Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Polu Milgromu i Robertu Vilsonu i poslednja je u ovogodišnjeg ciklusa nagrađivanja, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.U obrazloženju piše da im je nagrada pripala za unapređenje teorije aukcija i pronalaske njihovih novih formataNagrada Sveriges Riksbank za ekonomske nauke, u znak sećanja na naučnika Alfreda Nobela, poslednja je od Nobelovih nagrada koje su dodeljene ove godine. Prošle nedelje pet Amerikanaca bilo je među laureatima koji su dobili nagrade iz medicine, fizike, hemije i književnosti. Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak, Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi, širom sveta. Nagradu za ekonomiju do sada je dobilo 84 ljudi, među kojima su za poslednjih pola veka bile samo dve žene.

Svet

Papa protiv kompanija koje ugrožavaju životnu sredinu

Papa Franja pozvao je investitore da povuku svoj novac iz kompanija koje nisu posvećne ekologiji i podržao sva zalaganja koja nastoje da ekonomski model koji uslovljava pandemija koronavirusa bude održiv, preneo je Rojters."Nauka nam svakodnevno sve preciznije govori da moramo hitno da delujemo ako želimo da izbegnemo radikalne i katastrofalne klimatske promene", rekao je papa Franja na onlajn konferenciji o klimatskim promenama.On je naveo tri tačke glavne ekološke akcije: bolje obrazovanje o životnoj sredini, održiva poljoprivreda, pristup čistoj vodi i prelazak sa fosilnih goriva na alternativne, odnosno zelene izvore energije.„Jedan od načina da se podstakne ova promena je da se kompanije hitni posvete brizi o našem zajedničkom domu i prestanak investicija u kompanije koje ne ispunjavaju te parametre," dodao je papa.Prema njegovim rečima, trenutni ekonomski sistem je neodrživ i svi smo suočeni sa moralim imperativom, pa treba da preispitamo mnoge stvari: sredstva za proizvodnju, konzumerizam, otpad, ravnodušnost prema siromašnima i štetne izvore energije.Vatikan je u junu pozvao katolike da povuku investicije iz industrije naoružanja i foslinih goriva, kao i da nadgledaju kompanije iz sektora rudarstva, zbog eventualne štete koju mogu da nanaesu životnoj sredini.Među govornicima na onlajn konferenciji bili su i aktivistima na internet događaju bili su glumica Džejn Fonda, britanski princ Vilijam, bivši potpredsednik SAD Al Gor i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.VATIKAN USVAJA POLITIKU ZAŠTITE DECE, PAPA POZVAO NA BORBU PROTIV PEDOFILIJE

Svet

Kamioni 73 puta odu do Marsa i nazad vraćajući robu sa interneta

Prema podacima Nemačkog udruženja za elektronsku i trgovinu na daljinu (BEVH), potrošači su samo u toj zemlji od aprila do juna 2020. godine ukupno potrošili 20,2 milijarde evra na kupovinu putem interneta. To je gotovo tri milijarde evra više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju kompanije Continental.Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije prethodno je navelo da se tokom poslednje tri godine vrednost transakcija u e-komercu u povećala za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto.Rast nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji i dalje za veliki broj kompanija iznosi oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine."Međutim, ogroman porast broja porudžbina ima i svoju negativnu stranu. Samo za isporuku robe prevoznici godišnje pređu oko 60 milijardi kilometara u Evropi i SAD, i blizu 17 milijardi kilometara vraćajući tu istu robu. Ovaj poslednji broj jednak je broju od čak 73 putovanja između planete Zemlje i Marsa", dodaje se u saopštenju. Svaki četvrti kamion se u proseku koristi za povraćaj robe, pri čemu se emituje oko 1,5 milijardi kilograma ugljen-dioksida, zbog čega je EU obavezala proizvođače teretnih vozila da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 15 procenata, u poređenju sa prosečnim vrednostima u 2019. godini."Ta cifra do 2030. mora biti smanjena za čak 30 procenata. Značajnu ulogu u postizanju ovih ambicioznih ciljeva mogu imati gume, poručuju iz kompanije Continental. Ključni faktor je otpor koji se stvara pri kotrljanju točkova, a koji ima glavni uticaj na potrošnju goriva", navodi se u saopštenju i dodaje da "odabir pravih guma ima jednake koristi za životnu sredinu, kao i za vozače". U borbi protiv klimatskih promena velika pomoć može doći od svih koji kupuje proizvode na internetu, tako što će vršiti pažljiv odabir prilikom onlajn kupovine i izbegavati povraćaj velikog dela onoga što stiže na kućne adrese, zaključuju u Continental-u.

