Svet

Evropska unija razmatra rusku vakcinu kako bi ubrzala imunizaciju stanovništva

Javno je Evropska unija odbacila rusku kampanju snabdevanja vakcinom protiv koronavirusa kao propagandni trik neželjenog režima, međutim iza kulisa blok se okreće moskovskom cepivu Sputnjik V u pokušaju da ubrza vakcinaciju svojih 450 miliona ljudi, rekli su Rojtersu diplomatski i zvanični izvori bloka.Zvaničnik EU koji pregovara sa proizvođačima vakcina u ime bloka rekao je Rojtersu da vlade EU razmatraju mogućnost pokretanja razgovora sa proizvođačima Sputnjika V i da će za pokretanje procesa biti potrebni zahtevi četiri države EU.Mađarska i Slovačka već su kupile rusko cepivo, Češka je zainteresovana, a zvaničnik EU rekao je da Italija razmatra upotrebu najvećeg bioreaktora za proizvodnju vakcina u blizini Rima za proizvodnju Sputnjika V.Brisel je kritikovan zbog sporog uvođenja vakcina u Uniju, posebno u periodu kada Ujedinjeno Kraljestvo postepeno ukida mere zbog ubrzanog procesa inokulacije.EU je potpisala ugovore sa šest zapadnih proizvođača vakcina i započela razgovore sa još dva. Do sada je odobrila četiri vakcine, ali su propusti u proizvodnji usporili kampanju inokulacije i neke države članice traže svoja rešenja.Ako bi se Sputnjik V pridružio arsenalu EU vakcina, to bi bio diplomatski trijumf za Rusiju, čija je trgovina sa blokom već godinama ometana sankcijama zbog aneksije Krima i intervencije na istoku Ukrajine.Ovaj potez bi takođe rizikovao da podeli blok između onih država koje ne žele da daju Moskvi bilo kakvu pobedu i onih koje podržavaju saradnju Brisela sa Kremljem.

Pokrenut Action Travel, brend za pomoć industriji putovanja

Marketinška kompanija Action Global Communications saopštila je da je pokrenula brend Action Travel koji je zamišljen kao pomoć brendovima iz oblasti putovanja. Pomoć se odnosi, kako je naglašeno, na saniranje posledica koje su nastale tokom aktuelne pandemije, kada industrija utovanja trpi velike gubitke i potrebna su joj nova prilagođavanja.Novi brend Action Travel, koji je dostupan putem sledećeg linka, kako je objašnjeno, klijentima će nuditi usluge zastupanja, trade marketinga, press marketinga, consumer marketinga i MICE (sastanaka, podsticajnih putovanja, konferencija i događaja).To, prema njihovim rečima uključuje digitaln usluge, društvene mreže i produkciju, kao i podršku digitalnog tima. Objašnjavaju da proširuju svoju aktivnost na polju putovanja i pojačavaju ponudu pokretanjem ogranka Action Travel, čije je sedište u Moskvi, glavnom gradu Rusije.Njihov tim eksperata nudiće na raznim tržištima stratešku komunikaciju za industriju putovanja, koja je tokom pandemije bila izložena radiklanim promenama."To je neizbežno dovelo do značajnih promena u potrebama klijenata, ubrzavajući potrebu za još targetiranijim, sofisticiranijim i savremenijim marketinškim strategijama i uslugama", kaže direktorka kancelarije Action Rusija Lina Šurkevič.Odluka da sedište Action Travel bude u Moskvi doneta je, kako kažu, na osnovu povećanog interesovanja ruskih turista za globalna putovanja i turizam.Agencija trenutno pruža usluge kompanijama Vietnam Airlines i Etihad Airways, Uprava za turizam Monaka, Visit Dubai, Turistička organizacija Singapura i Kanika hoteli i rezorti, dok im je klijent punih 48 godina bio British Airways. EU NA KORAK OD UVOĐENJA KOVID SERTIFIKATA ZA PUTOVANJA Stručnjaci, kako objašnjavaju, koriste bliske poslovne veze sa međunarodnim putničkim agencijama i asocijacijama tur operatora, kao i pristup velikom broju influensera."Kontinuirano diverzifikujemo ponudu i prihvatamo promene", rekao je generalni direktor Action Global Communications Kris Hristodulu. On podseća da su industrija putovanja i turizam morali da naprave značajnu promenu u poslednjih godinu dana i izrazio je nadu da će se nakon pandemije turistička industrija vratiti snažinija, nego što je bila ranije."Većina nas smo doživotni putnici kojima putovanja zaista nedostaju. Neki to nazivaju novim terminom 'osvetničko putovanje', a mi želimo da pomognemo našim klijentima da budu spremni za to", napomenuo je Hristodulu. Action Global Communications ima 14 kancelarija širom centralne, istočne Evrope, Bliskog Istoka, Severne Afrike, Rusije, kao i Zajednice nezavisnih država (ZND), zemalja naslednika Sovjetskog Saveza (SSSR).

