img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nova crnogorska avio-kompanija počinje da leti do juna

Crnogorsko Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da nova avio-kompanija Air Montenegro planira da počne sa letovima do 1. juna, prenosi Exyuaviation. Kako se naglašava, prve linije novog crnogorskog avio- prevoznika povezivaće Crnu Goru sa Beogradom, Ljubljanom i Frankfurtom."Ove rute su potvrđene i sigurne. Na osnovu ograničenja ulaska u određene zemlje i na osnovu dostupnosti aerodromskih slotova, izradiće se konačni raspored vožnje", rekao je državni sekretar u Vladi Crne Gore Zoran Radunović. On je rekao da postoji veliko interesovanje slovenačkih turoperatora za letove iz Ljubljane do Crne Gore, kao i da će nova kompanija sigurno leteti iz Podgorice i Tivta za Beograd.Konačni red vožnje kako se naglašava biće objavljen narednih dana, a nezvanično se govori da će na prvim linijama saobraćanja Air Montenegro biti i grad Istanbul.Prvi avion kompanije Air Montenegro, Embraer E195, servisiran je u Bratislavi i prevezen trajektom do Mastrihta, gde će biti ofarban u oficijelnu boju nove kompanije. "Tačan datum prvih letova još nije utvrđen, ali oni mogu da počnu čim se prvi avion vrati sa farbanja, a to se očekuje sledeće nedelje. Avioni će sigurno poleteti do juna", rekao je Radunović. U RUKOVODSTVU NOVE CRNOGORSKE AVIO-KOMPANIJE NEĆE BITI POLITIČARA Crnogorska aviokompanija je prošle nedelje dobila sertifikat vazdušnog prevoznika, što joj omogućava da počne sa radom. Bivša crnogorska aviokompanija Montenegro Airlines poslednji put je letela 25.decembra. Crnogorska vlada tada je utvrdila da više nema sredstava za servisiranje njenih dugova.Najprometnija i najprofitabilnija ruta bivšeg Montenegro Airlinesa bila je do Beograda. Tokom 2019. godine ta kompanija je zajedno sa avio-kompanijom Air Serbia prevozila 548.679 putnika između Beograda, Podgorice i Tivta. Tokom 2020. godine ta kompanija je prevezla je od Crne Gore do Beograda prevezla 154.677 putnika, uprkos tome što su letovi bili obustavljeni na pet meseci. Dodaje se da će Air Srbija od sledeće nedelje povećati broj svojih letova između Beograda i Tivta na petnaest nedeljno, dok se od sredine juna očekuje da taj broj bude još veći, jer se planira 24 leta nedeljno.Pre pandemije, tokom 2019. godine, između Podgorice i Ljubljane letelo je ukupno 55.758 putnika kompanijama Montenegro Airlines i Adria Airvais. Iste godine bivši crnogorski avioprevoznik prevezao je 27.569 putnika između Podgorice i Frankfurta. Obe rute ostale su bez letova nakon gašenja Montenegro Airlinesa.

Svet

Međunarodna agencija savetuje stvaranje strateških zaliha litijuma

Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivu energiju.Nafta je kao energent, kako se navodi, relativno svuda prisutna ali je proizvodnja i prerada minerala poput litijuma, kobalta i drugih retkih elemenata veoma koncentrisana. Svega tri proizvođača formirau 75% svetske ponude tih metala.Stvaranje strateških zaliha moglo bi da pruži efikasnu zaštitu od nestašice, pa zato vodeće industrijske zemlje žele da imaju svoje zalihe tih metala, navodi se u izveštaju agencije."Strateško skladištenje zaliha može u nekim slučajevima pomoći zemljama da prebrode kratkoročne poremećaje u snabdevanju", izjavio je Fatih Birol, šef IEA. Pravljenje strateških rezervi minerala, moglo bi da ima i negativan uticaj, jer zbog povećane tražnje raste i cena tih minerala. Potražnja se povećava i zbog takmičenja između nekih zemalja sa proizvođača električnih automobila u nabavci minerala. Dok se globalna ekonomija oporavlja od posledica pandemije, proizvodi od bakra do paladijuma, sve su traženiji.Kina i Japan, na primer, imaju strateške zalihe retkih metala, ali većina zapadnih država ih nema. Kina učestvuje i u preradi velikog broja tih metala i pokriva 60% svetske proizvodnje retkih hemijskih elemenata.UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PROSTORNOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR"KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADI SRBIJE Svoj program zaliha SAD održavaju preko Agencije za odbrambenu logistiku, ali bilo je malo velikih nabavki od vremena Hladnog rata kada su metali poput kobalta prvi put dobili strateški značaj, jer se njihova legura koristila u proizvodnji mlaznih motora.Kobalt trenutno igra presudnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija velikog kapaciteta koje koristi kompanija Tesla. Procenjuje se da u Demokratskoj Republici Kongo ima 70% svetskih zaliha kobalta. Ipak, ta zemlja je i pored toga pogođena unutrašnjim sukobima i siromaštvom.Američko Ministarstvo energetike nedavno je upozorilo je da SAD nema dovoljno domaćih resursa kako bi se zadovoljila potražnja za kobaltom i galijumom. Partnerstvo sa saveznicima za izgradnju lanaca snabdevanja i razvoj zamena bili su među preporukama tog ministarstva.U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA IEA se zalaže i za jačanje reciklaže sirovina, a rudarske komanije podstiče da razviju nove izvore snabdevanja tim mineralima. Agencija upozorava da bi veća potražnja tokom energetske tranzicije mogla da dovede tržište bakra u dubok deficit.Međunarodna agencija za energiju osnovana je 1974. godine, nakon prve globalne nestašice nafte. Tada su vodeće industrijske države u svetu SAD, Japan i Nemačka nastojale da obezbede energetsku sigurnost. Agencija je od tada proširila svoju nadležnost, savetujući vlade raznih zemalja u oblastima energetske politike i klimatskih promena.U Srbiji se poslednjih godina vrše brojna istraživanja ležišta litijuma. Kompanija Rio Tinto u okolini Loznice želi da eksploatiše taj mineral. Međutim, nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog svoje loše reputacije koju je stekla zbog nemara u zaštiti životne sredine.Slično prolazi i kompanija Euro Litijum koja za sada samo obavlja istraživanja nalazišta litijuma u okolini Valjeva, kao i kompanije koje istražuju litijum u okolini Požege. 