Svet

Biciklisti u Torontu „na meti“ policije

Policija u kanadsk om gradu koji je poznat po agresivnim vozačima automobila i stradanjima pešaka usredsređuje se i na sporiji tip učesnika u saobraćaju, prenosi Blogto.Ove nedelje jedno odeljenje policije u torontu postavilo je fotografije na Fejsbuku na kojima se vidi kako policajci koriste radare za praćenje brzine biciklista u južnom delu administrativnog distrikta Etobik.Uz njih je okačen i propratni tekst u kome se kaže da biciklističke staze u tom delu grada imaju ograničenje brzine i da su policijski službenici u saradnji sa lokalnim odbornikom edukovali građane o bezbednosti na popularnim dvotočkašima.Na fotografijama se vidi i nekoliko saobraćajnih znakova sa oograničenjem od 20 kilometara na sat za bicikliste sa porukom “Uspori”.BEOGRAĐANI BI VIŠE VOZILI BICIKLE, ALI NEMAJU GDE Fotografije su naišle na kritike i mnogi se pitaju zašto policija na takav način arči svoje resurse.„Da li se policija šali sa nama? Nećemo raditi ništa vozačima automobila koji jure ulicom u kojoj se nalazi škola ili smrtonosna raskrsnica, ali tu su poruke upozorenja za bicikliste“, jedan je od komentara na društvenim mrežama.Kao odgovor na neke poruke sa društvenih mreža, a bilo ih je na stotine, policija je napisala je da je inicijativa imala za cilj podizanje svesti nakon što su dobili zabrinute poruke od strane javnosti i odbornika:„Radari za merenje brzine korišćeni su isključivo u edukativne svrhe, a ne za sprovođenje zakona. Dobili smo pozitivne odgovore od svih građana sa kojima smo razgovarali.“

Svet

Savremena arhitektura: Nagrade tvorcima zgrade koja visi u vazduhu

Spoljna betonska konstrukcija zgrade Cubend u Gracu lebdi i oslanja se na tlo preko stubova u unutrašnjosti i ocenjena je kao jedna od najboljih poslovnih zgrada podignutih u 2019. Godine, piše Gradnja.rs.Sam naziv objekta Cubend u prevodu znači cube, odnosn kocka i njena fasada se ne završava, barem ne u temeljima. Projekat je prethodno dobio dve nagrade ABB-a, Build Reviewa kao i Architizera, a potpisuje firma INNOCAD architecture.Glavna vizuelna karakteristika zgrade u Gracu, u kojoj je smešteno sedište jedne firme je spoljna betonska konstrukcija koja lebdi, a taj betonski sistem okružuje zgradu i nosi kvadratnu matricu koja služi za organizovanje zasenčenja unutrašnjeg prostora.Na taj način, kako objašnjavaju arhitekte autori projekta, stvorili su arhitekturu koja je „bez konteksta“ u odnosu na svoje okruženje, a istovremeno ima snažan identitet koji će poslužiti kao sidro za raznoliko, haotično urbano okruženje.Formalni izraz kubične forme isprepleten je algoritmima koji definišu unutrašnju vertikalnu vezu, čineći unutrašnje prostore i dizajn enterijera još složenijim.Markus Ritter, investitor iz C&P Immobilien kaže da je izgradnja izvedena u okviru budžeta i na vreme, što je u ovom slučaju bilo izuzetno važno.Arhitekte ističu da taj objekat nije ništa skuplji od bilo koje druge poslovne zgrade iste veličine.Kako se objašnjava, autori insistiraju na tome da arhitektura generalno mora da bude ne samo estetski svesna i funkcionalno odgovorna, već mora da brine i o životnoj sredini, uticaju na ljude i društvo.

