Centralne banke počele su u poslednjih nekoliko godina da istražuju potencijal digitalnih oblika fiat valuta (CBDC), a istraživanje Banke za međunarodna poravnanja (BIS) pokazuje da je 80 odsto svih centraln...
Mafija u Bugarskoj nastoji da prigrabi sve poslove koji se finansiraju iz evropskih fondova, uključujući i one koji se tiču ekologije, piše portal Politico.Predsenik Bugarske Rumen Radev, koji je na strani demonstranata, sprečio je da tajkuni poput Ahmeda Dogana i medijskog mogula Deljana Pevskog koriste državne službenike za lično obezbeđenje i optužio ih da su kidnapovali pravosudni sistem.Tom njegovom istupu prethodio je nalog glavnog tužioca Geševa koji je izdao nalog za hapšenje dvojice predsednikovih pomoćnika.Demonstranti su, uvidevši da je Gešev prešao crvenu liniju, izašli na ulice devetog jula.Premijer Borisov se našao u nevolji i priklonio se oligarsima, koji su se kasnije odrekli usluga agenata državne bezbednosti.Borisov je takođe morao da spreči oligarha Dogana da koristi crnomorsku elektranu za lično bogaćenje.U Bugarskoj je ponekad i sama policija je katkad učestvovala u trvenjima oligarha.U dva slučaja, privrednici tvrde da im je pravosuđe zapretilo uskraćivanjem lečenja njihovih rođaka ukoliko ne prilože imovinske garancije.OSAM PATULJAKA I DESET MALIH CRNACAU restoranu Osam patuljaka koji se nalazi u Sofiji, održao se sastanak koji je, kako piše Politico, najbolje pokazao glavne boljke bugarske nacije.Bugarski Fond za borbu protiv korupcije, objavio je priču o tome kako su tužioci pomagali jednom inženjeru da otme kompaniju za proizvodnju lifotva, pretnjom vlasniku tog restorana. Ponovo je bila reč o parama iz EU fondova, za prokjekte u cilju postizanja energetske efikasnosti.Direktor kompanije za proizvodnju lifotva, imenovao je Pevskog kao pokretača iznude, ali je on preko svojih medija, takve optužbe označio kao fantaziju. Tužilac Gešev je najavio da će slučaj "Lift" istražiti nepristrasno, ali mnogi sumnjaju u te njegove namere.On je tada zajedljivo odgovorio da će ispitati svaki slučaj, bilo da se radi o, kako je rekao „Osam patuljaka, deset malih crnaca ili bilo kojim drugim komičnim likovima“. Javnos sa druge strane sumnja da će slučaj biti detaljno istražen. Ljudi iz bugarskog pravosuđa se inače predstavljaju kao dobri momci koji štite skromne starije Bugare od kriminalaca tvrdnjom da postoji zlokobna vojska oligarha koji govore laži o njima. Krvoproliće među bugarskom mafijom utihnulo je inače nakon ranih dvehiljaditih, a posle priključenja EU 2007. godine, Brisel je trebalo da nametne sudski nadzor, dok su neki mafijaški oligarski pokušali da legalno posluju.Napori EU da se sprovede sudska reforma kasnije su pali u vodu, pa nijedan političar ili mafijaški kum nije osuđen.
Britanci su usled pandemije pili više alkohola i konzumirali više kanabisa, a kao uzrok najčešće se navode usamljenost, depresija i anksioznost, piše Gardijan (The Guardian). Kak...
Zatvaranje škola i fakulteta zbog pandemije koronavirusa moglo bi da globalni bruto domaći proizvod do kraja 21. veka smanji ukupno za 1,5 odsto, što bi samo američku ekonomiju koštalo 1...
