Vrednost bitkoina najveća u protekle tri godine
Digitalna valuta bitkoin (bitcoin) premašila je u protekla 24 sata vrednost od 18.000 dolara, po prvi put od kraja 2017. godine. Cena ove digitalne valute se od početka tekuće godine više nego ...
Svet
Tviter počeo da nudi opciju za vremenski ograničene objave
Tviter predstavlja novu funkciju pod nazivom „Fleets“, koja korisnicima nudi mogućnost da njihove objave traju samo 24 časa, javlja Telecompaper.Nakon testiranja na nekoliko tržišta ranije ove godine, uključujući Brazil, Italiju, Indiju i Južnu Koreju, nova funkcija se sada nudi svim korisnicima širom sveta.Koncept objave koja nestaje započeo je sa Snepčetom, a nedavno se proširio i na druge aplikacije za razmenu poruka kao što su Instagram i Vacap. Za Tviter, Fleets se doživljavaju kao način da olakšaju ljudima da se pridruže platformi i dele „prolazne“ misli.Kompanija smatra da nekim ljudima Tviter nije privlačan jer su objave javne i trajne, a pritom osećaju pritisak da sakupljaju retvitove i sviđanja.Prilikom testiranja ove funkcije, ljudi su više komunicirali na platformi.Fleets mogu biti tekstovi, fotografije i video snimci, a nalepnice (Stickers) i emitovanje uživo biće dodati naknadno.
MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti
MOL se ponovo kvalifikovao za uključivanje u Dow Jones indeks održivosti (DJSI) u kategoriji Upstream & Integrated Oil & Gas nakon procesa procene 2020.Ovo je peta godina da je MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti i u skladu sa tim, plasirao se na listi svetskog DJSI indeksa. Nakon godišnje procene održivosti, MOL je nastavio da poboljšava svoje rezultate u poređenju sa prethodnim godinama i rangiran je u prvih 10% Upstream & Integrated Oil & Gas kompanija širom sveta na osnovu performansi održivosti.MOL je i dalje jedan od lidera u oblasti održivosti u Centralnoj Evropi i jedina je kompanija iz ovog područja koja je uključena u indeks.„Ponosni smo što su naši napori u oblasti održivosti ponovo prepoznati uključivanjem u prestižni Dow Jones indeks održivosti. Zadovoljstvo je videti da smo u sve konkurentnijem okruženju uspeli dodatno da poboljšamo svoje performanse u više dimenzija. Uključivanje u DJSI je važno dostignuće, ali više od toga, ono je i odraz napora svih naših zaposlenih i partnera, obzirom da svi vredno radimo na transformaciji MOL Grupe tokom prelaska u svet sa niskim udelom ugljenika”, izjavila je József Simola, CFO MOL Grupe.DJSI je dizajniran da identifikuje kompanije koje pokazuju dobre prakse u zaštiti životne sredine, socijalne politike i upravljanja (ESG) prema međunarodno priznatim standardima. DJSI se zasniva na temeljnoj analizi održivosti kompanije, pa je članstvo u DJSI ograničeno na korporacije za koje se procenjuje da su najbolje u klasi. S obzirom na svoju dugoročnu posvećenost održivom razvoju, MOL je zadovoljan što je kontinuirano prepoznat kao vrhunski ESG izvođač unutar zajednice.O MOL GrupiMOL Grupa je integrisana, međunarodna naftna i gasna kompanija sa sedištem u Budimpešti. Uz tradiciju dužu od 100 godina, prisutna je u više od 40 zemalja, a njena dinamična međunarodna radna snaga broji 25.000 ljudi. MOL ima više od 75 godina iskustva u području istraživanja i proizvodnje ugljovodonika. Proizvodne aktivnosti trenutno se odvijaju u osam, a istraživačke u 13 zemalja. Unutar integrisanog lanca snabdevanja MOL Grupe posluju tri rafinerije i dva petrohemijska pogona u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Grupa u vlasništvu ima 1900 benzinskih stanica u deset zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope.