Svet

Tržište komercijalnih nekretnina na putu dobrog oporavka

Prema najnovijoj analizi firme Kolijer (Colliers International), investicije u komercijalne nekretnine u Evropi će se oporaviti i dostići 100 milijardi evra u četvrtom kvartalu, usled snažnog oporavka zabeleženog u trećem tromesečju, prenosi portal Porperty Forum.To bi značilo da bi obim ulaganja na celogodišnjem nivou dospe na oko 270 milijardi evra, što je samo 14 odsto manje od aktivnosti u 2019. godiniNaravno, analiza podrazumeva da neće dolaziti do dubljih epidemioloških, geopolitičkih ili makroekonomskih šokova.U publikaciji "Prevail & Prosper", Kolijer istražuje kako je tržište građevinarstva reagovalo u različitim gradovima gradovi i sektori reagovali na pandemiju, kao i to koja lokalna tržišta su najbolje pozicionirana u tekućem oporavku investicionog ekosistema..Prema toj proceni, 95 odsto investitora očekuje da će se tržište oporaviti za 12 meseci.Nemački, švajcarski i francuski kapital bio je posebno aktivan u Evropi, Africi i na Bliskom istoku (EMEA), što će pospešivati visoke međuregionalne transfere iz godine u godinu.Nemačko i nordijsko tržište imaju koristi od najstabilnijeg makroekonomskog i političkog okruženja, a njihovi gradovi srednje veličine sa alternativnim rešenjima za svakodnevno putovanje na posao, niskim rizicima prekida zakupa i uslovima relativno male potražnje i ponude stavljaju ih na vrh tabele po mogućnosti za oporavak."Logistika i stambena izgradnja pokazali su se kao najistrajniji sektori, što se održava kroz visok nivo investicija. Kolijer procenjuje da je više od tri milijarde evra logističkih portfelja uvedeno na tržište ovog septembra, od kojih su neki već zatvoreni, a vrednosti su povećane i do 20 procenata za osnovnu imovinu", navodi se u izveštaju.Sa druge strane, obim investicija u kancelarijski prostor opao je tokom drugog i trećeg tromesečja, a nivoi cena počeli su da se prilagođavaju prema neizvesnosti i percepcijama budućnosti klasičnih radnih mesta."Od septembra, dok su se cene (unutar sektora) pomerile za nekoliko procentnih poena, vrednosti kancelarijskog prostora opale su i do 20 procenata u odnosu na aktivne ponude. Vitalna uloga kancelarije u obrtanju prihoda i pokretanju ekonomske proizvodnje neće se promeniti, a naša analiza... ukazuje na ograničeno kretanje dugoročnih kirija i vrednosti kancelarija", dodaje se u istraživanju.Sektori maloprodaje i ugostiteljstva suočiće se sa ekstremnim izazovima i mnogi manji operatori neće prevladati u svom trenutnom obliku, a kamoli napredovati, dok se tržište prilagođava u narednih 12 do 18 meseci, dok će se hoteli verovatno neće vratiti na pre-COVID nivoe pre kraja 2022. godine."U celini gledano, tržišna aktivnost širom (EMEA) regiona je relativno pozitivna iz perspektive ulaganja, sa ukupnim obimom prvog polugodišta samo za 10 odsto manjim u odsnosu na prethodnu godinu. Očekivani skok u četvrtom kvartalu odveo bi EMEA na samo negativnih 14 procenata u odnosu na prošlu godinu", navodi autor publikacije "Prevail & Prosper", Demijen Harington, šef istraživanja za EMEA region u Colliers Intonational. 

Svet

Pesnikinja iz SAD laureat Nobela za književnost

Ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost dodeljena američkoj pesnikinji Luis Gluck, za njen nepogrešiv pesnički glas koji lepotom čini individualno postojanje univerzalnim, saopštio Nobelov komitet.Louise Gluck rođena je 1943. godine u Njujorku, a živi u Kembridžu, savezna država Masačustes. Osim što se bavi pisanjem, bila je profesor engleskog jezika na Univerzitetu Jejl u Nju Hevnu. Debitovala je 1968. godine sa delom „Prvorođena“, a ubrzo je proglašena jednom od najistaknutijih pesnikinja u američkoj savremenoj književnosti. Dobila je nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su Pulicerova nagrada (1993 godine) i Nacionalna nagrada za knjigu (2014 godine).Louise Gluck je objavila dvanaest pesničkih zbirki i nekoliko tomova eseja o poeziji. Sve karakteriše težnja za jasnoćom, detinjstvo i porodični život, bliski odnosi sa roditeljima, braćom i sestrama, što joj je ostala centralna tema. Sa kolekcijama „Trijumf Ahila“ (1985) i „Ararat“ (1990) Gluck je došla do šireg kruga čitalaca u SAD i inostranstvu. U „Araratu“ se ujedinjuju tri karakteristike koje se kasnije ponavljaju u njenom pisanju: tema porodičnog života; stroga inteligencija i istančan osećaj za kompoziciju koji obeležava knjigu u celini. 