Svet

Milijardu otkaza tokom pandemije, polovini čovečansva smanjeni prihodi

Više od milijardu ljudi, odnosno svaka treća osoba u svetu koja je bila zaposlena tokom pandemije izjavila je da je zbog nje ostala bez posla, pokazuje anketa koju je sprovela američka kompanija za istraživanje javnog mnjenja Gallup. Anketa je pokazala i da su svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni prihod zbog pandemije.Prema sprovedenoj anketi u kojoj je šitrom sveta učestvovalo 300 hiljada ljudi, zbog pandemije su tokom 2020. godine su najviše trpeli zapolseni koji žive u većim siromašnim zemljama.Mnogim radnicima šitrom sveta su smanjeni prihodi. Neke procene istraživača sa Univerziteta u Čikagu sugerišu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama duplo više radnika imalo manje zarade tokom 2020. godine nego tokom Velike recesije.Globalno posmatrano polovina zaposlenih tokom pandemije izjavila je da je imala manje prihode nego pre nje, što je oko 1,6 milijardi ljudi.Procenjuje se da je 1,7 milijardi privremeno prestalo da radi, jer je naglo porastao broj privremenih otpuštanja i zatvaranja preduzeća.Procenat ljudi koji su izgubili posao zbog pandemije tokom 2020. godine kretao se od visokih 64% na Filipinima i u Keniji do niskih 3% u Švajcarskoj.U Boliviji, Mjanmaru, Keniji, Ugandi, Indoneziji, Hondurasu i Ekvadoru, više od 70% ispitanika reklo je da je imalo manju zaradu nego pre pandemije korona virusa. U Sjedinjenim Državama 34% ispitanih ljudi reklo je da je imalo manje prihode.Kriza izazvana korona virusom posebno je pogodila žene, koje su uglavnom zaposlene u slabo plaćenim sektorima, poput maloprodaje, turizma i prehrambenih usluga.U 57 zemalja, među kojima su Indija, Zimbabve, Filipini, Kenija, Bangladeš i El Salvador, više od 65% ispitanih prestalo je da radi na neko vreme, zbog pandemije.Najmanje ljudi je prestalo da radi u razvijenim zemljama sa visokim prihodima, pa je tako tek svaka deseta osoba u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj privremeno prestala da radi.U Indiji je taj procenat ljudi koji su zbog pandemije ostali bez posla iznosio 53% i to je kada se pogleda ukupan broj otpuštenih oko 400 miliona ljudi.Daleko manje ljudi je ostalo bez posla u Sjedinjenim Državama, oko 13% odnosno "svega" 30 miliona ljudi, pokazali su rezultati Gallup-ove ankete.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE REGION ZAPADNOG BALKANAMeđu zemljama ili oblastima sa nerešenim teritorijalnim statusom u kojima je radno stanovništvo trpelo velike promene zbog korona virusa, iz našeg regiona se pominju samo Kosovo i Albanija.Na Kosovu je 52% zaposlenih radilo manje zbog pandemije, dok je u Albaniji taj udeo zaposlenih bio 55%.U Albaniji je 52% ljudi prestalo da radi na neko vreme, dok je na Kosovu taj broj prema priloženoj anketi iznosio 59% zaposlenih.Teži oporavak od pandemije očekuje se u zemljama sa nižim platama zaposlenih, ali preciznije prognose se očekuju tokom narednih nedelja i meseci.

Svet

Evropska investiciona banka počinje da koristi Ethereum

Evropska investiciona banka (EIB) koristiće kruptovalutu Ethereum za registraciju digitalnih novčanica u vrednosti od 100 miliona evra, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji list. Za izdavanje dvogodišnjih digitalnih obveznica EIB će koristiti blockchain tehnologiju, dok su za njihovu prodaju angažovani grupacija Goldman Sachs, Banco Santander i Societe Generale.I pored senke koju na tržištu pravi Bitkoin kao najpoznatija kriptovaluta Ethereum u poslednje vreme privlači sve više pažnje i predstavlja mu konkurenciju. Kako se dodaje najveća svetska berza finansijskih derivata CME Group pokrenula terminske poslove Ether Futures (odnosno za Ethereum) u februaru ove godine.Ako EIB i drugi finansijski giganti počnu da koriste Ethereum, procenjuje se da bi moglo da dođe do njegovog masovnog usvjanja.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Predsednica Europske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nedavno je izjavila da bi EU mogla da dobije digitalni evro do 2025. godine, pod uslovom da ta zamisao najpre dobije potporu članica evrozone koje imaju svoje predstavnike u njenom upravnom odboru.Član izvršnog odbora ECB-a Fabio Paneta je poručio zastupnicima Odbora Evropskog parlamenta za ekonomsku i monetarnu politiku (ECON) da digitalni evro može da bude uspešan samo ako zadovoljava potrebe i očekivanja građana."Za učesnike javne rasprave pokazalo se da su najvažnije odlike digitalnog evra privatnost, sigurnost i široka primena", rekao je Paneta članovima Europskog parlamenta.Ethereum je kreirao Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11,9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše.  Ipak, taj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic.Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede.

Svet

Da li će potrošači biti ostavljeni na cedilu kada se ukine 3G?