Globalno poverenje u vakcine sve veće

Nešto više od godinu dana otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu pandemiju, poverenje i potražnja za vakcinama raste širom sveta, pri čemu većina ispitanika želi da se vakciniše što pre, pokazuje novo istraživanje koje sproveo Svetski ekonomski forum (WEF) u saradnji sa konsultantskom kompanijom Ipsos.Preko 13.500 odraslih mlađih od 75 godina učestvovalo je u istraživanju na Ipsos-ovoj globalnoj platformi Global Advisor. Anketirano je ukupno 15 zemalja i to Brazil, Italija, Kina, Španija, Meksiko, Južna Koreja, Kanada, Australija, Japan, Nemačka, SAD, Južna Afrika, Francuska, Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo.Odrasli koji se snažno ili donekle slažu da bi dobili vakcinu protiv COVID-19 čine većinu u svih 15 zemalja osim u jednoj od anketiranih.Najniži procenat potražnje za vakcinama zabeležen je u Rusiji, gde je svega 42 odsto ispitanika reklo da planira da se vakciniše, dok je najviši procenat zapažen u Brazilu, gde se 89 odsto ljudi izjasnilo kao voljno da primi cepivo.Procenat onih koji su odgovorili „snažno se slažu“ da prime vakcinu povećao se u svakoj od 15 zemalja otkako je sprovedeno slično istraživanje u decembru.Od tada, u okviru ove kategorije „u potpunosti se slažem“, osam od 15 zemalja zabeležilo je porast namere vakcinacije za više od 20 procentnih poena, a najveći rast zabeležen je u Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.U 11 od 15 anketiranih zemalja većina planira da vakcinu dobije odmah ili u roku od mesec dana nakon što im postane dostupna, međutim u Japanu, Kini, Rusiji i Južnoj Koreji manje od 50 odsto ispitanika planira to.

Evropska agencija: AstraZeneka vakcina je bezbedna

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je da nema indikacija da AstraZeneka cepivo izaziva krvne ugruške, javlja BBC.Nekoliko država, među kojima Norveška, Danska, Austrija i Island, privremeno su obustavile upotrebu AstraZeneka vakcine posle nekoliko pojedinačnih slučajeva ljudi kod kojih su se navodni razvili krvni ugrušci.Evropska agencija za lekove, međutim, saopštila je da nije pronašla vezu između ove pojave i AstraZeneka vakcine koju je do sada primilo skoro pet miliona ljudi u Evropi.U ranijoj izjavi, EMA je rekla da je danska odluka bila "mera predostrožnosti, dok je u toku potpuna istraga o izveštajima o krvnim ugrušcima kod ljudi koji su primili vakcinu, uključujući jedan slučaj u Danskoj kada je osoba umrla".Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

EA Sports proverava da li su zaposleni ilegalno prodavali virtuelne „sličice“ fudbalera