Potpuna normalizacija privredne aktivnosti u Kini već naredne godine
Očekivanja za kinesku ekonomiju su rekordno visoka za novembar, pokazuje novo istraživanje nemačkog Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).Pokazatelj Kineskog ekonomskog panela (CEP), koji odražava makroekonomski razvoj zemlje tokom naredne godine, iznosio je 55 poena, što je 5 poena više u odnosu na prethodni mesec."Prognoza rasta za Kinu je izuzetna čak i tokom pandemije. Stručnjaci očekuju da se kineski ekonomski rast normalizuje u narednoj godini," izjavio je Majkl Šroder, istraživač u ZEW-ovom Odeljenju za međunarodno i finansijsko upravljanje.Istraživanje je pokazalo da se trenutna ekonomska situacija u Kini poboljšala sa odgovarajućim pokazateljem koji je porastao za 24,1 na 30 poena. Ispitanici su takođe rekli da očekuju rast BDP-a zemlje za 3,4 odsto u 2020. i 6,4 odsto u 2021. godini.
Petnaest azijsko-pacifičkih zemalja napravilo najveći svetski trgovinski blok
Kina i još 14 zemalja azijsko-pacifičkog regiona u nedelju su formirale Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, čime je nastalo najveće područje slobodne trgovine na svetu, piše Axios.Ovog puta, Sjedinjene Američke Države nisu u središtu velikog, globalnog sporazuma o slobodnoj trgovini.Kina je usvojila Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP), područje koje pokriva 2,2 milijarde ljudi i jednu trećinu svih ekonomskih aktivnosti na planeti.Očekuje se da će novoizabrani predsednik Džo Bajden tražiti široki multilateralni savez da izvrši pritisak na Kinu, počev od trgovine pa sve do ljudskih prava, čim postane predsednik. Međutim, Kina sada pravi značajne multilateralne saveze.RCEP uključuje bogate demokratije poput Južne Koreje, Japana i Australije. Njihov položaj u ovoj glavnoj zoni slobodne trgovine otežaće Bajdenu njihovo udruživanje protiv Kine.Obamina administracija bila je izričita da bi Sjedinjene Američke Države morale da budu centar trgovinskog sporazuma sa Pacifičkim obodima (TPP), koji je tada upečatljivo isključio Kinu.„Kina pregovara o trgovinskom sporazumu koji bi na naš račun stvorio neka od najbrže rastućih tržišta na svetu“, rekao je tadašnji predsednik Barak Obama 2016. godine.Taj trgovinski sporazum je sada stvarnost, dok se Amerika povukla iz TPP-a. Vrlo su male šanse da će im se SAD pridružiti pod Bajdenovim predsedništvom.O velikim novim trgovinskim paktima izuzetno je teško pregovarati. Kina je pokazala stvarnu odlučnost da to uradi, iako SAD nisu pokazale gotovo nikakav interes za poboljšanje ili čak održavanje ekonomskih odnosa sa regionom. Kineski partneri u RCEP-u verovatno će se dugo godina sećati koji je od dva giganta bio pouzdaniji.
Huawei prodaje brend Honor
Huavej (Huawei) je potvrdio sporazum o prodaji svoje potrošačke marke pametnih telefona „Honor“ i srodnih poslova konzorcijumu koji predvode grad Šenžen i lokalni prodavci Honor proizvoda, javlja Telecompaper. Huavej je rekao da je njegovo potrošačko poslovanje bilo pod "strašnim pritiskom u poslednje vreme" zbog poteškoća u nabavci potrebnih komponenata nakon američkih sankcija protiv te kompanije.Očekuje se da će prodaja Honor-a pomoći lokalnim dilerima i prodavcima u Kini, omogućavajući kompaniji da razvije sopstveni lanac snabdevanja odvojeno od Huaveja.Započet 2013. godine, brend Honor je razvijen da pomogne Huaveju da cilja srednji i donji kraj tržišta pametnih telefona i dosegne više mladih ljudi. Kompanija je rekla da Honor godišnje isporučuje preko 70 miliona jedinica, u poređenju sa ukupnom isporukom od 240 miliona u Huavej grupi prošle godine.Huavej će prodati sve svoje akcije i neće imati nikakav upravljački odnos sa novom kompanijom Honor. Novi vlasnik biće Shenzhen Zhixin New Information Technology Co, kompanija koju kontroliše Shenzhen Smart City Development Group, prenose kineski mediji. Preko 30 agenata i dilera brenda Honor učestvuje i prvi su predložili ovu akviziciju, rekao je Huavej.Rojters je ranije izvestio da bi preuzimanje moglo vredeti preko 100 milijardi juana, odnosno nešto više od 15 milijardi dolara. Prema izvorima, distributer Digital China je sagledao posao, ali nije bio deo konačnog konzorcijuma koji je kupio Honor.Nijedan finansijski detalj posla nije završen.