Zatvaranje škola i fakulteta zbog pandemije koronavirusa moglo bi da globalni bruto domaći proizvod do kraja 21. veka smanji ukupno za 1,5 odsto, što bi samo američku ekonomiju koštalo 15 biliona (hiljada milijardi) dolara, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Ta organizacija procenjuje da će enormni troškovi biti posledica gubitka znanja i veština, neophodnih za jačanje produktivnosti, a najviše zbog privremene obustave fakultetske nastave.OECD naglašava da te procene zaračunavaju samo kako trenutna školska/akademska godina utiče na ekonomiju i da pretpostavlja da će se učenici vratiti u regularan obrazovni sistem već od ove godine, odnosno da će biti pogođena samo jedna generacija učenika ili studenata,U suprotnom, ako obrazovne institucije ponovo zatvore svoja vrata, ukupna cena po globalnu privredu biće eksponencijalno veći.Širom OECD-a i drugih partnerskih zemalja zatvaranja škola i fakulteta trajalo je između 7 i 19 nedelja."Ova kriza je razotkrila mnoge nedostatke i nejednakosti u našim obrazovnim sistemima, od pristupa širokopojasnoj mreži i računarima potrebnim za obrazovanje na mreži... pa sve do neusklađenosti između resursa i potreba. Učenici iz privilegovanih sredina, uz podršku roditelja i željni i sposobni za učenje, mogli su da se nađu alternativne mogućnosti za učenje. Oni iz siromašnijih sredina često su ostali isključeni (iz obrazovnog sistema) kad su im se škole zatvorile", navodi se u istraživanju.
Čovečanstvo i način na koji proizvodimo hranu, energiju i kako finansiramo privredu, istovremeno uništava životne sredine hiljada vrsta životinja, što rezultira drastičnim smanjenjem populacija...
Već dva meseca Bugari protestuju protiv mafijske oligarhije koja je okupirala državne institucije, pravosuđe, medije i službe bezbednosti, piše portal Politico.Građani Bugarske koji protestuju zahtevaju ostavku predsednika vlade Bojka Borisova i Glavnog tužioca The Cap-a (Policajca) Ivana Geševa.Mnogi Bugari su besni jer je budućnost njihove dece dovedena u pitanje u zemlji koja je označena kao najsiromašnija u Evropskoj uniji i gde je mafija iznad zakona.Prema nedavnim istraživanjima, 80 odsto Bugara smatra da je korupcija široko rasprostranjena, a više od 70 procenata čvrsto podržava proteste.Bure baruta u Bugarskoj zapalio je sedmog jula Hristo Ivanov, bivši ministar pravde i šef antikorupcijske partije Da Bugarska. On je na jednoj plažu na Crnom moru, uživo pred kamerama pokazao kako Ahmed Dogan, počasni predsednik Etničke turske stranke u Bugarskoj i nekadašnji agent iz sovjetske ere protivpravno zauzima javno zemljište za svoju palatu i pristanište i ilegalno koristi državne agente kao svoje čuvare.Protesti su postali žešći prošle nedelje kada se policija sukobila sa građanima tokom takozvanog “velikog nacionalnog ustanka”.Kako piše Politico, današnji oligarsi i mafija u Bugarskoj vode poreklo od špijunske službe iz doba komunizma koja je sticala moć u krvavim kriminalnim obračunima tokom devedesetih godina.Tada je Broj 1 u mafiji bio Ilija Pavlov, rvač i bivši agent državne bezbednosti, koji je vodio konglomerat zvani Multigrup i koji je ubijen iz snajpera 2003. godine.U ovoj priči on se ponovo pominje jer su ljudi iz tajne policije koji pripadaju njegovoj generaciji i dalje jako moćni.Bojko Borisov takođe ima pedigre “tvrdog momka” jer je bio karate šampion i telohranitelj bivšeg komunističkog diktatora Bugarske Todora Živkova.Istaknuti mafijaš optužio ga je da je povezan sa reketiranjem zvanom SIC, ali je on to odlučno porekao, predstavljajući se kao glavni razarač korupcije. PREDSEDNIK NA STRANI NARODADemonstranti i predsednik države Rumen Radev, međutim, vide Borisova kao glavnog pokretača mafije.Aktuelna korupcionaška kriza delimično potiče iz činjenice da su sada oslobođeni straha od strožijeg kažnjavanja EU sve drskiji oligarhijski kraljevi vraćaju taktikama iz devedesetih u želji da dominiraju bugarskom ekonomijom. Jedan od glavnih razloga koji je izveo demonstrante na ulice je i taj da EU neprekidno ulaže novac u tu zemlju a da veći deo tih para završi u rukama mafije.Pri tome, Unija ne zahteva veću vladavinu zakona.Brisel i Berlin, nisu kritikovali Borisova koji je ključni saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule von der Leien u Evropskoj narodnoj stranci desnog centra.
