičnim kapitalom, dok ih je u SAD-u bilo 70, a u Kini 92, piše CNBC.Vrednost tehnoloških IPO-a u Evropi dostigla je samo 6,7 milijardi dolara u poređenju sa 72,8 milijardi dolara u Kini i 118,19 milijardi dolara u SAD-u.Zašto Evropa zaostaje?Na osnovu analize podataka PičBuka, konsultantska firma Mekinzi (McKinsey) je utvrdila da je Evropa proizvela više od trećine novoosnovanih preduzeća u svetu u poslednjoj deceniji, ali činila je samo 14 odsto takozvanih kompanija „jednoroga“ sa procenjenom vrednošću od milijardu dolara ili više.To nagoveštava problem skalabilnosti. Iako je tehnološka industrija Evrope poslednjih godina znatno porasla, neki startapi se bore da pređu kasnije faze rasta usred prepreka za prikupljanje sredstava i sticanje talenata. Prema Mekinziju, evropska preduzeća su prikupila samo 8 odsto i 13 odsto odgovarajućeg kapitala „Series D“ i „Series E“ u kasnoj fazi koji su prethodno ugrabile njihove američke kolege.U međuvremenu, evropski osnivači startapa žale se da su pravila regiona oko opcija za akcije zaposlenih, koje osoblju daju mogućnost da poseduju akcije u njihovoj kompaniji, fragmentirana i nepovoljnija nego u SAD-u. IPO se smatra važnim „događajem likvidnosti“ za zaposlene i ranim investitorima, jer im omogućava da unovče svoje deonice.„Ova pitanja mogu učiniti evropske startape sklonijim ograničavanju rizika u sprovođenju izlaznih strategija, uključujući trošenje nedovoljno novca na proširenje“, napisao je Mekinzijev tim za tehnologiju, medije i telekomunikacije u nedavnom članku.Jedna stvar koja je Evropi nedostajala 2020. godine je raznolikost načina za listing na inostranim berzama.Jednostavno rečeno, Evropi je potrebno više tehnoloških IPO-a.Više tehnoloških listinga u regionu moglo bi da pomogne u stvaranju većeg broja tehnoloških listinga, industrijskih analitičara i više investitora koji prate evropske tehnološke akcije.

Nokia će graditi mobilnu mrežu na Mesecu

Američka svemirska agencija NASA je za izgradnju prve mobilne mreže na Mesecu izabrala Nokiju (Nokia), saopštila je ta finska kompanija u ponedeljak, prenosi agencija Rojters.Lunarna mobilna mreža biće deo napora američke svemirske agencije da "vrati" ljude na Mesec do 2024. godine i tamo izgradi dugoročna naselja u okviru svog programa „Artemis“.Nokia je rekla da će prvi bežični širokopojasni komunikacioni sistem u svemiru biti izgrađen na mesečevoj površini krajem 2022. godine, pre nego što se ljudi tamo vrate.Finska kompanija će se udružiti sa privatnom firmom za dizajn svemirskih letelica „Intuitive Machines“, kako bi integrisali mrežu u njihovu letelicu namenjenu dostavi na mesečevoj površini.Nakon dostavljanja, mreža će se samokonfigurisati i uspostaviti prvi LTE (Long-Term Evolution) komunikacioni sistem na Mesecu, navodi se u saopštenju.Očekuje se da će mreža pružiti ključne komunikacijske mogućnosti za mnoge vrste prenosa podataka, uključujući upravljanje i kontrolu, daljinsko upravljanje lunarnim roverima, navigaciju u stvarnom vremenu i prenos video zapisa visoke razolucije.

