Svet

Korona naglo oborila svetsku potrošnju vina

Svetska potrošnja vina u 2020. procenjuje se na 234 miliona hektolitara što je za tri odsto manje u odnosu na 2019. godinu i predstavlja najniži nivo potrošnje od one iz 2002, saopštila je Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo (OIV) sa sedištem u Parizu.U izveštaju se procenjuje da je ukupni izvoz iz zemalja koje proizvode vino bio 29,6 milijardi evra, što je pad od gotovo sedam odsto u samo godinu dana. Kao glavnog krivca prozivaju pandemiju Covid 19 zbog čega su mnoge države morale da zatvore kafiće i restorane, a i turizam koji je važan za vinski sektor, generalno je patio.Kako se dodaje, najviše su trpela premium vina, a najveći pad potrošnje beleži Južnoafrička Republika od 19,4% zatim sledi Kina sa 17,4%, Francuska sa 7,8%, Italija sa 7,5%, Španija sa 6.8%.Istovremeno, svetska proizvodnja rasla je i to za jedan odsto u odnosu na 2019. godinu dosegnuvši 260 miliona hektolitara, a ostala je stabilna i površina pod zasadima vinove loze, pa se za prošlu godinu procenjuje na 7,3 miliona hektara."Sektor je visoko koncentrisan, stoga i rizičan. To nam pokazuje da je neophodna njegova diverzifikacija, počevši od potrošnje", izjavio je direktor OIV-a, Pau Roka. Između ostalih ciljeva, ova organizacija radi na tome da vino učini univerzalnijim potrošačkim proizvodom."Azija u kojoj raste potrošnja jedan je od glavnih izazova za vinski svet", zaključio je Roka.REKORDNA PROIZVODNJA VINA U SVETU U 2018. GODINI PADA I POTROŠNJA PIVAVino nije jedino alkoholno piće kojem je opala potrošnja u doba pandemije, preneo je Agroklub. Kako piše AP news, u Češkoj je konzumacija ovog pića pala za pet odsto i to na najniži nivo u gotovo 60 godina. Procene pokazju da je svaki stanovnik te zemlje u prošloj godini popio 135 litara, što je sedam litara po osobi manje u odnosu na 2019.Te godine Česi su trećinu piva, uglavnom sveže točenog popili u pivnicama, a prošle godine se taj udeo smanjio na četvrtinu. Proizvodnja piva, kao je naglašeno, pala je za 1,5 na 20,1 miliona hektolitara. Od toga je izvezeno samo pet miliona hektolitara, a pandemija je prekinula osmogodišnje razdoblje rasta.Globalna proizvodnja vina je u 2018. godini porasla na gotovo rekordan nivo, dok je potrošnja takođe stagnirala.

Sudbina mlekare: Umesto preseljenja u Srbiju, Kravica kraljica

Nakon što je kompanija Belje plus, u sastavu Fortenova grupe, preuzela osiječku industriju mleka Meggle, kompanija u Osijeku danas ima 250 kooperanata i oko 90 zaposlenih, prenosi Poslovni.hr. ...

Nemačka planira nabavku 30 miliona doza „Sputnjika V“

Nemačka namerava da kupi 30 miliona doza ruske vakcine protiv koronavirusa "Sputnjik V" , izjavio je premijer savezne pokrajine Saksonije.Kako prenosi Euronews, Mikael Krečmer objavio je vest na Tviteru, uz komentar da će medicinska sredstva doći u tri tranše od po deset miliona doza, tokom juna, jula i avgusta.Do tada će se verovatno čekati odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA) za upotrebu ruske vakcine, a Krečmer je rekao da se nada da će cepivo dobiti dozvolu narednog meseca.Ruska vakcina "Sputnjik V" trenutno je registrovana u 61 zemlji, ali još uvek nije dobila zeleno svetlo evropskog regulatornog tela.Nemački ministar zdravlja Jens Špan prethodno je najavio da će zemlja otpočeti pregovore sa Rusijom o eventualnoj nabavci vakcine.Prema rezultatima treće faze III kliničkog ispitivanja, "Sputnjik V" je efikasna u 91,6 odsto slučajeva. "Sputnik V", ako bi na kraju bio odobren, bila bi prva nezapadna kovid-vakcina koja je dobila zeleno svetlo EU.