Svet

Kongres SAD: Tehnološki giganati pogoršavaju konkurenciju, smanjuju inovacije

Američki odbor za pravosuđe objavio je izveštaj koji sadrži zaključke o tome da li Amazon, Fejsbuk, Epl i Gugl krše antitrustovski zakon, piše The Verge.Izveštaj od 449 stranica sadrži preporuke Kongresu za postupanje s ovim kompanijama.Pomenuti izveštaj kritikuje četiri tehnološka giganta zbog različitih poslovnih praksi, kao što su kupovina konkurenata, kontrola manjih kompanija pomoću njihovih platformi, između ostalog. „Naša istraga otkrila je zabrinjavajući obrazac poslovne prakse koji pogoršava konkurenciju i smanjuje inovacije. Najbolja ideja mora biti nagrađena, a mi ćemo u narednom periodu preduzeti korake da odgovorne kaznimo na odgovarajući način“, rekao je član odbora Val Demings.Izveštaj takođe daje niz konkretnih preporuka koje bi drastično promenile način rada tehnološke industrije. Američki Kongres pozvan je da razmotri usvajanje komercijalnih pravila o nediskriminaciji koja bi primorala velike kompanije da ponude jednake uslove kompanijama koje prodaju proizvode i usluge na svojim platformama. Takođe, u izveštaju se navodi da „velike kompanije ne samo da poseduju ogromnu moć, već je i zloupotrebljavaju naplaćujući prekomerne naknade drugima i namećući nepravedne uslove ugovora drugim manjim kompanijama“.Preporučuje se da Kongres „definiše novi standard za kršenje antitrusta, tako da bi trebalo pisati zakone kako bi se zaštitili ne samo potrošači već i radnici, preduzetnici, nezavisne kompanije, otvoreno tržište i demokratski ideali“.Ali u Kongresu postoje suprotna mišljenja o ovom izveštaju, a Njujork tajms izveštava da su se republikanci sukobljavali sa demokratskom većinom zbog predloženih rešenja za monopolističko ponašanje. Iako na obe strane postoji volja da se smanji snaga najvećih tehnoloških kompanija, odbor nije uspeo da se dogovori o tome kako to ostvariti.Većina preporuka sadržanih u ovom izveštaju može imati velike implikacije na najveće tehnološke kompanije. Prema tome, svako spajanje kompanija od strane dominantnog preduzeća smatralo bi se antikonkurentnim ponašanjem, osim ako stranke koje se spajaju dokažu da je spajanje neophodno i u javnom interesu.

Svet

Bugarska zabranila prodaju nargila i e-cigareta mlađima od 18 godina

Bugarski poslanici u Evropskom parlamentu zabranili su prodaju nargila, e-cigareta i drugih proizvoda koji nisu duvanski, za osobe mlađe od 18 godina, piše bugarski portal Novinite.Izmene i dopune Zakona o zaštiti dece, koje je uvela stranka VOLIA, podržane su u prvom čitanju sa 98 glasova za, 2 protiv, a jedan glas je bio uzdržan.Prema podnosiocima predloga, zakonodavna inicijativa ispunjava potrebu za zaštitom zdravlja dece mlađe od 18 godina.