FIFA, jedna od najpopularnijih sportskih video igara koju proizvodi kompanija Electronic Arts, trenutno se nalazi u centru skandala, nakon navoda da su zaposleni za hiljade evra prodavali veoma tražene i retke virtuelne kartice fudbalera.U nepotvrđenim porukama, jedan od zaposlenih kompanije navodno je nudio fudbalske ikone u paketima po ceni od 750 do 1000 evra. U jednoj Vacap poruci, tri takozvane „Prime Icon Moments“ kartice nudile su se za 1.700 evra.#EAGATEA special thanks to @RiberaRibell for the picture , he did an amazing work❤️ (continue in the comments)#fut #fifa pic.twitter.com/bJIg2rpWtI— Arcade-Fut (@FutArcade) March 10, 2021EA Sports je odgovorio na navode rekavši da je interna istraga pokrenuta kako bi se istražilo da su ovi navodi istiniti.„Razumemo kako ovo stvara zabrinutost zbog nepravedne ravnoteže u igri i konkurenciji. Temeljna istraga je u toku i ako utvrdimo neprimereno ponašanje, brzo ćemo preduzeti mere“, saopštila je kompanija.pic.twitter.com/DtclTPandl— EA SPORTS FIFA (@EASPORTSFIFA) March 10, 2021Ove virtuelne kartice fudbalera koriste se u FIFA Ultimate Team-u (FUT). Ultimate Team je najpopularniji FIFA-in režim onlajn igre, koji je samo u 2020. godini ostvario neto prihod u vrednosti od preko milijardu funti za EA Sports.U FUT-u igrači mogu stvoriti tim sačinjen od svojih omiljenih igrača igranjem, ili češće, otvaranjem paketa u virtuelnoj prodavnici koji su kupuju pravim novcem.Ovi paketi nasumično dodelju kartice fudbalera, pa iz tog razloga igrači često kupuju veće količine kako bi poboljšali svoje izglede za jednu od ređih kartica.Electronic Arts nikada nije želeo da objavi verovatnoće za dobijanje neke od ovih kartica, pa su ljudi tu metodu često poredili sa kockanjem u kazinu.Belgija je 2019. uspešno sprovela zabranu koja je sprečila igrače da kupuju pakete u prodavnici upravo zbog toga što se na njih gledalo kao na oblik kockanja.Dalje, te veoma retke kartice fudbalera mogu pomoći igračima da naprave što bolji tim, koji će kasnije koristiti u onlajn mečevima protiv ostalih igrača.Kartice sa ikonama su među najtraženijim u FIFA Ultimate Team-u. Uključuju legendarne igrače kao što su Brazilac Ronaldo, Pele, Ronaldinho, Zinedine Zidane i Ruud Gullit, i gotovo ih je nemoguće dobiti putem kontroverznih paketa iz virtuelne prodavnice, a igrači koji te kartice poseduju imaju veliku prednost u odnosu na ostale igrače.Još su ređi Prime Icon Moments - posebne verzije kartica koje obeležavaju meč ili turnir koji je bio poseban za tog fudbalera.U jednoj situaciji, takva jedna kartica popularnog Ronalda koštala je čak 2.300 evra.FIFA Ultimate Team je uvek imao crno tržište za kupovinu i prodaju FUT novčića, koji su se koristili za kupovinu fudbalskih ikona na raznim aukcijama na internetu. Ali ovo je prvi put da se navodi da su igrači mogli da kupuju kartice direktno gotovinom i to od zaposlenih u kompaniji.Problem sa ovakvim „mikrotransakcijama“ je taj što kupljeni proizvod od samog početka nije kompletan. Ljudi su prinuđeni da ulože dodatan novac, pored standardne cene za određenu video igru, kako bi otključali sadržaj koji je od samog starta trebalo da bude dostupan.Pored toga, ljudi koji imaju više novca, mogu samim tim uložiti više čime će dobiti neizmernu prednost u poređenju sa ostalim igračima.Poslednjih godina, kompanije uzimaju sadržaj koji su već razvile za svoje igre i stavljaju ga iza platnog zida tražeći od 20 do 30 dolara za pristup takozvanoj „sezonskoj propusnici“ (season pass) koja će postepeno otključavati dodatni sadržaj.Jedan od najvećih „prestupnika“ i kompanija koja najčešće to čini je upravo Electronic Arts.Nikola Momčilović

Štada ostvarila dvocifren rast u 2020.