Hrvatska elektroprivreda najavljuje investiciju od pola milijarde evra

Investicija Hrvatske elektroprivrede (HEP) uključuje realizaciju dva megaprojekta i to hidroelektrane Kosinj i hidroelektrane Senj 2, a investicija je vredna 3,4 milijarde kuna, odnosno oko 448,5 miliona evra, prenosi portal Poslovni.Ove godine Hrvatska elektroprivreda pokrenula je implementaciju druge faze senjskog hidroenergetskog sistema koji se sastoji od dva segmenta, odnosno izgradnje hidroenergetskog sistema Kosinj i hidroelektrane Senj 2, ukupne snage 412 MW.Razvoj projekta uz neke prekide traje već nekoliko decenija, a samo je trenutno rukovodstvo HEP-a na čelu s predsednikom Franom Barbarićem donelo investicione odluke za oba segmenta projekta i započelo investiciju.Projekat uključuje izgradnju dva velika objekta, hidroenergetski sistem Kosinj i hidroelektranu Senj 2, tunele, nove puteve, što uključuje potapanje sela, plaćanje naknade svim meštanima, izgradnju stambene zgrade, kao i premeštanje svih kulturnih i drugih dobara sa područja koje treba poplaviti.Uprkos skepticizmu lokalnog stanovništva, čelnici HEP-a kažu da sada nema povratka.

Kineska privreda prešla u pozitivnu teritoriju tokom trećeg kvartala

Ovogodišnji bruto domaći prozivod Kine tokom trećeg tromesečja veći je za 4,9 odsto u odnosu na period od avgust-septembar 2019. godine, saopštio je Nacionalni statistički biro Kine.To državno telo dodaje i da je poslednjim zabeleženim izmenama rezultat u prva tri tromesečja zbirno postao pozitivan, odnosno da je tokom prvih devet meseci 2020. godine zabeležen međugodišnji rast BDP-a od 0,7 odsto.Prethodno je kineska ekonomija pala za 6,8 odsto u prvom, a porasla 3,2 odsto u drugom tromesečju. Istovremano, objavljeno je i da je industrijska proizvodnja u najvećoj ekonomiji Azije tokom maja uvećana za 6,9 odsto na međugodišnjem nivou U prvih devet meseci, proizvodnja industrijskog sektora porasla je za 1,2 procentna poena na godišnjem nivou.

Italija pooštrava mere nakon porasta broja novozaraženih

Italija je najavila novi niz strožih mera protiv širenja koronavirusa, pošto je broj zaraženih u naglom porastu, piše BBC.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da će broj ljudi koji će moći da sedi zajedno u restoranima i barovima biti ograničen na šest, a lokacije koje nemaju mesta za sedenje moraju biti zatvorene u 18 sati.On je poručio gradonačelnicima da zatvaraju javne prostore na kojima Italijani vole da se okupljaju u večernjim časovima i da bi firme trebalo da od radnika traže da rade od kuće.Teretane i bazeni koji žele da nastave sa radom imaju nedelju dana da se prilagode i uvedu oštrije mere, a amaterska sportska takmičenja su zabranjena.Što se tiče prosvete, srednje škole počinjaće sa nastavom kasnije nego obično, a podsticaće se onlajn nastava.Nove mere dolaze nakon što Italija beleži rekordne brojeve novih zaraza drugi dan zaredom.U nedelju je zabeležno 11.705 novih slučajeva, čime je nadmašen prethodni rekord, koji je dan ranije u subotu, bio 10.925.Italija je bila najteže pogođena evropska država na početku pandemije.Prema trenutnim podacima ima 414.000 potvrđenih slučajeva korone, od toga je 36.500 bilo sa smrtnim ishodom.

Češka: Demonstracije zbog novih mera protiv koronavirusa

Policijske snage sukobile su se sa navijačima koji su protestovali na Starom gradskom trgu u Pragu zbog novih vladinih mera uvedenih za suzbijanje širenja korona virusa, piše Radio Slobodna Evropa.Stotine ljubitelja hokeja i fudbala okupilo se na trgu u nedelju, 18. oktobra, a prema podacima Češkog radija, broj okupljenih premašio je 500, što je trenutna granica za javna okupljanja. Većina demonstranata takođe nije nosila maske niti su poštovali propisani razmak, navodi se.Na poziv gradskih vlasti da se raziđu, huligani su reagovali nasilnim pucanjem na policiju, dimnim bombama, kamenjem, flašama i kantama za smeće.Sat vremena kasnije, kada su gradske vlasti naredile demonstrantima da se raziđu jer krše pravila, a organizatori su ih pozvali da mirno odu, nekoliko stotina huligana zasipalo je policiju petardama, dimnim bombama, ostrige i flašama. Takođe su na policijski kordon bacali teške kante za smeće i sve ostalo do čega su mogli doći.Pred kraj protesta, policija je koristila suzavac i vodene topove kako bi rasterali grupe ljudi koji su odbijali da se raziđu.