Grad Portland u Sjedinjenim Američkim Državama zabranio je u sredu upotrebu tehnologije za prepoznavanje lica kako gradskim vlastima, tako i kompanijama, piše CNN.Odluka grada Portlanda da spreči lokalnu samoupravu i preduzeća da koriste tehnologiju za prepoznavanje lica je najopsežnija zabrana koju je pojedinačni grad do sada doneo.Tehnologija za prepoznavanje lica postaje sve rasprostranjenija, ali mnogi ljudi kritikuju ovu tehnologiju zbog rasnih pristrasnosti, narušavanja privatnosti i potencijala za zloupotrebu.Ova pitanja su očigledno bila na umu gradskog veća koje je jednoglasno izglasalo zabranu upotrebe ove tehnologije. Privatne firme biće dužne da se pridržavaju novog propisa od 1. januara naredne godine.San Francisko, Oukland i Boston takođe izričito zabranjuju gradskim vlastima identifikovanje osoba prema dostupnim slikama iz baza podataka.„Tehnologija je tu da nam olakša živote i ne služi tome da je javni i privatni entiteti koriste protiv građana”, rekao je gradonačelnik Portlanda.
Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i sve češćih prirodnih katastrofa, što bi sve moglo da rezultira pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (IEP) iz Sidneja, piše portal Euractiv.U najnovijem izveštaju Registar ekoloških pretnji, IEP je rizike koji prete čovečanstvu grupisao u dve kategorije: nestašice hrane i vode i porast broja stanovnika sa jedne, i prirodne nesreće poput poplava, suša, ciklona, porasta nivoa mora i temperature sa druge strane.Prema najnovijem istražvanju rađenom na osnovu podataka UN i drugih organizacija, 19 zemalja koje se suočavaju sa najvećim brojem ekoloških pretnji, među kojima su i Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan, ujedno spadaju i među 40 zemalja u svetu koje su najteže pogođene nasiljem i nemirima. Neke od tih zemalja "već su se našle u začaranom krugu u kojem borba za oskudne resurse rađa sukobe, a sukobi, zauzvrat, dodatno osiromašuju resurse", navodi se u izveštaju.Do 2040. godine 5,4 milijarde ljudi, što je više od polovine projektovane svetske populacije, živeće u 59 zemalja za koje se veruje da će imati problema sa vodom. Istovremeno, do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi suočiće se sa nestačicom hrane što je 1,5 milijardi više nego danas.Prognoze su da će 2050. godine na planeti živeti blizu 10 milijardi ljudi, što će stvoriti dodatni pritisak na ograničene resurse i rađati sukobe, a Registar ekoloških pretnji ukazuje da bi i do 1,2 milijarde ljudi iz siromašnih i nestabilnih oblasti, poput podsaharske i severne Afrike, južne Azije i sa Bliskog istoka, do 2050. godine moglo biti primorano da migrira. "To će imati ogromne društvene i političke posledice, ne samo na zemlje u razvoju, već i na razvijene. Masovna raseljavanja dovešće do većih tokova migracije ka najrazvijenijim zemljama", rekao je osnivač IEP Stiv Kilelea.Kilelea je ocenio da će se u narednim decenijama razviti dva glavna pravca migracija, i to jedan koji vodi preko severa Afrike i drugi sa Bliskog istoka i iz južne Azije.U zveštaju IEP se procenjuje da će veliki deo ljudi koji se budu kretali tim migcionim rutama završiti u Evropi, pošto čak i male ekološke pretnje i prirodne nesreće mogu da izazovu masovne pokrete stanovništva, a razvijenije države u Evropi i Severnoj Americi će biti u stanju da se bolje prilagode hirovima klime."To je nešto o čemu Evropa mora da vodi računa", upozorio je Kilelea.Izveštaj IEP objavljen je u vreme kada Evropska unija pokušava da reformiše postojeći Zajednički evropski sistem azila (CEAS), o kojem su pregovori stali od početka migrantske krize 2015. godine.Šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen prvobitno je planirala da u septembru predstavi predlog novog sistema azila, ali će to verovatno biti odloženo.U izveštaju IEP se navodi da nestačica vode i hrane može da dovede do masovnih migracija iz 31 zemlje, koje nisu u stanju da se izbore sa ekološkim krizama.Pa ipak, u pregovorima o budućem višegodišnjem budžetu EU, deblji kraj izvukli su upravo fondovi za podršku trećim zemljama i razvojnu pomoć EU. I mnoge zemlje širom sveta su proteklih godina smanjile budžetska sredstva namenjena humanitarnoj i razvojnoj pomoći. Kilelea je ocenio da će zbog uticaja pandemije COVID-19 na globalnu privredu narednih godina biti problema u izdvajanju novca za pomoć nerazvijenim zemljama, ali je naglasio i da je "neophodno razmisliti šta je u strateškom interesu država".
Vlada Grčke stvara fond Faistos za firme koji je namenjen investicijama u istraživanje i razvoj 5G aplikaicja i usluga, piše eKatimerini.Stvaranje fonda sprovodi se prema zakonu koji ministar za digitalno upravljanje Kiriakos Pierakakis namerava da predstavi pred parlament u sledeći utorak.Faistosov fond treba da stvori odgovarajuće poslovno okruženje u Grčkoj za korišćenje mreža pete generacije mobilnih telefona. Zajedno sa podsticajima za velike investicije u okviru tendera za 5G licencu, vlada očekuje bržu realzaciju investicija za uspostavljanje nove mreže.To pokazuje i iskustvo na međunarodnom nivou, jer te vrste investicija idu ruku pod ruku sa tražnjom koja počinje od samih preduzeća.Faistos fond će od države dobiti 25 odsto od prihoda prodaje licenci za 5G mrežu, a aukcija za četiri zone frekvencija početno je procenjena na 367 miliona evra.Ako u budućnosti više zona postane tehnički dostupno za 5G mreže i prava na njihovo korišćenje budu kupljena, novih 25 odsto državnih prihoda od njihove prodaje ulazi u imovinu novog fonda.Pored predviđenih više od 90 miliona evra od tendera za 5G, Faistosu će investicije dolaziti i iz privatnog sektora, koji će takođe moći da ulažu u njegov kapital. Fond će biti pod kontrolom Helenske kompanije za imovinu i učešća, poznate kao hiperfund.Novi zakon predviđa i takozvani Lični broj, koji služi za identifikaciju ljudi koji ulažu u javni sektor.Lični broj će se sastojati od devet cifara i dodeljivaće se svakom pojedincu, a neće se menjati čak ni u slučaju smrti investitora.BRŽE DO 5G I NOVIH TEHNOLOGIJA USLOV DA BUDEMO SICILIJUMSKA DOLINA ZAPADNOG BALKANA
Nerezidenti, odnosno osobe koje ne žive u Crnoj Gori, u tamošnjim bankama drže 447 miliona evra, ili 13,5 odsto svih depozita u njihovom bankarskom sistemu, podaci su Centralne banke Crne Gore koje prenosi Pobjeda."Najveći pojedinačni depozit nerezidenta kod jedne banke u Crnoj Gori iznosi 9,4 miliona evra. Depoziti 30 nerezidenata sa više od milion eura u poslovnim bankama iznose ukupno 58,6 miliona eura", prenosi portal Bankar.me.Ukupni depoziti građana i privrede u crnogorskim finansijskim institucijama iznose 3,3 milijarde evra, a podaci ukazuju da se novac koji deponuju stranci u Crnoj Gori smanjuje."Na isti datum prethodne godine učešće depozita nerezidenata u ukupnim depozitima iznosilo je 14,6 odsto", ističu iz Centralne banke.
