Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.

Svet

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Svet

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade. 

Svet

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.

Svet

U Hrvatskoj se gradi najveća fabriku drvenih podova na svetu

Nova fabrika drvenih podnih obloga u Hrvatskoj gradi se na 330 hiljada kvadrata, uz auto-put Zagreb-Split, piše Poslovni.hr. Iznos ukupne investicije švedske kompanije Pervanovo Invest AB koja gradi novu fabriku je 200 miliona evra i očekuje se da zaposli 600 novih radnika.Tehnologija za proizvodnju podova Woodura "klik sistema za spajanje podova" koju je razvila fabrika Välinge Innovation i čiji je vlasnik kompanija Pervanovo Invest-a AB postigla je uspeh u prodaji, a sa druge strane raste i portažnja za drvenim podnim oblogama fabrike Bjelin, koja je takođe u istom vlasništvu.Svi ti razlozi bili su podsticaj da se krene u realizaciju projekta nove fabrike u Hrvatskoj, pored važne saobraćajnice.Pervanovo Invest AB ima sedište u Vikenu, gradiću koji se nalazi u švedskoj pokrajini Skåne.Novo postrojenje u Hrvatskoj će ujedno, kako se navodi, biti i najveće za proizvodnju podnih obloga u svetu, kada dostigne pu kapacitet proizvodnje.Odluka je doneta prošle jeseni i postrojenje će predstavljati integrisani i automatski pogon u Hrvatskoj.Naziv nove fabrike biće Ogulin 2 i ona će biti pored postojeće Ogulin 1, a proizvodnja će biti masovna, za globalno tržište.Kapacitet proizvodnje će se postepeno povećavati od 2023. godine, a Ogulin 2 će u potpunosti ući u pogon 2027. godine, kada se očekuje kapacitet proizvodnje veći od 20 miliona kvadrata podnih obloga godišnje.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Prema planu, zajedno sa fabrikom Viken ukupni kapacitet tada će iznositi 30 miliona kvadrata godišnje.Podovi će se izrađivati od drvnog praha, ploča vlaknatica visoke gustine, kao i od furnira. Sirovina koja je potrebna za proizvodnju pretežno se dobija od drvnog otpada iz Bjelinovih tvornica koje se nalaze u Ogulinu, Bjelovaru i Otoku. Presovanje, profilisanje, završna obrada površinskog sloja i pakovanje podova odvija se u automatizovanim procesima koje je takođe razvila fabrika Välinge Innovation.Kako bi odgovarala ulaganjima u proizvodne kapacitete, grupacija će strateški ulagati i u organizaciju prodaje i oglašavanja u Evropi, SAD-u i Aziji te na taj način ojačati svoje robne marke na globalnoj razini.“Rezultat potvrđuje izuzetno pozitivan odgovor tržišta i istorijski je jednak lansiranju troslojnog parketa 1945. godine od strane švedskih fabrika Kährs i Tarkett”, izjavio je Darko Pervan, izvršni direktor Pervanovo Investa AB.Välinge je osnovan 1993. godine.

Svet

MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći

Globalnom zajmodavcu potrebno je više sredstava za podršku teško zaduženim zemljama, a globalni ekonomski izgledi su i dalje vrlo neizvesni, dok jaz između bogatih i siromašnih zemalja neprekidno raste, rekla je rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva, prenosi agencija Rojters.Georgieva, koja se već dugo zalaže za novu alokaciju sopstvene valute MMF-a, najavila je novo odobrenje MMF-ove "valute", odnosno specijalnih prava vučenja (SDR), koje će zemljama pružiti veći fiskalni prostor za rešavanje zdravstvene krize i za ubrzanje prelaska na digitalnu i zelenu ekonomiju.Sjedinjene Američke Države najveći su deoničar MMF-a, a do sada su pod Donaldom Trampom blokirale taj potez Fonda tvrdeći da bi se time obezbedilo više sredstava bogatijim zemljama, budući da bi raspodela bila srazmerna njihovom vlasničkom udelu.Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson, nova predsedavajuća upravnog odbora MMF-a, koja je govorila na virtuelnoj konferenciji zajedno sa Georgievom, rekla je da je jasno da je potreba za likvidnošću i dalje velika i da će se konsultovati sa zemljama članicama o opcijama za proširenje likvidnosti.Georgieva je ukazala da je MMF povećao koncesiono finansiranje tržišta u usponu i ekonomija u razvoju, koje je uključilo i donacije od oko 20 milijardi dolara u postojećim specijalnim pravima vučenja.Taj vid finansiranja će, dodala je, i dalje igrati važnu ulogu, ali su potrebni dalji koraci.„Važno je da imamo mogućnost da proširimo svoj kapacitet za podršku zemljama koje su zaostale“, rekla je Georgieva.Rekla je i da očekuje da će Grupa od 20 glavnih ekonomija produžiti trenutni moratorijum na službene isplate najsiromašnijih zemalja, koji bi trebalo da se završi u junu, ali će mnogo toga zavisiti od brzine vakcinacije u narednim mesecima.