Štada grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, pokazala je da je otporna na krizu koju je pandemija koronavirusa izazvala širom sveta – ova kompanija u 2020. godini na globalnom nivou ostvarila je rast prodaje od 18 odsto i godišnju prodaju koja na grupnom nivou premašuje tri milijarde evra. Štada je značajno iskoračila u odnosu na tržište koje stagnira i pokazala snagu da u teškim vremenima omogući redovno snabdevanje bolnica i pacijenata lekovima. „Tokom čitave prošle godine, naš prioritet bio je da osiguramo zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i njihovih porodica. Takođe, na pandemiju smo odgovorili agilnošću i nastavili smo da jačamo naš lanac snabdevanja. Ponosan sam na to kako je Štada, usred pandemije, neumorno radila sa stotinama partnera na redovnom snabdevanju tržišta lekovima i ispunjavanju naše svrhe da kao pouzdan partner brinemo o zdravlju ljudi”, komentariše generalni direktor Štade Peter Goldšmit. Rast EBITDA-e od 15 odsto na 713 miliona EUR Uspešne akvizicije, kao i unapređenje efikasnosti u lancu snabdevanja, nabavkama, prodaji i marketingu, doprineli su uvećanju korigovane dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) za 15 odsto na 713 miliona EUR. „Mi smo ostvarili rast prodaje i profita iznad tržišnog proseka, a to je rezultat velikog angažovanja i preduzetništva naših zaposlenih. Naša strategija da pozicioniramo Štadu kao partnera izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda uspeva”, navodi generalni direktor Štade. Štada - jača globalnu pozicijuTokom 2020. godine, Štada je dospela na četvrto mesto na evropskom tržištu generičkih proizvoda, dok je na tržištu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje svoju poziciju unapredila sa devetog na peto mesto. Van Evrope, Štada je nastavila da jača svoje prisustvo na odabranim azijskim tržištima poput Kine, Filipina i Vijetnama, kao i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Brendovi zdravstvenih proizvoda široke potrošnje i farmaceutskih specijaliteta sada čine oko polovinu prodaje Grupe u ukupnom iznosu od 3,01 milijarde evra u 2020. godini. Kompanija je tokom prošle godine zaključila sedam akvizicija i 80 licenci što je povećalo broj zaposlenih za 1675 novih pozicija na ukupno 12.300 radnika koje Štada zapošljava širom sveta.Hemofarm – lider u regionuHemofarm posluje u okviru Štada grupe od 2006. i iz godine u godinu uvećava svoje proizvodne kapacitete i asortiman lekova i drugih preparata koje nastaju u njegovim pogonima. „Mi smo i prošle godine potvrdili lidersku poziciju u regionu sa proizvedenih 6,5 milijardi tableta i drugih formi. Pošto govorimo o godini koju je obeležila, nažalost, još aktuelna pandemija, naš najveći uspeh svakako je činjenica da smo na vreme i u potrebnoj količini u našim fabrikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori proizveli lekove i isporučili ih širom sveta. Ličnim primerom pokazali smo koliko je za svaku zemlju i njene građane važno da imaju domaću proizvodnju lekova“, ističe generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger. Optimistični izgledi za 2021. Oslanjajući se na jasnu strategiju, kompanija očekuje da će nastaviti rast u 2021. Štada razmatra nove akvizicije, licenciranje i druge prilike za razvoj poslovanja, i zato je uverena u ostvarenje daljeg rasta u ovoj godini. „Kao partner izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda, Štada širi svoj portfolio i ostvaruje našu svrhu da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner,” zaključio je Goldšmit.

Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

Danska je suspendovala korišćenje vakcine protiv koronavirusa kompanije AstraZeneka, zbog potencijalnih ozbiljnih neželjenih efekata, kao što je zgrušavanje krvi, piše Biznis insajder.Zemlja je zaustavila upotrebu vakcine na najmanje dve nedelje nakon nekoliko slučajeva ozbiljnih krvnih ugrušaka među vakcinisanim ljudima, saopštila je u četvrtak danska zdravstvena uprava. Jedan ovakav slučaj povezan je sa smrću u Danskoj, navodi se.Vlasti su, međutim, saopštile da još nije potpuno jasno da li su ugrušci povezani sa vakcinom.Nakon Danske, pet drugih zemalja EU preventivno je suspendovalo određenu seriju vakcine AstraZeneke nakon smrti vakcinisane osobe.Austrija, Estonija, Litvanija, Luksemburg i Letonija obustavile su upotrebu serije.Danska je potpuno suspendovala upotrebu vakcine, ne samo određene serije.U Evropi jedna osoba imala je više krvnih ugrušaka i umrla je deset dana nakon vakcinacije, dok je druga osoba imala ugrušak krvi u plućima zbog čega je hospitalizovana, saopštila je Evropska agencija za lekove (EMA).EMA je zabeležila još dva „trombotična događaja“ kod ljudi koji su primili vakcine."Trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja, koja nisu navedena kao neželjeni efekti kod ove vakcine", rekla je EMA, ali je dodala da je pokrenula istragu.Vakcina je dobila uslovno odobrenje za stavljanje u promet ili upotrebu u hitnim slučajevima u više od 50 zemalja, uključujući UK i EU.Akcije AstraZeneke opale su za 2 odsto nakon vesti da je Danska obustavila korišćenje njihove vakcine.

