Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Kako je pandemija doprinela porastu sajber zloupotreba?

Globalne kompanije su od pojave virusa COVID-19 prijavile u proseku 4.000 sajber napada dnevno, što predstavlja rast od 400 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazuju podaci "Back to Business" istraživanja kompanije Visa.Potrošači su se za vreme pandemije okrenuli digitalnim plaćanjima - čak 78 odsto njih promenilo je način kupovine usled zabrinutosti za sigurnost, dok je polovina odbila da kupuje u prodavnicama u kojima je plaćanje zahtevalo fizički kontakt.Istraživanje je pokazalo da je širom Centralne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike bio značajan porast sajber napada koji su izvršeni jednom od najpoznatijih prevarnih tehnika - socijalnim inženjeringom. Ova metoda sprovodi se poigravanjem bazičnim ljudskim emocijama, koje su usled neizvesnosti zbog zdravstvene situacije dodatno intenzivirane. Najčešći oblik socijalnog inženjeringa za vreme pandemije je fišing, koji je postao kompleksniji i sada uključuje brojne varijante, kao što je spear fišing - napadi koji ciljaju određenu žrtvu personalizovanom komunikacijom i upotrebom lažne veb lokacije. Napadači se u tim slučajevima predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji, rukovodioci ili vladini službenici. Ove jeseni, klijenti nekoliko banaka u Srbiji primili su brojne maliciozne fišing poruke, a kompanije su počele da usvajaju nove sigurnosne procedure kako bi obezbedile transakcije.„Takozvana „friendly“ tehnika zloupotreba je takođe u porastu, a odvija se kada dozvolimo prijateljima, članovima porodice ili bližim saradnicima da upotrebe našu platnu karticu i odamo im lozinku“, objašnjava Hektor Rodrigez potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.„Suočena sa ovom vrstom prevare, mala i srednja preduzeća uglavnom refundiraju novac bez detaljnijih provera, u želji da pruže izvanredno korisničko iskustvo svojim kupcima, ne sluteći da je reč o zloupotrebi“, dodaje on.Prevare ove vrste predstavljaju značajan trošak za biznise – smatra se da friendly tehnika napada smanjuje legitimnu prodaju za jedan odsto, a dobit za 20 odsto.Uprkos tome, platni ekosistem prepoznao je izazove i dobro reagovao na njih, zauzimajući tehnološki pristup rešavanju novih pretnji. Tome je doprinela činjenica da je većina preduzeća investirala u sigurnosne sisteme sa naprednim tehnologijama i pre pandemije. Međutim, pojava virusa dodatno je ubrzala ovaj proces – biznisi širom sveta započeli su borbu protiv sajber napada usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, beskontaktnog plaćanja i EMV čipova na pametnim karticama.„Neizvesnost koju izaziva pandemija virusa COVID-19 trajaće i u budućnosti, a u narednih 12 do 18 meseci možemo da očekujemo nove disrupcije i transformacije. Međutim, verujem da će se dramatični skok digitalnih plaćanja nastaviti, budući da se i potrošači i trgovci sve više opredeljuju za e-trgovinu i beskontaktnu tehnologiju“, ukazuje Rodrigez. Tome u prilog govori i nedavno istraživanje sprovedeno u CEMEA regionu koje je pokazalo da čak 96 odsto kupaca planira da nastavi da kupuje i plaća putem interneta i nakon što pandemija utihne.Uzimajući u obzir brzinu promene ponašanja kupaca, kao i sofisticiranost zloupotreba, neće biti iznenađujuće ukoliko upravljanje rizikom postane kompleksnije u bliskoj budućnosti. Oko 79 odsto kompanija navodi da će upravljanje rizikom biti sve više u fokusu tokom naredne dve godine.

Svet

Potvrđen rejting „A-“ sa stabilnim izgledima

Međunarodna rejting agencija Standard & Poor's (S&P) 18. decembra 2020. ponovo je osiguravajućoj grupaciji UNIQA potvrdila  rejting „A-“ sa stabilnim izgledima. Pozitivni faktori u donošenju odluke S&P uključuju snažnu tržišnu poziciju kompanije u Austriji, Centralno-istočnoj Evropi i Rusiji, njenu vodeću ulogu u zdravstvenom osiguranju u Austriji i odličnu adekvatnost kapitala prema kapitalnom modelu S&P Global Ratings.S&P nastavlja da ocenjuje UNIQA profil poslovnog rizika kao jak, ističući njenu snažnu poziciju u Austriji i dobru poziciju u Centralno-istočnoj Evropi koja se dodatno poboljšala nakon akvizicije kompanija AXA u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Pored toga, S&P pretpostavlja da će UNIQA uspešno nastaviti da raste u narednih nekoliko godina s obzirom na svoju snažnu konkurentsku poziciju, dobro uspostavljen prodajni kapacitet i diverzifikovan poslovni portfelj - uprkos izazovnim uslovima zbog pandemije koronavirusa i oslabljenoj privredi.Štaviše, S&P nastavlja da ocenjuje profil finansijskog rizika UNIQA grupe kao jak. Rejting agencija ovde naglašava solidnu adekvatnost kapitala UNIQA grupe. On ostaje na izvanrednom „AAA“ nivou u S&P kapitalnom modelu, čak i nakon akvizicije kompanije AXA. Shodno tome, profil rizika UNIQA grupe se kreće od uravnoteženog, raznolikog i stabilnog investicionog portfelja do konzervativne strategije reosiguranja. Po mišljenju S&P, UNIQA sledi konzervativnu investicionu strategiju, koja se ogleda u činjenici da UNIQA investicije u proseku imaju kreditni rejting „A“.S&P ocenjuje likvidnost UNIQA grupe kao izuzetnu i shodno tome očekuje da će Grupa biti u stanju da izdrži bilo kakav ozbiljan pritisak likvidnosti. Sve u svemu, S&P smatra da će UNIQA održati procenu svog kapitala i dobiti najmanje na vrlo jakom nivou tokom naredne dve godine.

