img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EU: Ukinuti testove i karantin za vakcinisane turiste

Evropska komisija predložila je članicama Evropske unije da vakcinisani putnici budu izuzeti od testiranja ili karantina kada putuju iz jedne u drugu EU zemlju, preneo je Euractiv. EU je svoje članice pozvala i da ublažavaju protivpandemijske mere u skladu sa procesom vakcinacije.EU je već postigla dogovor o takozvanim digitalnim Covid 19 sertifikatima. Uz pomoć njih će moći da se utvrdi da li je neko primio vakcinu, da li ima antitela na koronu, kao i da li mu je PCR test bio negativan. Šema po kojoj će sve to da funkcioniše, trebalo bi da bude gotova do 1. jula.EU smatra da bi od ograničenja tokom putovanja trebalo da se izuzmu ljudi koji su potpuno vakcinisani 14 dana pre putovanja.EU komesar za pravosuđe, Didije Rejndrs rekao je da je to samo preporuka za EU članice, pa je naglasio da one na kraju same treba da odluče o tome koja pravila za prijem putnika će primenjivati.Rejndrs je dodao da će članice same odlučivati o tome da li će bez PCR testova ili karantina primati putnike koji su primili samo jednu dozu vakcine.MALTA PRVA ZEMLJA EVROPE SA KOLEKTIVNIM IMUNITETOM NA KORONU Kako je najavljeno, ljudi koji su se oporavili od Covida 19 trebalo da budu izuzeti od ograničenja ulaska u neku zemlju u roku od 180 dana. Komisija je takođe predložila da pouzdaniji, ali skuplji PCR testovi treba da važe 72 sata, a brzi antigenski testovi 48 sati.Deca koja nisu vakcinisana ne bi trebalo da se podvrgavaju karantinu ako putuju sa roditeljima koji su od njega izuzeti. Deca sa navršenih šest ili više godina mogu da se podvrgnu testovima.Evropska komisija je takođe predvidela i mogućnost da se ograničenja prilikom putovanja hitno uvedu za eventualne pandemijski kritične zemlje.Procenjuje se da je polovina odraslih građana u EU primila prvu dozu vakcine. Jedna od 27 EU članica, Malta, nedavno je saopštila da je uspela da imunizuje 70% svoje populacije od korona virusa.

Svet

PayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta

Korisnici onlajn platforme za plaćanje PayPal do sada su mogli samo da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. PayPal će im uskoro omogućiti da šalju kriptovalute jedni drugima, kao i da ta sredstva prebacuju van platforme, piše portal Startit.Kako navode iz kompanije, za to će se koristiti privatni digitalni novčanici, ali i servise poput Coinbase-a. Međutim, kompanija za sada nije pružila detalje o tome kada će nova usluga postati dostupna.PayPal je krajem prošle godine prvi put počeo da dozvoljava korisnicima u SAD-u da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. Do sada se za infrastrukturu koja je neophodna u tim transakcijama PayPal oslanjao na onlajn platformu Paxos.Moguće je da će i nadalje nastaviti saradnju sa njim, ili drugim kripto kompanijama, koje će se baviti integracijama sa digitalnim novčanicima van platforme.Međutim, postoji mogućnost da će PayPal izgraditi sopstvenu infrastrukturu uz pomoć kompanije za kripto bezbednost Curv, koju je kupio početkom ove godine. VENMO U CENTRU ISTRAGE ZBOG PRAKSE NAPLAĆIVNAJA DUGOVA Poslednjih meseci, izvršni direktor PayPala Den Šulman uvideo je da je oblast kriptovaluta važan deo poslovanja te kompanije. On je nedavno rekao da kripto tehnologije imaju ogroman potencijal i da mogu da smanje troškove novčanih transfera, posebno u zemljama u razvoju, kao i da prošire dostupnost finansijskih usluga. Deluje da PayPal ima ozbiljne ambicije da se dodatno proširi na tržište kriptovaluta. Postoje glasine da kompanija planira da lansira sopstveni stablecoin, digitalnu valutu čija je vrednost vezana za neki dekretni novac ili robu kojom se trguje na berzi.Predstavnici kompanije nisu se detaljnije bavili ovim pitanjem, niti su demantovali glasine, ali su napomenuli da bi platforme poput PayPala mogle ponuditi najbolji mehanizam kojim bi centralne banke mogle da distribuišu svoje digitalne valute.Nova odluka rukovodstva PayPala dolazi u vreme kada je potražnja za kripto uslugama znatno veća od očekivane.

