Mađarska bi mogla da bude prva članica EU koja će početi da vakciniše svoje građane ruskom vakcinom, rekao je premijer te zemlje Viktor Orban dodajući da bi uskoro trebalo da stigne i kineska vakcina,...
Brokerska aplikacija Robinhood ukinula je ograničenja koja je prethodno nametnula na trgovanje akcijama GameStop-a i AMC-a, nakon burne nedelje na američkim tržištima, javlja agencija Rojters.Talas trgovaca sa popularnog veb-sajta Reddit prošle nedelje kupilo je veliki broj akcija koje su hedž fondovi pokušali da „šortuju“ (short selling) što je rezultiralo vrtoglavom skoku vrednosti i gubicima za te hedž fondove.Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Ova bitka između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije izazvala je burnu reakciju na američkoj berzi.U pokušaju da obuzdaju tržište, Robinhood je uveo privremene restrikcije na kupovinu akcija GameStop-a, nakon čega su mnogi korisnici aplikacije podneli udruženu tužbu protiv ove kompanije.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca.Danas su te restrikcije podignute i trgovci ponovo mogu slobodno da kupuju akcije, međutim postoje još uvek neki limiti jer trgovci mogu kupiti najviše 500 akcija GameStop-a i 5.500 akcija AMC-a. Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a
Za razliku od međunarodnog trenda, u Evropskoj uniji došlo je do smanjenja otkupnih cena svinja i one su u decembru 2020. godine za žive svinje pale za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše portal Agroklub.Prosečna cena po kilogramu bila je 1,34 evra, što je oko 160 dinara. Prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cena tovljenika, do 120 kg, trenutno se kod nas kreće od 130 dinara u Mačvi do 160 u Pčinjskom okrugu.Međutim, nije u svim zemljama članicama loša situacija, a najviše su profitirale one koje izvoze u Kinu poput Španije gde je iznosila 1,55 evra, dok je na primer u Belgiji jedan evro.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu očekuje se za samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine, a to znači i da bi cene mogle da ostanu niske zbog količine mesa koje bi moglo da ostane "zarobljeno" na tržištu EU, a nema puno nade ni za povećanje spoljne trgovine.S druge strane, Kina obnavlja svoju proizvodnju zavidnim tempom nakon što je afrička svinjska kuga usporila njihovu proizvodnju.Kada je reč o mesu živine, očekuje se da će proizvodnja na globalnom nivou da raste kao i potražnja. Ali, u Evropi bi moglo doći do pada u odnosu na prošlu godinu, dok bi potražnja trebalo da ostane ista. U EU je prošle godine pao izvoz, ali i uvoz piletine.Sektoru preti i ptičji grip jer treće zemlje i izvozna tržišta nameću ograničenja kako bi se sprečio uvoz zaraženog mesa. Poslednji slučaj ove bolesti registrovan je na živinarskoj farmi, treći u nekoliko nedelja u nemačkoj saveznoj zemlji Bradenburg gde je usmrćeno oko 14.000 ćuraka.Sveukupno, oba sektora suočavaju se sa značajnim padom potražnje jer se turizam i ugostiteljstvo smanjilo zbog ograničenja zbog pandemije.
Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji dostigli su novi rekord u prvih devet meseci 2020. godine, pokazuju podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku, piše BBC.Između januara i septembra registrovano je 5.460 smrtnih slučajeva zbog alkohola, što je za 16 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine.To je najveći broj od kada su evidencije počele 2001. godine.U prva tri meseca 2020. zabeleženo je 12,8 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi i ta brojka se zadržala na ovom nivou do septembra.Kao i proteklih godina, stopa smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom bila je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena.Stručnjaci kažu da je pandemija imala malo uticaja na to kako su podaci prikupljani i evidentirani, ali da još uvek nije u potpunosti jasno koliko je doprinela ovom rekordnom broju smrti od alkohola.Britanska grupa za lečenje zavisnosti rekla je da je iz prve ruke znala koliko se ljudi bori sa alkoholom od početka pandemije.
Mađarska i Poljska nameravaju da preduzmu mere protiv kompanija društvenih mreža kako bi se borile protiv onoga za šta smatraju da su predrasude protiv konzervativaca, piše Fajnenšal tajms.Ministarka pravde Mađarske Džudit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora.Ovaj potez Mađarske prati konzervativnu vladu Poljske koja je nedavno predložila zakon kojim bi se omogućilo kažnjavanje kompanija društvenih mreža zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.Mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama, pisao je Euractiv.Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čije su objave uklonjene ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.
Evropska unija suočena je sa troškovima do čak 100 milijardi evra zbog spore i haotične distribucije vakcina širom kontinenta, pokazuje novo istraživanje Blumberga.Zaključavanja zbog koronavirusa znače da ekonomija EU radi na oko 95 odsto nivoa od pre pandemije, što je oko 12 milijardi evra izgubljene proizvodnje nedeljno, a pored toga zaostaje za zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države ili Ujedinjeno Kraljevstvo.Ukoliko EU to ne nadomesti, moraće da zadrži zaključavanje i druga ograničenja čak i kada se ostale vodeće ekonomije vrate normalnom poslovanju. Kašnjenje od mesec ili dva značiće štetu od 50 do 100 milijardi evra, ukazuje Blumberg.Trentno je stopa vakcinacije u Evropi svega 3 doze na 100 ljudi, što je daleko iza Velike Britanije (15) i Sjedinjenih Američkih Država (10), prema Blumbergovom praćenju vakcinacije. U međuvremenu se šire zarazniji sojevi koronavirusa, prisiljavajući vlade da produže zaključavanja i restriktivne mere.EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još uvek planira da do leta vakciniše 70 odsto odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.Finansijska kompanija Alianc (Allianz SE) procenjuje da zemlje EU kasne pet nedelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.Svaka nedelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.