Svet

Spajaju se Fijat i Pežo

Italijanski Fijat i francuski Pežo spojiće se u zajedničku kompaniju pod nazivom „Stelantis“, nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo ovo spajanje, piše Politika.Nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači „obasjan zvezdama“, vredna 50 milijardi evra, zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine, a u okviru nje će poslovati i kragujevački Fijat. Zvaničnom početku rada Stelantisa će prethoditi sastanak akcionara i menadžmenata dveju kompanija zakazan za 4. januar 2021.Čekalo se da nadležna komisija Evropske unije utvrdi da Stelantis neće biti monopolista na evropskim tržištima. Prema ranijem pisanju Rojtersa, to nije išlo glatko, jer su evropski regulatori sumnjali da će udruženi navodno imati veliki udeo na tržištu kamioneta. Fijat i Pežo su očigledno uspeli da ih razuvere i razjasne regulatorima nedoumice.Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih megakompanija.Kompanija Stelantis će obuhvatiti brendove abart, alfa romeo, fijat, fijat profešonal, krajsler, džip, lančija, rem, maserati, pežo, sitroen, opel i druge.Fijat i Pežo su udružili snage kako bi neutralisali negativne efekte usporavanja tražnje i lakše podneli troškove proizvodnje ekološki čistijih vozila da bi ispunili zahteve pooštrenih propisa o emisiji gasova. Spajanje će doprineti proširenju tržišta jer Fijat Krajsler se, zbog Krajslera, dobro kotira na američkom tržištu, na koje Pežo nikada nije uspeo da se probije u meri značaja i veličine te kompanije.Učešće u zajedničkoj kompaniji sa Fijat Krajslerom najverovatnije će Pežou otvoriti vrata američkog tržišta. Sa druge strane, Pežo ima dobre pozicije na tržištima Afrike i Azije, gde Fijat Krajsler nije mnogo prisutan. Kada je reč o Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, ona će nastaviti da radi u okviru nove grupacije, kao što je prošle godine i rečeno kada je najavljeno da će se spojiti dva automobilska giganta.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.Pjetro Gorlije, izvršni direktor grupacije FCA, pre dva meseca je poslao pismo zaposlenima u kojem im je saopštio da posle Italije (u kojoj su počeli da proizvode električni model „fijat nju 500”), dolazi na red razvoj fabrika u Poljskoj, potom u Srbiji i Turskoj. I to je prvi put da je zvanično u poslednje vreme pomenuta fabrika u Srbiji.

Svet

Tojota: Brzi prelaz na električna vozila izazvaće nestašice struje

Predsednik kompanije Tojota Akio Toyoda kritikovao je "preteranu buku" u vezi sa uvođenjem električnih vozilia u Japanu, naglasivši da zagovornici te ideje nisu uzeli u obzir štetne gasove koji se emituju proizvodnjom električne energije i troškove tranzicije na električna vozila, preneo je portal Seebiz."Kad političari govore kako treba da se rešimo svih automobila koji koriste benzin, pitam se da li to oni razumeju?", rekao je Toyoda na konferenciji za novinare, govoreći u ime Japanskog udruženja proizvođača automobila.Prema njegovim rečima rezultat te namere mogao bi da bude nestanak struje u Japanu, već tokom leta..Naveo je i da bi nfrastruktura koja potrebna za uvođenje električnih vozila koštala Japan od 135 do 358 milijardi dolara i ocenio da bi se novi poslovni model automobilske industrije urušiti ako bi zemlja prebrzo zabranila automobile na benzinski pogon.Druga velika nevolja, kako dodaje, mogla bi da bude gubitak miliona radnih mesta.Lokalni mediji u Japanu su  početkom decembra preneli vest  da će japanska vlada zabraniti prodaju novih automobila na benzinski pogon počevši od 2035. godine, dok će i dalje dopuštati hibridne gasno-električne automobile. Takva zabrana bila bi treća nakon Kalifornije u SAD i zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva."U zemlji kao što je Japan koja većinu električne energije dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa, električna vozila ne pomažu životnoj sredini. Što više EV napravimo, emisija CO2 postaje sve gora", rekao je Toyoda.TOJOTA PRAVI VIZIRE ZA AMERIČKE BOLNICE Njegovo mišljenje je i da će vladini propisi od automobila stvoriti "cvet koji je na visokom vrhu", nedostižnim za prosečnu osobu.Tojota je inače lider u hibridnim gasno-električnim automobilima, što će i dalje biti dopušteno prema vladinom planu, ali fabrika još  nema potpuno električno vozilo za masovno tržište. Tokom Tojotinog predstavljanja poslovnog rezultata za treće tromesečje, Toyoda je velikodušno  pohvalio kompaniju Tesla u sektoru baterija, rekavši da njegova fabrika može mnogo da nauči od Ilona Maska.Ipak, uveren je da će Tojota dugoročno pobijediti svojom robusnom i raznolikom kombinacijom proizvoda.Predsednik kompanije Tojota, inače je unuk osnivača kopmanije Tojota Kiichiro Toyode.