Britansko obrazovanje studentima iz regiona dostupno i nakon Bregzita

Univerziteti u Velikoj Britaniji tek treba da prouče i sagledaju situaciju koja je u toj zemlji aktuelna nakon njenog izlaska iz Evropske unije. Ipak, ne očekuju se veće promene, iako još nije sasvim jasno kako će funkcionisati razmena studenata koja se preko Erazmus programa odvija među članicama EU.Tom Rhodes sa City College (Gradskog koledža) Evropskog kampusa Univerziteta York, podseća da su britanski standardi u obrazovanju visoki, a njeni univerziteti spadaju među najbolje u svetu.Zobg tog su popularna destinacija za brojne strane studente, ali su kako Rhodes objašnjava važni i za britanski ekonomiju jer utiču na njen bruto domaći proizvod (BDP).Kako naglašava tome doprinose studenti, ali i naučna istraživanja koja se obavljaju na univerzitetima.On podseća da su trenutno posebna važna ona istraživanja koja se odnose na vakcinu AstraZeneca, koja se sprovode na Univerzitetu Oksford."Sve se promenilo, ali mi se trudimo da budemo fleksibilni, da se prilagodimo u da budemo kreativni u učenju," kaže Rhodes.Kaže i da si mnogi univerziteti u Velikoj Britaniji trenutno prazni zbog pandemije, ali dodaje da je vakcinacija u toku, pa se nada da će njeno uspešno sprovođenje obezbediti bolju uslove za narednu školsku godinu.Rhodes smatra da je pandemija pokazala koliko je zapravo važno obrazovanje, dok je sa druge strane onlajn nastava donelo velike promene u studiranju.Velika Britanija je krajem prošle godine i zvanično izašla iz evropske Unije, a univerziteti kako Rhodes naglašava tek treba da utvrde koliko je će to uticati na britansko društvo.OSNOVNE I MASTER STUDIJE EVROPSKOG KAMPUSA UNIVERZITETA YORK DOSTUPNE I U REGIONU "Zbog pandemije to je još veći problem za nas, ipak ne bi trebalo očekivati neke veće promene" napominje Rhodes.Rukovodstva na britanskim univerzitetima prema njegovim rečima gaje izvesnu zabrinutost i trenutno istražuju šta Bregzit zapravo znači za njih.Veliki problem kako dodaje mogao bi da bude Erazmus program za razmenu studenata, koji se odvija među članicama Evropske unije i tek ostaje da se vidi kako će se on obavljati nakon Bregzita.Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to znači za studente iz Srbije, ali i one iz drugih kajeva sveta, koji će prilikom prijave za studiranje na britanskim univerzitetima možda imati manju konkurencijom, ako se studenti iz EU budu manje prijavljivali.Gregory Dikaios, koji na City Colledge u Solunu obavlja funksciju šefa službe za odabir studenata kaže da se u okviru te institucije studentima nudi mogućnost da studiraju i ostanu blizu svojih domova.Sa druge strane, nudi im se vrhunsko obrazovanje i o tome prema njegovim rečima svedoče brojni srpski studenti koji kod njih godinama studiraju."Neki od tih mladih ljudi nastavljaju akademsku karijeru, kada se vrate kući," dodaje Dikaios.Napominje i da City Colledge organizjue i dualni programe za menadžere, koji su dostupni i u Beogradu, a svi koji žele da studiraju na Citz Colledge ili da pohađaju takve programe mogu da se obrateSvi koji žele da studiraju ili da pohađaju takve programe, kako naglašava, mogu da se prijave njihovim predstavnicima u Beogradu.

Brisel priprema tužbu protiv jednog proizvođača vakcina

Evropska komisija priprema pravni postupak protiv proizvođača vakcina AstraZeneca, navelo je pet briselskih diplomata za portal Politico. Komisija je to pitanje pokrenula na sastanku ambasadora u sredu, tok...