Svet

EU predstavlja svoj digitalni novčanik

Nova aplikacija će građanima Evropske unije omogućiti siguran pristup privatnim i javnim uslugama sa jednim identifikacionim kodom putem mobilne aplikacije Digitalni novčanik, prenosi Financial Times. Očekuje se da će aplikacija građanima štedeti vreme jer za mnoge usluge neće morati da čekaju u redovima.Digitalni novčanik EU predstavlja kao sigurna aplikacija koja će čuvati podatke o plaćanju, kao i lozinke korisnika. Korišćenje će biti moguće za svih 27 zemalja EU članica.Putem nove aplikacije moći će da se koriste usluge javnih institucija, ali i da plaćaju računi za komunalne usluge. Pristup aplikaciji, odnosno identifikacija korisnika biće moguća putem otiska prsta ili skeniranjem mrežnjače oka.Aplikacija će služiti i za čuvanje dokumenata građana, poput vozačke dozvole, a upotreba aplikacije neće biti obavezna.Međutim, građani koji se odluče da koriste aplikaciju moći će da koriste sigurne digitalne usluge i imaće fleksibilan pristup određenim uslugama u periodu nakon pandemije korona virusa.Da bi zaštitili građane, EU zvaničnici će doneti pravilo po kome kompanije neće moći da pristupaju podacima korisnika i da ih koriste u bilo kojoj drugoj komercijalnoj aktivnosti, kao što je reklamiranje svojih proizvoda.HRVATSKA: S NOVOM LIČNOM KARTOM I NA PREGLED KOD LEKARA Trenutni sistem koji je aktuelan u EU je primenjen u svega 19 zemalja koje su uvele ili uvode digitalne identifikatore građana. Napominje se da će članice EU na kraju same odlučiti kako da primene novi sistem.U EU upravi se nadaju da će povećana digitalna pismenost i povećana upotreba digitalnih alata tokom pandemije pomoći u jačanju novog sistema.Primena Digitalnog novčanika biće moguća i u rentakaru, odnosno prilikom iznajmljivanja automobila: pomoću svog digitalnog novčanika verifikovaće se identitet korisnika i izdaće mu se elektronski ključ za automobil. Prednost toga je što nema čekanja u redovima i značajno se štedi vreme.Očekuje se da će aplikacija Digitalni novčanik u EU biti potpuno operativna za oko godinu dana.

Svet

Nemačka građanima daje 1.200 evra mesečno bez ikakvih uslova

Od danas pa u naredne tri godine stotinak odabranih Nemaca primaće takozvani "bezuslovni osnovni dohodak", u iznosu od 1.200 evra, bez ikakvih radnih obaveza prema isplatiocu tih prihoda, prenosi Dojče vele. Reč je o eksperimentu koji treba da utvrdi da li su ljudi manje izloženi pritiscima, ako im se unapred obezbede osnovna sredstva za život.Za projekat pod nazovom "Moj osnovni dohodak" prijavilo se više od dva miliona ljudi u Nemačkoj, ali je na kraju odabrano 122 učesnika projekta. Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade bilo šta što im je po volji.Jedino će morati da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija.Dodatnih 1.380 ljudi izabrano je nasumično da takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci. Međutim, oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme koje je utrošeno na popunjavanje tih obrazaca."Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?", kaže Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.FINAKI EKSPERIMENT SA OSNOVNIM DOHOTKOM POBOLJŠAO  BLAGOSTANJE GRAĐANA Sve to prema njegovom mišljenju može da se utvrdi u tom opsežnom eksperimentu dodele bezuslovnog dohotka. Mnogi tvrde da neki od najbogatijih ljudi nisu razmišljali o finansijskom riziku onda kada su osnivali svoje kompanije, kao i da je to najverovatnije jedan od razloga za njihov uspeh.Novac za projekat obezbedilo je oko 150 hiljada privatnih donatora, a  učesnici projekta neće morati da se prijave za plaćanje poreza zbog ostvarivanja tih prihoda.Reč je o ukupnoj sumi od 43.200 evra po učesniku, odnosno od oko 5,2 miliona evra ukupno. Projekat je inače pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.Inicijatori "Mog osnovnog dohotka" uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.Učesnici sličnog eksperimenta u Finskoj, koji uključuje automatske i bezuslovne novčane isplate svim građanima, doživljavali su manji stres u odnosu na grupu lkjudi koji nisu imali, odjavljeno je prošle godine nakon projekta koji je u toj zemlji bio podržan od strane institucija Evropske unije.