Svet

Poljsko suprotstavljanje rodnoj ravnopravnosti

Autor teksta doktor Miloš Hodun, predsednik Projekt: Polska Foundation u Varšavi i potpredsednik Evropskog liberalnog foruma i član mreže 4Liberty.eu.Partija Zakona i pravde (PiS) koristila je tri uzastopne izborne pobede u Poljskoj kako bi polarizovala društvo oko pitanja „rodne ideologije“, što je dovelo do vladinog jednoglasnog protivljenja svakom predlogu politike koji pominje „rod“ ili „rodnu ravnopravnost“. Shodno tome, iako poljski veto na uslovljavanje budžeta EU vladavinom prava nije iznenadio, razlozi za poljski veto na evropsko zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti nešto je što druge evropske države i dalje pokušavaju da shvate.Od 22. oktobra, poljski narod protestuje na ulicama širom zemlje. Tog dana je politizovani poljski Ustavni sud efektivno izrekao gotovo potpunu zabranu abortusa. Demonstracije su vladini zvaničnici PiS-a i lideri Katoličke crkve u Poljskoj opisali kao emanaciju „civilizacije smrti“ i „rodne ideologije“, a pristalice ovog pokreta PiS već duže vreme smatra za javne neprijatelje broj jedan.Pod izgovorom borbe protiv ove navodne pošasti, PiS je, između ostalog, pokrenuo „krstaški rat“ protiv LGBT + osoba. Primer za to su takozvane „zone bez LGBT-a“ koje su proglasili lokalni PiS-ovi političari u desetinama opština i okruga širom Poljske. Međutim, ima još mnogo toga, poput homofobnog, dehumanizirajućeg govora mržnje koji koriste glavni političari nacije, uključujući predsednika Andžeja Dudu i novoimenovanog ministra obrazovanja Premislava Čarneka. Sve što državni aparat čini, uključujući državnu TV Poljska, je da plaši Poljake „rodnom ideologijom“ izjednačavajući LGBT+ sa pedofilijom.Nedavno je Evropska komisija predstavila svoj treći Rodni akcioni plan za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost u spoljnim poslovima. Plan nastoji da ojača prava žena, devojaka i LGBT+ osoba na globalnom nivou „osporavanjem rodnih normi i stereotipa“. Takođe poziva EU da daje primer putem rodno uravnoteženog vođstva u svojim redovima, boljeg praćenja i bliže saradnje sa državama članicama na nacionalnom nivou. Takođe ponavlja cilj da 85 odsto svojih razvojnih projekata doprinese rodnim pitanjima do 2025. godine. Prema evropskoj komesarki za međunarodna partnerstva Juti Urpilejnen, plan je još važniji sada tokom pandemije, usled koje se nejednakost polova produbila. Shodno tome, EU mora odmah preduzeti mere da preokrene ovaj trend.Međutim, kada su poljski zvaničnici videli reč „pol“, rekli su odlučno „ne!“ na ceo dokument. Vlada PiS-a označila je rodnu ravnopravnost „stranom ideologijom“ i odlučila da blokira inicijativu bez imalo razmišljanja, čak i ne uzimajući u obzir njene pozitivne posledice po žene i devojke, posebno one u nepovoljnom položaju i o čijoj zaštiti PiS toliko govori. Jasno je da su desničarski populisti dosledni u svojim stavovima samo kada to žele i više ih zanima kratkoročna lična i politička korist nego bilo kakve dugoročne koristi za poljsko društvo.Tvrdoglavosti ovde nije kraj. U oktobru je Poljska blokirala dva zvanična dokumenta jer su uporni PiS-ovi ideološki tragači pronašli reč „pol“ u njima. Kada Mateuš Moravjecki nije mogao da prisustvuje samitu EU održanom 16. oktobra zbog toga što je bio u karantinu, Viktor Orban, koji je u ime Moravjeckog predstavljao Poljsku, nije dozvolio da se u završnim delovima samita uključi odredba o rodnoj ravnopravnosti u Africi. Nekoliko dana kasnije, poljska vlada blokirala je zaključke predsedništva Saveta o veštačkoj inteligenciji, ponovo pozivajući se na uključivanje pojma „rodna ravnopravnost“. Poljski ambasador je to pokušao da otrese rekavši da je „značenje „roda“ nejasno; nedostatak definicije i nedvosmisleno razumevanje za sve države članice mogu prouzrokovati semantičke probleme“. Nikoga nije ubedio u to.U svim ovim slučajevima stav poljske vlade protiv rodne ravnopravnosti podržala je samo Mađarska, dok je preostalih 25 država članica ostalo začuđeno. PiS-ova ideologija zaklanja viziju EU kao bliskog saveza sa vitalnim ciljevima, ne samo za kontinent uopšte, već i za stanovnike Poljske. Ako Varšava nastavi slepo ići ovim putem, zvanično ili legalno će završiti van Evropske unije.

Svet

Apple planira da do 2024. godine počne da proizvodi i automobile

Epl (Apple) planira da do 2024. godine razvije i proizvede svoje prvo putničko vozilo, kao i da stvori samovozeći sistem koji bi trebalo da koristi „revolucionarnu“ tehnologiju baterija, rekli su Rojtersu ljudi upoznati sa temom.Projekat poznat kao „Project Titan“ odvija se još od 2014. godine, kada je kompanija prvi put počela sa dizajnom vozila.Dag Fild, Eplov veteran koji je radio u Tesli, vratio se da nadgleda projekat 2018. godine, a 2019. godine otpustio je 190 ljudi iz tima.Od tada je Epl napredovao dovoljno da sada planira da proizvede putničko vozilo za potrošače, prema Rojtersovim izvorima. Cilj kompanije da napravi vozilo za masovno tržište u suprotnosti je sa rivalima kao što su Vajmo (Waymo), koji pravi flotu vozila za taksi servis bez vozača.Ključna stvar za Eplovu strategiju je novi dizajn baterija koji bi mogao „radikalno“ da smanji troškove i poveća domet vozila.Izrada vozila predstavljaće izazov u lancu snabdevanja čak i za Epl, kompaniju sa dubokim džepovima koja svake godine proizvodi stotine miliona elektronskih proizvoda sa delovima iz celog sveta.Teslinom Ilonu Masku bilo je potrebno 17 godina pre nego što je uspeo da ostvari profit od proizvodnje vozila.Rojtersovi izvori navode da će se Epl za proizvodnju vozila verovatno osloniti na jednog od njihovih proizvodnih partnera, ali da i dalje postoji verovatnoća da će se više fokusirati na razvijanje autonomnog sistema vožnje koji bi bio integrisan u već postojećim markama automobila.Epl je odbio da komentariše svoje planove ili buduće proizvode.

Svet

Američki senat odobrio mere ekonomske pomoći vredne 900 milijardi dolara

Američki senat odobrio je mere pomoći u vrednosti od skoro 900 milijardi dolara, što predstavlja drugi najveći podsticajni paket ekonomskih olakšica u američkoj istoriji, piše Fajnenšal tajms.Republikanski Senat glasao je sa 92-6 za paket ekonomskih olakšica, koji je bio vezan za širi zakon o izdvajanju za finansiranje savezne vlade.Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, glasao je 359-53 za odobravanje mera pomoći.Pre nego što postane zakon, ovaj Predlog će biti poslat trenutnom predsedniku Trampu kako bi ga potpisao i odobrio.Paket ekonomskih olakšica uključuje, između ostalog, skoro 300 milijardi dolara olakšica za mala preduzeća, novi krug jednokratne pomoći do 600 dolara za odrasle Amerikance i dodatak od 300 dolara nedeljno za osiguranje u slučaju nezaposlenosti do sredine marta.Prethodne mere pomoći, usvojene u martu početkom pandemije, vredele su 2.200 milijardi dolara i svaki odrasli Amerikanac dobio je oko 1.200 dolara jednokratne pomoći. Mnogo demokrata i nekolicina republikanaca pokušali su da se založe za barem isti iznos ovog puta.Demokrate su proveli veći deo ove godine tražeći veći paket pomoći, ali mesecima nisu uspele da postignu sporazum sa republikancima, koji su uglavnom insistirali na ciljanijoj pomoći.Džo Bajden, novoizabrani predsednik će 20. januara položiti zakletvu kao 46. američki predsednik. Dok su demokrate imale većinu u Predstavničkom domu, većina u Senatu još uvek nije sigurna i biće odlučena 5. januara na takozvanim „runoff“ izborima.