Uvođenjem ultrabrze 5G mreže kompanije operatori mobilne telefonije nastoje da ukinu zastarele 2G i 3G mreže, piše magazin Politico.  Istovremeno, u Sjedinjenim Državama se sve više diskutuje o pravima potrošača koji iz finansijskih ili nekih drugih razloga neće moći da koriste usluge 5G mreže.Američka Koalicija za spektar javnog interesa (The Public Interest Spectrum Coalition), koju čine organizacije Public Knowledge (Javno znanje) i Rural Wireless Association (Ruralno bežično Udruženje za ruralnu bežičnu mrežu), pozvala je u ponedeljak Federalnu komisiju za komunikacije (Federal Communications Commission) u SAD da posreduje u trenutnom sporu između kompanija T-Mobil i Dish.Spor je kako se navodi, nastao zbog namere kompanije T-Mobile namerava da ugasi svoju 3G mrežu CDMA, dok Dish namerava da je zadrži u upotrebi i prižanju usluga korisnicima za slanje poruka i pozive mobilnim telefonima. Ovaj spor između Dish-a i T-Mobil-a inače predstavlja prvi spor koji je došao pred Federalnu komisiju za komunikacije i posledica je stalnih napora operatera da ukinu svoje 2G i 3G mreže, stoji između ostalog u pismu koje je upućeno komisiji.Dodaje se da je nedavno reagovala grupa od 13 američkih senatora, koji su od operatera mobilne telefonije zatražili da zaštite potrošačka prava starijeg stanovništva kao i seoskih žitelja u SAD prilikom prelaska na 5G mrežu. "Potrošačima koji se nalaze u finansijskim problemima ili nemaju drugih opcija treba pružiti odgovarajuće informacije, kao i adekvatnu podršku, tako da ne trpe dodatne teškoće jer kompanije kreću da ukidaju starih usluga", stoji u pismu Koalicije za spektar javnog interesa.ŠTA ĆE MI 5G MREŽA KAD 4G ZADOVOLJAVA SVE MOJE POTREBE? Telekomunikacione kompanije inače brzo napreduju u uvođenju 5G mreže, pa je većina njih već postavila vremenske rokove za ukidanje 2G i 3G mreža, od 2022. godine.Tokom sledeće godine, kako se dodaje, ostaje da se reši još dosta ključnih pitanja, na način koji će biti prihvatljiv za sve korisnike mobilne telefonije.Krajem jula prošle godine, odložena je aukcija za prodaju 5G sprektra u Srbiji. Krajem 2020. predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da je razlog za to što građani Srbije namaju realnu potrebu za korišćenjem mobilnih telefona 5G generacije.Ipak, postoje i tumačenja koje je svojevremeno preneo portal Slobodna Evropa da se Srbija Vašingtonskim sporazumom iz septembra prošle godine između ostalog obavezala da neće nabavljati 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, poput kineske kompanije Huawei.

Svet

Kina dobila jedan od devet tendera u Hrvatskoj

Prvi veći infrastrukturni posao na teritoriji jedne EU članice, kineske kompanije dobile su u Hrvatskoj gde grade Pelješki most. Do sada su se takmičile na ukupno devet takvih tendera, a samo u tri slučaja njihove ponude su bile najjeftinije, pa se često neopravdano optužuju za takozvane niske damping cene radova, prenosi Večernji list.Na tender za građevinske i elektroenergetske radove na pruzi od Hrvatskog Leskovca do Karlovca stiglo je 15 ponuda, a najnižu je dao konzorcijum kineskih kompanija predvođenih China Railway Eryuan Engineering (CREE). Procenjena vrednost tih radova je 2,04 milijarde kuna (270,38 miliona evra), a Kinezi su ponudili 1,28 milijardi kuna (169,65 miliona evra). To je najniži iznos u odnosu na sve njihove konkurente, čak i u odnosu na ponudu druge kineske kompanije China Road Over Bridge Corporation (CRBC), koja iznosi 2,29 milijardi kuna (303,51 miliona evra).Preduzeće Hrvatska železnica Infrastruktura trenutno analizira i ocenjuje sve ponude, pa će se nakon toga znati da li je kineska kompanija ispunila sve potrebne uslove iz tendera. Kinezi su ranije već bili odbijeni na tenderima u Hrvatskoj, iako su njihove ponude bile najjeftinije, a u najmlađoj članici EU su "probile led" pobedom na tenderu za izgradnju Pelješkog mosta. Međutim, oni se često optužuju za takozvane damping cene, odnosno za namerno obaranje cene radova s ciljem lakšeg dobijanja posla.Međutim, na samo tri od devet tendera u Hrvatskoj, ponude kineskih kompanija su bile najjeftinije.Izgradnja Pelješkog mosta bila je procenjena na 231,9 miliona evra, dok je kineski CRBC sa ponudom od 275,68 miliona evra (što je za oko 44 miliona evra više) dobio taj posao.SVE KONTROVERZE KINESKE KOMPANIJE KOJA GRADI PUTEVE U SRBIJI Uprkos žalbama kompanija Strabaga i Astaldija, koje su za radove tražile više od Kineza (347,25 miliona odnosno 422,8 miliona evra), CRBC je dobio posao infrastrukturnog povezivanja delova Hrvatske, koje na obali Jadranskog mora razdvaja teritorija Bosne i Hercegovine. Austrijanci su Kineze tada optužili za damping cene, ali je to bila besmislica s obzirom na to da je njihova ponuda bila veća od procenjene vrednosti radova.Ipak, kako se dodaje, CRBC nije bio tako jeftin na tenderu za pristupne puteve Pelješkom mostu. Procenjena vrednost tih radova bila je 63,8 miliona evra dok su Kinezi tražili čak 85,85 miliona evra.Posao je na kraju dobila kompanija Strabag koja je ponudila cenu od 63,35 miliona evra. Ni to nije bila najniža ponuda na tenderu, jer je Integral inženjering iz BiH ponudio neobično nisku cenu od 42,57 miliona evra.Pored toga, kineska državna kompanija je na tenderu za rekonstrukciju pruge Križevci - državna granica u Hrvatskoj dala najnižu ponudu, ali je ona takođe odbijena i posao je dodeljen turskoj kompaniji Cengiz.Na tenderu za izgradnju puta od luke u Rijeci do ukrštanja Škrljevo, CRBC ponovo nije bio najjeftiniji, a posao je dobila zajednica ponuđača iz Hrvatske, Slovenije i BiH jer je njihova ponuda bila najpovoljnija.Kineske kompanije takođe nisu dobile ni posao na elektrifikaciji pruge Vinkovci - Vukovar, za koji su takođe konkurisale.KONTORLA KINESKOG UTICAJA U EUIako su prvi veliki građevinski posao u EU dobili u Hrvatskoj preko Pelješkog mosta i nadali se da će se to nastaviti i na drugim infrastrukturnim radovima, do sada nisu uspeli, upravo zbog viših cena i neispunjavanja tehničkih uslova na pojedinim konkursima.Kineski konzorcijum je takođe dao najbolju ponudu na tenderu za koncesiju terminala za kontejnere na Zagrebačkoj obali u Rijeci. Zakup je trebalo da traje 50 godina, ali je tamošnja lučka uprava poništila taj tender.Kao nezvanični razlog za to navodili su se pritisci Sjedinjenih Država i zvaničnog Brisela, zbog navodno rastućeg uticaja Kine u EU.Kineske kompanije u Srbiji rade na najvećim infrastrukturnim projektima, poput autoputeva i brze pruge prema Mađarskoj, dok je nedavno najavljeno da će graditi i brojna prostojenja za preradu otpadnih voda.U Crnoj Gori Kinezi grade autoput koji jadransku obalu povezuje sa Srbijom. Taj projekat se često negativno tumači jer bi Kina, prema potpisanom ugovoru mogla da postane vlasnik dela tog auto puta, nekog drugog objekta ili čak dela teritorije u Crnoj Gori ukoliko zvanična Podgovrica  ne bude mogla da ispunjava svoje kreditne obaveze prema kineskoj EXIM banci.