Svet

Lidl otvara radnje u osam severnomakedonskih gradova

Nemačka komnpanija Lidl otvoriće supermerkete u osam gradova u Severnoj Makedoniji, saopštila je vlada te zemlje. Vrednost te investicije je 300 miliona eura. Trenutno se pregovara o lokacijama, prvo u Skoplju.Za sada je poznato da će jedna od radnji biti otvorena u  glavnom gradu, Skoplju, dok se o lokacijama drugih radnji i dalje pregovara."Važno je da postoji obaveza investitora da kupuje i prodaje domaće poljoprivredne i konditorske proizvode, kao i sve vrste proizvoda koji su konkurentni za sva tržišta Lidla u jugoistočnoj Europi", rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.Lidl je u Srbiji svoje prve supermarkete otvorio 2018. godine i od tada beleži dobre rezultate u poslovanju. U poslednje vreme Liodl lanac svojih prodavnica širi i u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada.Mnogi građani Severne Makedonije inače dolaze u Srbiju, kako bi pazarili u Lidlovim prodavnicama.Lidl u svojoj ponudi u Srbiji ima oko 150 proizvoda sa žigom Čuvarkuća, saopštila je nedavno Privredna komnora Srbije (PKS). Taj žig nije lako dobiti jer 80% vrednosti robe sa tom oznakom mora da bude proizvedeno u SrbijiLIDL PRODAJE AUTOMOBILE U NEMAČKOJLIDL ĆE NASTAVITI DA ŠIRI MREŽU SVOJIH PRODAVNICA U SRBIJI

Svet

Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici

Podaci pokazuju da se broj novorođenih u Kini koja je najmnogoljudnija zemlja na svetu drastično smanjio, piše The Tuardian. Zbog toga su kineske vlasti odlučile da menjaju dosadašnju populacionu politiku i bračnim parovima dozvole da imaju najviše troje dece.Prema zvaničnim podacima, broj novorođenih u Kini je ispod nivoa potrebnog za stabilno održanje broja stanovnika. Prošle godine je bilo 12 miliona novorođenih beba, 2,65 miliona manje nego 2019. godine, što predstavlja pad od 18%.Kina poslednjih godina inače ima najsporiji rast stanovništva od početka šezdesetih godina prošlog veka i pored toga što je 2015. godine napustila populacionu politiku kojom je bračnim parovima dozvoljeno da imaju samo jedno dete.Taj potez imao je za cilj da spreči naglu demografsku krizu u Kini, zemlji u kojoj je od 2010. do 2020. godine broj stanovnika porastao na 1,4 milijarde. Taj rast godišnje je iznosio 0,53%, što je manje u poređenju sa 0,57% koliki je bilo u periodu od 2000. do 2010. godine.Više od 35 godina, Kina je sprovodila kontroverznu "politiku jednog deteta" koja je bila nametnuta kako bi se zaustavio nagli porast broja stanovnika.DO 2035. GODINE 100 MILIONA RADNIKA MANJE U KINI Politiku po kojoj jedna porodica može da ima najviše dvoje dece, kako se navodi otežali su visoki troškovi odgajanja dece u kineskim gradovima. Ta činjenica je mnoge parove odvratila i od same ideje da zasnuju porodicu.Prmema trenutnom zakonu svi bračni parovi u Kini koji imaju troje dece dužni su da plate novčanu kaznu, kao i administrativne takse koje su 10 puta veći od uobičajenih.Vest o promeni populacione politike u Kini prenela je kineska državna novinska agencija Ksinhua, nakon sastanka kineskog partijskog rukovodstva kojim je rukovodio kineski predsednik Si Đinping.Demografi smatraju da najavljene promene neće bitnije uticati da se zaustavi aktuelni trend opadanja broja stanovnika Kine.Jedan od problema sada već napuštene politike "jedna porodica - jedno dete" je i taj što o dvoje ostarelih roditelja teže brine jedan njihov potomak. Njemu je sigurno teže da brine o njima i o svojoj porodici nego onima koji imaju dvoje ili više dece.

U prva tri meseca 2023. svetska robna razmena je porasla za 1,9

Svet

Projekcija: Globalni privredni rast ove godine 5,8 odsto

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) povećala je prognozu rasta globalne ekonomije na 5,8% za ovu godinu i na 4,4 procenta za 2022, prenosi novinska agencija Rojters.U prethodnom izveštaju iz marta, OECD je predviđala rast globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,6% u 2021. godini i od 4% u idućoj, prenosi Rojters.Aktivnost svetske privrede se vratila na nivo pre pandemije, ali još uvek nije dostigla stopu rasta koja je bila predviđana pre globalne zdravstvene krize, navodi organizacija sa sedištem u Parizu u svojoj novoj publikaciji:"Svetska ekonomija se kreće ka oporavku ali uz dosta prepreka na tom putu. I dalje postoji povišen rizik da ne bude postignut dovoljan rast nakon pandemije ili da on ne bude široko rasprostranjen", piše u uvodniku publikacije glavna ekonomistkinja OECD-a Lorans Bone.Naglašava se da je kampanja vakcinacije omogućila naprednim ekonomijama da postepeno ponovo otvore poslovanje. OECD smatra da sporo sprovođenje vakcinacije i nove epidemije kovida Covid 19 sputavaju oporavak mnogih ekonomija u usponu.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRPSKE PRIVREDE KINA USPEŠNIJA OD AMERIKEOECD sada prognozira rast američkog BDP-a od 6,9% u ovoj godini, za 0,4% više nego ranije. Napominje da će ekspanziju podstaći paket stimulativnih mera države koji je vredan više hiljada milijardi dolara. Stopa rasta u Sjedinjenim Državama je za 2022. godinu blago smanjena sa prvobitnih 4 na 3,6%.U novom izveštaju OECD-a je snažno povećana projekcija rasta Kine za ovu kao i za sledeću godinu. Prema toj prognozi, kineska ekonomija će ove godine porasti za 8,5% (u martu predviđano 7,8%), a u 2022. godini će zabeležiti rast od 5,8% (martovska procena je 4,9%).OECD preporučuje da centralne banke u naprednim zemljama održe relaksirane finansijske uslove i da tolerišu prekoračenja ciljane stope inflacije.Vlade bi trebalo da nastave da podržavaju domaćinstva i kompanije sve dok se ne postigne dovoljno široka globalna rasprostranjenost vakcinacija da zaštiti najotvorenije sektore, dodaje se u izveštaju OECD.