Svet

Brisel zatvara sve lokale na mesec dana

Regija glavnog grada Brisela zatvoriće sve lokale i uvesti dodatne mere predostrožnosti od četvrtka za suzbijanje širenja koronavirusa, saopštila je u sredu krizna jedinica regiona, prenosi Politico.Brisel će zatvoriti sve barove, kafiće, profesionalne i amaterske sportske klubove i zabavne sale na punih mesec dana. Takođe će zabraniti konzumaciju alkohola na otvorenim javnim mestima, kao i konzumaciju hrane na pijacama na otvorenom. Mere će biti ponovo procenjene nakon mesec dana.Odluka dolazi nakon sastanka u sredu, na kojem se Rudi Vervut, premijer regije, sastao sa svojim ministrom zdravlja Alenom Maronom, kao i sa 19 gradonačelnika Briselske komune i zvaničnicima policije i Komunalne komisije kako bi procenio situaciju.Zaključili su da su potrebne oštrije mere. Tokom proteklih sedam dana, u regionu je registrovano 3.783 novih infekcija, podižući stopu slučajeva na 100.000 stanovnika na 502,4 u proseku tokom dve nedelje, rekli su zvaničnici.Iako je stopa zaraze među mladima i dalje veća, „zaista je porast i u višim starosnim grupama“, navodi se u njihovoj izjavi. „Virus se širi iz generacije u generaciju i počinje da utiče na ranjivu populaciju“, kažu u izjavi.Zvaničnici su primetili da od svih onih koji se testiraju u regionu, jedan od sedam ima pozitivan rezultat.Takođe su istakli da se briselske bolnice sada približavaju kritičnom kapacitetu, s tim da su gotovo sve bolnice premašile 15 procenata zauzetosti kreveta, a dve bolnice više od 25 procenata.

Svet

Fejsbuk zabranjuje političke oglase „na neodređeno vreme“ nakon izbora u SAD

Fejsbuk će zabraniti američke političke oglase na neodređeno vreme nakon predsedničkih izbora, pokušavajući da spreči zabunu oko njihovih rezultata, piše The Verge.„Iako su oglasi važan način izražavanja, planiramo da privremeno zaustavimo prikazivanje svih socijalnih, izbornih ili političkih oglasa u SAD-u nakon zatvaranja birališta 3. novembra, kako bismo smanjili mogućnosti zabune ili bilo kakve zloupotrebe“, kaže kompanija.Fejsbuk na ovaj način odgovara na široko rasprostranjenu zabrinutost da bi društveni mediji mogli pomutiti izborne rezultate za javnost.Kompanija takođe preduzima korake da spreči kandidate da prerano proglase pobedu. Kada se biračka mesta zatvore, dodaće se prozor sa informacijama na vrhu aplikacija za Fejsbuk i Instagram, uz obaveštenje da li su pouzdani mediji, poput Rojtersa, proglasili pobednika.Ukoliko kandidat lažno tvrdi da je pobedio na izborima, Fejsbuk će dodati „konkretnije informacije“ koje su u suprotnosti sa tvrdnjom.Tehnološki gigant je ranije najavio da će zamrznuti prodaju političkih oglasa pre izbora, a posebno je zabranio oglase koji tvrde lažnu pobedu.Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju

Svet

Komercijalizuje se izdvajanje ugljenika, kao jedino rešenje za spas planete

Dok brige oko klimatskih promena rastu, kompanije i vlade počele su više da finansiraju "izdvajanje ugljenika", tehnologiju za skladištenje izduvnih i drugih gasova staklene bašte, piše Gardijan (The Guardian).Tehnologija izdvajanja ugljenika i dalje je nova, i trenutno postoji samo 20 projekata za njegovu komercijalizaciju, ali u sektor pristižu investicije od više milijardi dolara.Konzorcijum kompanija, koji uključuje Amazon i Majkrosoft, nedavno je investirao u CarbonCure Technologies, kanadsku firmu koja želi da znatno umanji emisije ugljen-dioksida tokom proizvodnje betona.Proizvodnja cementa, glavnog sastojka betona, oslobađa toliko ugljen-dioksida da bi, ukoliko bi cela industrija bila jedna država, jedino Kina i SAD bili veći zagađivači na godišnjem nivou.U saradnji sa skoro 300 proizvođača betona, CarbonCure ubrizgava ugljen-dioksid u smešu, nakon čega se gas hemijskim procesom pretvara u krečnjak, koji zapravo ojačava beton.Amazon će ovakav beton koristiti tokom izgradnje svojih svih svojih zgrada, uključujući novo sedište u Virdžiniji.Trenutno se za proces koristi standardni ugljen-dioksid, ali se kanadska firma nada da će uskoro koristiti gas koji je izdvojen tokom same proizvodnje cementa, što bi smanjilo globalne emisije ove industrije za 500 miliona tona do kraja decenije.Norveška pokreće jedan takav projekat pod nazivom Longship, dok inicijativa direktnog izdvajanja ugljenika iz vazduha u jugozapadu SAD cilja da zarobi milion tona CO2 godišnje.Vlada SAD nedavno je sa 72 miliona dolara finansirala više od 20 inicijativa ovog tipa.Ipak, izdvajanje ugljenika smatra se kao kontroverzna ideja, budući da se može videti kao skupo odvraćanje pažnje od pravog cilja, što je u ovom slučaju potpuno sprečavanje emisije takvih gasova.Kritičari navode kao primer postrojenje za izdvajanje Petra Nova, projekta vredan milijardu dolara u Teksasu, koje je ugašeno ove godine, nakon što je pad vrednosti nafte učinio projekat neisplativim, iako je navedeno da je pre gašenja postrojenje izdvajalo čad 92 odsto proizvedenog ugljen-dioksida.Međutim, Međunarodna energetska agencija je prošlog meseca navela metod kao nezamenljiv deo trenutne strategije, ocenjujući da bi bilo "skoro nemoguće" da svet ispoštuje dogovorene ciljeve za smanjenje zagađenja bez izdvajanja i skladištenja izduvnih gasova iz fabrika, elektrana i drugih izvora.