Francuska prva testira digitalne sertifikate za putovanje

Francuska je postala prva država članica EU koja je započela testiranje digitalnog sertifikata za putovanje kao deo plana Brisela da se ljudima omogući da do leta putuju slobodnije unutar EU.Aplikacija TousAntiCovid, deo državnog programa za registrovanje kontakata sa zaraženima koronom, nadograđena je tako da čuva negativne rezultate testa Covid-19 na mobilnim telefonima putnika. Od ove nedelje testiraće se na letovima za Korziku i prekomorske destinacije.Testiranje će biti produženo od 29. aprila kako bi obuhvatilo i potvrde o vakcinaciji, rekli su zvaničnici za Le Monde, a sistem bi na kraju mogao biti usvojen za javne događaje poput koncerata, festivala i sajmova, mada ne i za barove i restorane.EU na korak od uvođenja kovid-sertifikata za putovanja

Bajden odlučuje o sudbini rudnika Rio Tinta u Arizoni

Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum, više od dve decenije pokušava da otvori rudnik bakra u američkoj državi Arizoni, koji bi bio najveći podzemni rudnik tog tipa u svetu, prenosi agencija Rojters. Sudbina tog posla za sada je u rukama predsednika Džoa Bajdena, ali i dela lokalnog stanovništva koje se protivi namerama Rio Tinta.Među najglasnijim protivnicima Rio Tintovog rudnika bakra u Arizoni koji bi trebalo da se otvori blizu grada Superior su lokalni Indijanci iz plemena Apača, ekolozi, kao i bivši rudari iz tog mesta.Američki predsednik Džo Bajden stavio je njihov rudarski projekat na čekanje, prošlog meseca, jer su zbog njegove izgradnje pobunila lokalna plemena lokalnih Apača.Rezerve rudnika su inače procenjene na oko 40 milijardi tona bakra, a pre sedam godina Obamina administracija pokrenula je složen proces na zahtev Rio Tinta.Kompanija naime želi da dobije tri hiljade hektara njenog zemljišta za potrebe budućeg rudnika, dok bi država zauzvrat dobila 4,5 hiljada hektara njenog zemljišta koje poseduje u blizini.Predstavnik lokalnog plemena Apača Vendsler Nosie, 18 meseci je vodio protest protiv rudnika i dobio je široku podršku za svoj aktivizam. Uzgred, tome je kako se dodaje doprineo i sam Rio Tinto jer je u maju prošle godine minirao 46 hiljada godina stare pećine australijskih aboridžina.U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK STAV LOKALNIH POLITIČARAPolitičari u gradu Superioru koji ima oko tri hiljade stanovnika podstiču Bajdena da se predomisli, jer bi im zamena zemljišta omogućila širenje aerodroma, razvoj industrijskog parka i izgradnju novih stanova po pristupačnim cenama, pomogla bi i lokalne biznise, ali i Bajdenov plan o izradi električnih automobila.Rio Tinto je obećao da će ako otvori rudnik bakra zaposliti 1400 radnika sa prosečnom platom većom od 100 hiljada dolara godišnje, za poreze bi navodno plaćao 280 miliona godišnje, dok bi državnoj ekonomiji obezbeđivao oko milijardu dolara.Neke studije su na kraju pokazale da će Rio Tinto gradu Superioru plaćati svega 350 hiljada dolara poreza godišnje, daleko manje od milion dolara, koliko je potrebno za policiju, vatrogasace i puteve, u slučaju da se rudnik otvori.Kompanija je kasnije saopštila da bi gradu mogla da plaća veći porez, mogla bi da mu garantuje snabdevanje vodom, a poklonila bi i 1,2 miliona dolara lokalnim školama.Rio Tinto je na području planiranog rudnika već iskopao rudarsko okno dubine gotovo dva kilometra, a bakar planira da iskopava tehnikom block caving, potkopavanjem i urušavanjem rudnog ležišta, zbog čega bi se verovatno pojavio krater širok tri kilometra i dubok oko 304 metra.Naglašava se da bi ta metoda oštetila podzemne vode koje napajaju dva lokalna izvora, kao i da je na to ukazano u studiji koju su izradile američke službe zadužene za održavanje šuma. U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA "Ova zemlja će biti bezvredna ako sa njom nema vode," rekao je Henri Munoz, koji predvodi grupu bivših rudara, takođe velikih protivnika ovog projekta.Rio Tinto u Arizoni obećava da će njihov budući rudnik raditi nekoliko decenija, pre nego što nastane krater koji će progutati čitavu lokaciju, uz proučavanje mogućnosti da se to spreči.Ležište bakra u Superioru je otkriveno 1995. godine, a Rio Tinto i njegov manjinski partner BHP Group do sada su potrošili više od dve milijarde dolara za istraživanja i uklanjanje stare topionice.Rio Tinto Vlada Srbije već je proglasila strateškim partnerom u planiranom projektu za iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar.Međutim, kompanija se suočila sa otporom lokalnih meštana, kao i stručne javnosti koji ukazuju na moguće ekološke incidente, po kojima je Rio Tinto inače poznat u svetu.