Svet

Fortenova ponudila 36 evra po deonici Merkatora

Fortenova grupa objavila je ponudu za preuzimanje Merkatora (Mercator) od 36 evra po jednoj deonici, preneo je portal Index.hr pozivajući se na pisanje slovenačkih medija. Naglašava se da isplata bila u gotovini.Fortenova od druge polovine aprila u svom vlasništvu ima 88.1% deonica slovenačkog trgovačkog lanca Merkator.U današnjem broju slovenačkog lista Delo objavila je ponudu za preuzimanje preostale 724.764 deonice Merkatora koje nisu u njenom vlasništvu.Cena koju nudi Fortenova za deonicu Merkatora je 36 evra, što je za tri evra više od zadnje ponuđene cene, po kojom se krajem prošle nedelje trgovalo deonicama tog trgovačkog lanca na Ljubljanskoj berzi. Nezvanična računica pokazuje da bi, ako bi svi preostali dioničari prihvatili ponudu, Fortenova preuzimanje Merkatora platila oko 26 milijuna evra. FORTENOVA PREUZELA MREKATOR I OTPLATILA NJEGOV DUG Ponuda za preuzimanje važi do 23. juna, a Fortenova nije postavila prag za uspeh ponude jer već ima udeo veći od 50% u Merkatoru, prenose slovenački mediji. U drugoj polovini aprila je s bivšeg Agrokora na Fortenova grupu prebačeno 69.57% deonica Poslovnog sistema Merkator, čime je Fortenova postala vlasnica 88.1% deonica Merkatora.U isto vreme se odvijao i proces refinansiranja Merkatorovog zaduženja kod 55 banaka od strane Fortenova grupe u ukupnom iznosu od 385 miliona evra. Fortenova grupa preuzela je poslove propale kompanije Agrokor koja je kupila Merkator 2014. godine. Fortenova je kasnije preuzela i Merkator, nakon što je otplatila njegov dug.

Svet

Ruske firme više ne smeju da izveštavaju strane revizore

Ruske kompanije prema nedavno donetoj vladinoj uredbi ograničene u pružanju informacija i dokumenata stranim revizorima ili revizorskim kućama. Promene se tiču više pravnih subjekata, iako su na prvom mestu u izveštavanju trebala da spreče preduzeća odbrambene industrije i onih koja su aktivna u javnim nabavkama za sektor odbrane, kompanije koje se bave vojno-tehničkom saradnjom, ili onih koje su pod stranim sankcijama, prenosi CMS Law.Uredba će takođe uticati na širok spektar učesnika na finansijskom tržištu (npr. banke, nebankarske kreditne organizacije, specijalizovane depozitarne kompanije, osiguravajuća društva, nedržavni penzioni fondovi, mikrofinansijske i klirinške organizacije) i izdavaoce hartija od vrednosti (dakle sva akcionarska društva).Kao rezultat izmena i dopuna, gore pomenuta preduzeća neće imati pravo na pružanje pristupa određenim informacijama ako njihovog revizora (bilo da je to fizičko lice ili organizacija) direktno ili indirektno kontrolišu strani subjekti ili ako su takva lica članovi ista grupa kao i revizor.Uredba je pokrenula snažnu reakciju poslovne zajednice. Neki od njenih predstavnika tumačili su uvođenje ovih ograničenja kao potpunu zabranu saradnje sa revizorima koji rade pod najvećim stranim brendovima.Drugi predstavnici su zaključili da Uredba neće uticati na ovu kategoriju revizora, objašnjavajući da se često poslovni model revizora koji posluju pod stranim brendovima zasniva na franšizama i ne uključuje nikakvu kontrolu stranih subjekata.U tom kontekstu, Ministarstvo finansija je objasnilo da postojanje takvih ograničenja ne znači potpunu zabranu saradnje sa stranim revizorskim kompanijama.Pojašnjenje je malo smanjilo stepen zabrinutosti zbog usvajanja Uredbe, ali ostavlja otvorena mnoga pitanja o tome kako će se u praksi pridržavati njenih ograničenja.U međuvremenu, kompanije pogođene ograničenjima treba da razgovaraju sa revizorima o mogućim načinima ublažavanja istih.