Fejsbuk traži odbacivanje tužbi o gušenju konkurencije

Fejsbuk je u sredu zatražio od federalnog sudije da odbaci tužbe Federalne trgovinske komisije (FTC) i državnih tužilaca, tvrdeći da vladini izvršitelji nemaju valjanu osnovu za tvrdnju da gigant društvenih medija suzbija konkurenciju, piše Vol strit žurnal.Komisija "potpuno ignoriše stvarnost dinamične, intenzivno konkurentne visokotehnološke industrije u kojoj Fejsbuk posluje", rekla je kompanija u pokušaju da odbaci slučaj.U drugom podnesku, Fejsbuk je tvrdio da slučaj „ne može da tvrdi da su njihovi korisnici plaćali veće cene ili da je bilo koja objektivna mera kvaliteta opala kao rezultat navodnih spornih Fejsbukovih akcija“.Fejsbuk će morati da ispuni visoke pravne standarde da ubedi saveznog sudiju da odbaci slučaj pre suđenja. Kompanija mora pokazati da činjenični navodi tužilaca o prirodi tržišta, čak i ako se prihvate kao istiniti, ne predstavljaju valjanu pravnu tužbu.Komisija navodi da je Fejsbuk odlučivao da kupuje konkurentske kompanije, umesto da se takmiči sa njima. Kao primer naveli su aplikacije Vacap i Instagram.Komisija je odobrila Fejsbuku akvizicije tih kompanija, međutim sada tvrdi da je „vreme pokazalo da je tehnološki gigant iskoristio dogovore da učvrsti monopolsku poziciju“. Dalje tvrde da je manjak konkurencije doveo do štete za potrošače, uključujući i slabljenje njihove privatnosti.Kompanija je rekla da Komisija nije definisala relevantno tržište na kojem Fejsbuk navodno dominira. Gotovo sav prihod od Fejsbuka dolazi od oglašavanja, koje je neumoljivo konkurentno tržište, rekao je tehnološki gigant.Fejsbuk je takođe tvrdio da Komisija nije verodostojno utvrdila da kompanija ima monopolsku moć, jer vlada ne može da pokaže da je kompanija podigla cene ili ograničila proizvodnju, s obzirom da se „Fejsbukovi proizvodi nude besplatno i u neograničenim količinama“.Komisija i sud treba da odgovore na zahtev u aprilu.

EU planira porez na ugljen-dioksid do 2023. godine

Kako bi umanjili emisije ugljenika i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte, EU planira da nametne granične troškove na uvoz i izvoz određenih industrijskih proizvoda do 2023. godine, saopštio je u utorak Evropski parlament, javlja Rojters.Nova pravila zahtevala bi od kompanija da plaćaju naknadu zasnovanu na emisijama štetnih gasova za prodaju dobara koja potencijalno mogu imati negativan uticaj na ekologiju.Brisel ima za cilj da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisiju štetnih gasova – potez poznat kao „curenje ugljenika“.Neke od najvećih evropskih industrijskih grupa zatražile su od zakonodavaca Evropske unije da promene svoj stav u pokušaju lobiranja u poslednjem trenutku uoči glasanja.Naknade za emisiju ugljenika u EU popele su se ove godine na rekordno visoke nivoe, a očekuju se i dalji rast kako Brisel pooštrava klimatske politike. Očekuje se da će Parlament glasati danas o ovom predlogu.

KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

U evrozoni pooštrene mere protiv širenja pandemije koje su postavljene u borbi protiv rastućeg broja infekcija zaustavile su oporavak. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. sa novim padom. Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi zabeležiti dalji pad proizvodnje, vraćajući ekonomiju u recesiju, iako mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.Uprkos nedavnim inflacijama, očekuje se da će stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine imovine.Očekuje se da će plan za oporavak EU procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama, kao i reformama usmerenim na rast.Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.Prema prognozi KPMG-a, BDP evrozone ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje blagi pad pa će iznostiti 4,1 odsto. Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.Pandemija je gotovo univerzalno proširila ulogu države.Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta. Period nakon Kovida mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.

Kina i Rusija gradiće zajedničku lunarnu stanicu

Ruska svemirska agencija Roskosmos saopštila je da je potpisala sporazum sa kineskom Nacionalnom svemirskom administracijom o razvoju istraživačkih objekata na površini Meseca, u orbiti ili oboje, javlja BBC.Međunarodna naučna lunarna stanica vršiće širok spektar naučnih istraživanja, uključujući istraživanje i upotrebu mogućih resursa sa Meseca, navodi se u saopštenju obe agencije.„Kina i Rusija će iskoristiti svoje akumulirano iskustvo u nauci o svemiru, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i svemirske tehnologije za zajedničku izgradnju međunarodne lunarne naučnoistraživačke stanice“, navodi se u izjavi.Ove zemlje sarađivaće u planiranju, dizajniranju, razvoju i radu istraživačke stanice.Sredinom februara Kina je prvi put dovezla svoju sondu u orbitu oko Marsa, dok je u decembru uspešno donela na Zemlju uzorke s Meseca, tokom prve takve misije posle više od 40 godina.Sjedinjene Američke Države, s kojima Rusija ima dobru saradnju u svemirskom sektoru, uspešno su krajem februara spustile na Mars i svoje peto istraživačko vozilo.SAD su najavile planove za povratak na Mesec do 2024. godine. Program, nazvan Artemis, očekuje odlazak Amerikanaca na Mesec, što bi bilo prvo sletanje sa ljudskom posadom od 1972. godine.