Emisije CO2 u svetu porasle za pet odsto

Globalne emisije ugljen-dioksida (CO2) koje nastaju proizvodnjom energije ove godine su veće za skoro pet posto, zbog privrednog oporavka od pandemije, objavila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom izvštaju. Ovogodišnji rast zagađenja IEA pripisuje sve većem korišćenju uglja u proizvodnji struje.U izveštaju se naglašava da raste tražnja za fosilnim gorivima, čak i u Evropi, ali daleko manje nego u Aziji koja važi za najvećeg zagađivača.Globalni energetski izveštaj koji je IEA objavila za 2021. godinu predviđa da će emisije karbonskog dioksida porasti na 33 milijarde tona ove godine.U poređenju sa prošlom godinom to predstavlja rast od 1,5 milijardi tona i predstavlja najveći pojedinačlni skok u periodu dužem od 10 godina."Ovo je zastrašujuće upozorenje da je ekonomski oporavak od krize Covida 19 trenutno sve samo ne održiv za našu klimu", rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol, a prenela agencija Hina.Cilj najnovijeg izveštaja je, kako se dodaje da "pritisne" određene zemlje da vode računa o klimatskim promenama.Prošle godine, kad se potrošnja energije smanjila zbog pandemije, emisije CO2 koje su povezane sa korišćenjem energije pale su za 5,8%, na 31,5 milijardi tona, dok su godinu dana ranije iznosile rekordnih 33,4 milijarde tona.OVE GODINE EMISIJA CO2 U SVETU OPALA ZA 7 ODSTO ENERGETSKE POTREBE ZEMALJA U RAZVOJUOve godine očekuje se da globalna potražnja za energijom naraste za 4,6%, najviše zbog potreba zemalja u razvoju i to bi kako se dodaje u zveštaju, moglo da premaši nivo iz 2019. godine.Potražnja za svim fosilnim gorivima ove godine raste, a ugalj i gas, kako se očekuje, tražiće se mnogo više nego 2019. godine.Očekivani porast potrošnje uglja premašuje korišćenje obnovljivih izvora energije za gotovo 60% iako što rste potražnja za solarnom energijom, energijom vetra i vode. Više od 80% rasta tražnje za ugljem očekuje se u Aziji, naročito u Kini.Potrošnja uglja u Sejedinjenim Državama i EU takođe raste, ali će ostati znatno ispod nivoa pre krize, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.

Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori

U slučaju da Crna Gora odluči za zatraži međunarodnu arbitražu zbog izgradnje auto-puta koji gradi i kreditira Kina, to će moći da učini samo u Kini, pred tamošnjim arbitražnim sudom. To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeh auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor. Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora "neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu" u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U ugovoru još piše da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. "Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.” Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja reke TareSrbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama. Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Kineski krediti od milijardu evra mimo domaćeg zakona

Organizovani kriminal nikad veća opasnost za EU

Organizovani kriminal nikada nije predstavljao toliko visoku opasnost za EU i njene građane kao danas, objavio je Europol u svom izveštaju o proceni organizovanog kriminala za 2021.Pandemija COVID-19 i potencijalne ekonomske i socijalne posledice idealni su uslovi za širenje organiziranog kriminala u EU. U pandemiji je potvrđena ključna karakteristika kriminalnih mreža a to je njihova brzina u prilagođavanju i kapitalizacija promena u okruženju u kojem deluju. Sve prepreke za ostale postaju prilike za kriminalce, ocenjuje Europol.Poput poslovnog okruženja, jezgro kriminalne mreže čine menadžerski slojevi i terenski operateri. Ovo jezgro okruženo je nizom aktera povezanih sa kriminalnom infrastrukturom koja pruža usluge podrške.Sa skoro 40 procenata kriminalnih mreža aktivnih u trgovini drogom, proizvodnja i trgovina drogom i dalje je najveći kriminalni posao u EU.Trgovina ljudima i eksploatacija ljudi, šverc migranata, mrežne i vanmrežne prevare i imovinski kriminal predstavljaju takođe značajne pretnje građanima EU.Kriminalci generišu korupciju. Gotovo 60% kriminalnih mreža umešano je u korupciju.Kriminalci godišnje naprave i operu milijarde evra. Obim i složenost aktivnosti pranja novca u EU ranije su bili potcenjeni. Profesionalni perači novca uspostavili su paralelni podzemni finansijski sistem i koriste bilo koja sredstva za infiltraciju i podrivanje evropskih ekonomija i društava.Kako su se prale pare u Srbiji Zakonske poslovne strukture koriste se za sve vrste kriminalnih aktivnosti koje imaju uticaj na EU. Više od 80% kriminalnih mreža aktivnih u EU koristi legalne poslovne strukture za svoje kriminalne aktivnosti.Kriminalci su digitalni domoroci. Praktično sve kriminalne aktivnosti sada sadrže neke mrežne komponente, a mnogi zločini su u potpunosti migrirali na mreže. Kriminalci koriste šifrovanu komunikaciju da bi se međusobno umrežili, koriste društvene medije kako bi došli do šire publike za oglašavanje ilegalne robe ili širenje dezinformacija.