Svet

EIB i Pro Credit Grupa: Novi krediti za oporavak malih i srednjih preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je 65 miliona evra namenjenih za kreditiranje malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Cilj je da se oporave od pandemije, a zajam će biti dostupan u članicama ProCredit Grupe u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini."Očekuje se da će kriza covidom-19 posebno teško pogoditi mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju oko 73% radnih mesta na Zapadnom Balkanu. Ova investicija dolazi u pravo vreme kada je potrebno ublažiti ekonomski pad, podržati zapošljavanje i rast", kaže Lilyana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za Zapadni Balkan. Ona naglašava da je EIB još jednom dao čvrstu podršku bržem razvoju privatnog sektora u skladu sa standardima EU i  stvaranju snažnog zajedničkog regionalnog tržišta sa većom konkurentnošću i novim radnim mestima. "Kreditna linija EIB-a pomoći će preduzećima na Zapadnom Balkanu da kratkoročno reše probleme sa likvidnošću i finansiraju svoje investicione projekte, istovremeno ih osnažujući za nove razvojne i poslovne prilike", naveo je menadžment Pro Credit Grupe. EIB INVESTIRALA 65 MILIONA EVRA U DIGITLIZACIJU SRPSKIH ŠKOLA U upravi te banke očekuju da će ekonomski oporavak u predstojećim godinama biti podržan i strukturnim prelaskom ka investicijama koje su klimatski neutralne, društveno i ekološki održive.Naglašava se da će ta investicija će ojačati bankarski sektor u regionu, kao i njegovu sposobnost da finansira ekonomski oporavak, kao i da je ova kreditna linija je deo finansijskog paketa Evropske komisije za Zapadni Balkan vrednog 3,3 milijarde evra. U okviru ovog paketa EIB je namenio 1,7 milijardi evra za podršku održivom socio-ekonomskom oporavku država Zapadnog Balkana. Zajmovi EIB-a namenjeni privatnom sektoru i kako se naglašava u skladu su sa nastojanjima Evropske unije i njenog Tima Evropa da podrži održivi ekonomski razvoj Zapadni Balkan. Do danas EIB je investirala 4,1 milijardi evra u mala i rednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, što je doprinelo da se održi preko pola miliona radnih mesta u regionu. 

Svet

Priroda se usled pandemije ipak ne oporavlja

Uprkos karantinu i obustavljanju poslovanja širom sveta, pandemija nije pospešila oporavak prirode, a zagađenje je nastavilo da bude globalni problem za koji će biti potrebno dosta rada da bi se rešio, piše The Verge.U novembru je NASA shvatila da je pandemija dovela do globalnog pada koncentracije azot-dioksida za skoro 20 odsto. Azot-dioksid je toksični gas koji se javlja prilikom emisije izduvnih gasova, pa je logično da je opao kako su ljudi ostajali kod kuće. Međutim, s druge strane, raslo je zagađenje česticama, koje proizilaze iz čađi sagorevajućih goriva, a do rasta je došlo upravo zbog toga što su ljudi boravili u svojim domovima pokazala je nedavna studija Univerziteta u Delaveru.Istraživači imaju neke ideje o tome zašto je zagađenje česticama raslo, a azot-dioksid se smanjio u SAD-u ove godine. Jedan od razloga može biti da je više čestica dolazilo iz kamiona na dizel koji su isporučivali pakete više nego obično jer su zbog pandemije ljudi kupovali onlajn.Zagađenje česticama predstavlja značajan problem, pogotovu tokom pandemije, jer može oštetiti disajne puteve i pluća.Zagađenje je sasvim sigurno pogoršalo pandemiju za neke teško pogođene zajednice. U oblastima gde je vazduh bio više zagađen česticama, rizik od smrti od korona virusa bio je povećan, otkrila je nedavna studija Univerziteta Oksford.„Smanjenje [zagađenja] je privremeno, ali zapravo nije namerno - mislim da ne pomaže mnogo. Ono što pomaže su strategije, planiranje i svesni napori za smanjenje zagađenja vazduha“, rekla je Kristina Arčer vodeća autorka studije i profesorka na Univerzitetu u Delaveru.SAD su zabeležile najveći međugodišnji pad emisije ugljen-dioksida u 2020. godini. Svetske emisije su u aprilu pale na najniže nivoe od 2006. godine, a do kraja godine predviđa se da će globalne emisije CO2 pasti za oko 7 procenata.„Ali da bismo sprečili svet da krene ka katastrofalnim nivoima klimatskih promena, moramo da nastavimo da smanjujemo zagađenje za više od 7 procenata svake godine tokom naredne decenije - bez pandemije koja nam to nameće. Samo na taj način možemo zaista sprečiti rast zagađenja“, objasnila je Arčer.Kada pandemije prođe, zagađenje će nastaviti da predstavlja značajnu pretnju za zdravlje ljudi, kao i za čitavu planetu.