Airbnb izlazi na berzu, objavio detaljne podatke o svom poslovanju
Airbnb, kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, je u ponedeljak podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu (IPO), objavila svoj prospekt i nagovestila da će trgovati na berzi Nasdaq pod oznakom ABNB, piše The Verge.Prospekt daje dubok uvid u poslovanje Airbnb-a, posebno koliko je kompaniju jako pogodila pandemija korona virusa.Airbnb izveštava o gotovo 700 miliona dolara neto gubitka na 2,5 milijarde dolara prihoda za prvih devet meseci 2020. godine, u poređenju sa 322 miliona dolara neto gubitka od 3,7 milijardi dolara prihoda za godinu ranije. Ali takođe izveštava o 219 miliona dolara dobiti za treći kvartal 2020. godine, kada su se rezervacije povećale.Kompanija beleži godišnje gubitke svake godine od svog pokretanja i kaže da možda neće uspeti da ostvari profitabilnost.Do sada je ove godine Airbnb prodao bruto rezervacije u iznosu od 17,9 milijardi dolara, što je pad od 39 odsto u odnosu na godinu ranije.„Naša stopa rasta prihoda je usporena i očekujemo da će se usporavati i u budućnosti“, saopštila je kompanija.Airbnb je ranije planirao da izađe na berzu u avgustu, iako je bio usred otkazivanja povezanih sa pandemijom, čime je vrednost kompanije opala sa 31 milijarde koliko je vredela 2017. godine, na oko 18 milijardi dolara.U maju je kompanija otpustila oko 25 posto svog osoblja ili oko 1.900 ljudi. Plate rukovodioca takođe su smanjene za privremeni šestomesečni period.
Mađarska će uložiti veto na plan budžeta i opravka EU
Mađarska će uložiti veto na plan budžeta Evropske unije za 2021.-27. godinu, kao i šemu oporavka od pandemije ukoliko pristup sredstvima bude uslovljen poštovanjem vladavine zakona, piše agencija Rojters.Portparol mađarske vlade ponovio je danas da će Budimpešta glasati protiv paketa, a poljski ministar pravde rekao je da bi Varšava mogla slediti njihov primer. Nacionalističke vlade u Budimpešti i Varšavi, koje EU optužuju da podrivaju nezavisnost sudova, medija i nevladinih organizacija, rizikuju da izgube pristup desetinama milijardi evra u fondovima EU ako se uvedu novi uslovi.Mađarski premijer Viktor Orban već je poslao pismo institucijama EU preteći vetom na budžet, a poljski premijer Mateuš Moravjecki napisao je slično pismo prošle nedelje.Lideri EU odlučili su u julu da pristup fondovima EU treba da bude povezan sa poštovanjem vladavine zakona, odlukom koja je razjašnjena u pregovorima između vlada EU u novembru, što je pokrenulo proteste Poljske i Mađarske.