Pakistan privremeno blokirao društvene mreže

Pakistan je privremeno blokirao društvene mreže u pokušaju da izvrši represiju protiv nasilne terorističke grupe i spreči demostrante da ometaju molitve uoči Ramazana u petak, piše TechCrunch.Ranije ove nedelje Pakistan je zabranio islamističku grupu Tehrik-i-Labaik Pakistan nakon što su organi vlasti ugapsili lidera ove grupe, što je izazvalo burne proteste u državi.U naredbi pod nazivom „Potpuno blokiranje platformi društvenih medija“, pakistanska vlada naložila je u petak Upravi za telekomunikacije da blokira platforme društvenih medija, uključujući Tviter, Fejsbuk, Vocap, Jutjub i Telegram, od 11 do 15 sati po lokalnom vremenu.Iako je Pakistan, poput svog suseda Indije, u prošlosti privremeno ukidao pristup telefonskim pozivima, ovo je prvi put da je Islamabad izdao opštu zabranu društvenih medija u zemlji.Pakistan je istraživao načine da preuzme veću kontrolu nad sadržajem digitalnih usluga poslednjih godina, a prema nekim aktivistima, država je preduzimala i ekstremnije mere bez mnogo objašnjenja.

Materija u „magičnim pečurkama“ pokazuje pozitivne rezultate za lečenje depresije

Psihodelična materija psilocibin, koja se nalazi u „magičnim pečurkama“ pokazuje jednako dobre rezultate kao konvencionalni tretmani za depresiju, pokazuje nova studija koja je još uvek u ranim fazama, piše BBC.Ali kada je reč o aktivnom poboljšanju blagostanja i sposobnosti ljudi da osećaju zadovoljstvo, psihodelični lek je možda imao snažniji efekat, navodi studija.Psihodelične supstance proučavaju se za čitav niz problema sa mentalnim zdravljem, ali naučnici ističu da je potrebno još dodatnog istraživanja.Naučnici iza studije kažu da postoji „apetit za novim tretmanima“ koji imaju drugačiji pristup lečenju mentalnog zdravlja. Učesnici studije, kojih je bilo 59, dobili su ili psilocibin ili uobičajene antidepresive, kako bi uporedili dejstvo oba tretmana.Naučnici iz Centra za psihodelična istraživanja u londonskom Imperial koledžu merili su raspoloženje i funkcionisanje učesnika koristeći različita merila.Prvenstveno su ocenjivali simptome depresije kod ljudi na osnovu njihovih odgovora na pitanja o snu, energiji, apetitu, raspoloženju i samoubilačkim mislima.Prilikom ovog ocenjivanja, psilocibin postigao je iste rezultate kao i konvencionalni antidepresivi.Svih 59 učesnika videlo je uporedivo smanjenje simptoma depresije.Ali prema nekim drugim merilima - iako nisu bila primarni fokus naučnika - psihodelični lek se pokazao znatno bolje.To uključuje želju za radom i socijalno funkcionisanje, mentalno blagostanje i sposobnost osećaja sreće.Ova studija je među prvima koja je psilocibin upoređivala sa tradicionalnim antidepresivima.

Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize?