Svet

Kina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godine

Kina ima cilj da neto emisije gasova sa efektom staklene bašte snizi na nulu do 2060. godine, a da bi ispunila svoje klimatske ciljeve moraće da ugasi 600 elektrana na ugalj i zameni ih obnovljivim izvorima energije, biše britanski Gardijan.Kompanija TransitionZero izvela je analizu da bi prelazak na obnovljive izvore energije kao što su vetar i solarna energija takođe mogao da uštedi 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara u tom periodu, jer su obnovljivi izvori sada jeftiniji od uglja.Kineska potrošnja uglja i prateće zagađenje odavno su u fokusu ostatka sveta. Uprkos proklamovanim ciljevima, zvanični Peking je "pojačao planove za nove termoelektrane, u nastojanju da podstakne ekonomski rast nakon recesije izazvane pandemijom koronavirusa", napominje se u izveštaju.Stručnjaci za klimatske promene plaše se da će, uprkos dugoročnim ciljevima, narednih deset godina proizvodnje uglja u Kini premašiti "globalni svetski budžet za ugljenik"."Ako Kina ne uspe u svojim (ciljevima), ostatak sveta neće uspeti da zaustavi opasne klimatske promene", naveo je izvršni direktor kompanije TransitionZero  Metju Grej.On je ipak dodao i da Kina zaista radi na umanjenju svoje zavisnosti od uglja.Takođe kaže da bi tranzicija mogla biti teška, jer je ugalj "duboko usađen" u kinesku ekonomiju i društvo.Ali Grej kaže da bi obnovljivi izvori mogli stvoriti onoliko radnih mesta koliko bi se izgubilo zatvaranjem drvenih fabrika uglja. 

Svet

Apple udvostručio dobit i pored pandemije

Kompanija Epl (Apple), koja je ojačala svoj položaj tokom pandemije, zaradila je u prvom tromesečju ove godine čak 23,6 milijardi dolara i udvostručila svoju dobit, prenosi portal SEEbiz.Apple je nekad najbolje poslovao u poslednjem tromesečju, kada je prodaja uglavnom skočila pre božićnih praznika, ali kako se navodi, čini se da je svaki mesec Božić, barem za tu kompaniju. Prihod je takođe, kako se dodaje, izuzetno porastao u prva tri meseca 2021. godine, za 54%, odnosno na 89,6 milijardi dolara.Od te sume, samo je Eplova prodaja ajfona (iPhone) generisala 48 milijardi dolara prihoda, ili 66 posto više nego u istom periodu lane.Ipak, dodaje se da su takođe dobro prošli iPad, Mac i Apple Watch. Deoničari se raduju još većim dividendama (0,22 dolara po deonici svakog tromesečja) i najavama da će kompanija potrošiti još 90 milijardi dolara za otkup spostvenih deonica, uz manje pretnji regulatora.Evropska komisija inače je optužila Apple da koristi svoj App Store kako bi istisnuo druge pružaoce usluga striminga sa tržišta.U vezi sa poslovnim planovima kompanije, ranije se navodio i projekat proizvodnje autombila, poznat kao "Project Titan". On se sprovodi još od 2014. godine, kada je Apple prvi put počelo da se bavi dizajnom vozila.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Svet

Američki Boing nastavlja sa gubicima

Američki proizvođač aviona Boing pretrpeo je gubitak od 537 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, preneo je portal SEEbiz. Ipak i pored toga kompanija ove godine najavljuje snažan oporavak.Gubitak Boinga je za 10% manji od prošlogodišnjeg, ali je veći od očekivanog. To je ujedno i šesti uzastopni kvartalni gubitak Boinga."Iako uticaj kovida 19 i dalje predstavlja izazov za celokupno tržište, 2021. godinu vidimo kao tačku preokreta za našu industriju", rekao je čelnik Boinga Dejv Kalhun.Istako je da će Boing nastaviti rad sa globalnim regulatorima i kupcima, kako bi se u saobraćaj vratili putničkii avioni 737 MAX.Boing je zbog dve avionske nesreće u kojima je poginulo 346 putnika obustavio isporuke u 2019. zabranio let aviona tipa 737 MAX.Nakon odobrenja za nastavak rada, koje je Američka državna uprava za civilnu avijaciju (FAA) Boingu dala u novembru prošle godine, kompanija je kupcima širom sveta isporučila više od 85 modela tog aviona.BOING ZBOG LAŽI OKO AVIONSKIH NESREĆA KAŽNJEN S 2,5 MILIJARDI DOLARA BOING VIŠE NIJE NAJVEĆI PROIZVOĐAČ AVIONA