Svet

Slovenija: Aukcija 5G frekvencija, početna cena 69 miliona evra

Raspisivanjem tendera za dodelu frekvencijskih opsega započeo je postupak dodele dugoočekivanih frekvencija, preneo je Indikator.ba. U Agenciji za komunikacijske mreže i usluge (AKOS) kažu da aukcija treba da bude gotova na proleće.Kad bi AKOS prodao sve frekvencije samo po početnim cenama, u državnu blagajnu slilo bi se 69 miliona evra. Uz operatore poput Telekoma Slovenije, A1, Telemach-a, T2)za njih su zainteresovane i tehnološke kompanije, gde postoji potencijal za razvoj dodatnih usluga, piše ljubljansko Delo.AKOS je inače u Narodnim novinama objavio raspisivanje tendera za dodelu nekoliko frekvencijskih opsega za pružanje javnih usluga komunikacije. To je službeno označilo početak postupka dodele šest frekvencija, koji takođe uključuju opsege 700 i 3600 MHz i 26 GHz, namenjene za 5G mobilnu tehnologiju.Uz njih, u konkurs su uključeni i druge frekvencije, koji će se dodeliti na tehnološki neutralan način, pa će kupci moći da ih koriste za bilo koju mobilnu tehnologiju.SLOVENIJA U AMERIČKOJ ANTI-HUAWEI KOALICIJI Dodela frekvencijskih opsega deo je akcionog plana Evropske unije koji nastoji da se to područje brzo razvije.Direktorka AKOS-a Tanja Muha kaže da nije jasno kakve će biti konačne cene frekvencija nakon aukcije, ali određeni opsezi privlače interes operatera, što povećava početne cene.Istovremeno, Tanja Muha naglašava da je javna prodaja jednokratno plaćanje takozvane koncesione naknade koju plaća konačni nosilac frekvencije.On zatim plaća frekvenciju, što je zapravo iznos iz kog se finansira AKOS, pa će se celokupni prihod od aukcije usmeriti u državni budžet.Slovanačka regulatorna agencija naglašava da će se tenderom osigurati tehnički delotvorna raspodela frekvencija, održavanje konkurencije među pružaocima telekomunikacionih usluga i raspodela frekvencija po tržišnim cenama.

Svet

Kina koristila „armiju internet trolova“ za cenzuru informacija o koronavirusu

Kako se koronavirus širio u Kini, tamošnja vlada koristila je „armiju internet trolova“, odnosno lažnih profila kako bi manipulisala sadržaj na internetu sa ciljem da virus deluje manje ozbiljno, a vlada sposobnija, pokazuju procureli dokumenti do kojih su došli Njujork tajms i ProPublica.Smrt doktora Lija Venlijanga, lekara koji je prvi upozorio na „neobičnu novu virusnu epidemiju“, kojem je policija pretila i optuživala za širenje glasina, pokazala je strašnu cenu instinkta kineske vlade da potisne nezgodne informacije.Međutim, čak i nakon njegove smrti, kineski cenzori i zvaničnici su se potrudili da potisnu neprijatne vesti i povrate narativ na svoju stranu, koristeći poverljiva uputstva upućena lokalnim propagandnim radnicima i medijima.Naložili su veb lokacijama sa vestima da ne izdaju „push notifikacije“, odnosno obaveštenja koja upozoravaju čitaoce na smrt doktora Venlijanga od novog virusa.Naredili su društvenim platformama da postepeno uklanjaju njegovo ime sa popularnih stranica, a aktivirali su legije lažnih komentatora na internetu da preplave društvene stranice ometajućim brbljanjem, ističući potrebu za diskrecijom. „Dok se komentatori bore da vode javno mnjenje, moraju da kriju svoj identitet, izbegavaju grubi patriotizam i sarkastične pohvale i budu uglađeni i ćutljivi kako bi postigli rezultate“, pisalo je u jednom dokumentu.Naređenja su bila među hiljadama tajnih vladinih direktiva i drugih dokumenata koje su pregledali Njujork tajms i ProPublica. Oni su izuzetno detaljno razotkrili sisteme koji su pomogli kineskim vlastima da oblikuju mišljenje na mreži tokom pandemije.Kinesko cenzurisanje informacija o epidemiji počelo je početkom januara, pre nego što je novi koronavirus uopšte bio definitivno identifikovan, pokazuju dokumenti.Kada su infekcije počele da se šire brzo nekoliko nedelja kasnije, vlasti su zaustavile sve što je kinesku vladu predstavljalo u previše „negativnom svetlu“.Sjedinjene Američke Države i druge zemlje mesecima su optuživale Kinu da pokušava da sakrije razmere izbijanja u ranim fazama. Možda nikada neće biti jasno da li bi slobodniji protok informacija iz Kine sprečio da se epidemija pretvori u besnu globalnu zdravstvenu nepogodu.Ali dokumenti ukazuju da su kineski zvaničnici pokušali da usmere narativ ne samo da bi sprečili paniku i razotkrivanje štetnih dezinformacija na domaćem terenu, takođe su želeli da virus učine manje ozbiljnim, a vlasti sposobnijom, dok je ostatak sveta posmatrao.Nakon izbijanja epidemije novinskim agencijama je rečeno da ne objavljuju vesti o donacijama i kupovini medicinskih sredstava iz inostranstva. Zabrinutost je, prema cenzorima, bila da bi takve vesti mogle da izazovu reakciju u inostranstvu i poremete napore Kine u nabavkama velike količine zaštitne opreme jer se virus širio i van Kine.Vlada koristila specijalizovane softvere za cenzuruVladina odeljenja u Kini imaju na raspolaganju niz specijalizovanih softvera za oblikovanje onoga što javnost vidi na mreži.Jedan proizvođač takvog softvera, Urun, osvojio je najmanje dvadesetak ugovora sa lokalnim agencijama i državnim preduzećima od 2016. godine, pokazuju podaci vladinih nabavki.Prema analizi računarskog koda i dokumenata iz Uruna, proizvodi kompanije mogu pratiti mrežne trendove, koordinirati cenzurne aktivnosti i upravljati lažnim računima na društvenim mrežama za postavljanje komentara.Jedan softverski sistem pružao je propagandnim radnicima laku upotrebu interfejsa za dodavanje sviđanja na objave. Menadžeri tih radnika koristili su te sisteme kako bi dodeljivali određene zadatke komentatorima.Softver takođe može pratiti koliko je zadataka komentator odradio i koliko toj osobi treba platiti.Si Đinping stvorio je Kinesku upravu za kontrolu sajberprostora (CAC) 2014. godine, kako bi centralizovao upravljanje internet cenzurom i propagandom, kao i drugim aspektima digitalne politike. Danas ta Uprava odgovara samo moćnom Centralnom komitetu Komunističke partije, što je znak njene važnosti.