Pariški sud osudio je francusku državu zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova, piše Gardijan.U takozvanom „slučaju veka“ sud je državu proglasio krivom za „nepoštovanje svojih angažmana“ usmerenih na borbu protiv globalnog zagrevanja.Pravni slučaj su pokrenule četiri francuske ekološke grupe nakon peticije koju je potpisalo 2,3 miliona ljudi.„Ovo je istorijska pobeda za klimatsku pravdu. Odluka ne uzima u obzir samo ono što naučnici kažu i ono što ljudi žele od francuskih javnih politika, već bi trebalo da nadahne ljude širom sveta da na svojim sudovima drže odgovornim vlade za klimatske promene“, rekao je Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog Greenpeace-a i jedan od podnosioca tužbe.Dodao je da će presuda biti upotrebljena da podstakne francusku državu da deluje protiv klimatskih promena.Sud je presudio da je naknada za „ekološku štetu“ prihvatljiva i rekao da država treba da odgovara za deo ove štete ako nije ispunila svoje obaveze da smanji emisiju štetnih gasova, međutim sud nije usvojio zahtev za simboličnu kompenzaciju, rekavši da bi naknadu trebalo izvršiti „u naturi“, a naknadu štete dodeliti „samo ako su mere reparacije bile nemoguće ili nedovoljne“.Nevladine organizacije koje su pokrenule tužbu, među kojima su Greenpeace i Oxfam France smatraju da je ova presuda „revolucionarna“. Ove organizacije su su uložile formalnu žalbu u kabinetu francuskog premijera u decembru 2018. Kada su dobile ono što su smatrale neadekvatnim odgovorom, pokrenule su pravni slučaj u martu 2019. godine.Pariški sporazum potpisan pre pet godina imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje, a stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da vlade, uključujući francusku administraciju, nisu ispunile svoje obaveze.Francuska vlada se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.Međutim, prema mišljenju nevladinih organizacija, a sada i pariškog suda, država nije preduzimala korake za to dovoljno brzo i u dovoljnoj meri.U pisanoj odbrani, francuska vlada odbacila je optužbe i zatražila od suda da odbaci bilo kakav zahtev za odštetu. Tvrdila je da država ne može biti jedinstveno odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije.
Nadzorni odbor Podravke na sednici održanoj u Koprivnici jednoglasno je izabrao Martinu Dalić za novu predsednicu uprave Podravke. Mandat novoimenovane predsednice trajaće do 23. februara 2022. godine, odnosno od isteka mandata sadašnjeg Upravnog odbora, saopštila je ova kompanija.Međutim, stupanje Martine Dalić na čelno mesto koprivničke Podravke nije dobro prihvaćeno od strane tamošnje upravne strukture.Koprivničko-križevački župan Darko Koren rekao je da je iznenađen izborom Martine Dalić za novu predsednicu Uprave Podravke, smatrajući da je na toj poziciji trebalo da se nađe „kompetentna osoba iz prehrambene idustrije i koja je poreklom iz te županije“, pisao je portal Poslovni.Gradonačelnik Koprivnice takođe je izrazio svoje nezadovoljstvo rekavši da je „celokupna nacionalna javnost iznenađenja ovim imenovanjem, a da je premijer Andrej Plenković pokazao da je on taj koji drži svu moć u rukama i odlučuje ko će koji posao obavljati“.Bivšta potpredsednica vlade i ministarka privrede, Martina Dalić, koja je bila desna ruka premijera Plenkovića, a prema pisanju hrvatskih medija, i najmoćija žena u vladi je 2018. godine podnela ostavku na tim pozicijama nakon skandala sa mejlovima u vezi sa izradom "Leks Agrokora", kojim je država praktično preuzela rukovođenje koncernom "Agrokor", koji je bio u vlasništvu biznismena Ivice Todorića.Prema mejlovima koje je objavio portal Indeks jasno je da je ministarka Dalić koordinirala pisanje zakona o "Agrokoru" sa Antom Ramljakom i Tomislavom Matićem iz dotad nepoznatog "Texo Manadžementa", Matkom Maravićem i Tonćijem Korunićem iz "Inter Kapitala", Branimirom Briceljem iz firme "Alter Corporate Finance", kao i sa advokatskim društvom "Šavorić i partneri".Oni su, dakle, pisali zakon, a nakon toga su dobili milionske savetničke angažmane u "Agrokoru", gde je Ante Ramljak postvljen na mesto vladinog prinudnog upravnika, pisao je RTS.Prema mejlovima koje je tada objavio Indeks, Plenković je bio upućen u sve što je Dalićeva radila.