SpaceX lansirao prve astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu
SpejsIks (SpaceX) je postao prva privatna kompanija koja je lansirala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, obeležavajući vrhunac dugogodišnjeg rada u partnerstvu sa NASA-om na razvoju ljudskih sposobnosti u svemirskom letu, piše TechCrunch.Misija pod nazivom „Crew-1“ poslala je astronaute NASA-e Šenon Voker, Viktora Glovera i Majkla Hopkinsa, kao i astronauta Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAXA) Soičia Nogučia na ISS sa Kenedi svemirskog centra.NASA je 2014. godine izabrala SpejsIks zajedno sa Boingom (Boeing), u okviru programa „Commercial Crew“, za razvoj sistema za lansiranje astronauta sa američkog tla.SpejsIksova raketa Falcon 9, kao i kapsula Dragon postali su prvi sistemi koji su ranije ove godine dobili NASA-in sertifikat za let sa posadom.Kapsula Dragon, koju je njena posada nazvala Otpornost (Resilience) zbog velikog broja izazova ove godine, od kojih je najveći korona virus, treba da stigne do Međunarodne svemirske stanice kasno večeras i tu ostane do proleća.„Ovo je još jedan istorijski trenutak. Četiri astronauta radiće stvaran i ozbiljan posao u ime čovečanstva“, rekao je Džim Bridenstajn, NASA-in administrator, na konferenciji za novinare uoči lansiranja.Misija je prethodno odložena nekoliko nedelja nakon što je kvar na motoru sprečio oktobarski pokušaj lansiranja Falcon 9 rakete koja je nosila američki GPS svemirski satelit.Kada stignu na svemirsku stanicu, posada će početi da pomaže u održavanju stanice, kao i sa radom na raznovrsnim naučnim eksperimentima.Ti eksperimenti uključuju ispitivanje kako mozak i srce astronauta reaguju na svemirsko okruženje, uzgajanje rotkvica u orbiti, testiranje svemirskog odela novim izolacionim tehnologijama i proučavanje kako različite dijete utiču na zdravlje astronauta.Na kraju šest meseci astronauti Crew-1 napustiće stanicu po dolasku NASA-ine misije Crew-2.
Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira
Velika količina krompira kod naših suseda čami u skladištima, a u cilju stvaranja mogućnosti za učešće na konkursima za evropske fondove, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća, piše Jutarnji list.Prema proceni stručnjaka Smartera na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona viška krumpira, a rod se ove godine kreće od oko 120 do 130 hiljada tona, što udovoljava potrebe domaćeg tržišta.Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošle je ostvarena samodostatnost između 80 i 85 posto. U robnoj razmeni krompira Hrvatska imnače ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio čak 13,5 miliona evra."Trenutna otkupna cena kasnih sorti krumpira pala je na oko 0,70 kuna (0,092 evro centi) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krumpira", ocenjuju u Smarteru.Prema njihovim rečima to dovodi do nagomilavanja viškova kod domaćih proizvođača koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznoj, pa bi kako se dodaje trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model subvencije, sa ciljem da se izbegne propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.U suprotnom bi, upozoravaju mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone. Pritisak na tržište je dodaju ove jeseni jako veliki, pa zbog problema u vezi sa skladiuštenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krumpira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko 4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama."EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu s tzv.skrivenim potporama, koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka Smartera.
Spajaju se Podgorička i Crnogorska komercijalna banka
Spajanje dve finansijske instucije iz Crne Gore, Podgoričke banke i Crnogorska komercijalne banke (CKB), biće završeno 11. decembra, preneo je portal Biznis.rs.„U cilju profesionalnog i krajnje transparentnog načina rešavanja pitanja optimizacije broja zaposlenih, tom projektu smo pristupili strateški i možemo saopštiti da će do 200 radnika biti u prilici da ostvari prava iz kolektivnih ugovora obe banke i dobije odgovarajuće otpremnine. Većina tih kolega ostaće zaposleno u banci sve do momenta spajanja banaka“, naveli su iz CKB.Od tog momenta, kako se navodi, integrisana banka će poslovati pod nazivom Crnogorska komercijalna banka Podgorica, kao članica mađarske OTP Grupe. Projekat spajanja traje od jula 2019. godine kada je CKB, članica OTP, kupila 90,56 odsto akcija Societe, koja je nakon toga promenila ime u Podgorička banka.CKB banka je još krajem prošle godine najavila da će u budućoj banci raditi oko 530 zaposlenih. Brojne filijale Podgoričke banke, kako su rekli u CKB, biće zadržane u okviru nove CKB mreže. Nakon spajanja, CKB će imati 35 filijala, što je više nego ranije, dodaje se u informaciji.STRANCI U CRNOGORSKIM BANKAMA ČUVAJU OKO POLA MILIJARDE EUR