Indonezija je dodala još 12 tehnoloških kompanija, među kojima i Tviter i Zum, na listu onih koje će plaćati veći porez. Firme koje se nalaze na ovoj listi uglavnom posluju na internetu i sada su u obavezi da plaćaju PDV od 10 odsto, piše portal Biznis i Finansije.Prethodno, u julu ove godine, ta država je stavila na pomenutu listu i Alfabet, koji u vlasništvu ima Gugl, kao i Fejsbuk i Netfliks.Australija takođe trenutno razmatra uvođenje sličnih mera. Australija je napravila nacrt zakona koji bi primorao tehnološke divove poput Gugla i Fejsbuka da medijima plaćaju distribuciju njihovog sadržaja.
Tradicionalni metodi nastavljaju da dominiraju globalnim operacijama za pranje novca, čija se vrednost procenjuje na 2 biliona dolara, navodi se u izveštaju Udruženja za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT).Kako prenosi portal ZeroHedge, uloga kriptovaluta u prajnu novca je često preuveličana, dok se za te svrhe i dalje najčešće koristi "običan" novac i tradicionalne kriminalne metode.Metode poput trgovine droge, krijumčarenje novc, ili poslovnica koja uglavnom primaju gotovinu poput restorana i dalje su najzastupljeniji.U odnosu na njih, slučajevi gde je zabeleženo korišćenje kriptovaluta za pranje novca je na minimalnom nivou, a SWIFT navodi da je opšto korišćenje digitalnih valuta od strane sajberkriminalaca "veoma retko".Međutim, privatne kriptovalute i internet tržišta navedeni su kao rastuća pretnja."Pogodni faktori uključuji rastući broj 'altkoina' (alternativnih kriptovaluta) koji su nedavno pokrenuti i koji se usredsređuju na potpuni anonimitet tokom transakcija", navodi izveštaj SWIFT.Još jedan potencijalni alat za pranje novca predstavlja pojava specijalizovanih internet tržišta koja zahtevaju samo imejl adresu za korišćenje, a omogućuju razmenu ilegalnih kripto prihoda u stvarna sredstva poput nekretnina ili satova.
Velika studija faze 3 koja ispituje vakcinu Covid-19, koju Astra Zeneka i Univerzitet Oksford testiraju na desetinama lokacija širom SAD-a, obustavljena je zbog sumnje da je izazvala ozbiljnu neželjenu reakciju kod učesnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, piše portal Statnews.U narednoj izjavi, Astra Zeneka je saopštila da je pokrenula obustavu studije. Priroda neželjene reakcije i kada se dogodila nisu bile odmah poznate, iako se očekuje da se učesnik oporavi.Postoji niz različitih reakcija koje se mogu kvalifikovati kao ozbiljne neželjene reakcije, koje mogu izazvati hospitalizaciju, bolest opasnu po život, pa čak i smrt. Takođe nije bilo odmah jasno u kom kliničkom ispitivanju se pojavila neželjena reakcija, mada je jasna mogućnost da se to dogodilo tokom ispitivanja faze 2/3 u Velikoj Britaniji.Portparol je opisao pauzu kao „rutinsku radnju koja se mora dogoditi kad god postoji potencijalno neobjašnjiva bolest u nekom od ispitivanja, dok se istražuje, osiguravajući da održimo integritet studije“. Portparol je takođe rekao da kompanija „radi na ubrzavanju pregleda pojedinačnog događaja kako bi se umanjio svaki potencijalni uticaj na vremenski raspored studije“.Pauziranje kliničkih ispitivanja nije retka pojava, međutim za sada je nejasno koliko dugo ova pauza može trajati.Napredak ispitivanja pažljivo se prati s obzirom na hitnu potrebu za novim načinima za suzbijanje globalne pandemije. Trenutno ima devet kandidata za vakcinu u ispitivanjima faze 3. Astra Zeneka je prvo ispitivanje faze 3 za koje je poznato da je stavljeno na čekanje.Istraživači koji vode druga ispitivanja sada traže slične slučajeve neželjenih reakcija pročešljavanjem baza podataka koje je pregledao takozvani Odbor za nadzor podataka i bezbednosti.Astra Zeneka je tek u avgustu započela svoje testiranje faze 3 u SAD-u. Studija u SAD-u trenutno se odvija na 62 lokacije