-270x152.jpg)
Visa Inc. (NYSE: V) danas je najavila VisaNet +AI, paket usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji se bavi dugogodišnjim izazovima sa kojima se susreću banke, trgovci i korisnici a to su kašnjenja i zabune pri upravljanju stanjem na računima, kao i nepredvidivosti dnevnih poravnanja za finansijske institucije. VisaNet +AI obuhvata nekoliko inovativnih koncepata i usluga koje dodaju novu vrednost, uključujući Visa Smarter Posting i Visa Smarter Settlement Forecast, kao i Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), funkcionalnost najavljenu avgusta prošle godine. Ove inovacije koriste Visa AI platformu visokih performansi kako bi plaćanja učinile predvidljivijim, transparentnijim i bržim. „Naši klijenti, partneri i vlasnici kartica traže od nas korisne uvide zasnovane na podacima kako bi bolje upravljali svojim poslovnim i finansijskim životom, posebno tokom ovog perioda bez presedana. Danas najavljujemo skup usluga koje koriste veštačku inteligenciju kako bi potrošačima olakšali upravljanje računima, a finansijskim institucijama upravljanje poslovanjem“, izjavio je Džek Forestel, izvršni potpredsednik i šef proizvoda u kompaniji Visa. „Naše ulaganje u infrastrukturu veštačke inteligencije omogućava nova rešenja, u realnom vremenu, za složene probleme. Ovo je samo početak onoga što možemo uraditi pomoću snage predikcije veštačke inteligencije.“ Veća transparentnost za potrošače uz Smarter PostingDanašnji korisnici, u digitalnom dobu od malih nogu, sve više koriste bankarstvo na mobilnim i mrežnim platformama i očekuju uvid u svoje finansije u realnom vremenu. Međutim, iskustvo plaćanja za korisnike može biti nedosledno, jer je za neke kupovine potrebno više vremena da se finalizuju i budu vidljive na bilansu. Ovo zaostajanje može stvoriti zabunu ili zabrinutost kod korisnika kartica, i dovesti do potencijalnog prekoračenja ili povećanja poziva korisničkom centru banaka izdavalaca kartica.Do ovog kašnjenja dolazi zato što se iznos odobren u realnom vremenu na kasi može razlikovati od iznosa koji je konačno skinut sa računa potrošača. Na primer, konačni iznos se može promeniti pri prekograničnom plaćanju koje uključuje više valuta. Da bi izbegle zbunjivanje korisnika koji vide višestruke promene iste transakcije, banke često odlažu knjiženje ili ažuriranje stanja na računu dok ne budu sigurne u konačni iznos.Kako bi izdavaocima pomogla u pružanju boljeg bankarskog iskustva za korisnike platnih kartica, Visa je razvila Smarter Posting uslugu koja koristi veštačku inteligenciju u postupku autorizacije i dodeljuje jedinstvenu ocenu svakoj transakciji. Smarter Posting model analizira detalje transakcije i ranije podatke kako bi predvideo verovatnoću da će iznos transakcije ostati nepromenjen kroz kliring. Tokom testiranja model je u predviđanju da li će iznos transakcije verovatno ostati nepromenjen postigao preciznost od 98 odsto , dajući finansijskim institucijama dodatni uvid za doslednije iskustvo plaćanja od početka do kraja, privremenim ažuriranjem stanja na računu koje korisnik kartice vidi. Visa Smarter Posting će u početku biti dostupan u Evropi u aprilu 2021. godine, a predviđeno je da se u bliskoj budućnosti proširi globalno. Smarter Settlement Forecast model koji predviđa potrebe za novčanim tokovimaSvakog dana tokom procesa poravnanja Visa omogućava kretanje milijardi dolara u hiljadama institucija u više od 200 zemalja i 160 valuta. To je poslednji korak u ciklusu plaćanja, gde se transakcije agregiraju, olakšavaju se transferi između sticaoca i izdavaoca, a računima trgovaca odobravaju se prodaje koje su izvršili.Ovaj proces zahteva od finansijskih institucija da strateški alociraju resurse tako da postoji dovoljno likvidnosti da zadovolji obim dnevnog poravnanja, bez prekomerne raspodele resursa koji bi mogli da se iskoriste negde drugde u njihovom poslovanju. Današnje promenljivo okruženje naglasilo je izazove sa kojim se trezorski timovi suočavaju u predviđanju dnevnih obima i donošenju strateških odluka. Visa je kreirala Smarter Settlement Forecast kako bi klijentima pružila prilagođene sedmodnevne prognoze iznosa poravnanja koji će im biti potrebni svakog dana. Usluga koristi informacije generisane ranijim obimima poravnanja, sezonskim pokazateljima, makro-trendovima, vanrednim događajima, poput COVID-19, i podacima o transakcijama u realnom vremenu pružajući visokokvalitetna predviđanja odliva i priliva gotovine. Ove prognoze mogu pomoći izdavaocima i sticaocima da optimizuju procese upravljanja trezorom i likvidnošću i pomažu finansijskim institucijama da se poravnaju u više valuta sa predviđanjima za svaku valutu. Predviđeno je da Smarter Settlement Forecast bude dostupan klijentima koji su korisnici platforme Visa Analytics, putem pretplate, što im olakšava integraciju. Visa trenutno pilotira uslugu sa tri klijenta, a uoči njenog zvaničnog predstavljanja planiranog kasnije ove godine.Smarter STIP može poboljšati iskustvo plaćanja prilikom prekida u radu Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), prva od mogućnosti VisaNet + AI najavljena u avgustu 2020. godine, uzela je maha među vodećim finansijskim institucijama na globalnom nivou. Smarter STIP koristi duboko učenje kako bi pomogao finansijskim institucijama da povećaju ovlašćenja za transakcije tokom prekida u radu. Smarter STIP donosi odluku da odobri ili odbije transakcije u ime izdavaoca na osnovu informacija, a kako bi korisnicima pružio neometano Visa iskustvo plaćanja. Od objavljivanja, Smarter STIP je zabeležio veliko interesovanje izdavalaca u svim Visa regionima. Za samo dva meseca, klijenti širom sveta dodali su Smarter STIP u svoj paket Visa rešenja, uključujući Caixa Econômica Federal i Doha Bank.