Svet

EIT Manufacturing pokreće RIS aktivnosti vredne 5 miliona evra za jačanje konkurentnosti evropske proizvodne industrije

Regionalni Inovacioni Program (RIS) u organizaciji EIT Manufacturing zajednice ima za cilj da podrži inovativne organizacije kroz finansiranje i umrežavanje kako bi bila povećana otpornost i konkurentnost industrijske proizvodnje. Program pokriva sva tri stuba EIT-ovog “Trougla znanja“: inovativnost, obrazovanje i pokretanje biznisa. Na taj način se osim ojačavanja inovacionih kapaciteta, obezbeđuje i buduća kvalifikovana radna snaga, kao i prenos znanja u zemlje skromnijih i srednjih inovacionih kapaciteta.Program RIS 2021 je dizajniran da pomogne pojedincima i kompanijama, obuhvatajući mala i srednja preduzeća (MSP), startap-e i scaleup-e, korporacije, organizacije za istraživanje i razvoj, kao i univerzitete kako bi više doprineli evropskom inovacionom eko-sistemu sa novim rešenjima i proizvodnim idejama poreklom iz država kandidata EU i pridruženih zemalja asocijacije Horizon Europe, koje, prema merenju Evropskog Inovacionog Pregleda, potpadaju u kategoriju zemalja sa skromnim i srednjim inovacijama. EIT Manufacturing je inovaciona zajednica koju podržava Evropski Institut za Inovacije i Tehnologiju (EIT), telo Evropske unije.„EIT-ov RIS program  je osmišljen da pruži ciljanu podršku velikom broju  zemalja i regiona u Evropi, jačajući njihov inovacioni kapacitet, povećavajući broj talentovanih inovatora i pospešujući integraciju u aktivnosti Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Uzbuđeni smo što ćemo u proizvodnoj industriji dobiti nove tržišne igrače sa velikim potencijalom kao i regionalne aktere koji će se pridružiti najvećem evropskom inovacionom eko-sistemu i tako doprineti povećanju broja inovacija širom Evrope“, rekao je Luke Incorvaja, strateg u Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju.„Geografski opseg programa RIS važan je kako za EIT Manufacturing zajednicu tako i za celokupnu evropsku industrijsku proizvodnju. Mnogi poznati evropski proizvođači, često lideri globalnog tržišta, zavise od dobavljača, kooperanata i kreatora proizvodnih rešenja koji imaju sedište u ovim zemljama“, rekao je Dr Konstantinos Georgoulias, direktor programa RIS u EIT Manufacturing-a, zaduženog za saradnju sa Evropskom unijom.Industrijska proizvodnja je temelj globalnog prosperiteta i ključna je za ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost Evrope. Više od 2 miliona proizvodnih kompanija obezbeđuje više od 32 miliona radnih mesta na kontinentu. Povećanje otpornosti evropske industrije važno je radi održavanja zdrave evropske ekonomije i povećanja konkurentnosti na globalnom nivou.Sa budžetom od približno 5 miliona evra,  tokom 2021 godine, odvijaće se brojne aktivnosti programa RIS EIT Manufacturing zajednice u 18 zemalja koje ispunjavaju uslove. Ove aktivnosti pokrivaju sva tri stuba  “Trougla znanja“: obrazovne aktivnosti koje stimulišu učenike kako bi bila osigurana kvalifikovana buduća radna snaga, kao i ustanove za obuku i prenos znanja kako bi bio smanjen jaz između proizvodne industrije i akademske zajednice; inovativne aktivnosti za podršku inovativnim rešenjima poreklom iz zemalja koje ispunjavaju uslove, kroz koje je omogućen razvoj i otvaranje novih radnih mesta; podrška lokalnim novoosnovanim startap kompanijama  i MSP.Otvoreni poziv u 2021 godiniOve godine postoje četiri inicijative iz RIS portfelja EIT Manufacturing-a, gde se potencijalni kandidati mogu prijaviti odmah ili u bliskoj budućnosti: EIT Jumpstarter, Evolucija rezultata istraživanja u proizvodnji, Leaders i BoostUp! RIS takmičenje. Više informacija o mogućnostima učešća možete pronaći na web stranici EIT Manufacturing.Inicijativa EIT Jumpstarter namenjena je pojedincima/timovima iz zemalja EIT RIS programa koji imaju inovativne ideje, ali im je potrebna pomoć́ u realizaciji. Program pruža smernice eminentnih stručnjaka sa iskustvom u validaciji novih ideja koji dodatno mogu da pomognu u kreiranju poslovnog modela. Kandidati se mogu prijaviti do 30. aprila, a obuka počinje u junu i trajaće do novembra. Tokom ovog perioda, biće održano nekoliko treninga i mentorskih sesija za odabrane timove.Za mala i srednja preduzeća, univerzitete i RTO-ove koji žele da svoje inovativne projekte lansiraju na tržište, EIT Manufacturing je postavio Evoluciju rezultata istraživanja u proizvodnji. Program ubrzava lansiranje inovativnih projekata na tržište umrežavanjem i finansijskom podrškom u uspostavljanju proizvoda ili usluge spremnih za tržište. U okviru programa, odabrani timovi će morati da završe svoj prototip i testiraju ih u stvarnom tržišnom okruženju.Timovi ili kompanije iz zemalja koje ispunjavaju uslove za učešće u EIT programu RIS pozvani su da predaju svoje inovativne predloge i učestvuju u BoostUp RIS 2021 takmičenju. Događaj predstavlja vrhunske proizvodne inovacije i nove tehnologije u Evropi. Takmičenje će biti održano u okviru “Dana proizvodnje“ čiji je pokrovitelj kompanija EIT Manufacturing u okviru jednog od najvećeg stratup sajma u Evropi - ViennaUP’21 koji će biti održan 11. i 12. maja. U okviru ovog događaja, finalisti BoostUp-a! RIS 2021 takmičenja predstaviće svoje ideje i rešenja, a najbolji će osvojiti vredne nagrade i namenske pakete usluga podrške tima specijalizovanog za osmišljavanje poslovnih rešenja u okviru EIT Manufacturing zajednice. Više informacija o BoostUp! RIS 2021 možete pronaći ovde.Odlični rezultati u 2020 godiniEIT Manufacturing je u prethodnoj godini postigla veliki uspeh kroz svoje RIS aktivnosti širom RIS zemalja. Na primer, u pogledu obrazovnih aktivnosti, sedam proizvodnih partnera EIT-a iz pet zemalja uključilo je više od 1.500 srednjoškolaca u online seminare o robotici i digitalizaciji, a pored toga su naučili više o karijerinim mogućnostima u industrijskoj proizvodnji. Više od 1.000 ljudi bilo je uključeno u aktivnosti EIT RIS-a širom Evrope, sa organizovanih 50 događaja čiji je cilj bio podizanje svesti u brojnim zemljama RIS-a koje je organizovalo 13 različitih predstavništva EIT Manufacturing zajednice.U projektima koji okupljaju akademsku zajednicu i industriju, izvedeno je osam projekata za podučavanje i šest projekata za učenje uz učešće više od 20 organizacija iz zemalja EIT RIS-a u kojima su studenti, istraživači i inženjeri iz proizvodnih kompanija zajedno radili na međusobnom razvoju veština i zajedničkog rada na rešenjima za izazove industrijske proizvodnje. Pored toga, partneri EIT Manufacturing-a uputili su pozive kompanijama zemalja EIT RIS-a kojima je bila potrebna podrška u digitalnoj transformaciji. Zahvaljujući ovom projektu, 22 kompanije iz devet zemalja sada bolje razumeju koliko su odmakli u digitalizaciji, a ad-hoc stručnjaci su ih savetovali koje sledeće korake treba da preduzmu. Tokom prvog talasa COVID-19 pandemije u proleće 2020. godine, istraživački tim na češkom institutu za Informatiku, Robotiku i Kibernetiku Tehničkog Univerziteta u Pragu (CIIRC CTU) razvio i sertifikovao zaštitnu masku RP95, napravljenu uz korišćenje 3D štampača, koja pruža najviši stepen zaštite. U saradnji sa novoosnovanom kompanijom TRIKS Connections i finansijskim doprinosom u okviru aktivnosti EIT Manufacturing RIS DigTrafoRIS, maska je dodatno poboljšana mobilnom aplikacijom koja omogućava skeniranje lica, kako bi maska savršeno pristajala svakome ko je nosi. "RIS program EIT Manufacturing zajednice je dragocen instrument koji podržava unapređenje lokalnog proizvodnog ekosistema kroz povećanje inovacionih kapaciteta i podsticanje deljenja tehnologije“, kaže Petr Samanek, predstavnik EIT Manufacturing-a u Češkoj. 