širom zemlje, prema kliničkim istraživanjima, vladinom registru, iako neki još uvek nisu započeli upis učesnika. Ispitivanja faze 2/3 prethodno su započeta u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi.Treba napomenuti da je pravni tim Astra Zeneke zahtevao da ugovori, koje je kompanija potpisala sa zemljama o isporučivanju vakcine, sadrže klauzule o „odgovornosti kompanije“. Kompanija kaže da bez te klauzule ne bi bili voljni da istražuju i proizvode lek. Izgleda da se većina država složila sa takvim zahtevom.Dakle, Astra Zeneka neće snositi odgovornost za bilo kakve neželjene efekte koje mogu pretrpeti kandidati za vakcinaciju. Drugim rečima, kompanija je u potpunosti zaštićena od tužbi ljudi koji su vakcinisani i imaju neželjene efekte, bez obzira na to koliko su ozbiljni ili dugotrajni.Ovo zakonodavstvo, poznato kao "PREP Act", rezultat je velikog napora za lobiranje od strane američke farmaceutske industrije, a zakon je uveden uprkos snažnom protivljenju potrošačkih grupa. To znači da ako vas vakcina ne ubije ili namerno nanese povredu, ne možete tužiti te kompanije.
Globalne cene hrane porasle su treći mesec zaredom u avgustu, pod uticajem generalno bolje tražnje i slabijeg američkog dolara, navodi se u izveštaju koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).FAO indeks cena hrane, koji prati međunarodne vrednosti najčešće korišćenih prehrambenih proizvoda, u avgustu je u proseku iznosio 96,1 poena, što je 2 odsto više u odnosu na prethodni mesec i dostigao je najviši nivo od februara 2020. godine.FAO indeks cena žitarica porastao je za 1,9 odsto u odnosu na jul, u proseku za 7 odsto više od vrednosti zabeleženih u avgustu 2019. godineCene kukuruza porasle su za 2,2 odsto zbog zabrinutosti da će nedavna šteta na usevima u Sjedinjenim Američkim Državama uticati na ponudu, dok su međunarodne cene pirinča takođe porasle, usled sezonske potražnje i sve većim potrebama afričkog tržišta.FAO indeks cena šećera porastao je za 6,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je odraz smanjenih izgleda za proizvodnju zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Evropi i na Tajlandu, drugom po veličini izvoznika šećera na svetu, kao i snažne potražnje Kine.Indeks cena biljnog ulja povećao se za 5,9 odsto, posebno pod uticajem tražnje za palminim uljem, ali i za uljem soje, suncokreta i uljane repice.Ove izmene uglavnom se tumače očekivanim usporavanjem proizvodnje u vodećim proizvođačima, ali i sve većim pritiskom uvoza.Cena mlečnih proizvoda praktično se ne menja od jula, a kotacije sira i punomasnog mleka u prahu opadale su usred očekivanja obilne sezonske raspoloživosti izvoza u Okeaniji, dok su cene maslaca porasle zbog pooštravanja izvoznih mogućnosti u Evropi nakon avgustovskog toplotnog talasa koji je smanjio proizvodnju mleka.Indeks cena mesa FAO takođe je bio gotovo nepromenjen od jula, mada je bio manji za 8,9 odsto u odnosu na prethodni avgust, pošto je efekat niže potražnje za govedinom, piletinom i ovčetinom neutralisan rastućom potražnjom za svinjskim mesom u Kini.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je 8. septembra da Irkinja Mejred Mekginis bude evropska komesarka za finansijske usluge a da potpredsednik EK Valdis Dombrovskis preuzme porfelj donedavnog komesara za trgovinu Fila Hogana, javlja portal Euractiv.Izbor Mejred Mekginis, članice grupe Evropska narodna partija (EPP) i trenutno prve potpredsednice Evropskog parlamenta, doneće napredak na putu ka rodnom paritetu u Evropskoj komisiji koja će sada imati 13 žena i 14 muškaraca, što je za Fon der Lajen veoma važno.Irska je kao kandidata za komesara koji će zameniti Hogana predložila i Endrjua Mekduela, bivšeg potpredsednika Evropske investicione banke.Fil Hogan je u avugustu morao