Međunarodne finansijske institucije regulisaće digitalne valute

Međunarodne finansijske institucije i 20 najvećih svetskih ekonomija uspostavljaju zvanične standarde za regulisanje i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka. Do kraja 2022. godine bi trebalo da završe regulatorne okrive za „stabilcoin”, piše portal Startit.Ministri finansija i guverneri centralnih banaka 19 zemalja i Evropske unije (G20), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Banka za međunarodna poravnanja (BIS) napravili su izveštaj u kojem se navodi kako bi stabilcoin trebalo da bude zamenljiv postojećim novčanim oblicima, da podseća na gotovinu u jednostavnosti upotrebe, ali i da njegovo korišćenje ne stvara trošak ili da on bude mali. Sistemi digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) bi trebalo da se povežu s nasleđenim finansijskim tehnologijama, tako da u svakom trenutku namiruju velike količine transakcija.Takođe, treba da se pridržavaju propisa i nadzora koji se primenjuju na novac koji je već u opticaju, kao i da glavnu reč imaju centralne banke. Ono što je važno, jer se sve odigrava u digitalnom prostoru, jeste da bude otporan na hakerske napade i druge tehničke izazove.CBDC sistemi bi mogli da poboljšaju prekogranična plaćanja, ali bitna razlika u odnosu na klasične digitalne valute, poput Bitcoina, jeste ta što se iza ovog sistema ne nalazi blokčejn tehnologija anonimnih učenika, već centralna banka, koja ima nadzor nad svim transakcijama.

Od početka pandemije 300.000 nezaposlenih više u Bugarskoj

Broj novoregistrovanih nezaposlenih u Bugarskoj premašio je 300.000 ljudi, prema najnovijim podacima specijalizovanog izveštaja o tržištu rada tokom zdravstvene krize, koji sastavljaju tamošnji Nacionalni zavod za statistiku i Zavod za zapošljavanje.Portal Novinite prenosi da podaci pokrivaju period od početka februara do sredine oktobra, a navodi se i da je istovremeno nešto više od 193.000 ljudi našlo radno mesto putem zavoda za zapošljavanje.Analiza specijalizovane ankete pokazuje da od 17. avgusta novoregistrovanih nezaposlenih širom zemlje imaju znatno više od onih koji nalaze zaposlenje, što je naročito vidljivo u periodu od 5. do 11. oktobra, kada se na biro prijavilo 9.900 ljudi, dok je samo 6.500 našlo posao.Najdrastičnija razlika je u okrugu Burgas, gde je bilo oko 1.000 novih nezaposlenih više od onih koji su pronašli posao.Analitičari objašnjavaju trend porasta nezaposlenosti poslednjih nedelja, posebno u prioblanim oblastima, iscrpljivanjem pozitivnog efekta sezonskog zapošljavanja leti u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

Amazon će prenositi Ligu šampiona u Italiji

Amazon će postati jedan od glavnih emitera Uefine Lige šampiona u Italiji, nakon uspešne licitacije za prava emitovanja, navodi cenjeni italijanski ekonomski list Il Sole 24 Ore, prenosi Telecompaper.Kompanija je navodno platila 240 miliona evra za obezbeđivanje trogodišnjeg ugovora za emitovanje utakmica Lige šampiona sredom uveče na svojoj Prime Video platformi od 2021. do 2024. Prema uslovima ugovora, striming platforma emitovaće ukupno 17 igara po sezoni plus reprize, kao i emsije o istaknutim događajima na mečevima.Mediaset, Sky Italia i DAZN još uvek se takmiče za paket igara za utorak uveče, s tim da se javni emiter Rai već isključio iz nadmetanja, dodaje se u izveštaju. Sky je trenutni ekskluzivni nosilac prava na utakmice Lige šampiona i Lige Evrope u Italiji, nakon što je 2017. godine platio oko 300 miliona evra za paket 2018-21.Krajem prošle godine Amazon je dogovorio sličan trogodišnji ugovor da u Nemačkoj emituje 16 mečeva grupnih faza Lige šampiona, kao i nokaut utakmice. Takođe je prenosio neke utakmice Bundeslige i engleske Premier lige na svojoj striming platformi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Stara banja u Mađarskoj postala „zeleni“ akvapark