nafta

Svet

Nakon sedmonedeljnog rasta, cene nafte u blagom padu zbog novog soja koronavirusa

Iako su cene nafte rasle poslednjih sedam nedelja, danas su pale za više od 3 odsto nakon što je nekoliko zemalja najavilo obustavu putovanja iz i u Ujedinjeno Kraljevstvo jer je tamo otkriven novi soj koronavirusa, koji se smatra „do 70 odsto prenosivijim“ od dosadašnjih sojeva, pisala je agencija Rojters.Nafta Brent skliznula je za 1,74 dolara, ili 3,3 odsto, na 50,52 dolara za barel, nakon što je u petak porasla za 1,5 odsto na najviši nivo od marta. Američka sirova nafta zapadnog Teksasa (VTI) pala je za 1,66 dolara, ili 3,4 odsto, na 47,44 dolara za barel, pošto se takođe u petak popela za 1,5 odsto na najviši nivo od februara.Današnji pad prekinuo je sedmonedeljni rast cena nafte koji je započet najavom nove vakcine protiv koronavirusa.„Tržište nafte je bilo u velikom trendu u proteklih mesec dana, ignorišući negativne faktore, usred optimizma da će vakcine oživeti globalni rast, ali „ružičasta“ očekivanja investitora za 2021. iznenada su nestala zbog novog soja virusa“, rekao je Kazuhiko Saito, glavni analitičar robnog brokera Fujitomi Co.Britanski premijer Boris Džonson predsedavaće u ponedeljak sastankom za hitne slučajeve na kojem će se razgovarati o međunarodnim putovanjima i protoku tereta iz i iz Britanije.Zvaničnici kažu da je novi soj virusa i do 70 odsto prenosiviji od dosadašnje verzije.Ruski potpredsednik vlade Aleksandar Novak rekao je u subotu da je globalna potražnja za naftom i dalje između 6-7 miliona barela dnevno (bpd) ispod nivoa pre krize.

Svet

Bugarska jesen nezadovoljstva: U iščekivanju izbora 2021. godine

Autor teksta je Adrian Nikolov istraživač na Institutu za tržišnu ekonomiju, najstarijem nezavisnom ekonomskom think tank-u u Bugarskoj i član mreže 4Liberti.euBugarska je imala svoju jesen nezadovoljstva. Masovni protesti opisani kao krstaški rat protiv korupcije i zarobljavanja države nisu uspeli, dok su izgledi za reformu oligarhijskog modela u najboljem slučaju sumorni. Iz tog razloga Bugari očekuju zimu stagnacije i političke blokade pre nego što na proleće izađu na birališta za parlamentarne izbore.Otkud nemir? Iskra koja je zapalila plast sena bio je snimak na društvenim mrežama u julu koji je prikazao posetu istaknutog opozicionog političara Hrista Ivanova ilegalno izgrađenoj palati u Rosencu kod Burgasa, koja je u vlasništvu bivšeg šefa stranke Pokret za prava i slobode (DPS) i poznatog tajkuna Ahmeda Dogana. Palatu, koja je postala simbol korupcije i zarobljavanja države, okružilo je nekoliko hiljada demonstranata koji su se sukobili sa policijom. Odatle su se protesti preselili u Sofiju, bugarsku prestonicu, gde je šatorski kamp postavljen usred jedne od najprometnijih raskrsnica. Od tada su se ulični protesti dešavali svakih nekoliko nedelja.Postojala su dva glavna problema koja su pokretala proteste. Prvi problem bio je sveprisutna korupcija, nepotizam, zarobljavanje države i oligarhijska kontrola pseudo-demokratske vlade koju je premijer Borisov trebalo da otelotvori, a drugi, uloga generalnog tužioca Ivana Geševa kao neizabranog moćnika koji nikome nije odgovoran. Uloga novca EU kao goriva za oligarhiju takođe je bila u prvom planu poruke demonstranata, koji su zahtevali ostavku kako Borisova, tako i generalnog tužioca, zajedno sa promenom uloge kancelarije potonjeg u pravosuđu.Borisov je manje-više ignorisao zahteve demonstranata. Činilo se da je reagovao kada je, krajem leta, zamenio nekoliko ključnih ministara povezanih sa strankom DPS, mada ova rekonstrukcija nije dovela do značajne promene u političkom pravcu ili odlučivanju. Takođe, u avgustu je pravni tim njegove političke stranke užurbano izradio novi Ustav koji se suočio sa podsmehom stručne zajednice i kasnije postao tema kritičkog izveštaja Venecijanske komisije. Napušteni ustavni projekat postigao je, međutim, jedno, a to je iskakanje iz političkog diskursa na više od dva meseca.U jesen 2020. demonstranti su bili suočeni ne samo s nepopustljivim Borisovom, već i sa brzim širenjem Covid-19, primoravajući ih da obustave sve protestne aktivnosti bez postizanja bilo kog od svojih ciljeva, a pristalicama protesta nije ostalo ništa više od nejasnog obećanja da će se suočiti sa premijerom i njegovom vladom na opštim izborima na proleće 2021. godine.Trenutno sve ankete ukazuju na značajno vođstvo Borisova i njegovih saveznika. To je i očekivano, s obzirom na to da je opozicija u parlamentu slaba, neorganizovana i suočena sa krizom identiteta i manjkom talenata, dok su vanparlamentarnom pokretu ugušeni protesti. Za sada najbolje šanse da izazove vladajuću stranku ima bivši voditelj kasnonoćne emisije, Slavi Trifonov. Međutim, taj izbor mogao bi rezultirati još jednom pobedom populizma.Bitan faktor u narednim mesecima biće produbljivanje zdravstvene i ekonomske krize u Bugarskoj. Dok je prvi talas Covid-19 proizveo samo blage ekonomske posledice praćene brzim oporavkom, vlada je sporo reagovala na drugi. Posledice će verovatno biti katastrofalne, kako u ljudskom tako i u ekonomskom smislu. Iako je Borisov kritikovao sve delove opozicije, nema dokaza da je to uticalo na vladinu izbornu podršku, ostavljajući malo nade za značajne promene u predstojećem političkom ciklusu.