Svet

Srbija pala na lestvici demokratičnosti Fridom hausa

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa drugu godinu uzastopno svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i dobila je ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96, preneo je portal European Western Balkans. Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja i daje ocenu demokratije od jedan do sedam.Od 29 bivših komunističkih država, o kojima se govori u izveštaju Fridom hausa, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina. U lošijem položaju su samo Poljska i Mađarska.Srbija i dalje ima najbolji rezultat među šest zemalja Zapadnog Balkana, ali su joj Crna Gora i Severna Makedonija sa 3,82, kao i Albanija sa 3,75, blizu. Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, gde je ocenjena sa 3,25 od maksimalno 7. U izveštaju je konstatovano da je u Srbiji na snazi zarobljavanje medija slično kao u Mađarskoj, te da su kampanje blaćenja i propaganda u korist vlasti doprinele ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. i dovele do nereprezentativnog parlamenta.FRIDOM HAUS: STOJIMO IZA NALAZA DA JE SRBIJA HIBRIDNI REŽIM Pogoršanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa, gde je ocena snižena na 4,25 sa 4,50 zbog izmene izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače zbog bojkota većeg dela opozicije, navodi se u izveštaju.Ocenjeno je da je bojkot izbora koji se, osim u Srbiji, nedavno desio i u Gruziji, ostavio pobednike bez legitimiteta, ali i glasače bez šanse za promene.Prošle godine, Vlada Srbije kritikovala je metodologiju Fridom hausa u zvaničnom dokumentu, međutim u nekim drugim izveštajima, na koje se pritom pozvala, takođe je registrovano nazadovanje Srbije u oblasti demokratije.U prošlogodišnjem izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da naša zemlja u tim izveštajima nije svrstana u kategoriju demokratija.

Svet

Naučnici pronašli bakteriju koje uklanja plastiku iz vode

Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu (PoliY) nameravaju da iskoriste lepljivo svojstvo bakterija u čišćenju otpadnih voda od sitnih delova plastike koji sve više zagađuju životnu sredinu, piše The Guardian. Rezultati njihvog istraživanja još se nalaze u preliminarnj fazi, ali su predstavljeni  Društvu mikrobiologa sa sedištem u Londonu.Bakterije su, kako se objašnjava lepljive i u stanju su da stvaraju takozvane mrežice mikroba koje izgledom podsećaju na filmsku traku i stručno se nazivaju biofilm. Tu mrežu mikroba, recimo vidimo svakog jutra kada sa zuba pomoću paste uklanjamo naslage.Naučnici su utvrdili da one mogu da "hvataju" mikroplastiku koja zagađuje vodu i od nje mogu da stvore mrlju koju je kasnije lakše počistiti i predati na reciklažu. U svemu tome naučnicima iz Hongkonga pomogla je bakterija Pseudomonas aeruginosa, stvara se mreža mikroba koje hvataju sitne delove plastike u vodi, grupišu je i obaraju je na dno, pa ona kasnije može lakše da se skupi i preda na reciklažu. Ipak, novi pronalazak bi mogao da ponudi dugoročno i održivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom. Naglašava se da bi se pri tome koristilo nešto što potiče iz prirode."Neophodno je da se razviju efikasna rešenja koja hvatati, sakupljati, pa čak i reciklirati mikroplastiku kako bi se zaustavila plastifikacija životne sredine," kaže Silvija Lang Liu, mikrobiolog na PoliY i vodeći istraživač na tom projektu.GENETIČAR MKODRAG STOJKOVIĆ DOKAZAO NEGATIVAN UTICAJ PLASTIKE NA ZDRVLJE KAKO MIKROPLASTIKA DOSPEVA U ŽIVOTNU SREDINU?Naučnici često upozoravaju da mali delovi plastike, veličine manje od pet milimetara, u životnu sredinu dospevaju od plastičnih kesa ili flaša za vodu, kao i od pranja sintetičke odeće i korišćenja najlona. Takođe u vodu dolaze i pranjem šminke koja sadrži mikroplastiku.Iako su sitni delovi plastike zapravo jako mali, oni ipak predstavljaju opasnost za životnu, jer je se ona teže razgrađuje u prirodi, a u stanju je i da apsorbuje i akumulira brojne toksične hemikalije.Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije mikroplastika je pronađena u više od 114 vodenih životinjskih vrsta tokom 2018. godine, jer ne može efikasno da se uklanja iz prirode.Ipak, neki naučnici smatraju da bakterija "aeruginosa" verovatno neće moći da ima široku primenu u velikim projektima, dok su neki istraživači uvereni da ta metoda može da pomogne u pronalaženju prirodnih bakterija koje će se koristiti u kanalizaciji ili nekim drugim vodama zagađenim plastikom.Štetan uticaj plastike na ljudsko zdravlje u svom istraživanju prošle godine uspeo je da dokaže i srpski genetičar Miodrag Stojković.