Osnivač Alibabe Džek Ma izostavljen je sa liste kineskih preduzetničkih lidera koju su objavili državni mediji, suptilno naglašavajući koliko je poljuljan njegov odnos sa zvaničnim Pekingom, piše agencija Rojters.Najpoznatiji kineski biznismen i milijarder nije spomenut u članku objavljenom na naslovnoj stranici lista Shanghai Securities News. Umesto toga, Ren Žengfej iz Huaveja, Lei Jun iz kompanije Xaomi i Veng Čuanfu iz automobilske kompanije BYD pohvaljeni su za svoje doprinose u preduzetništvu.Lista je objavljena u utorak kada se očekivalo da Alibaba izvesti o zaradi u poslednjem kvartalu.Ma se nedavno našao u centru pažnje, kada je Kina počela obračun s njegovim poslovnim carstvom. Krajem decembra, kineska regulatorna tela su pokrenula istragu za kršenje pravila konkurencije protiv Alibabe, najveće kompanije za e-trgovinu u zemlji, koja se često naziva i "kineskim Amazonom".Takođe, u novembru je Kina uvela propise koji su zaustavili ono što bi bila možda i najveća početna javna ponuda (IPO) u istoriji za Ant Group, Maovu fintek (fintech) kompaniju.Kineska vlada načinila je ovaj korak nakon što je Ma na konferenciji u Šangaju kritikovao kineski finansijski regulatorni sistem.Ma je tada kritikovao finansijske propise koje je Kina koristila i rekao da "ne treba koristiti zastarele metode za regulisanje budućnosti".Nakon toga Ma je nestao iz žiže javnosti i pojavio se tek nakon dva meseca na kratkom video snimku od pedeset sekudni.Shanghai Securities News je rekao da iako su se neki preduzetnici ponašali kao „nemilosrdni heroji“ u svojim naporima da se otrgnu od starog, krutog ekonomskog sistema, oni sada vode „grupu kompanija koje poštuju razvoj i tržišna pravila“.
Izvršni direktor nove crnogorske aviokompanije "To Montenegro", koja se osniva nakon finansijske propasti Montenegro Erlajnsa biće Predrag Todorović, koji više od deset godina radi u evropskoj avijaciji, piše podgorički dnevni list Dan. Navodi se da u novoj avio-kompaniji neće biti političkih kadrova.List Dan je objavio da je iz Ministarstva finansija najavljivano da će Vlada Crne Gore konačnu odluku o imenovanju izvršnog direktora i borda direktora nacionalnog avio-prevoznika doneti tokom dana."Lista se sastoji od šest vrhunskih stručnjaka koji će zbog svog znanja, kvalifikacija i profesionalnog integriteta biti ponos naše države", naveli su iz crnogorskog Ministarstva finansija.Predrag Todorović je od 2010. do 2018. radio u Pro skaj Frans, kompaniji koja iznajmljuje avione u celom svetu.Od 2018. je u firmi "Sitizen plejnu" koja ima platformu za prodaju sedišta svih avio-kompanija koja nisu prodata, služeći se softverima koji traže prazna mesta i nude na internetu. Todorović je radio na poslovima prodaje i napredovao do izvršnih funkcija, a na svom Linkedin profilu je naveo i da se bavio vaterpolom.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Izbor Todorovića za izvršnog direktora ne bi trebalo da bude doveden u pitanje, a u novoj avio-kompaniji ne bi trebalo da bude političkih kadrova, prema pisanju pogoričkog dnevnog lista.Iz Ministarstva finansija su saopštili da su u Komisiji koja je birala kandidate za članove borda i izvršnog direktora bili ministri: Milojko Spajić (finansije), Jakov Milatović (ekonomski razvoj), Tamara Srzentić (javna uprava) i Mladen Bojanić (kapitalne investicije).ŠTA SE DEŠAVA SA MONTENEGRO ERLAJNSOM?Napominje se da problemi u Montenegro Erlajnsu ne prestaju, kao i da je račun tog preduzeća blokirala i Međunarodna institucija za telekomunikacije u avijaciji (SITA) zbog duga od preko 100 hiljada evra.To dodatno komplikuje plan da Montenegro Erlajns obnovi letove, kako ne bi izgubio licence i slotove.Zbog problema sa SITA, Montenegro Erlajns, prema pouzdanim informacijama Dana, neće poleteti do 20. februara, kako je bilo planirano. Preduslov za poletanje je da plate taj dug.
Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je celogodišnje rezultate globalnog putničkog saobraćaja za 2020. godinu koji pokazuju da je potražnja opala za 65,9 odsto u odnosu na celu 2019. godinu, daleko najoštriji pad prometa u istoriji vazduhoplovstva. Pored toga, rezervacije su u naglom padu još od kraja decembra.U pandemijskoj godini, vazdušni putnički saobraćaj izmeren u putničkim kilometrima potonuo je rekordnih 66 odsto.U decembru je saobraćaj na međunarodnim linijama opao za 85 odsto, a na domaćim za 70 odsto. Prošle godine aviokompanije su prevezle 1,8 milijardi putnika, 60 odsto manje nego godinu ranije.Evropski prevoznici zabeležili su pad prometa od 73,7 odsto u 2020. u odnosu na 2019. Kapacitet je pao za 66,3 odsto, a faktor opterećenja za 18,8 procentnih poena na 66,8 odsto. Za mesec decembar, saobraćaj je kliznuo za 82,3 odsto u poređenju sa decembrom 2019. godine„Predviđamo da će se saobraćaj donekle oporaviti 2021. i dostići polovinu nivoa 2019.“, rekao je generalni sekretar IATA-e Aleksander de Žunijak na konferenciji za novinare u sredu.Međutim, tom oporavku prete nove zabrane putovanje koje su još uvek na snazi širom Evrope i sveta.
Novi biljni burger poznatog lanca brze hrane Mekdonalds, koji je kompanija najavila u novembru, pojavio se na „probnom radu“ u restoranima širom Danske i Švedske, piše The Verge.Nazvan McPlant, burger sadrži paštetu napravljenu od proteina graška i pirinča, a razvijen je u saradnji sa kompanijom Beyond Meat, koja se proizvodi alternative za meso na biljnoj bazi.Probna vaza ovog burgera počela je u januaru i trajaće do 15. marta u Švedskoj i 12. aprila u Danskoj. Uspeh ovog burgera na skandinavskom tržištu odlučiće o tome da li će se pojaviti i na drugim lokacijama širom sveta.Poslednjih godina, Burger King, Starbaks, KFC i drugi veći lanci okušali su se sa proizvodima na biljnoj bazi, a McPlant je najnoviji u tom trendu.
-615x345.jpg.webp)
EU mora da uvede stroge mere za suzbijanje prekomerne potrošnje u industriji „brze mode“ i poveća mogućnost recikliranja tekstila ako želi da postigne nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, navodi se u novom izveštaju Changing Markets Fondacije o zavisnosti brze mode na fosilna goriva, piše Euractiv.Brza moda je pristup dizajnu, kreiranju i promovisanju odeće koji koristi kopiranje trendova, brzu proizvodnju i materijale niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila jeftine stilove. Sve to rezultira štetnim uticajima na životnu sredinu.Modna industrija odgovorna je za petinu otpadnih voda na globalnom nivou, troši više energije nego brodarstvo i vazduhoplovstvo zajedno, a do 2050. godine očekuje se da činiti 25 odsto preostalog svetskog budžeta za ugljenik.Jeftini sintetički materijali, koji su se povećali devetostruko u poslednjih 50 godina, čine "kičmu" ove mode i koriste oko 350 miliona barela nafte svake godine, navodi se u izveštaju.U 2015. godini tekstilna industrija je koristila 98 miliona tona neobnovljivih resursa, uključujući ulje za sintetička vlakna, đubriva za uzgoj pamuka i hemikalije. Očekuje se da će taj broj porasti na 300 miliona tona do 2050. godine.Od 2000. godine proizvodnja odeće se više nego udvostručila. Ljudi kupuju više odeće i nose je kraće vreme. Prema podacima EU, Evropljani troše u proseku 26 kilograma odeće po osobi svake godine, dok godišnje odbacuju 11 kilograma.Odbačena odeća svake godine ispušta oko pola miliona tona štetnih mikrovlakana u okeane, što bi bilo oko 50 milijardi plastičnih boca kada bi se poredilo sa plastikom.Pored toga, recikliranje tekstila je veoma loše. Oko 87 odsto odeće se spali ili pošalje na deponiju.Otprilike 3 odsto odeće brendova poput Nike, H&M i Louis Vuitton nikada se ne proda i ide pravo na deponiju ili spaljivanje. Takav otpad kasnije proizvodi teške metale, kisele gasove, čestice i dioksine, koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.Ukoliko Evropska unija planira da postigne nulte emisije štetnih gasova, moraće da se pozabavi tom industrijom konkretnim zakonodavstvom, zaključuje se u izveštaju.