Krojenje fiskalne politike će biti ključno za rešavanje socio-ekonomskih posledica pandemije, a jedna od glavnih mera moglo bi da bude i povećavanje poreza i akciza na duvan, zaključci su Tehničkog priručnika o poreskoj politici i administraciji duvana koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).„Intervencije kao što je oporozivanje duvana – koji pomažu u smanjivanju konzumiranja duvana, poboljšavaju zdravlje stanovništva i povećavanju prihode državnih vlada – treba da budu deo sveobuhvatne strategije za izgradnju uspešnog oporavka,“ piše u priručniku.Priručnik bi trebalo da pomogne donosiocima odluka da organizuju najdelotvornije oporozivanje duvana u svojoj državi, a SZO veruje da bi se na ovaj način moglo uštedeti i do 1.400 milijardi dolara, koliko se na svetskom nivou godišnje potroši na zdravstvene troškove i smanjenu produktivnost zbog posledica korišćenja duvana.Oporozivanje duvana ne bi sačuvalo samo novac, već i ljudske živote, jer godišnje od posledica pušenja umre osam miliona ljudi.U 2018. godini je samo 38 zemalja u kojima živi 14 odsto svetske populacije, imalo dovoljno visoke poreze na duvan - što znači da oporezuje najmanje 75% cene ovih proizvoda koji štete zdravlju, ističe SZO. Oni dodaju da se primenom dokazanih politika poput poreza na duvan mogu izbeći troškovi koje duvanska industrija stvara lokalnim zajednicama i nacijama.Korona nam je pokazala koliko globalna ekonomija zavisi od zdravlja svih ljudi i zato je ulaganje u javno zdravlje glavni put ka ekonomskom opravku, zaključuje SZO.

Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcine

Generalni direktor Fajzera (Pfizer) Albert Burla rekao je da će u roku od 12 meseci nakon primanja druge doze, verovatno biti potrebna i treća doza, kako bi se pojačao imunološki odgovor na nove varijante korona virusa, piše CNBC.Burla je dodao da postoji mogućnost da će ljudi morati da se vakcinišu protiv virusa svake godine.“Svake godine se vakcinišete protiv gripa, a tako će biti i sa kovidom“, rekao je Burla.Istraživači još uvek ne znaju koliko dugo traje zaštita od virusa nakon potpune vakcinacije.Fajzer takođe planira ispitivanje kako bi utvrdili da li modifikovana verzija vakcine deluje protiv južnoafričke varijante virusa. Novo istraživanje nadgledaće bezbednost i efikasnost treće doze u dve starosne grupe. U jednoj grupi učestvovaće osobe od 18 do 55 godina, a u drugoj osobe od 65 do 85 godina. Oni su učestvovali i u Fajzerovom početnom kliničkom ispitivanju.Tokom tog ispitivanja učesnici su primili dve doze vakcine u razmaku od tri nedelje. Isti interval doze je ono što se trenutno preporučuje.Fajzer je ranije ovog meseca saopštio da prva doza vakcine pruža 91 odsto zaštite, dok uz drugu dozu taj procenat raste na 95 odsto i da zaštita traje najmanje šest meseci.Podaci kompanije zasnovani su na više od 12.000 vakcinisanih učesnika. Međutim, istraživači kažu da je potrebno još podataka kako bi se utvrdilo da li zaštita traje i nakon tih šest meseci.

Peking sada ima više milijardera nego bilo koji drugi grad

Peking sada ima više milijardera nego bilo koji drugi grad na svetu, pokazala je najnovija lista koju je objavio magazin Forbes, prenosi BBC.Kineska prestonica je prošle godine dodala 33 milijardera i sada ih ima 100, naveo je Forbes.Peking je tako nadmašio Njujork, koji trenutno ima 99 milijardera i koji je držao prvo mesto kao prestonica ogromnih bogataša poslednjih sedam godina.Kineski odgovor na pandemiju, uspon njenih tehnoloških firmi i rast berzi pomogli su Pekingu da preuzme prvo mesto.Iako je Njujork na drugom mestu, kolektivna vrednost milijardera iznosi 560,5 milijardi dolara, čime je pobedio kolektivnu vrednost pekinških milijardera koja je 484,3 milijarde dolara.Najbogatiji stanovnik Pekinga bio je Žang Jiming, osnivač aplikacije TikTok i izvršni direktor njegove matične firme ByteDance. Prošle godine njegova neto vrednost udvostručila se na 35,6 milijardi dolara.Suprotno tome, najbogatiji stanovnik Njujorka, bivši gradonačelnik Majkl Blumberg, ima bogatstvo vredno 59 milijardi dolara.Tehnološki giganti su u Kini, kao i u SAD-u, zabeležili veliki rast tokom pandemije, kako se sve više ljudi okretalo onlajn kupovini i izvorima zabave.Iz toga razloga su lična bogatstva osnivača i akcionara ovakvih firmi neprestano rasla.Sa 698 milijardera, Kina se približava SAD-u, koji i dalje vodi sa 724 milijardera.Prošle godine nastalo je rekordnih 493 novih milijardera na globalnom nivou, što je otprilike jedan novi milijarder na svakih 17 sati, navodi Forbes.Indija je treća po broju milijardera sa ukupno 140, a Džef Bezos je i dalje najbogatiji čovek na planeti sa ukupnim bogatstvom od 194 milijarde dolara.