da da ostavku zbog kršenja zdravstvenih mera za suzbijanje epidemije korona virusa tokom posete Irskoj.Fon der Lajen je istakla "iskustvo" oba kandidata u pitanjima EU ali je izabrala Mekginis dodajući da ima "odlične kvalifikacije" i njeno "puno poverenje" za tu poziciju.Rezultat tog izbora je da će EPP zadržati "moćan" trgovinski portfelj.Mekginis će preuzeti portfelj finansijskih usluga u ključnom trenutku za EU. Komisija tokom jeseni treba da objavi brojne inicijative, ukjljučujući dugo čekane propise o kriptovalutama i predlog integrisanja sektora platnih usluga u Evropi.Irska evrokomesarka će biti zadužena i za poslove oko kompletiranja unije tržišta kapitala EU.Istovremeno će Dombrovskis, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za ekonomiju u interesu građana, dodati u svoj portfelj i trgovinu.Predsednica EK je rekla da će Dombrovskis takođe biti predstavnik Komisije na sastancima Evrogrupe zajedno sa komesarom za ekonomiju Paolom Đentilonijem.Pre nego što preuzmu portfelje, Mekginis i Dombrovskis će ići na slušanje pred evroposlanicima u Evropskom parlamentu.Uz Evropski parlament, izbor Ursule fon der Lajen mora da odobri i Savet EU.
Generalna direktorka Evropske federacije farmaceutskih industrija i udruženja (EFPIA) Natali Mol izjavila je da je nemoguće sa sigurnošću odrediti kada će se pojaviti pouzdana vakcina protiv COVID-19. Istovremeno, mediji ocenjuju da Evropska unija kasni za drugim razvijenim državama u nabavci dovoljnih količina buduće vakcine za svoje građane, piše Euractiv."Imamo razumevanje i zaista delimo nadu i želju svih ljudi da se što pre pojavi vakcina protiv COVID-19 ali to nipošto ne sme da se dogodi nauštrb bezbednosti", rekla je Mol u intervjuu za grčku televiziju MEGA.Širom Evrope sve su žustrije rasprave o tome kada bi željno očekivana vakcina mogla da se nađe na tržištu. Pojedini zvaničnici EU izrazili su nadu da bi prva vakcina već u novembru mogla da dobije komercijalnu dozvolu, ali je sama farmaceutska industrija ublažila takva preterana očekivanja."Mnogo ljudi je reklo mnoge stvari. Znam da ima i glasina da Evropska agencija za lekove barata sa avgustom 2021. godine kao terminom za tržišnu autorizaciju", rekla je Natali Mol."Zato treba da se držimo stvarnih najava a ne glasina i da osiguramo da budu sprovedeni svi neophodni testovi bezbednosti i efikasnosti da bi postojalo apsolutno poverenje u vakcinu", rekla je Mol.Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), širom sveta u toku je 176 projekata razvoja vakcine protiv korone, a 39 potencijalnih vakcina ušlo je u kliničku fazu ispitivanja na ljudima.SZO je početkom septembra saopštila da ne očekuje masovniju vakcinaciju protiv COVID-19 do sredine 2021. godine.Istovremeno, prema izveštajima medija, Evropska unija u globalnoj utrci država da za svoje građane obezbede buduću vakcinu značajno zaostaje za SAD i Velikom Britanijom.Nemački dnevnik Velt (Die Welt) objavio je u nedeljnom izdanju da su SAD već obezbedile 800 miliona doza vakcine od šest različitih proizvođača. Pored toga, SAD su rezervisale i mogućnost da u nekom kasnijem trenutku nabave još 1,4 milijarde doza vakcine.Velika Britanija je takođe sa šest proizvođača sklopila ugovore o kupovini više od 340 miliona jedinica vakcine, što je stavlja na prvo mesto među industrijskim zemljama po broju vakcina po stanovniku.Sa druge strane, EU je za svojih 446 miliona stanovnika u 27 zemalja članica samo sklopila okvirni ugovor sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o kupovini 300 miliona doza vakcine, sa dodatnom opcijom za još 100 miliona.U Evropskoj komisiji, listu Velt je rečeno da komisija "radi na svim frontovima kako bi istu stvar dogovorila i sa drugim proizvođačima, sa kojima je već završila početne pregovore".