Rekonstrukcijom termalnog kupališta u mađarskom Debrecenu iz tridesetih godina prošlog veka nastao takozvani kontemplativni vodeni park Aquaticum, prenosi portal Gradnja.Arhitektonski studio BORD potpisao je projekat vodenog parka u okviru zaštićenog gradskog područja Debrecena koji je, kako se ocenjuje odstupio od stereotipa adrenalinske zabave u sličnim kompleksima.Mađarski arhitektonski studio opisao je svoj najnoviji projekat kao „skrivenu oazu zaključanu u sanduku duboko u šumi“ i akvapark zaista ima oblik velike izdužene kutije koja je zaronjena u zeleno okruženje.Iskustvo uživanja u vodi osmišljeno je tako da favorizuje kontakt posetilaca sa prirodom, a u zoni otvorenih bazena nivo vode je isti kao i okolni travnjaci i vegetacija, što pruža poseban osećaj veze sa prirodom.Na nešto višem nivou, na krovu objekta, koji je popunjen ležaljkama i suncobranima, može da se uživa u pogledu koji se gubi u okolnoj šumi.SAVREMENA ARHITEKTURA: NAGRADA TVORCIMA ZGRADE KOJA VISI U VAZDUHU Ipak, iako je primarna želja arhitekta bila da integrišu objekat u okolni ekosistem, delovi kompleksa koje arhitekte ocenjuju kao najviše veštački naglašavaju njegov intrigantniji karakter, piše Domusweb. Tako, na primer, u zatvorenom spa delu bazeni od mozaika boje kajsije naglašeni su neonskim cevima koji ispisuju ritmičku geometriju na plafonu.Na fasadama su isečena zagonetna trouglasta vrata koja pružaju neobičan osećaj prilikom prolaska, odnosno kao da stupate u neku novu dimenziju, navode autori.U spoljašnjim prostorima i u unutrašnjosti, geometrijskim formama naglašeni su i konstruktivni i estetski elementi objekta.

Tviter će ipak omogućiti deljenje hakovanog sadržaja nakon reakcije javnosti

Nakon burne reakcije javnosti zbog njihove odluke da cenzurišu Njujork Poust, Tviter je ublažio svoju politiku protiv deljenja hakovanog sadržaja, tako da više neće uklanjati hakovani sadržaj ukoliko ga hakeri ili oni koji „deluju u dogovoru“ sa hakerima direktno ne dele, piše britanski Gardijan.Fejsbuk i Tviter preduzeli su u sredu korake da ograniče širenje kontroverznog članka u Njujork Poustu koji kritikuje Džoa Bajdena, izazivajući negodovanje među konzervativcima i podstičući raspravu o tome kako društvene mreže treba da se nose sa dezinformacijama uoči izbora u SAD-u.U potezu bez presedana protiv velike novinske publikacije, Tviter je blokirao korisnike da dele ili postavljaju linkove do priče ili fotografija iz nepotvrđenog članka.Korisnicima koji pokušavaju da podele priču prikazano je obaveštenje gde piše da Tviter „ne može da ispuni ovaj zahtev, jer je link identifikovao kao potencijalno štetan“.Priču, navodno zasnovanu na materijalima koje je prodavnica računara ukrala sa laptopa Hantera Bajdena, Tviter je blokirao iz dva razloga, prema saopštenju kompanije. Prvo, sadržao je lične podatke kao što su privatne adrese mejla i drugo, sadržao je hakovani materijal, kršeći politiku uspostavljenu 2018. godine zbog navodnih hakovanja koje je Rusija organizovala uoči predsedničkih izbora 2016. godine.Ta potonja politika je sada oslabljena, prema navodima Vidže Gadi, šefa politike korišćenja Tvitera.„Označićemo tvitove kako bi pružili kontekst, umesto da potpuno blokiramo deljenje linkova na Tviteru“, navodi ona.Politika protiv hakovanog sadržaja dovela je do zabrinutosti, jer bi Tviter mogao da kažnjava izveštavanje vezano za hakovanje, ograničavajući legitimno novinarstvo.„Verujemo da etiketiranje tvitova i osnaživanje ljudi da sami procenjuju sadržaj bolje služe javnom interesu i javnom razgovoru. Politika firme koja se tiče hakovanog sadržaja biće ažurirana kako bi odražavala ove nove mogućnosti izvršenja“, napisala je Gadi na svom Tviteru.