Svet

Zbog restrikcija struje Iran zabranjuje rudarenje kriptovaluta

Iranska vlada najavila je da će zabraniti rudarenje bitkoina (bitcoin) i drugih kriptovaluta, najavio je predsednik te države Hasan Rohani, prenosi SEEbiz. Rudarenje kriptovaluta označava se kao glavni razlog za nestanak struje u brojnim iranskim gradovima.Zabrana stupa na snagu odmah i bit će na snazi do 22. rujna, rekao je Rouhani za državnu TV, u najnovijem znaku odbijanja popularne digitalne valute.Iranska prestonica Teheran i nekoliko drugih velikih gradova suočili su se sa višestrukim dnevnim prekidima u snabdevanju strujom tokom nekoliko poslednjih meseci.Predstavnici države za restrikcije krive za nestašicu prirodnog gasa, dugotrajnu sušu koja je ometala rad hidroelektrana, a sve više i rudarenje bitkoina.Većina potrošene energije zbog rudarenja bitkoina dolazi zbok aktivnosti ilegalnih rudara ili onih koji rade bez licenci, kažu predstavnici irenske vlade.To je podstaklo nacionalnu akciju suzbijanja ilegalnih rudara, kao i privremene prekide struje na legalnim farmama bitkoina, jer je porasla potrošnja struje.ILON MASK: RUDARENJE ASTEROIDA VREDNIJE OD CELOKUPNE EKONOMIJE Povećana potrošnja struje, kako se dodaje, povezana je i sa češćima radom od kuće zbog pandemije koronavirusa.Kako temperature u zemlji rastu, potrošnja struje poslednjih nedelja bila je toliko velika da su se neke zdravstvene ustanove borile sa radom svojih hladnjača za vakcine protiv Covida 19.U januaru je iranska policija zaplenila gotovo 50 hiljada strojeva za rudarenje bitkoina koji su ilegalno koristili subvencionisanu električnu energiju.Rudari kriptovaluta su trošili 95 megavata na sat po jeftinim cenama koje subvencioniše država, pomažući državnoj  elektroenergetskoj kompaniji Tavanir.KINA ZABRANJUJE OPERACIJE SA KRIPTOVALUTAMA

Svet

Hrvatski IT gigant planira da izađe na Zagrebačku berzu

Hrvatska IT kompanija Span objavila je poziv za skupštinu svojih deoničara na kojoj će se odlučivati o plasmanu njenih deonica na Zagrebačku berzu, prenosi Poslovni.hr. Tako su višegodišnje najave te kompanije konačno dobile konkretan oblik.U Spana nisu mogli da otkriju više detalja o izlasku na berzu, dodajući kako ne mogu ništa komentirati prije donošenja skupštinske odluke.Za sada je nepoznato koliko će deonica plasirati na berzu i po kojoj ceni, kao i koliko kapitala nameravaju da prikupe. Inače, kompanija u trezoru raspolaže sa 34,6% vlastitih deonica, koje može da ponudi ulagačima, bez potrebe za izdavanjem novih.Prema podacima Središnjeg klirinško depozitarnog društva (SKDD), vlasništvo nad kompanijom uglavnom je u rukama vodećih njenih ljudi. Najveći dioničar sa 35,9 posto dionica je predsednik Uprave Nikola Dujmović.STUDENTI U HRVATSKOJ ŠKOLARINU MOGU PLATITI I U KRIPTOVALUTAMA Članovi Uprave Damir Bočkal i Marijan Pongrac drže  po 7,7% deonica, a predsednik Nadzornog odbora Jasmin Kotur 3,7. Članovi Uprave Saša Kramar i Dragan Marković vlasnici su 1,9, odnosno 1,55% deonica.Prvi čovek Spana treće najveće softverske kompanije i jedne od 10 najvećih IT kompanija u Hrvatskoj, Nikola Dujmović više puta je u poslednjih nekoliko godina najavljivao kako bi kompanija mogla da izađe na berzu.Poslednji puta to je ponovio u decembru prošle godine. Kako su tada preneli mediji, Dujmović bi prikupljenim kapitalom želeo da finansira akvizicije kojima bi poslovanje proširio na zapadna tržišta.  Span je prošlu godinu zaključio sa 6,5 miliona kuna dobiti koju će rasporediti u zakonske rezerve i takozvanu "zadržanu dobit" (akumulirana ili neraspoređena zarada od početka njenog sticanja).