vestacka inteligencija

Svet

Skepticizam prema nauci nakon tri godine opao, pokazuju istraživanja

Skepticizam prema nauci globalno je opao tokom pandemije i ona je “dočekala svojih pet minuta”, pogotovo u situaciji kada se naučnici utrkuju u pronalasku vakcine protiv COVID-19 pokazuju najnoviji podaci ankete koju je naručila američka kompanija 3M, prenosi Axios.„Pandemija COVID-19 nesumnjivo dovodi do toga da ljudi više razmišljaju o nauci“, kaže Gejl Šuler, iz službe za održivost u kompaniji 3M.Kompanija je zajedno sa firmom Ipsos radila na istraživanjima za indeks State of Science i anketa pokazuje da je nakon tri godine uspona, skepticizam prema nauci globalno opao.Pre pandemije 35% ljudi se tokom istraživanja izjašnjavalo da gaji skepticizam prema nauci, dok je na isto pitanje tokom jula i avgusta, dakle tokom pandemije, odgovor dalo 28 odsto ispitanika.NEPOVERENJE VAS KOŠTA DVE MILIJARDE DOLARA GODIŠNJE Poverenje u nauku i naučnike takođe je poraslo tokom pandemije i to je u skladu sa nedavnim istraživanjem Pew Research Centra.Ono je otkrilo da većina ljudi širom sveta ima barem neko poverenje u naučnike, iako postoje značajne razlike između onih koji su prema političkom opredeljenju orijentisani levo ili desno, u državama poput naginju levo naspram desnice na mestima poput Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.Među ispitanicima su zdravstvo (prednjače COVID-19, kancer i hronične bolesti), socijalna pravda i klimatske promene bili među najprioritetnijim problemima koje je nauka trebalo da rešiU SAD 50% ljudi je reklo da su obeshrabreni da se bave naukom u školi, a kao razlog za sprečenost su naveli rod, rasu i etničke nejednakosti.To je daleko više nego u odgovorima na globalnom nivou gde se na isti način izjasnilo 27% ljudi.Na globalnom nivou, 82% ispitanika složilo se da postoje negativne posledice po društvo ako se nauka ne ceni, a 92% se složilo da bi trebalo slediti naučne dokaze o COVID-19.Ipak, 32% ispitanika je reklo da njihov svakodnevni život ne bi bio toliko različit ako nauka ne bi postojala.