Ustavni sud Nemačke poništio zamrzavanje stanarina u Berlinu

Ustavni sud Nemačke poništio je odluku rukovodstva grada Berlina da se zamrzne cena zakupa stanova i proglasio je neustavnom, preneo je Seebiz. Stotinama hiljada građana glavnog grada te države sada bi mogla da se retroaktivno naplati razlika u cenama."Za pitanje regulacije stanarine odgovorna je centralna vlada, a ne savezne pokrajine. Savezna vlada je već regulisala tržište nekretnina Zakonom o ograničenju zakupa iz 2015. godine, tako da nije bilo mesta za dodatna pravila", saopštio je nemački Ustavnu sud.Tužbu protiv odluke da se zamrznu stanarije u glavnom gradu Nemačke je podnelo 284 poslanika Bundestaga iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU/CSU) i Liberalno-demokratske partije (FDP), koji tvrde da se Senat Berlina tom odlukom neovlašćeno našao na slobodnom tržištu."Zamrzavanje stanarine je uvelo nesigurnost na tržište nekretnina u Berlinu, blokiralo investicije i nije dovelo do izgradnje novih stanova u Berlinu", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova i građevine Horst Seehofer.Berlinski senat je početkom prošle godine doneo zakon kojim se zakupnina stanova u tom gradu zamrzava na nivo iz juna 2019, što je značilo i zabranu značajnog povećanja cena.BRISEL I BERLIN DOGOVORILI PAKET ZA SPAS LUFTHANZE Tada je gradom upravljala levičarska koalicija socijaldemokrata i levice i partije zelenih, koji su želeli da spreče selidbe manje plaćenih građana iz atraktivnijih delova grada.Prosečna cena zakupa stana u Berlinu je sa 6,65 evra po kvadratnom metru u 2012. godini, bez dodatnih troškova, porasla na 10,12 evra u 2021. godini, po jednom kvadratu, dok su cene negde i utrostručene.U Berlinu je nakon 2000. godine poraslo interesovanje stranih investitora, od 2015. do 2020. godine broj stanovnika se povećao za preko 200 hiljada.Stotinama hiljada stanara u Berlinu, sada preti naknadna naplata te razlike u ceni, retroaktivno, odnosno za godinu unazad.Udruženja stanara širom zemlje koja su se nadala da će verlinski model biti prenet u druge gradove sa sličnim problemima, sada su izrazila žaljenje zbog ove odluke.Prosečne cene stambene kirije u Nemačkoj i dalje su najviše u Minhenu i iznose 17 evra po kvadratu, dok su u Berlinu pre deset godina bile među najnužim.

Mole Fejsbuk da ne pokreće Instagram za decu

Grupa zagovornika javnog zdravlja iz celog sveta želi da Fejsbuk ukine svoje planove za pokretanje verzije Instagrama za decu, piše BBC.Pismo kampanje nazvane „Detinjstvo bez reklame“, koje je potpisalo 99 grupa i pojedinaca, tvrdi da je platforma „zaokupljena imidžom“ opasna po zdravlje i privatnost dece.O planovima za pokretanje Instagrama za osobe mlađe od 13 godina govori se poslednjih nekoliko nedelja.Fejsbuk, u čijem je vlasništvu Instagram, rekao je da će dečijim nalozima upravljati roditelji.„Deca su već na internetu i žele da se povežu sa porodicom i prijateljima, zabave se i nauče nešto. Želimo da im pomognemo da to urade na bezbedan i primeren način i da pronađu praktična rešenja za tekući problem dece koja lažu o njihovoj starosti kako bi pristupili različitim aplikacijama“, rekao je tehnološki gigant za BBC.U pismu potpisnici ističu da oni mlađi od 13 godina koji su već na Instagramu neće platformu „napustiti zbog novog sajta koji deluje bebasto“.Pismo se poziva na istraživanje britanskog Kraljevskog društva za javno zdravlje koje je Instagram ocenilo kao najgoru platformu društvenih medija za mentalno zdravlje mladih.Izveštaj tvrdi da je Instagram povezan sa povećanim rizikom od poremećaja u ishrani, kao i sajber napadima.