Devičanska ostrva su najveća poreska oaza

Britanske prekomorske teritorije predvodile su listu najznačajnijih svetskih poreskih rajeva ispred Švajcarske, Holandije i Luksemburga, prema novoj studiji grupe Tax Justice Network, piše Gardijan.Britanska Devičanska ostrva rangirana su kao „najveća poreska oaza“, drugo mesto zauzimaju Kajmanska ostrva, dok su Bermudi na trećem.Ova lista rangira svaku zemlju na osnovu toga koliko intenzivno njeni poreski i finansijski sistemi dozvoljavaju multinacionalnim korporacijama da smanje oporezivu dobit.Ocenjujući poreski i pravni sistem svake zemlje, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Bermudi dobili su maksimalan rezultat od mogućih 100 poena.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušava veći deo poslednje decenije da postigne sporazum o pravilima koja sprečavaju utaju poreza bogatih pojedinaca i velikih korporacija.U izveštaju se navodi da su zemlje OECD-a odgovorne za 39 odsto utaje poreza u svetu. Nezavisne teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Džerzi, Gernzi i Ostrvo Men, odgovorni su za čak 29 odsto.Međutim, prema rečima direktora OECD-ovog centra za poresku politiku, izveštaj nije prepoznao napredak postignut poslednjih godina u podeli poreskih informacija i suzbijanju utaje poreza na ovim teritorijama.Britanske prekomorske teritorije i krunski posedi tvrde da se ne mogu smatrati poreskim oazama nakon njihovih pokušaja da suzbiju utaju poreza.Ali Tax Justice Network kaže da nastavljaju da omogućavaju „bekstvo kapitala“ iz mnogih najsiromašnijih država sveta, omogućavajući multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje poreza.Pored toga, G20 će u julu raspravljati o dogovoru o utvrđivanju minimalne poreske stope za digitalne usluge, omogućavajući zemljama u razvoju da prikupe delić profita koji su ostvarili tehnološki giganti.

United Grupa imenovala novog izvršnog direktora kompanije Forthnet

United Grupa objavila je danas da je imenovala Panajotis Georgiopoulosa za izvršnog direktora kompanije Forthnet, koji će preuzeti funkciju 1. aprila 2021. godine.Grčka telekomunikaciona kompanija Forthnet prošle godine zvanično je postala deo telekomunikacionog i medijskog operatora United Grupe, u okviru koje posluju i kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Georgiopoulos dolazi iz kompanije WIND, sa mesta Izvršnog direktora poslovnog segmenta. Pre kompanije WIND osam godina je radio u kompaniji Vodafon Grčka, prvo kao Direktor strategije, a zatim kao Direktor komercijalnih operacija.Pajanotis će zameniti Dimitriosa Celepisa, koji se od 1. aprila vraća na poziciju Finansijskog direktora kompanije.United Grupa, sa sedištem u Holandiji, je na grčko tržište ušla 2020. godine, preuzimanjem kompanije Forthnet, sa oko 1.000 zaposlenih i gotovo 1,4 miliona korisnika. Akvizicija je proširila tržište Grupe na osam zemalja širom Jugoistočne Evrope.Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe

EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana bloka, sa ciljem da umanji rizike koji proističu iz podataka EU koji su u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.Program nazvan „Digitalni kompas“ ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane „digitalno suveren“ izgradnjom “tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije“, navodi se u dokumentima.Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz bloka u rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Evropske unije u ekonomiji podataka.Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu, međutim EK kaže da očekuju „da će novim merama sve veći udeo podataka biti obrađen tamo gde se podaci generišu“.Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi „20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca“, pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Britanske luke i dalje nisu spremne za Bregzit