Nezapamćen skok akcija onlajn platforme Allegro

Cena deonica kompanije Allegro, u vlasništvu fonda Mid Europa Partners, prvog dana trgovanja na berzi skočila za 51 odsto, navodi se u saopštenju investicionog fonda. Allegro, koja je jedna od...

EU najavljuje povratak farmaceutske industrije na kontinent

Stanovništvo Evrope trenutno ima manju cenu lekova, naročito generičkih, usled proizvodnje koja je izmeštena u inostranstvu. Međutim, kako je pandemija koronavirusa ukazala na probleme globalni...

YouTube planira da zabrani QAnon teoriju zavere

Jutjub (YouTube) je u četvrtak rekao da će započeti zabranu nekih sadržaja povezanih sa QAnon-om, masovnim i neutemeljenim pokretom teorije zavere koji je povezan sa stvarnim nasiljem, piše britanski Gardijan.Platforma će se fokusirati na sadržaj koji cilja pojedince ili grupe sa teorijama zavere povezane sa QAnon-om. Nova pravila protiv govora mržnje stupiće na snagu odmah, a u narednim nedeljama će ih „pojačavati“ dodatno.„Jedan primer bi bio sadržaj koji nekome preti ili ga uznemirava sugerišući da je saučesnik u nekoj od ovih štetnih zavera“, navodi se u saopštenju.Kompanija je tvrdila da je ranije preduzimala korake da ograniči takav sadržaj, uključujući ograničavanje dosega štetnih dezinformacija putem svog sistema preporuka, ali je priznala da „može učiniti još više“.Jutjub se tako pridružuje Fejsbuku u suzbijanju QAnon sadržaja uoči predsedničkih izbora 3. novembra. Fejsbuk je 6. oktobra objavio da će zabraniti sve stranice, grupe i naloge u vezi sa promocijom QAnon sadržaja.

Moska zapošljava studente kao nastavnike u osnovnim školama

Moskva planira da zaposli univerzitetske studente u osnovne škole kako bi zamenili starije i ranjive nastavnike, jer Rusija izveštava o rekordnom broju novih zaraza korona virusom, piše britanski Gardijan.Sergej Sobjanjin, gradonačelnik ruske prestonice, najavio je u sredu da će srednje škole ostati zatvorene sledeće nedelje nakon produženog jesenjeg raspusta.Međutim, osnovne škole će se ponovo otvoriti, a nastavnici pripravnici i studenti dovedeni su da vode neke časove pod „daljinskim nadzorom“ iskusnog osoblja. Ovo bi zaštitilo starije nastavnike i one koji pate od hroničnih bolesti, rekao je Sobjanjin.Saopštenje prati poteze zdravstvenih službi u Rusiji i drugde da angažuju studente medicine u borbi protiv Kovida.Sobjanjin je rekao da odluka "nije bila laka, ali neophodna", jer Moskva nastavlja da beleži oko 5.000 novih slučajeva dnevno. Rekao je da je grad odlučio da nastavi sa radom osnovih škola jer su mlađi učenici manje izloženi riziku i zaposlenim roditeljima je teže da ih ostave same.Rusija je izvestila o rekordnom broju dnevnih infekcija tokom većeg dela protekle nedelje, a u sredu su prvi put premašili 14.000. Prethodnog dana Rusija je zabeležila najveći broj dnevnih smrtnih slučajeva od početka pandemije, sa 244 smrti.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.