Svet

Francuzi željni bioskopa nakon korone

Francuski bioskopi bili su zatvoreni prethodnih šest meseci zbog pandemije, ali su spektakularno ponovo počeli da rade jer su privukli 2,1 miliona posetilaca za samo šest dana, preneo je Seecult.  Velika posećenost posebno je upečatljiva jer i dalje važe ograničenja koja se tiču broja publike u ustanovama kulture, pa je dozvoljena popunjenost svega 35% kapaciteta i to do 21 sat.U francuskim bioskopima, prema navodima časopisa Varajeti, trenutno nema američkih blokbastera, ali publika ima priliku da pogleda kritičarski hvaljene filmove, poput Bye Bye Morons Albera Dipontela (Albert Dupontel), koji je osvojio sedam nagrada Cezar, francuske verzije Oskara.Taj film je jedan od nekoliko filmova koji su se ponovo našli u bioskopima, uz dramu DNA (Maiwenn) iz programa prošlogodišnjeg Kanskog festivala, Još jednu turu oskarovca Tomasa Vinterberga, Slalom (Charlene Favier), kao i film Garçon Chiffon (Nicolas Maury).Japanski anima film Demon Slayer: Mugen Train našao se na drugom mestu gledanosti, kao i Tom and Jerry i Mandibles (Quentin Dupieux).Trenutna poseta bioskopima u Franscuskoj znatno je veća nego godinu dana ranije, kada su dvorane ponovo otvorene posle prvog karantina u junu. Tada je trebalo deset dana za milion poseta.BIOSKOPI U SRBIJI ZBOG KORONE IZGUBILI OKO 20 MILIONA EVRA Sada je prodato oko 1,6 miliona karata od srede do nedelje, što je 23% manje nego tokom prosečnog vikenda između 2015. i 2019. godine. Međutim, tada nije bilo pandemijskih ograničenja.U ponedeljak, kada je bio praznik u Francuskoj, poseta je bila 200% veća nego tokom prosečnog dana u maju između 2015. i 2019.U Nemačkoj bioskopi još ne rade, u Španiji je poseta 72% manja nego 2019. godine, a u Italiji 80%. U Velikoj Britaniji je oko 20-30% manje posetilaca bioskopskih projekcija nego u maju 2019.Francuska ima najveći broj bioskopskih ekrana po broju stanovnika, više od 6.000 u Evropi, a tradicionalno važi za evropsku naciju sa najvećim brojem filmofila.Očekuje se da će poseta i dalje rasti do potpunog otvaranja, koje je predviđenogž za 30. jun, posebno što se pred velikim platnom očekuju i dobitnici Oskara Otac sa Entonijem Hopkinsom i Olivijom Kolman, kao i Žena koja obećava Emeralde Fenel.Bioskopi u Srbiji takođe rade, a prošle godine, prema podacima iz septembra, zbog korone su izgubili oko 20 miliona evra.BIOSKOPI NA OTVORENOM U BEOGRADU

Svet

Malta prva zemlja Evrope sa kolektivnim imunitetom na koronu

Malta je uspela da vakciniše 70% svoje odrasle populacije najmanje jednom dozom vakcine protiv korona virusa, prenela je agencija Rojters. Ta država je tako postala prva zemlja članica Evropske unije koja je postigla kolektivni imunitet protiv Covida 19.Država koja se sastoji iz nekoliko malih mediteranskih ostrva imala je u proseku tri nova slučaja virusa svakog dana tokom protekle nedjelje, sa 0,2% pozitivnih testova."Na Malti se svakih pet sekundi primi po jedna vakcina", rekao je ministar zdravlja u Vladi Malte, Kris Fern.On je rekao da je 42% odrasle populacije na Malti primilo dve doze vakcije protiv korona virusa.Kako se navodi, trenutno mogu da se vakcinišu svi stanovnici Malte koji su stariji od 16 godina. Fern je rekao da će se deca stara 12 i više godina takođe vakcinisati kada organi EU koji su zaduženi za zdravstvo daju zeleno svetlo za taj korak.EU NA KORAK OD UVOĐENJA KOVID-SERTIFIKATA ZA PUTOVANJA Takođe, on je najavio da će obavezno nošenje maski na otvorenom biti ukinuto 1. jula za vakcinisane ljude i ta odluka će trajati sve dok je epidemiološka situacija stabilna.Zdravstvene Malte vlasti ranije su najavile da nošenje zaštitne maske više neće biti obavezno na plažama od 1. juna.Na Malti, zemlji u kojoj živi i radi dosta građana Srbije, kao i Severne Makedonije, ukinuta su epidemiološka ograničenja za teretane i bazene.Radno vreme restorana, koji su ranije radili do 17 časova, produženo je do ponoći.