Svet

Revakcina „Sputnjika“ može da se primi i nakon tri meseca

Ruski istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja saopštio je da je vakcina Sputnjik V jednako efikasna i ukoliko se njena druga doza primi nakon tri meseca."Verujemo da je moguće povećati minimalni interval između prve i druge vakcine sa ranije odobrenih 21 dana do tri meseca. Produženje intervala neće uticati na indukovani imuni odgovor na vakcinu, a u nekim slučajevima će ga i pojačati i produžiti," izjavio je direktor Instituta Gamaleja Aleksandar Gincburg.Gincurg ističe da se do ovakvog zaključka dolazi iz njihovog iskustva u korišćenju vakcina koje koriste identičnu adenovirusnu platformu, kao i u "uspešnim kampanjama masovne vakcinacije u Rusiji i brojnim drugim zemljama". Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina? Podsećaju na odluku zdravstvenog regulatora u Argentini koji je produžio interval između dobijanja dve doze.Ovakva odluka obrazložena je težnjama da što veći broj stanovnika dobije makar jednu dozu i da se na taj način smanji broj hospitalizovanih i umrlih, preneo je Njujork Tajms."Verujemo da bi, s obzirom na izuzetno veliku potražnju za vakcinom među stanovništvom, ova odluka značajno ubrzala imunizaciju. Verujemo da je na svakom nacionalnom regulatoru da odluči da li će zadržati 21-dnevni interval između hitaca ili će ga produžiti na najviše 3 meseca", ističe Gincburg.Podsetimo, Ruski fond za direktne investicije (RDIF) je 14. aprila objavio da je Institut Torlak počeo sa proizvodnjom Sputnjik V vakcine. Predsednik Vučić je već narednog dana obišao domaći Institut gde je najavio da bi se ruske vakcine koje su punjene u Srbije mogle u upotrebi da se nađu između 5. i 10. juna. 

Svet

Evo kako možete da putujete u Grčku do početka sezone

Do 14. maja državljani Srbije mogu da putuju u Grčku sa negativnim PCR testom, koji nije stariji od 72 sata ili sa potvrdom o vakcinaciji koja je završena najmanje 14 dana od dana ulaska u tu zemlju, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Deca uzrasta do pet godina su oslobođena testiranja.Ukoliko epidemiološka situacija u Grčkoj bude povoljnija, očekuje se da će za decu biti uvedene olakšice nakon 14. maja, jer turistička putovanja u Grčku najviše planiraju porodice sa malom decom za koju nije omogućena vakcinacija, pa bi obaveza njihovog PCR testiranja predstavljala dodatno finansijsko opterećenje.Putnici su u obavezi da najmanje 24 sata pre ulaska u Grčku popune PLF obrazac prijave koji mogu pronaći na sledećem LINKU i pokažu ga pri ulasku u Grčku.U slučaju porodičnog putovanja, potrebno je popuniti jedan PLF formular za celu porodicu.Sve navedene mere su na snazi do 14. maja, nakon čega Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije očekuje povoljniju epidemiološku situaciju u Grčkoj.U tom slučaju, otvaa se mogućnot da se primene olakšice koje su ranije najavljene, dodaje su svom saopštenju je Ministarstvo turizma.GRČKA OLAKŠICAMA PRIVLAČI STRANE PENZIONERE

Svet

Aeroflot odložio obnavljanje letova do Tivta

Ruska avio-kompanija Aeroflot odložila je obnavljanje letova između Moskve i Tivta do daljeg, prenosi portal Exyuaviation. Letovi su prema prvobitnom planu trebali da se obnove tokom prvomajskih praznika.Aeroflot inače, kako se podseća nudi letove za Tivat preko Beograda u saradnji sa svojim partnerom, Er Srbijom. Ruski turisti u Crnoj Gori pozvali su vlasti da omoguće direktne letove, nakon što ih je nedavna zabrana letova između Rusije i Turske do juna ostavila "na cedilu" u Tivtu i Podgorici, podseća Exyuaviation Kako se dodaje, mnogi su koristili Turkish Airlines za letove između dve zemlje. Kao odgovor na to, Air Serbia je povećala cene letova između Tivta i Moskve.Iz Moskve u Tivat inače dolazi dosta putnika, a pre pandemije 2019. godine, ukupno je 631.571 putnik leteo između ta dva grada. Iste godine, Moskva je takođe bila najprometnija destinacija za Er Srbiju prema Tivtu sa preko 7.300 putnika koji su putovali na toj relaciji.SRBIJA IMA 30 MALIH AERODROMA, KOLIKO SU ONI ISPLATIVI?