Svet

Montenegro Erlajns duguje kontroli letenja još 6,5 miliona evra

Kompanija Montenegro Erlajns duguje oko 6,5 miliona evra Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, za troškove preleta aviona. Taj dug trebalo je da bude prenet na državu Crnu Goru, preneo je N1."Ostao je nenaplaćen dug od 6,5 miliona evra, sa pripadajućim kamatama, koji je na osnovu zakona trebalo da bude prenet na državu", kaže zamenik direktora SMATS-e Lazo Maksimović.On je objasnio da je slična situacija bila i u vezi sa kompanijom JAT Airways, do momenta dok država nije preuzela njen dug. "Nadali smo se da će tako biti i u slučaju Montenegro Airlinesa", kaže Maksimović.Dug kako je precizirano nije nov i vuče se godinama, a prvi sudski postupak pred sudom pokrenut je još 2007. godine.Pored toga navodi se da su rađeni i neki protokoli, kao i reprogram dugova.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU Na osnovu presuda suda u Podgorici, 2017. godine naplaćeno je 4,2 miliona evra, a početkom 2019. godine još dva miliona, rekao je Maksimović.Kako je dodao, imali su sve garancije, donet je zakon leks specijalis i ostalo je samo još da se potpiše sporazum o dinamici naplate potraživanja, ali je došlo do promena. "Priča se o gašenju kompanije Montenegro Airlines, a mi smo naravno stali u red sa ostalim poveriocima", rekao je Maksimović.Komentarišući pisanje pojedinih medija da je upravo on, koji je u rodbinskim odnosima sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, blokirao naplatu potraživanja ili uticao na to da se ona ne naplate, Maksimović tvrdi da je “bilo baš suprotno”."Učestvovao sam i u pokušaju da se država Crna Gora obaveže da vrati taj dug, ali ne znam da li će biti nešto od toga. U svakom slučaju, ponovo smo pokrenuli izvršenje i to je cela istina o tom dugu", zaključio je Lazo Maksimović.

Svet

Preko 50.000 italijanskih restorana ignoriše mere zaključavanja

Preko 50.000 restorana u Italiji planira da otvori svoja vrata, uprkos strogim merama zaključavanja zbog pandemije, šireći se društvenim mrežama pod heštegom #IoOpro („Otvaram“), pokret je najveći čin građanske neposlušnosti širom zemlje od kada su zaključavanja započeta, piše portal Off-Guardian.Italijanski opozicioni poslanik Vitorio Sgarbi podržao je pokret, rekavši u jednom intervjuu „otvorite i ne brinite, na kraju ćemo ih naterati da pojedu svoje kazne“.Italijanska vlada već se suočava sa unutrašnjim sukobom i krizom, a prevremeni izbori su mogući.Protest „Otvoreni smo“ širi se i Evropom, a varijante su već uzele maha u Švajcarskoj (#Wirmachenauf) i Poljskoj (#OtwieraMY).