Farmaceutska kompanija Fajzer (Pfizer) očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, pokazuju finansijski izveštaji za poslednji kvartal 2020. godine koje je kompanija objavila, javlja CNBC.U celoj 2021, Fajzer predviđa ukupne kompanijske prihode u iznosu između 59,4 milijarde i 61,4 milijarde dolara.Fajzer je ostvario bolje rezultate u četvrtom kvartalu od onoga što je Vol strit očekivao.Prihod po Fajzerovoj akciji bio je 42 centa, iako je Vol strit očekivao 48 centi.Prihod je porastao za 12 odsto na 11,68 milijardi sa 10,44 milijarde u istom kvartalu prošle godine - bolje nego što su analitičari očekivali.Ukupni prihodi su na međugodišnjem nivou veći za dva odsto i iznose 41,9 milijardi dolara, ali je neto rezultat manji za 41 odsto, s obzirom da je pao sa 16,27 milijardi na 9,61 milijardi, pokazuje izveštaj."Kao kompanija, svedoci smo kulminacije desetogodišnje transformacije kompanije Fajzer u kompaniju usmerenu na nauku i inovacije. Pandemija je testirala našu sposobnost brzog odgora i korišćenja najsavremenije nauke za rešavanje najtežih medicinskih izazova“, rekao je šef kompanije Fajzer Albert Burla.Fajzer se kao i drugi proizvođači vakcina bori da zadovolji potražnju za dozama. Nedavno je zatražio pomoć od francuskog proizvođača lekova Sanofi da pomogne u proizvodnji vakcina.Kompanija je takođe rekla da planira da isporuči 200 miliona doza Sjedinjenim Američkim Državama do maja 2021. godine, što je ranije od prethodne prognoze za jul.Pored toga, smatraju da mogu da isporuče oko dve milijarde doza na globalnom nivou do kraja ove godine.Iz kompanije kažu da su spremni da se nose sa novim, zaraznijim sojevima virusa.Studija koju je sprovela kompanija otkrila je da su novi, vrlo zarazni sojevi koronavirusa pronađeni u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi imali samo mali uticaj na efikasnost njihove vakcine. Ipak, Fajzer razvija sistem kako bi ojačao zaštitu od novih varijanti. Fajzerove vakcine koriste se i u Srbiji.
Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air danas je najavila otvaranje svoje 41. baze u Sarajevu, kao i baziranje jednog aviona Airbus A320 na Međunarodnom aerodromu Sarajevo u maju 2021. godine. Osim uspostavljanja nove baze, Wizz Air je od maja 2021. najavio i pokretanje devet novih ruta iz Sarajeva ka gradovima u sedam zemalja. NJihov Airbus A320 obavljaće letove na devet novih linija: do brisela, Kopenhagena, Dortmunda, Ajndhovena, Gotenburga, Londona, Memingena, Bazel-Mulhaus-Frajburg (Euroairport) i do Pariza, sa ukupno više od 250.000 mesta u prodaji na letovima iz Sarajeva u 2021. godini. Wizz Air iz Bosne i Hercegovine leti još od maja 2013. godine kada je prvi avion poleteo iz Tuzle za Malme. U proteklih osam godina iz i prema BiH prevezli su skoro tri miliona putnika."Ovom ekspanzijom Wizz Air nastavlja porast svojih operacija u BiH za 50 posto, čime zadržava lidersku poziciju na tržištu... Wizz Airova široka mreža podržaće bh. ekonomiju i povezati Sarajevo sa dugo očekivanim destinacijama", navodi se u saopštenju.Dodavanjem opcije WIZZ Flex prilikom rezervacije, putnici mogu biti sigurni da će, ukoliko se okolnosti promene ili ukoliko žele promeniti datum putovanja, moći da rezervišu bilo koji WIZZ let po izboru. U ovim nesigurnim vremenima je važno da se smanji briga i da se osigura dodatni nivo zaštite putničkih rezervacija."Pre svega, moram istaći da smo veoma zadovoljni što je baš kompanija Wizz Air odlučila da uspostavi bazu na našem aerodromu, a verujem da je to vest koja će obradovati i brojne naše građane, kako zbog povoljnih cena karata, tako i zbog destinacija koje planira uvesti. Posebno je važno što će to biti destinacije na kojima živi naša brojna dijaspora", kazao je Nermin Zijadić, direktor Sektora saobraćaja i usluga u zračnom saobraćaju Međunarodnog aerodroma Sarajevo.