Svet

Fejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit

Ljudi povezani sa francuskom vojskom koristili su lažne Fejsbuk naloge da bi se mešali u politiku nekih afričkih zemalja, a pored toga vodili su onlajn bitku i sa Rusima za politički uticaj u nekim državama, objavila je kompanija u utorak, prenosi Startit.Ovo je prvi put da je Fejsbuk izdvojio ljude povezane sa vladama i vojskama zapadnih država zbog ilegalnih radnji, iako su zvaničnici rekli kako nemaju dokaze da je sama francuska vojska bila iza ovih aktivnosti.Francuska mreža je uključivala 84 Fejsbuk naloga, 14 Instagram naloga i nekoliko Fejsbuk stranica i grupa. Svi oni zajedno su se predstavljali kao Afrikanci koji podržavaju francuske vojne akcije, pritom komentarišući politička pitanja u nekada kolonizovanim državama, najviše u Centralnoj i Zapadnoj Africi.Tehnološki gigant je rekao da je onlajn bitka između Francuza i Rusa uključivala ukupno 274 lažna profila, zajedno sa grupama, stranicama i nalozima na Instagramu. Rusi su takođe ciljali na politiku u Libiji, Sudanu i Siriji.Graphika, grupa za analizu mreža, objavila je izveštaj o čitavom slučaju zajedno sa Stanford internet opservatorijom. Francuska vlada na njega nije reagovala, ali je priznala da dezinformativne kampanje prave haos u Africi, bez preuzimanja odgovornosti ili imenovanja onih za koje misle da su odgovorni.U izveštaju je navedeno da je ovo redak slučaj u kome su otkrivene suparničke operacije dve države kako bi uticale na treću. Rivali su jedni drugima komentarisali objave, slali zahteve za prijateljstva, i koristili društvene mreže kako bi one druge optužili da su lažni nalozi.Primera radi, jedna lažna francuska objava je ciljala korisnike u Maliju, a glasila je: „Ruski imperijalisti su gangrena na Maliju! Čuvajte se carističke lobotomije!”Sa druge strane, sa jednog ruskog naloga je hvaljen predsednik Centralnoafričke Republike, koji je u ilustrovan sa grupom dece koja mu pokazuju koliko ga obožavaju. Tekst uz sliku je bio: „Nadam se da će zahvaljujući njegovom trudu da povrati mir u državi, naša deca i sledeće generacije imati bolje živote od onih koji su posmatrali kako tirani čerupaju Centralnoafričku Republiku. Molite se za to!”Fejsbuk je objasnio da ova borba stavlja obične, prave korisnike društvenih mreža u nepovoljan položaj, jer su strani agenti podržani ogromnim novčanim sredstvima da šire obmanjujući sadržaj.

Svet

Turizam globalno opao za preko 70 odsto, gubitak u BDP-u do 2.000 milijardi dolara

Turističke destinacije su ove godine imale 900 miliona manje međunarodnih turista u periodu od januara do oktobra u poređenju sa istim periodom prethodne godine što je rezultiralo gubitkom od 935 milijardi dolara, a to je preko deset puta više nego 2009. godine, kada je izbila svetska finansijska kriza, pokazuju novi podaci Svetske turističke organizacije (STO).Na osnovu trenutnih dokaza, STO očekuje pad međunarodnih dolazaka za 70 do 75 odsto tokom cele 2020. godine.U tom slučaju, globalni turizam će se vratiti na nivo od pre 30 godina, sa milijardu dolazaka manje i gubitkom prihoda od oko 1.100 milijardi dolara. Ovaj ogroman pad turizma usled pandemije mogao bi rezultirati ekonomskim gubitkom od 2.000 milijardi dolara u svetskom BDP-u.Azija i Pacifik bile su prve regije koje su trpele posledice pandemije i regije sa najstrožim ograničenjima za putovanja. U ovom regionu je bilo 82 odsto manje stranih turista u odnosu na isti period prošle godine.Sa druge strane, sličnu poziciju u 2019. imao je i Bliski Istok, koji ove godine ima 73 odsto manje dolazaka stranih turista, dok je u Africi taj broj bio manji za 70 odsto, a u Evropi i SAD pad je iznosio 68 odsto.Evropa je zabeležila nešto manji pad u septembru (72%) i oktobru (76%) u poređenju sa ostalim svetskim regionima, nakon malog, mada kratkotrajnog oporavka u letnjim mesecima, posebno u julu i avgustu, navodi se u izveštaju STO i dodaje da će novi talasi zaključavanja sigurno oterati evropski turizam u veći minus do kraja ove godine.Podaci trenutno odražavaju vrlo slabu potražnju za putovanjima, međutim, neka velika tržišta poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Francuske poslednjih meseci pokazuju neke znakove oporavka. Štaviše, potražnja za domaćim turizmom i dalje raste na nekim tržištima, uključujući Kinu i Rusiju.

Svet

Šveđani sve bliži ukidanju gotovine

Digitalnu valutu u Švedskoj izdala je njena centralna Riksbank-a, a reviziju o njenom uvođenju koja će trajati do novembra 2022. vodiće bivša predsednica odbora za finansije te banke Anna Kinberg Batra, prenose portali Seebiz.hr i Mreža.Bug.hr.Revizija o uvođenju digitalne švedske krune poslednji je u nizu koraka koje je Švedska poduzela poslednjih godina s namerom da ukloni gotovinu iz svoje privrede. Još tokom februara pokrenut je pilot projekt sa konsultantskom kompanijom Accenture plc (ACN), koja je tehnološki partner za simulaciju e-krune u švedskoj privredi. Kako je naglašeno, simulacija će se vršiti u "izlovanom okruženju". Riksbank, je tokom poslednjih pet godina objavila niz radova i studija o ulozi koju digitalna valuta kojom upravlja nacionalna banka može da ima u društvu.Kraljevina Švedska inače već neko vreme značajnije smanjuje korišćenje gotovine u drugim oblicima plaćanja.Udeo gotovinskih plaćanja u zemlji smanjio se sa 40% u 2010. godine na 15% do 2016. Pandemija je ove godine dodatno ubrzala trend i Riksbank procenjuje da je potrošnja gotovine sada manja od 10% ukupne švedske ekonomije. Od 2018. godine oko 1% švedskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) bilo je u papirnim novčanicama.ŠVEDSKI DRŽAVNI EPIDEMIOLOG NA METI TEŠKE KRITIKE U Evropskoj centralnoj banci (European Central Bank ECB) su tek ove godine počeli da razmišljaju o uvođenju digitalnog evra. Prema ECB-u, digitalni evro doprineo bi da svakodnevna plaćanja budu brža, lakša i sigurnija, pa bi ta institucija podržala digitalizaciju evropske privrede i aktivno podsticala inovacije u maloprodaji. Stoga su ECB i nacionalne središnje banke odlučile da započnu sa istraživanjem mogućih prilika i rizika, ali i drugih pitanja poput tehničkih i pravnih implikacija jednog takvog projekta.Tokom pripremne faze EBC radi na konceptu, započinje eksperimente sa mogućim dizajnom i raspravlja sa učesnicima na finansijskom i platnom tržištu, kao i sa međunarodnim partnerima. Sredinom 2021. ECB će odlučićti da li će pokrenuti projekat digitalnog evra, nakon čega slede odgovarajuća istraživanja o zahtevima korisnika i pržalaca usluga.