Svet

Stanari Njujorka duguju više od milijardu dolara za kirije

Stanaru u Njujorku duguju više od milijardu dolara neplaćenih kirija zbog propuštenih uplata usled pandemije koronavirusa, pokazuje novo istraživanje, piše Vol strit žurnal.Iznos duga najnoviji je pokazatelj da naknade za nezaposlenost i savezni stimulativni paketi do sada nisu bili adekvatni za ublažavanje rastućeg finansijskog tereta propuštenih plaćanja kirije u hiljadama gradskih domaćinstava.Stanodavci, kao i stanari snažno su lobirali za veću pomoć vlade tokom pandemije.Državi Njujork predviđeno je 1,3 milijarde dolara pomoći za stanovanje u prošlomesečnom saveznom paketu pomoći za COVID-19.Istraživanje koje je sprovela stanodavska trgovinska grupa “ Program poboljšanja stanovanja u zajednici“, fokusirala se na njujorške zgrade podložne gradskim zakonima o zakupu. Ovi stanovi čine oko polovine ukupnih gradskih stanova za iznajmljivanje.Skupljajući odgovore stanodavaca, grupa je procenila da čak 185.000 domaćinstava koja žive u ovim stanovima zaostaju za više od dva meseca, sa prosečnim dugom većim od 6.000 američkih dolara.Džej Martin, izvršni direktor ove grupe rekao je da je dug za zakup od ostatka inventara stanova u Njujorku verovatno isti ili veći, što znači da je ukupan dug koji imaju iznajmljivači u Njujorku verovatno veći od dve milijarde dolara.

Svet dolari

EU će pokušati da umanji uticaj američkog dolara

Brisel upozorava da se globalna tržišta previše oslanjaju na dolar, dok traži načine da suzbije ranjivost Evrope na američke sankcije i druge finansijske rizike, u pokušaju da izazove nadmoć američke valute samo nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednika SAD-a, piše Fajnenšal tajms.Nacrt političkog dokumenta Evropske komisije otkriva dubinu frustracije EU nakon četiri godine administracije Donalda Trampa, čija je politika naglašavala dominaciju SAD-a i njihove valute u globalnom finansijskom sistemu.Dokument posebno ističe poteškoće EU u uspostavljanju svoje nezavisnosti posmatrajući sankcije protiv Irana koje je uveo Tramp, navodeći ih kao dokaz potrebe da se blok „zaštiti“ od „efekata nezakonite eksteritorijalne primene“ takvih mera.„Trampovo predsedništvo je naglasilo ranjivosti Evropske unije i to moramo rešiti, čak iako on više nije predsednik. Reč je o mestu EU u svetu i potrebnim sredstvima da budemo ekonomska i finansijska sila srazmerno našoj veličini“, rekao je zvaničnik Evropske komisije.Trampova iranska strategija imala je direktan uticaj na finansijsku infrastrukturu sa sedištem u Evropi, kao što su sistem za slanje poruka Swift i depozitori hartija od vrednosti Euroclear i Clearstream.Iranske sankcije značile su da je Brisel morao da postavi namensko vozilo kako bi olakšao plaćanja za legitimnu trgovinu između EU i islamske republike, što je bio proces ispunjen poteškoćama.Dokument naglašava ambiciju EU da ojača svoju samostalnost u nizu sektora, uključujući finansije, nakon što je Trampova administracija uništila transatlantske norme.Prema nacrtu, EU takođe planira da pronađe načine za jačanje uloge evra. Dokument upozorava da se „globalna finansijska tržišta previše oslanjaju na američki dolar“.Blok dugo pokušava da promoviše veću upotrebu evra, na primer u robnim ugovorima, kako bi ojačao svoju finansijsku i ekonomsku autonomiju.Konkretni koraci navedeni u dokumentu uključuju korišćenje planiranog pregleda EU regulative o finansijskim pokazateljima kako bi se podstakli da budu denominovani u evrima. Većina se trenutno zasniva na dolarima.Brisel veruje da bi jača globalna uloga evra „zaštitila ekonomiju od deviznih šokova i smanjila oslanjanje na druge valute“.Komisija je takođe zabrinuta da se blok sve više oslanja na investicione banke koje nisu iz EU i koje „u vreme finansijske krize mogu odlučiti da smanje svoje prisustvo u EU i da se usredsrede na svoje domaće tržište“.