Niz britanskih luka poziva vladu da odloži uvođenje carine na robu uvezenu iz EU, rekavši da granični prelazi neće biti spremni za julski rok, dok carinski objekti koji se grade u unutrašnjosti zemlje takođe kasne sa rokom, piše britanski Gardijan.Izvoz u EU iz Velike Britanije podlegao je kontroli od 1. januara, ali je britanska vlada odlučila da odloži kontrolu uvoza do leta kako bi trgovcima dala vremena da se pripreme. Od 1. jula ministri očekuju da započne kontrola robe na više od 30 graničnih kontrolnih punktova, gde će se cariniti roba koja iz EU ulazi u Veliku Britaniju morem, železnicom ili vazduhom.Međutim, izgradnja nekih od ovih kontrolnih punktova tek sada je započela, i mnogi trgovci smatraju da infrastruktura neće biti spremna do 1. jula.Ovi granični prelazi moraju biti obezbeđeni tako da se inspekcija živih životinja, mesa i biljaka može odvijati bez rizika od kontaminacije, s veterinarima pri ruci koji će vršiti kontrolu. Oni takođe moraju da obezbede prostor za parkiranje teretnih vozila, što ih čini skupim i složenim za izgradnju.Britanska Nacionalna unija farmera (NFU) upozorava da bi trgovina stokom mogla da se zaustavi, jer nijedna luka na Kanalu ne planira postrojenja za carinu uvezenih domaćih životinja.Lučki operatori kažu da je kašnjenje delom rezultat komplikacija sa vladinim postupkom finansiranja ovih višemilionskih infrastrukturnih projekata.Portparol vlade Velike Britanije rekao je da „vlada preduzima sve mere da luke budu spremne za etapno uvođenje granične kontrole“, dodajući da blisko sarađuju sa lukama koje su dobile finansijska sredstva za izgrađnju potrebne infrastrukture.Lučki operateri su zabrinuti šta bi se dogodilo kada bi se vozila zaustavljala samo u lukama sa gotovim objektima.Takva situacija može poremetiti trgovinske tokove ili prouzrokovati prenatrpanost i kašnjenja u lukama koje imaju završena carinska mesta, zaključuju lučki operateri.

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu nego AstraZeneku ili Modernu

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu protiv korona virusa nego vakcine kompanija Astrazeneka i Moderna, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u toj zemlji, dok samo petina Poljaka smatra da država treba da kupi Sputnjik V. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove pozvala je članice EU da ne koriste rusku vakcinu pre nego što dobije dozvolu te agencije, piše Euractiv.Vakcinacija ruskom vakcinom je prihvatljiva za približno isti broj Slovaka kao i vakcinom Fajzer/Biontek, rezultat je istraživanja koju je agencija Fokus sprovela u februaru.Oko 55 odsto ispitanika je reklo da bi primilo vakcinu američko-nemačke kompanije, dok bi tu vakcinu odbilo oko 35 odsto Slovaka.Rusku vakcinu bi primilo 53 odsto Slovaka, više nego vakcinu Astrazeneka i Moderna, dok je 35 odsto ispitanika bilo protiv njene upotrebe.Premijer Slovačke Igor Matovič je, komentarišući rezulate istraživanja, rekao da je kupovina ruske vakcine bila presudni korak da se osigura da vakcinu primi oko pola miliona ljudi koji se inače ne bi vakcinisali.Odluka premijera da Slovačka kupi dva miliona doza Sputnjika V izazvala je najveću političku krizu od parlamentarnih izbora 2020 i oštre kritike njegova dva koaliciona partnera.Iako je ministar zdravlja prošle sedmice dao hitno odobrenje za rusku vakcinu, njena primena još nije počela, a Slovaci nemaju mogućnost da biraju koju će vakcinu dobiti.