Državna revizorska institucija (DRI) Crne Gore našla je tokom poslednjih provera brojne nezakonitosti u poslovanju kompanije "13. Jul – Plantaže", prenosi portal Bankar.me. DRI u objavljenom iz...
Gugl je odustao od iznajmljivanja kancelarije u Dablinu za nekih 2.000 radnika, što odražava nesigurnost u pogledu budućnosti tradicionalnih radnih okruženja, piše Bloomberg.Tehnološki gigant je pregovarao o zakupu oko 18.766 kvadratnih metara prostora, a Gugl nije objasnio zašto je odustao od ovog plana.Gugl je ogroman igrač u tržištu nekretnina u Dablinu, zapošljava hiljade radnika i zauzima kancelarije oko takozvanih silicijumskih dokova u gradu. Iako kompanija planira da nastavi da ulaže u svoje irske operacije, pažljivo će se pratiti odluka da se ne nastavi sa novim lizingom, dok investitori vagaju uticaj izbijanja pandemije na grad.Tehnološki gigant trenutno ima oko 104.051 kvadratnih metara nekretnine širom Dablina, što je dovoljno za nekih 11.000 zaposlenih.Kompanije poput Tvitera, Gugla i Fejsbuka pomogle su u oživljavanju zemlje nakon kraha tržišta nekretnina, jer se inostrani novac slivao u izgradnju kancelarija i stanova.Guglova odluka verovatno odražava „dugotrajnije posledice pandemije koje ukazuju da će znatno više ljudi raditi od kuće čak i nakon korone“, rekli su Imon Hjuz i Beri Igan, analitičari kompanije Goodbody Stockbrokers.
Aplikacija Stop Covid 19 za praćenje korona virusa preko pametnih telefona trebalo bi da pomogne u suzbijanju pandemije, prenosi portal Index."Instalirali su mi je. Zasad ne radi ništa posebno", rekao je premijer Vlade Hrvatske Andrej Plenković.Ako aplikacija, kako piše ovaj portal još uvek postoji na Plenkovićevom telefonu, ona je prilično usamljena jer nema sa kim da komunicira. Preciznije bi zapravo, bilo da se kaže kako ne radi ništa, jer prema podacima stranice Sensor Tower koja prati preuzimanja i instaliranja neke aplikacije, hrvatski Stop Covid 19 preuzelo je manje od 15 hiljada ljudi. U Hrvatskoj inače ima više od 4 miliona aktivnih mobilnih telefona, što je više od broja stanovnika te zemlje.Kada je aplikacija lansirana govorilo se da treba da je koristi najmanje 60 odsto stanovništva da bi dala ikakve rezultate."Ta aplikacija služi samo da bi se pokazalo da se nešto radi. U stvarnosti je potpuno beskorisna", rekao je za Index IT stručnjak i konsultant Marko Rakar. On je još pri najavama aplikacije upozoravao na brojne tehničke probleme koji onemogućavaju da ona stvarno bude od koristi.Najvažniji problem je, kako je on objasnio, što ona značajno kasni u odnosu na zarazu i što upozorava na lažno pozitivne kontakte.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