Sputnjik podelio Evropu i pre prvog uboda

Ruska vakcina protiv koronavirusa Sputnjik V deli Evropu i pre nego što je isporučena ijedna doza, piše Politico.eu. Evropska agencija za lekove (EMA) još uvek nije odobrila rusku vakci...

Moguće potpuno otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju

Otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju postaje sve veća opcija, jer novi slučajevi zaraze prete igrama koje treba da otpočnu za manje od stotinu dana, piše Kyodo News.„Ukoliko održavanje igara bude postalo nemoguće, treba otkazati. Koja je poenta Olimpijade ako se tamo bude širio virus. Moraćemo da donesemo odluku“, rekao je Tošihiro Nikai, generalni sekretar Liberalno-demokratske partije (LDP), koja je jedna od vladajućih u zemlji.Izuzetno je retko da se visoki japanski zvaničnik dotakne mogućnosti otkazivanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Nikai je takođe rekao da je biti domaćin igara "velika šansa" za Japan i da treba nastaviti sa naporima da se osigura uspeh uz podršku javnosti.S druge strane, Taro Kono, ministar zadužen za inokulaciju stanovništva, rekao je će se igre održavati "na bilo koji mogući način", pa čak i bez publike.Pored toga, premijer Japana Jošihide Suga obećao je da će igre biti bezbedne, i da će one poslužiti kao simbol trijumfa čovečanstva nad pandemijom.Nakon Nikaijevih komentara, opozicioni poslanici pozvali su vladu i LDP da pojačaju diskusiju o tome da li treba nastaviti sa Olimpijskim igrama.Nikai je kasnije umanjio svoje komentare, rekavši da odluka o otkazivanju leži na organizatorima i da LDP ostaje posvećen podržavanju igara koje će se održati sa svim neophodnim merama kako bi se osigurala bezbednost.Slučajevi korona virusa u Japanu povećavaju se nakon što je prošlog meseca u potpunosti ukinuto vanredno stanje.

Putovanje u EU sa digitalnim zelenim sertifikatom moguće od kraja juna

Digitalni zeleni sertifikat, koji će građanima EU omogućiti da slobodno putuju tokom pandemije kovida-19, trebalo bi da bude spreman za upotrebu pre leta, prenosi Euractiv.Evropski komesar za pravosuđe i zaštitu potrošača Didije Rejnders rekao je evropskim poslanicima da će početkom juna početi pilot projekat za testiranje sertifikata, sa ciljem da ceo sistem počne da funkcioniše do kraja juna.Predstavljajući predlog Evropske komisije o sertifikatima Odboru Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), Rejnders je rekao da je Komisija spremna da do kraja juna završi neophodne tehničke infrastrukturne radove.Rejnders je kazao da će biti poštovana pravila privatnosti i da će dokument sadržati minimum potrebnih ličnih podataka, kao i da neće biti pravljena centralizovana baza podataka na nivou EU.Predlog Evropske komisije treba da odobre poslanici Evropskog parlamenta i države članice.Do sada se samo 13 zemalja saglasilo o specifičnim kriterijumima za izdavanje takovog zelenog turističkog pasoša najkasnije do juna, prema saoštenju austrijskog ministarstva turizma.To su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugal, Slovenija i Španija.Članice će moći da sertifikate koriste i za druge potrebe pored turizma.Digitalni zeleni sertifikat će, kako se navodi u predlogu EK, sadržati dokaz o vakcinaciji protiv kovida-19, negativnom testu ili stečenom imunitetu nakon preležane bolesti, biće besplatan i dostupan u digitalnoj formi ili na papiru.Prema predlogu EK, članice moraju da izdaju sertifikat za sve vakcine koju je odobrila Evropska agencija za lekove (Fajzer/Biontek, Moderna, Astra Zeneka, Džonson i Džonson), a mogu da odluče da prihvate i druge vakcine koje su odobrene samo u određenoj zemlji članici.Komisija naglašava da će ti sertifikati sprečiti diskriminaciju pojedinaca koji nisu vakcinisani.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.