Svet

Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?

Prema nezvaničnim informacijama Hrvatska Fortenova grupa, koja je vlasnik fabrike Ledo, dobila je više ponuda za kupovinu tog proizvođača smrznute hrane, prenosi Index.hr. Prema informacijama nedeljnika Leader, Fortenova je dobila ponudu američko-britanske kompanije Nomad Foods koja je veća od 600 miliona evra.Fortenova je kako se navodi od nekih drugih kompanija dobila i veće ponude, ali njihovi drugi uslovi nisu bili porihvatljivi, pa su krenuli u pregovore sa američko-britanskom kompanijom Nomad Foods-om. Predsednik upravnog odbora Fortenove, Fabris Peruško smatra da bi kupoprodajni ugovor mogao da bude potpisan krajem prvog kvartala, a transakcija bi mogla da se zaključi tokom leta. Nomad Foods jedna je od vodećih evropskih kompanija za smrznutu hranu, a među njene poznate brendove spadaju Birds Eze, Findus, Iglo, Aunt Bessie's i Goodfella's. Na veb stranici Nomad Foodsa navodi se da ovi brendovi sada imaju priliku da uđu na nova evropska tržišta koja su u razvoju, kao i da je Ledo most za njihovo buduće poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. "Fortenova Group je vodeća kompanija za smrznutu hranu u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, ima poznate lokalne brendove u tim zemljama i potrošači ih prepoznaju", navodi se na portalu Nomad Foods. Precizira se da su pregovori u toku, kao i da ne postoji garancija da će se transakcija na kraju dogoditi. "Dok se ne postigne konačni dogovor, kompanija ne namerava da saopšti više dalje informacija o ovom procesu", preciziraju u Nomad Foods-u.

Svet

WhatsApp odlaže nova pravila zbog zabrinutosti korisnika

Vacap (WhatsApp) je odložio promenu uslova korišćenja za 15. maj, zbog velikih kritika oko pitanja privatnosti i deljenja korisničkih podataka sa Fejsbukom, piše Biznis insajder.Odlaganje dolazi zbog „zabune“ i „dezinformacija“ oko nove politike, navela je kompanija na svom blogu. Vacap navodi da nova pravila korišćenja aplikacije uključuju nove opcije za ljude da upravljaju svojim korišćenjem aplikacije i da „ne proširuje njihovu mogućnost deljenja podataka sa Fejsbukom“.Datum ažuriranja pravila korišćenja biće pomeren za 15. maj, navodi se u objavi na blogu. Vacap je takođe rekao da ničiji nalog neće biti suspendovan ili izbrisan 8. februara, kada je prvobitno trebalo da stupe na snagu nove smernice.Najava dolazi dve nedelje nakon što je Vacap najavio novu promenu, povlačeći kritike korisnika aplikacije za razmenu poruka koji su bili zabrinuti zbog njihove privatnosti podataka.Nakon objavljivanja nove politike, mnogi korisnici prešli su na alternativne platforme kao što su Signal ili Telegram. Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je čak objavio na svom Tviteru da ljudi treba da „koriste Signal“.Vacap je pokušao da smiri situaciju rekavši da je ažuriranje dizajnirano da pomogne preduzećima na toj platformi.„Želimo da budemo jasni da ažuriranje smernica ni na koji način ne utiče na privatnost vaših poruka sa prijateljima ili porodicom. Umesto toga, ovo ažuriranje uključuje promene u vezi sa porukama preduzeća na Vacapu, što je neobavezno, i pruža dalju transparentnost o tome kako prikupljamo i koristimo podatke “, rekao je Vacap.S druge strane, Signal je prošle nedelje zabeležio 7,5 miliona preuzimanja, što je porast od 4.200 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U sredu je Signal bio na vrhu Guglovih i Eplovih prodavnica aplikacija. Veliki broj korisnika migrirao je i na Telegram - platforma je prošle nedelje stekla 9 miliona novih korisnika, što je 91 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