Svet

Ugasi svetla: Protivljenje Poljaka vetu na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa

„Pozivam vladare da dođu sebi! Nije kasno! [...] Vratite se vladavini zakona i sukob sa Evropskom unijom će se sam rešiti. Međutim, ako uzrokujete da Poljska izgubi ogromne sume novca za dalji razvoj i obnovu, a pritom nas izvedete iz našeg evropskog doma, neće vam oprostiti ni istorija ni ljudi “, apelovao je predsednik poljskog senata Tomaš Grocki vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) tokom njegovog pojavljivanja na TV Poland 27. novembra. Iako se taj medijski kanal smatra „glasnikom“ PiS-a, zakonom je zabranjeno odbijanje javne izjave predsednika poljskog senata, čak i ako je on ili ona predstavnik opozicije.Šta je bio podsticaj za takvu izjavu u javnosti? Odakle potreba za apel vladarima obraćajući se najširem segmentu poljskog stanovništva?Čini se da ova poruka nije samo glas razuma i nije samo poziv vladarima da razmisle o svojim postupcima. Najviše od svega, skreće pažnju građanima na probleme sa kojima će Poljska morati da se suoči ukoliko stavi veto na predloženi budžet Evropske unije (EU) i fond za oporavak od koronavirusa.Poljska se odlučila za veto delimično zbog toga što je EU 20. decembra 2017. godine aktivirala Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Poljska vlada pokušava da opravda veto izjavom da se brani i time potvrđuje svoju moć.Nije iznenađujuće što je povezivanje isplate sredstava EU sa poštovanjem vladavine zakona nezgodno za zemlju u kojoj je potonja očigledno ugrožena. Naime, Poljska je prva zemlja u istoriji EU protiv koje se koristio Član 7, koji se često naziva „nuklearnom opcijom“. EU opravdava upotrebu ovog člana zbog sve većeg zanemarljivanja vladavine zakona u Poljskoj, politizacije pravosuđa i podrivanja nezavisnosti Ustavnog suda. Zbog toga su brojni slučajevi koji uključuju poljsku vladu pred Evropskim sudom pravde.U borbi protiv sopstvenih građana i EU, poljska vlada pronašla je saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Obe zemlje su poslednjih godina oslabile vladavinu zakona i stavile veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa u iznosu od 1,8 biliona evra. Kako bi ojačali glas obe zemlje, premijeri Poljske i Mađarske sastali su se u četvrtak, 28. novembra u Budimpešti i branili svoje zemlje u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da je predloženi mehanizam EU proizvoljan i da bi mogao da se koristi kao sredstvo za vršenje političkog pritiska na suverene države.Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je kasnije ponovio svoj stav o poljskom vetu tokom video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u petak, 29. novembra. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen predložila je da se na spornu uredbu EU, kojom se isplata sredstava EU uslovljava vladavinom zakona, uloži žalba Sudu pravde Evropske unije, koji bi proverio usklađenost sa ugovorima o EU. Zvuči dovoljno pošteno.Premijeri obe zemlje zadržali su svoj stav, istovremeno pominjući mogućnost kompromisa nakon sastanka u Varšavi 30. novembra. Međutim, čak i sada, neposredno pred samit EU zakazan za 10. i 11. decembar, koji će biti presudan za budžet EU, Moravjecki i Orban u pozadini traže podršku za veto u Sloveniji i Portugalu.U tom kontekstu, govor predsednika poljskog senata zvuči još dramatičnije. Podsetio je na sramotnu ulogu koju je pravo veta imalo u istoriji Poljske, dovodeći zemlju do progresivnog razdvajanja zakona, što je 1795. rezultiralo podelama i 123-godišnjim odsustvom Poljske sa svetske karte. Gospodin Grocki je takođe upozorio da u slučaju veta „poljoprivrednici, preduzetnici, lokalne samouprave, medicinari - niko od nas neće dobiti novac“. Kao takvi, „očekujemo poštovanje nacionalnog interesa i povlačenje veta, koji je toliko suprotan poljskom razumu. To je protiv poljskih ekonomskih, političkih i strateških interesa.“ Ovo je glas razuma koji se u današnjoj Poljskoj ne čuje često.U međuvremenu, u utorak, 1. decembra, svetla su se ugasila u mnogim poljskim kućama, kancelarijama i javnim zgradama kako bi narod pokazao osudu na vladin veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa. To je simboličan odgovor na neznanje i kratkovidnost naše vlade. To je takođe poruka za vladajuću Ujedinjenu desnicu da su Poljaci svesni destruktivnih posledica koje bi ovaj veto značio za sve nas.Tekst pisala doktorka Magdalena M. Baran

Svet

Održivost postaje ključni element nove strategije UNIQA grupe

Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 - seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost - ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji - predstavlja srž nove korporativne strategije.Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine• Proizvodi koji su usmereni na održivost• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivostiOdrživa investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.Politika „zelenih“ proizvodaŠto se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2. Uzorno operativno upravljanjeUNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.Transparentno i stalno izveštavanjeNapredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.Članstva i kooperacijeDa bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.

Svet

Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra

Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.