Crnogorska državna kompanija "Plantaže" nalazi se na ivici bankrota i potrebna joj je pomoć države od najmanje pet miliona evra u narednih mesec dana, pišu podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore bliske kompaniji i vlastima.Rukovodstvo ove državne kompanije uputilo apel premijeru i resornom ministru poljoprivrede da hitno nađu način da pomognu kompaniji.Predstavnici Vlade Crne Gore saopštili su nakon razgovora sa rukovodstvom kompanije da će uraditi sve što je u zakonskim okvirima, kako bi "Plantaže" opstale.Naveli su i da je njihov potencijal koji poiseduju trenutno ozbiljno ugrožen.Vijesti pišu da ta većinski državna kompanija otežano posluje zbog nedomaćinskog poslovanja i nekontrolisanog uzimanja kredita iz prethodnog perioda, kao i da ima problema u izvršavanju obaveza prema bankama, dobavljačima, državi i zaposlenima.CRNOGORSKI REVIZORI NAŠLI BROJNE NEPRAVILNOSTI U POSLOVANJU "PLANTAŽA" Poseban problem, kako je saopšteno premijeru i resornom ministru, predstavlja nedostatak sredstva za ovogodišnju proizvodnju i njenu održivost. Na osnovu kredita "Plantaže" duguju oko 24 miliona evra, a obaveze prema zaposlenima i državi iznose oko 7,5 miliona, od čega su samo iznosi poreza i doprinosa 4,5 miliona evra.Obaveze prema stranim i domaćim dobavljačima iznose oko šest miliona evra, a kompanija trenutno ima oko 600 zaposlenih, od čega je 150 višak. Tokom sezone zapošljava se još 400 ljudi.OTPREMNINE DO 250 HILJADA EVRAVesti pišu pozivajući se na svoj neimenovani izvor da je uzrok teške situacije u tom preduzeću preterano zapošljavanje, visoke zarade rukovodstva, od više hiljada pa do desetina hiljada evra, ogromne otpremnine u iznosima od 150 do 250 hiljada evra. Navodi se i primer jednog slučaja kada je firmu napuštala čistačica kojoj je isplaćena otpremnina od 40 hiljada evra.Izvor Vijesti podseća i na neuspeli projekat izgradnje briketnice, u koji su bili uključeni neki biznismeni, kao i na mnoge druge primere koji su uticali na smanjenje vrednosti kompanije.Sadašnje rukovodstvo apelovalo je da se kompaniji hitno pomogne, dok su u vladi bili iznenađeni lošim stanjem u "Plantažama" i rekli da su uvideli "ozbiljnost zatečene situacije".Specijalno državno tužilaštvo je nedavno potvrdilo da je formiralo predmet o "Plantažama" i bivšoj direktorki te kompanije, a protiv nje je ranije prijave podnosila finansijska direktorka "Plantaža".Državna revizorska institucija je u septembru prošle godine dala duplo negativno mišljenje na poslovanje "Plantaža" u 2018. godini.Tada je, između ostalog utvrđeno da je kompanija nenamenski koristila novac, izplaćivala ga bez jasnog cenovnika i kriterijuma, kao i da se poslovalo mimo zakona o reviziji, privrednim društvima, zaštiti na radu i sistemu unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru.Ukupna šteta mogla bi da bude između deset i 15 miliona evra.Među problematičnim poslovima "Plantaža" pominje se i prodaja svežeg lozovog destilata "Rubinu" iz Kruševca po ceni od 2,4 evra po litru.
Izvršni direktor Amazona Džef Bezos napustiće tu funkciju kasnije ove godine,a kormilo jedne od najvećih kompanija na svetu preuzima Endi Džesi, dosadašnji direktor Amazon Web Servisa. Bezos prelazi na funkciju predsednika Amazonovog odbora direktora, javlja CNBC.Kompanija je bila tiha o svojim planovima, očekivalo se da će Bezosa naslediti Džef Vilki, izvršni direktor Amazonovog svetskog potrošačkog poslovanja. Međutim, u avgustu je Vilki najavio da će se penzionisati 2021. godine.Endi Džesi (53) postaće novi izvršni direktor Amazona u trećem kvartalu 2021. godine.Džesi se pridružio Amazonu 1997. godine i vodio je Amazonov Web Servis koji je zaslužan za veliki deo Amazonovog profita.„Uzbuđen sam što mogu da najavim da ću u trećem kvartalu preći na mesto izvršnog predsednika Amazonovog odbora i što će Endi Džesi postati generalni direktor”, naveo je Bezos u pismu zaposlenima.Dodao je da namerava da kao izvršni predsednik svu energiju i pažnju usmeri na nove proizvode i inicijative, i poručio da će Džesi “biti izvanredan vođa” koji uziva njegovo puno poverenje.Džesi je i jedan od najplaćenijih u Amazonu, i u protekle tri godine zaradio je više od 20 miliona dolara.Njegov rad privukao je poštovanje i drugih tehnoloških lidera. U jednom trenutku, bivši izvršni direktor Majkrosofta Stiv Balmer obratio mu se sa idejom da postane njegov naslednik, a bio je i u trci za prvog čoveka Ubera 2017.Vest je stigla uz izveštaj o zaradi u kojem je Amazon objavio da je imao svoj prvi kvartal od 100 milijardi dolara. Amazon Web Servis (AWS) pod rukovodstvo Džesija izvestio je o rastu prihoda od 28 odsto za četvrti kvartal, a oko 52 odsto prihoda Amazona pripisano je AWS-u od oktobra 2020. godine.Bezos je rekao da će i dalje biti angažovan na važnim Amazonovim projektima, ali će takođe imati više vremena da se fokusira na svoje ostale projekte kao što je njegov startap za proizvodnju raketa Blu Oridžin.