Svet

Gugl spreman na dogovor, plaćaće vesti francuskim izdavačima

Gugl (Google) bi trebalo da postigne dogovor da francuskim izdavačima plaća za vesti objavljene na njihovoj platformi, saopštio je američki tehnološki gigant u sredu, prenosi Euractiv.Prošle nedelje Gugl je rekao da planira da globalnim izdavačima u naredne tri godine plati milijardu dolara za njihove vesti, počev od nemačkih i brazilskih medijskih grupa pod novim proizvodom nazvanim Njuz šoukejs (News Showcase).Dogovor sa francuskim izdavačima postigao bi se uoči presude francuskog apelacionog suda o takozvanom „susedskom pravu“ (neighbouring right), koji omogućava izdavačima da od mrežnih platformi zahtevaju naknadu za prikazivanje isečaka vesti.„Alliance de la Presse d’Information Generale (APIG) i Gugl već godinu dana zajedno rade na plaćanju „susednog prava“ prema francuskom zakonu. Ove diskusije su se pozitivno razvile poslednjih nedelja“, rekao je Gugl u izjavi.Kompanija je rekla da će sporazum uključivati prihvatanje susednog prava, kao i učešće francuskih medija u novom Njuz šoukejsu. „Poslednjih nekoliko nedelja omogućilo nam je da razjasnimo mnoge tačke i potvrdimo da Gugl prihvata princip naknade za naše vesti“, rekao je Pjer Luet, izvršni direktor Groupe Les Echos, koji pregovara za APIG.Francuski izdavači su među najžešćim Guglovim kritičarima. U aprilu je francuska antitrustovska vlast naložila kompaniji da plati francuskim izdavačkim kućama i novinskim agencijama za njihov sadržaj kao odgovor na žalbe medijskih grupa.

Svet

Kostur tiranosaurusa prodat za rekordnih 32 miliona dolara

Rekordne cene visoko kotiranih fosilnih ostataka onemogućavaju muzejima da ih otkupe, naučnicima istraživanja, javnosti priliku da se sa njima upoznaju, piše portal NBCnews.Kostur tiranosaurusa zvanog Sten premašio je sva očekivanja, pa je na aukciji dostigao rekordnu cenu od 31,8 miliona dolara i predstavlja najskuplji skelet ili fosil dinosaurusa koji je ikada prodat.Kostur je inače nazvan po naučniku paleontologu koji ga je pronašao njegove, a Tiranosaurus je živeo na zemlji pre 67 miliona godina, kostur je izložen u aukcijskoj kući „Kristi“ u Njujorku, a prvobitne procene su bile da će dostići između 6 i 8 miliona dolara.Zadnje dve decenije Sten je bio proučavan u Institutu Blek Hils u Južnoj Dakoti, a paleontolozi su na osnovu njega objavili desetine istraživanja, čini ga 188 kostiju i jedan je od najvećih i najpotpunijih kostura tiranosaurusa na svetu.Naučnicima je bilo potrebno oko 30.000 sati napornog rada da otkopaju kosti, slože ih i spoje u kostur kakav je danas i utvrdili su da je Sten tokom života polomio vrat zbog čega su mu dva pršljena spojena.Osim toga, pronašli su i rupe u lobanji i jednu na rebru koje je, kako se pretpostavlja napravio drugi tiranosaurus.Skelet tiranosaurusa je dugačak 40 stopa, predstavlja dobro očuvan primerak i pruža upečatljive dokaze o nasilnom životu pre 67 miliona godina.PRONAĐEN PUŽ STAR 99 MILIONA GODINA Pobednička ponuda na aukciji za Stna nije došla iz muzeja, već od privatnog kolekcionara i tu je, kako se dodaje nauka gubitnik. Zbog toga je potreban zakon koji štiti retke primerke kao što je kostur ovog tiranosaurusa, kako bi naučnici mogli da ga mirno istražuju, a javnost uživa u razgledanju.Ono što se navodi kao još jedna nepravda u ovom nadmetanju su posebni uslovi koji se propisuju muzejima u cilju boljeg čuvanja skeleta, dok su privatni kolekcionari od njih izuzeti.U tom slučaju, treba imati u vidu da može doći i do eventuaalnog oštećenja skeleta, ako ga novi vlasnik ne bude na pravi način čuvao, jer se na to nije obavezao.