Svet

Hrvatska: S novom ličnom kartom i na pregled kod lekara

Za dva meseca u Hrvatskoj će biti dostupne nove lične karte, prenosi portal Index.hr. Građani će moći da ih koriste i kao zdravstvene knjižice, a biće im na raspolaganju i mobilna aplikacija koja će omogućiti korišćenje ličnih karata na mobilnim telefonima ili tabletima. Novi Zakon o ličnim kartama u Hrvatskoj, kako se navodi, stupa na snagu 2. avgusta i donosi brojne novine.Pored novog izgleda, nove lične karte sadržaće, biometrijske identifikatore građana, odnosno prikaz lica i dva otiska prsta.Na poleđini lične karte, kako stoji u Pravilniku, ostaće prostor za unos podataka o matičnom broju osiguranika uz obavezno zdravstveno osiguranje, što znači da će nova lična karta moći da se koristi umesto zdravstvene knjižice.Nove lične karte u Hrvatskoj moći će u potpunosti da zamene pasoš i da se koriste u svim zemljama, ne samo u zemljama EU, naglasio je MUP Hrvatske.NALED: UKINUTI ZADRAVSTVENE KARTICE, DOVOLJNE SU ČIPOVANE LIČNE KARTE LIČNE KARTE I NA MOBILNIM TELEFONIMAKako se naglašava stvaraju se i tehnički preduslovi za upotrebu elektronskih funkcionalnosti kartice na drugim uređajima, mobilnim telefonima i tabletima, a ne samo na računarima.Nakon preuzimanja nove lične karte, građani moći da aktiviraju svoju digitalnu karticu na portalu www.eid.hr u svega tri koraka:- prijavom na portal i promenom lozinke;- preuzimanjem besplatnog softverskog paketa i uputstva za aktiviranje elektronskog dela lične karte;- aktiviranjem elektronskog dela i promenom početnog PIN-a.Posle toga, građani će moći da preuzmu mobilnu aplikaciju koja će omogućavati lako prijavljivanje u sistem e-Građani, kao i važeće elektronsko potpisivanje putem mobilnih telefona ili drugih uređaja, poput tableta.U tim slučajevima, kako se navodi u novom zakonu, aplikacija će moći da zameni potpis na ličnoj karti.Prema Uredbi Evropske unije, nove lične karte će imati i dvoslovne oznake države koja je izdaje karticu u plavom pravougaoniku i biće okružena sa 12 žutih zvezdica.Otisci prstiju neće se uzimati deci mlađoj od 12 godina, a propisano je da rok za postepeno ukidanje ličnih karata koje ne ispunjavaju nove kriterijume bude deset godina.Nove lične karte će važiti pet godina, a ona koja je izdata osobama starijim od 70 godina važiće 40 godina.Biće moguće da bilo koji roditelj podnese zahtev i preuzme ličnu kartu svog deteta, a predviđa se i obaveza pribavljanja lične karte za osobe koje su navršile 16 godina.Lične karte će prema novom zakonu morati da imaju i osobe kojima je sud dozvolio sklapanje braka, kao i oni ljudi kojima je dozvoljeno da borave u Hrvatskoj.U Srbiji je ukidanje zdravstvenih kartica, odnosno knjižica, predlagala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj još 2019. godine u 11-tom izdanju svoje Sive knjige.Ta organizacija tada je tvrdila da su za korišćenje zdravstvenih usluga dovoljne lične karte sa čipovima, a da su nove zdravstvene kartice suvišne.

Svet

Korona-test na dah, kao alko-test

Singapurska kompanija Breathonix predstavila je izdisajni test (breath test), sličan alko-testu koji koristi saobraćajn policija, za koji tvrde da može detektovati prisustvo koronavirusa u roku od jednog minuta, prenosi CNA.Tamošnja Uprava za zdravstvene nauke (Health Sciences Authority) je dala preliminarnu dozvolu za upotrebu testa, a probe novog medicinskog rešenja će se koristiti na kopnenom prelazu u grad-državu, uz nadzor Ministarstva zdravlja.BreFence Go radi tako što detektuje čestice koje nastaju tokom biohemijskih reakcija u telu, a baziran je a tehnologiji za otkrivanje raka, koji Breathonix trenutno predstavlja.Varijanta sistema za otkrivanje COVID-19 je prošao klinička ispitivanja na tri lokacije između juna 2020. i aprila ove godine.Kao glavnu prednost ovog medicinskog rešenja proizvođač nga mogu primenjivati i ljudi koji nemaju medicinsko obrazovanje.Za sada, pojedinci za koje su izdisajnim testom utvrdi da su kovid-pozitivni moraće da infekciju potvrde PCR testom.