Svet

Grčka zatvara poslednju termoelektranu 2025. godine

Najveća grčka energetska kompanija Public Power Corporation (PPC) saopštila je da odustaje od investicija u svoj pogon za preradu lignita "Ptolemaida 5", koji se još nalazi u fazi izgradnje. Zbog toga će se napuštanje uglja kao izvora energije u Grčkoj dogoditi 2025. godine, tri godine pre prvobitnog plana, prenosi portal Euractiv."Isključenje svih postrojenja na lignit do 2025. godine, pre prvobitnog plana, označava ulazak Grčke u red zemalja koje u potpunosti primenjuju principe čiste energije i istovremeno se okončava transformacija PPC-a u modernog evropskog igrača na tržištu energije," izjavila je grčki državni sekretar za energetiku Aleksandra Sdoukou.Ona je dodala da se grčka oprašta od doba uglja, kao i da ulazi u novi period daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i veće konkurentnosti zemlje na energetskom tržištu.Potez je najavljen 22. aprila, nekoliko nedelja nakon što je PPC nadmašio očekivanja u vezi sa svojom prvom "zelenom obveznicom" i time praktično dao vetar u leđa da se zemlja potpuno preorijetiše sa uglja kao izvora energije.Novac koji se prikuplja "zelenim obveznicama" inače se koristi za realizaciju projekata za zaštitu životne sredine i smanjenje poseldica koje nastaju zbog zagađenja.Kompanija se sada, kako se navodi, okreće transformaciji nesuđenog postrojenja za lignit, sa ciljem da ono koristi fosilni gas, umesto uglja.Grčki premijer Kiriakos Mitsotakis je u septembru 2019. godine obećao da će se zavisnost od lignita okončati do 2028. godine. Tada je najavio da će se sve fabrike lignita u toj zemlji, osim jedne zatvoriti do 2023. godine.Međutim, izbacivanje uglja iz upotrebe od strane PPC-a uglavnom je podstaknuto ekonomskim razlozima, jer pre dve godine grčka vlada nije mogla da pronađe kupce za tri elektrane na ugalj koje su u njenom vlasništvu.Razlog je bio i zbog toga što je ta PPC godišnje gubila oko tri milijarde evra, delom i zbog velikog oslanjanja na ugalj."PPC je konačno shvatio da je protraćio milijarde na Ptolemaidu 5 i naneo neizmernu štetu zdravlju ljudi i grčkoj ekonomiji", rekao je Mahi Sideridou iz nevladine organizacije "Evropa bez uglja".Prema njegovim rečima, činjenica da Grčka kao četvrti po redu proizvođač lignita u Evropi napušta taj izvor energije, upravo govori o svemu što ljudi treba da znaju o štetnom uticaju uglja na životnu sredinu."PPC sada treba da usmeri svu svoju pažnju na ogromni potencijal obnovljive energije u zemlji. Nekadašnji korisnici uglja zaslužuju mnogo bolja rešenja od fosilnog gasa", naglašava Sideridou.UGALJ ZASAD OSTAJE NAŠA REALNOST "Stalni rast kazni koje se plaćaju za emisije CO2 pojačava pritisak da se širom Evrope zatvore elektrane koje rade na ugalj, ali prelazak sa uglja na fosilni gas nije konačno rešenje", rekao je Dimitris Tsekeris predstavnik Svetskog fonda za prirodu (WWF) u Grčkoj.On naglašava da će se sa fosilnim gasom dogotiti isto ono što se dogodilo sa ugljem u poslednjih 15 godina, kada su mnoge investicije u taj energent počele da propadaju i postale neisplative."Moramo pronaći održive alternative fosilnim gorivima, a fosilni gas ne može biti deo tog plana", rekao je Tsekeris.Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je nedavno države, njene članice, među kojima je i Srbija, da ograniče subvencije za sektor energtike u kome se koristi ugalj.Srbija oko 70% struje dobija sagorevanjem uglja, a termoelektrane koje ga koriste subvencioniše uglavnom tako što im daje garancije za kredite, kojima se finansira odsumporavanje i prečišćavanje štetnih gasova.ENERGETSKA ZAJEDNICA PROTOV SUBVENCIJA TERMOELEKTRANAMA

Svet

Huawei se zbog američkih sankcija okreće razvoju softvera

Kineska kompanija Huawei saopštila je da se okreće razvoju u oblasti softvera, poput računarskih cloud (oblak) memorija i softvera za pametne automobile, prenosi portal Seebiz. Glavni razlog za taj potez su, kako se navodi američke sankcije koje su se negativno odrazile na poslovanje te kompanije u oblasti hardverskih proizvoda.Nedavno je brend  Arkfoks koji pripada proizvođaču automobila BAIC Group, lansirao automobil sa Huawei tehnologijom, a kokpit tog automobila opremljen je Harmoni operativnim sistemom.Upravo taj operativni sistem Huawei je pokrenuo 2019. godine, a ima i mogućnost autonomne vožnje. Kako se navodi, Huawei neće proizvoditi automobile, već će se usredsrediti na tehnologiju koja ih pokreće, a lansirao je i nove proizvode za cloud memorije, kojima će konkurisati kompaniji Alibaba, koja je inače lider na kineskom  tržištu.Kompanija Huawei je u saopštenju navela kako se nada da će fokusom na cloud memorije uvećati udeo softverskog i uslužnog poslovanja u svom ukupnom prihodu.Kineski gigant preorijentisao se na proizvodnju softvera, nakon što su američke sankcije usporile prodaju Huawei pametnih telefona i zbog toga što je dospeo na crnu listu poznatu kao Entitetska lista 2019. godine.Ona je kopmaniji ograničila pristup nekim američkim tehnologijama, a prošle godine SAD ih je odvojio od ključnih dobavljača za komponente poluprodovnika koji se koriste u proizvodnji.Predstavnici Huawei-a saopštili su da sada nisu u mogućnosti da dobijaju poluprovodnike i naglasili su da njihovi preokreti u proizvodnji imaju za cilj da pariraju kompaniji Google.Google inače proizvodioperativni sistem Android koji koristi većina pametnih telefona koji su trenutno u upotrebi. HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.