Svet

ECDC: Evropske zemlje na pragu novog talasa korone

Zemlje širom Evrope nameću nova ograničenja jer se drugi talas infekcija korona virusom koji je zahvatio Evropu pogoršao, prodirući u starije, ranjivije populacije i podstičući nagli porast hospitalizacija, piše Forbes.Sve osim tri evropske zemlje, Kipra, Finske i Norveške, dostigle su alarmantni „prag“ novih infekcija, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), koji označava zemlje koje prijavljuju više od 20 slučajeva na 100.000 stanovnika u sedmodnevnom proseku kao rizične.U najnovijem izveštaju ECDC-a, objavljenom prošlog četvrtka, takođe je zabeležen porast stope smrtnosti u Evropi i utvrđeno je kontinuirano povećanje broja slučajeva u 27 zemalja, od kojih mnoge prijavljuju više novih infekcija nego na proleće.Među zemljama koje su prošle najgore, Češka je, prijavivši 22.179 slučajeva i 158 smrtnih slučajeva u protekloj sedmici, uvela drugo vanredno stanje u ponedeljak, dok je Madrid ušao u delimični karantin, zabranjujući neesencijalna putovanja u grad i iz grada, jer Španija prijavljuje skoro 10.000 novih slučajeva dnevno.Glavni grad Francuske, koji je u ponedeljak prešao u stanje „maksimalne pripravnosti“, jer je 30 odsto hitnih kreveta u bolnicama popunjeno, što je dovelo do zatvaranja pariskih barova i kafića.Pariz zatvara lokale i uvodi strože mere protiv virusa Pariz je možda na ivici strožih ograničenja, jer je stopa zaraze skočila dodatno u utorak.Brisel, koji je pretekao Pariz i zaostaje samo za Madridom po infekcijama, takođe je najavio da u sredu na mesec dana zatvara barove i kafiće u gradu.U međuvremenu, mnoštvo drugih zemalja, uključujući Irsku i Škotsku, razmišlja o novim strogim ograničenjima.Dok Francuska, Španija, Češka i Velika Britanija u proseku prijavljuju veći broj novih slučajeva nego što je bilo tokom vrhunca prolećnih izbijanja, kriza nije tako ozbiljna kao tokom marta i aprila. Međutim, evropske vlasti su zabrinute da bi rastuće infekcije, koje su počele da se šire među starijom populacijom, uskoro mogle ponovo dovesti bolnice u kritičnu situaciju.

Svet

Laureati Nobelove nagrade za hemiju pronašli makaze za gene

Emanuel Šarponter i Dženifer Dodna otkrile su jedan od najoštrijih alata u genetskoj tehnologiji, makaze pod nazivom CRISPR/Cas9, saopštio je Nobelov komitet obrazlažući odluku o dodeli ovogodišnje nagrade za hemiju.„U tom genetskom alatu postoji ogromna snaga koja utiče na sve nas. To nije donelo revolucionarne promene u nauci, već i u inovacijama medicinskih tretmana “, kaže Klos Gustason, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.Koristeći ih, istraživači mogu da promene DNK životinja, biljaka i mikroorganizama sa izuzetno velikom preciznošću.Ova tehnologija je imala revolucionarni uticaj na nauke o životu, doprinosi novim terapijama u borbi protiv kancera i može da ostvari san o izlečenju naslednih bolesti.Istraživači treba da modifikuju gene u ćelijama ako žele da dođu do saznaju o unutrašnje šifre života.To je dugo trajalo, bilo je teško, a ponekad i nemoguće, međutim koristeći genetske makaze CRISPR / Cas9, sada je izvodljivo da se promeni šifra života tokom nekoliko nedelja.PROGLAŠENI DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE ZA MEDICINU Kao što se često i događa u nauci, otkriće genetskih makaza bilo je neočekivano.Emanuel Šarponter je tokom istraživanja o Streptococcus piogenes, jednoj od bakterija koje nanose najviše štete čovečanstvu, otkrila ranije nepoznati molekul, nazvan tracrRNA.Njen rad pokazao je da je tracrRNA deo drevnog imunološkog sistema bakterija, CRISPR / Cas, koji razoružava viruse cepajući njihovu DNK.Ona je svoje otkriće objavila 2011, a iste godine pokrenula je i saradnju sa Dženifer Dodna, iskusnom biohemičarkom sa ogromnim znanjem o ribonukleinskim kiselinama (RNK).Zajedno su uspeli da kreiraju bakterijske genetske makaze u epruveti i pojednostave njihove molekularne komponente u cilju lakšeg korišćenja.U svom prirodnom obliku, makaze razlikuju DNK od virusa i pokazale su da se njima može upravljati tako da mogu da preseku bilo koji molekul DNK na unapred određenom mestu, a tamo gde je DNK presečena, lako prepisati šifru života.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.