Svet

Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Stare aborižinske pećine u klisuri Juukan Gorge u Zapadnoj Australiji koje je pre tačno godinu dana uništila rudarska kopmpanija Rio Tinto i dalje su nezaštićene, piše The Guardian. Taj incident koji je ispratila svetska javnost, pokrenuo je pitanje zakonskog definisanja kulturnog nasleđa starosedelaca Australije.Incident u kome su stare pećine uništene miniranjem dogodio se 24. maja 2020, na lokaciji rudnika gvožđa.Ugled Rio Tinto zbog incidenta koji se dogodio pre godinu dana u Zapadnoj Australiji je narušen, ali su zakoni, politika kao i odnosi moći koji su do njega doveli uglavnom ostali nepromenjeni.Vlada Zapadne Australije odbila je da se obaveže da moratorijumom zaustavi uništavanje lokaliteta na kojem se nalazi drevna kulturna baština australijskih aboridžina, uprkos preporukama saveznih državnih organa.Kako se naglašava, još ne postoji zakonska garancija da lokacija u klisuri Juukan ne može da bude ponovo uništena.Novi ministar za poslove sa aboridžinima, Stiven Davson, izjavio je da će se zakoni o aboridžinskom nasleđu naći u  parlamentu tokom druge polovine 2021. godine.Do tada će važiti trenutni sistem koji omogućava da korisnici zemljišta, kao što su rudarske kompanije, mogu da zatraže dozvolu za izvođenje radova na mestima koja su registrovana kao aboridžinsko nasleđe i naruše njihov izgled.Davson je objasnio da će se određeni članovi novog zakona odnositi na širok spektar aktivnosti i radova, uključujući i nadogradnju puteva. Cilj je kako se dodaje da se zaštiti nasleđe naroda starosedelaca Australije, odnosno da takvim projektima ne dolazi do incidenata poput prošlogodišnjeg u klisuri Juukan Gorge.Ove godine, kako se navodi, data su dva odobrenja kompaniji Fortescue Metals Group koja želi da nadogradi putnu infrastrukturu u svom rudniku gvožđa u regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji.Tradicionalni vlasnici klisure Juukan, aboridžinske zajednice Puutu Kunti Kurrama i Pinikura, izrazili su sumnju da će novi zakon sprečiti neku eventualnu buduću tragediju.BBC: RIO TINTU NALOŽENO DA OBNOVI ABORIDŽINSKE PEĆINE U AUSTRALIJI "Rio Tinto je uništio sveto mesto u klisuri Juukan, jer su im zakoni to dozvoljavali, a ljudi koji su odgovorni za razvoj i nadgledanje tih zakona nisu ih zaustavili", rekla je Carol Meredith iz kompanije PKKP Aboriginal Corporation.Kao jedno o rešenja pominje se i pravo veta na planirane radove kojim bi se sprečilo uništavanje kulturnog nasleđa. Ono bi se dodelilo tradicionalnim vlasnicima zemljišta, u ovom slučaju aboridžinima.Parlamentarni predstavnici ukazuju i na činjenicu da australijski Zakon o zemljišnim pravima, u teoriji, tradicionalnim vlasnicima pruža mogućnost da se usprotive i kažu "ne" nekom projektu.Međutim, kako se dodaje, pregovore domorodaca sa rudarskim kompanijama reguliše Zakon o zavičajnom naslovu (Native Title Act) koji nije efikasan za zaštitu kulturne baštine.Sa druge strane zastareli zakoni Zapadne Australije daju ovlašćenje kompanijama da uništavaju životnu sredinu na svojim gradilištima, bez mogućnosti da ih neko u tome zaustavi.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE "Kada imate tako velike i prestižne kompanije kao što je Rio Tinto, koje smatraju da mogu i da treba da unište kulturno nasleđe u klisuri Juukan, onda vam je potreban odgovarajući zakon", rekao je Džejms Ficdžerald iz Australazijskog centra za korporativnu odgovornost.On je rekao da je globalna reakcija koja je ispratila prošlogodišnji incident iznenadila vladu Zapadne Australije, kao i celokupnu rudarsku industriju, jer su svi oni smatrali da će se taj nemili digađaj brzo zaboraviti.Rio Tinto je uveo moratorijum na sve radove u krugu od 10 kvadratnih kilomatara od klisure Juukan i obavezao se da će ponuditi odštetu tradicionalnim vlasnicima zemljišta.Oštrije kažnjavanje menažera Rio Tinta zbog rušenja pećina zatražili su i akcionari te kompanije, pa su glavni menažeri dali ostavku nna svoje funkcije.Kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše rudu jadarit u Srbiji. Budući rudnik nalazio bi se u dolini reke Jadar blizu Loznice, a iz jadarita bi se izdvajao litijum koji se kortisti za proizvodnju električnih baterija.Projektu Rio Tinta u Srbiji usprotivili8 su se građani i ekološke organizacije, ali Vlada Srbije tvrdi da sa tom kompanijom želi da osnuje partnerski odnos.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.