Nakon prošlonedeljnog vrhunca i vrednosti od 483 dolara, akcije kompanije GameStop danas su naglo pale na svega 83 dolara. Iako je to još uvek porast od 400 odsto u odnosu na njihovu vrednost početkom januara, mnogi trgovci udruženi na Reddit-u se sada suočavaju sa potencijalno zapanjujućim gubicima, piše portal PC Gamer.PC Gamer razgovarao je sa desetinom trgovaca sa Reddit-a čiji su se gubici kretali od nekoliko hiljada do čak 850.000 dolara. Svi oni kažu da su uznemireni naglim padom cene akcija GameStop-a.Na ovaj ishod upozoravali su mnogi finansijski stručnjaci otkako je Reddit prvi put primetio GameStop. Upozoravali su da bi pojedinci koji nemaju potpuno razumevanje u šta se napuštaju mogli da ispaštaju na kraju kada cena naglo padne.Forbes je danas naglasio hitnost tih upozorenja izveštajem koji je nazvan „Molimo vas da prodate GameStop pre nego što cena propadne“.Međutim, uprkos upozorenjima i naglom padu cene, još uvek nisu spremni svi da se predaju.Jedan od definitivnih oličenja zajednice trgovaca udruženih na Reddit-u je gotovo kultna posvećenost borbi protiv hedž fondova koji su započeli „šortovanje“ akcija GameStop-a. Poput vojnika u bitci, korisnici podstiču jedni druge da „drže liniju“ i „veruju u plan“.A ima i drugih koji, bar javno, dele taj optimizam. Milijarder-investitor i vlasnik košarkaškog tima Dallas Mavericks Mark Kjuban, sa jedne strane, ohrabrio je ljude da ne prodaju svoje akcije.„Najbolje što sada možete uraditi je da držite svoje akcije i nastavite da poslujete sa GameStop-om. Ako još uvek verujete u razlog zašto ste kupili akcije i to se nije promenilo, zašto prodavati?“, napisao je Kjuban na Reddit-u.Kjuban je rekao da veruje da je odluka Robinhood-a da ograniči kupovinu akcija GameStop-a doprinela padu cena, jer su time smanjili pristup značajnom broju kupaca, primoravajući prodavce da smanje svoju cenu kako bi privukli druge potencijalne investitore.To je stvorilo ono što je nazvao „Robinhood pad“.Međutim, sada je ova trgovinska platforma podigla ograničenja za kupovinu akcija, ali tek nakon pada cena.Prema ažuriranim ograničenjima, Robinhood će sada omogućiti korisnicima da kupe 100 GameStop deonica umesto 20 koliko je bilo prethodno.Korisnik na Reddit-u koji je započeo ovu bitku sa hedž fondovima izgubio je 19 miliona dolara za dva dana kako je vrednost akcije opala.Kit Patrik Gil, poznatiji na Reddit-u kao DeepFu**ingValue počeo je u septembru 2019. godine da deli svoj potrfelj sa ostalim korisnicima na sajtu čime je inspirisao hiljade amaterskih trgovaca da ga prate i ulože svoj novac u akcije GameStop-a.Nakon što je njegov račun dostigao vrhunac sredinom prošle nedelje, za samo dva dana Gil je izgubio više od polovine novca koji je akumulirao gotovo godinu dana.Iako je za hedž fondove ova suma praktično sitniš iz džepa, Gil je svoju „avanturu“ započeo sa 50.000 dolara i marljivo radio skoro dve godine kako bi stekao sledbenike i takvu sumu novca.Vrednost akcija koje Gil poseduje opala je za 75 odsto.Međutim i pored toga, Gil još uvek ima 22 miliona dolara, što znači da ostaje pobednik, iako je njegova pobeda nešto manja nego što je mogla da bude.
Erste Grupa saopštila je da sprovodi promenu u svom rukovodstvu pripremajući se za vreme nakon pandemije korona virusa. Napominju da će njihova polazna tačka, kao i polazna tačka njihovog novog šefa strategije Andreasa Hubera biti rast, digitalna transformacija i efikasnost."Nadovezujuči se na svoju istoriju, želimo da se pozabavimo glavnim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja nakon pandemije i pre svega, usredsredimo se na to kako da na održiv način osiguramo i povećamo prosperitet za naše kupce u Centralnoj Evropi", izjavio je izvršni direktor Erste Grupe Bernd Spalt.Andreas Huber, kako se navodi započeo je karijeru 1995. godine kao savetnik za strateški menadžment u kompaniji Boston Consulting Group (BCG) u Frankfurtu i u Beču. Sedam godna kasnije, 2002. godine preselio se u Swiss Re u Cirihu, gde je bio potpredsednik u odeljenju za finansije. Tri godine kasnije, 2005. Huber se pridružio Erste grupi, gde je bio na različitim rukovodećim pozicijama u oblasti korporativnog bankarstva, upravljanja rizicima i poslovima digitalne transformacije. Huber je nedavno, kako se podseća bio šef u odeljenju za finansije Erste Group.Takođe dolazi do promene rukovodstva u odeljenju Grupe koje je nadležno za brendove i komunikacije.ERSTE BANKA NAPRAVILA KAMPANJU ZA MALA PREDUZEĆA Martin Radjabi-Rasset napušta finkcije na odeljenjima u Erste Grupi i Erste banci, a cilje je da se više bavi inovacijama.On će biti lični savetnik izvršnog direktora Bernda Spalta, pokretaće strateški brend i buduće projekte na svim tržištima Erste Grupe. Upravljanje brendom i komunikacijama grupe vodiće njegov trenutni zamenik Peter N. Thier, koji se vratio u Erste Group iz Austrian Airlinesa u oktobru 2020. Njegov glavni fokus, kako se naglašava biće na strateškom razvoju komunikacija, dijaloga i digitalne transformacije. Mario Stadler će u Erste Bank Oesterreich (Erste banka Austrija) preuzeti funkciju šefa odseka za upravljanje brendovima i komunikacije i zajedno sa svojim timom nastaviće uspešan razvoj brenda "Erste Bank und Sparkassen". Pored toga, kako se navodi, Stadler će preuzeti odgovornost za programe brenda Erste Grupe, gde će preuzeti funkciju zamenika šefa odeljenja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