Hrvatska: Prošle godine broj noćenja pao na nivo pre dve decenije

U komercijalnom smeštaju u Hrvatskoj, tokom 2020. godine boravilo je sedam miliona turista i to redstavlja pad , objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo portal Seebiz. Naglašava se da ti podaci predstavljaju pad od 64,2 odsto za samo godinu dana i skoro su isti kao pre 20 godina, kada je turizam bio daleko manje razvijen nego danas.Broj evidentiranih noćenja u Hrvatskoj kojih je tokom 2020. godine bilo 41 milion predstavlja smanjenje od 55,3 odsto u odnosu na 2019. godinu, koja je ujedno bila rekordna u istoriji hrvatskog turizma, baš po broju noćenja.Poređenja radi, tokom 2019. godine broj noćenja bio je 91 milion, što je predstavljalo rekord u istoriji turizma te zemlje.Prošle godine u Hrvatskoj je u komercijalnom smeštju je boravilo više stranih turista, pa je oko 5,5 miliona stranih turista došlo u Hrvatsku, uprkos ograničenim putovanjima zbog pandemije.Strani turisti ostvarili su 35,4 miliona noćenja i to je bio pad od 68, odnosno od 58 odsno u odnosu na prepanemijsku 2019. godinu.Pad fizičkog turističkog prometa u 2020. u komercijalnim smeštajnim objektima ipak su, kako se ocenjuje ublažili domaći turisti iz Hrvatske, kojih je bilo 1,5 miliona (pad od 34,2 odsto u odnosu na 2019. godinu).Domaći turisti su u Hrvatskoj ostvarili 5,4 miliona noćenja, što predstavlja smanjenje od 24 posto u odnosu na godinu pre korone.HRVATSKA SUFINANSIRA ENERGETSKU EFIKASNOST U PROIZVODNJI 2020. SE NAJVIŠE ODMARALI NEMCIProšle godine u Hrvatskoj je boravilo 1,5 miliona nemačkih turista, koji tradicionalno ostvaruju najviše noćenja među stranim turistima u toj zemlji (prošle godine 11,7 miliona noćenja stranih turista iz Hrvatske, što predstavlja pad od 40% u odnosu na 2019-tu).DZS napominje da Nemci najčešće posećuju Istru.Posle Nemaca, po broju noćenja, kako se ističe slede Slovenci, Poljaci, Česi, Austrijanci i Italijani.Region Istre je prošle godine bio najposećeniji, ali je imao 75% manje turista nego 2019. godine.Nakon Istre, po broju turista slede Primorsko-goranska i Splitsko-dalmatinska županija u kojim aje ukupno bilo nešto manje od 16 iliona noćenja.Dugogodišnji "šampion" hrvatskog turizma je Rovinj, koji je i u 2020. godini uspeo da zabeleži najviše noćenja među svim odredištima u Hrvatskoj, 1,7 miliona.Sa po 1,2 miliona noćenja slede ga Medulin i Poreč, dok je Dubrovnik imao 776 hiljada noćenja. Dubrovnik je imao najveći pad u broju noćenja od 82 odsto, dok je u ostalim nabrojanim mestima taj pad bio ili 50 ili 60 odsto u odnosu na broj noćenjaiz 2019. godine.

Lidl prodaje automobile u Nemačkoj

Lanac supermarketa Lidl nedavno je najavio prodaju automobila u Nemačkoj po diskontnim cenama, piše poslovni.hr. Lidl je već 2016. godine u rekordnom roku prodao Fiat 500. Sada pokušav...

Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina?

Vakcina protiv kovid-19 obećava povratak u normalniji život, ali je stvorila i globalno tržište vredno više desetina milijardi dolara godišnje za neke farmaceutske kompanije, piše list Guardian.Među najvećim dobitnicima biće Moderna i Pfizer - dve veoma različite američke farmaceutske kompanije, koje obe naplaćuju više od 30 dolara za dve doze. Moderna je osnovana pre samo 11 godina, nikada nije ostvarila profit i zapošljavala samo 830 zaposlenih pre pandemije. Pfizer vuče korene još iz 1849. godine, prošle godine je kompanija ostvarila neto dobit od 9,6 milijardi dolara i zapošljava skoro 80. 000 radnika.Drugi proizvođači lekova, poput britansko-švedske Astra Zeneke i američke farmaceutske kompanije Johnson & Johnson, obavezali su se da će svoje vakcine pružati na neprofitnoj osnovi dok se pandemija ne završi.Da li će tržišta za kovid vakcinu biti i dalje zavisi od toga da li će vakcina protiv kovid biti jednokratna ili će biti potrebna redovna vakcinacija, poput vakcine protiv gripa. Ali u bliskoj budućnosti očekuje se velika finansijska dobit, navodi list.Kad je reč o Fajzer vakcini koja je napravljena zajedno sa nemačkom kompanijom BioNTech, vlade širom sveta su naručile oko 780 miliona doza. SAD su naručile 200 miliona doza za 3,9 milijardi dolara, Evropska komisija 300 miliona), dok će 40 miliona doza ići preko Covax programa u zemlje sa nižim prihodima. Za dve doze u SAD treba izdvojiti ko 39 USD, a u EU košta oko 30 USD. Na trećem mestu po prihodima koje će ostvariti od prodaje biće JonsonJohnson & Johnson koji prvi na svetu pravi vakcinu u jednoj dozi. Na četvrtom mestu je Astra Zeneka.Kineska Sinovac firma je na petom mestu po procenjenoj prodaji. Kako navodi Guardian, ova kompanija je najavila da može da proizvede više od milijardu doza ove godine. Vakcina se u nekim kineskim gradovima prodaje po ceni od 60 dolara za dve doze.

Revizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicima

Revizori EU-a ispituju koliko su se poštovala prava putnika u avio saobraćaju tokom pandemije uzrokovane COVID-19, saopštio je Evropski sud revizora. Sud podseća da su aviokompanije do...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.