Svet

Energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sedištem u Beču, Janez Kopač, saopštio je da je ta institucija uvela sankcije jednoj od svojih članica, Bosni i Hercegovini, prenosi portal Seebiz. Cilj te odluke je da se spreči korišćenje velike količine sumpora u naftnim derivatima koje BiH dozvoljava da se koriste, uprkos pravilima koja moraju da poštuju sve članice Energetske zajednoce.Kako je precizirano, odluka o sankcijama je doneta Zbog kršenja Direktive o sumporu u gorivima i nepridržavanja pravila koja važe za energiju i gas. Na taj način, energetska zajednica želi da obaveže BiH da počne da primenjuje ekološke snztandarde koji će očuvati životnu sredinu.“Tačno je da su sankcije uvedene protiv Bosne i Hercegovine i da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta Evropske unije i izvršenju budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu ne otkloni prekršaje”, rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata Energetske zajednice.Odluka o sankcijama BiH doneta je krajem prošle godine, ali je Evropska energetska zajednica objavila je njen sadržaj prošle nedelje. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi BiH mogla da bude kažnjena zbog kršenja međunarodnih pravila.Inače, od svih država članica Energetske zajednice, samo u BiH i dalje mogu da se upotrebljavaju vozila sa Euro 3 standardima, dok se u Evropksoj uniji većinom koristi Euro 5.Napominje se da se već godinama u fiokama Saveta ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovo pitanje i predviđa smanjenje sumpora na najviše 1% u naftnim derivatima.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA Navodi se da ga Veće ministara BiH do sada nije usvojilo i time je faktički naftnim lobijima dozvoljeno da se poinašaju mimo onoga što se zagovara kao ekološki sandard na nivou EU.Ranije je BiH dozvolila veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi "podržala domaću proizvodnju" u Rafineriji Brod. Međutim, prema informacijama do kojih se došlo u izstrazi Energetske zajednice istrage, iza te odluke krili su se i uvoznici nafte i naftnih derivata iz oba entiteta.Drugi razlog zbog kojeg su uvedene sankcije BiH je taj što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosa i tržišta električne energije.Naime, ovaj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je posljednji saziv Veća ministara poslao različite materijale entitetima, tako da nije bilo usaglašavanja.Prema tom zakonu, kako se navodi, planirano je prenošenje nadležnosti za pitanja plina na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju. Međutim, kadrovi iz Republike Srpske trenutno blokiraju usvajanje zakona na državnom nivou. Prema informacijama Istrage, usvajanje tog zakona traži i MMF i to je jedan od preduslova za novu tranšu kredita BiH od strane te institucije.

Svet

Kineska ekonomija iznenadila rastom od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu

Kineska ekonomija nastavila je sa rastom i u poslednjem kvartalu 2020. godine u kojem je porasla za 6,5 odsto, tako završivši godinu u kojoj je rasla u tri od četiri kvartala i ukupno za 2,3 odsto, objavio je tamošnji nacionalni zavod za statistiku, prenosi Axios.Nijedna druga velika ekonomija nije uspela da ostvari pozitivan rast 2020. godine.Iako je pandemija Covida prvi put otkrivena u Kini, zemlja je uspešno kontrolisala virus i postala jedan od glavnih pozitivnih pokretača globalne ekonomije, dok je ostatak sveta uglavnom bio u izolaciji.Očekuje se da će kineska ekonomija porasti za 8,3 odsto 2021. godine, više nego dvostruko u odnosu na rast od 4,1 odsto zabeležen u SAD-u, prema podacima FactSet-u, kompaniji za finansijske podatke i softver.„Koliko god puta čuli priču o rastu kineske ekonomije, ona i dalje ima kapacitet da šokira i zadivi. Ovo je istorijski rast po obimu i brzini“, rekao je Adam Tuz, istoričar sa Univerziteta Kolumbija.

Svet

Fabrika avio-delova FACC u Hrvatskoj zapošljava 450 radnika

Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak  u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.

Svet

Samsung prestaje da uz telefone daje besplatne punjače i slušalice

Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.

Svet

Gugl i zvanično vlasnik Fitbita

Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.