Uvoz fitnes opreme oborio sve rekordne
Protivepidemiološke mere negativno su uticale na uvoz velikog broja proizvoda, ali su istovremeno dovele do naglog skoka potražnje za fitnes opremom, budući da su uvedene mere znatno uticale na dostupnost teretana u većini zemalja.Prvi talas infekcija koronavirusom znatno je poremetio međunarodnu trgovinu tokom početka ove godine, pa je tako opao i uvoz fitnes opreme u Evropsku uniju.Međutim, u narednim mesecima došlo je do naglog oporavka, kada je u junu i julu uvezeno 44 i 42 odsto više opreme u poređenju sa istim mesecima tokom 2019. godine, javlja Eurostat.U prethodnim godinama je uvoz fitnes opreme uglavnom bio najveći tokom zime, na kraju tekuće i na početkom naredne kalendarske godine.Glavni partner za uvoz te opreme u EU je Kina, koja je ove godine bila zaslužna za 73 odsto dodatnog uvoza u periodu od januara do jula.Drugi glavni uvoznici bili su Tajvan sa 9 odsto udela u dodatnom uvozu, SAD sa 8 odsto i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5 odsto.Ove četiri zemlje činile su 95 odsto svih dodatnih uvoza fitnes opreme na teritoriju EU u ovoj godini.
Pet država čije su privrede izbegle korona-krizu
Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok jetargetirala Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj.Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.ž
Ministarstvo pravde SAD tuži Vizu zbog najavljene akvizicije Plaid-a
Tužba Ministarstva pravde SAD protiv kompanije za finansijske usluge Visa (Viza) neće samo uticati na ishod otpočete akvizicije kompanije Plaid, vredne oko pet milijardi dolara, već i na budućnost cele indus...
Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj
Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.
Gugl ukida besplatno neograničeno skladištenje fotografija
Gugl (Google) je u sredu najavio da će prestati da nudi neograničeno besplatno skladištenje fotografija od 1. juna 2021. godine, međutim, fotografije otpremljene pre toga neće se uračunati u novo ograničenje od 15 GB, piše Axios.Zahvaljujući svom besplatnom skladišnom prostoru, kao i odličnoj pretrazi i jednostavnosti korišćenja, Gugl Fotos (Google Photos) bila je idealna opcija za mnoge korisnike, pobedivši razne konkurente.U objavi na svom blogu, Gugl je rekao da je taj potez potreban kako bi se osiguralo da proizvod ima održivu budućnost.„Budući da se toliko vas oslanja na Gugl Fotos za čuvanje uspomena, važno je da to nije samo sjajan proizvod, već i da dugoročno zadovoljava vaše potrebe“, rekao je tehnološki gigant.Gugl je uvek ograničavao koliko fotografija i video zapisa u punoj rezoluciji mogu da dodaju besplatni korisnici, ali je oterao veći deo konkurencije nudeći neograničeno skladištenje fotografija donekle kompresovanih, ali i dalje pristojno visoke rezolucije.
Na crnom tržištu cveta prodaja lažnih rezultata PCR testova
Kako širom sveta broj novih slučajeva korona virusa raste, mnoge zemlje sada zahtevaju negativne rezultate testa za ulazak, pa tako mnogi turisti koji žele da putuju kupuju lažne testove kako bi zaobišli ova pravila, piše Vašington post.Praksa falsifikovanja ili kupovine lažnih rezultata pojavila se na destinacijama širom sveta, sa slučajevima izmanipulisanih rezultata u Brazilu, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a letos je bio slučaj i u Srbiji.Prošle nedelje su francuski zvaničnici uhapsili grupu falsifikatora koji su prodavali lažne negativne rezltate na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Prema agenciji Associated Press, grupa je tražila 180 do 360 dolara (150 do 300 evra) za digitalne potvrde negativnog rezultata.Lažne potvrde čuvane su na mobilnim telefonima i imale su ime medicinske laboratorije koja se nalazila u Parizu.Policija u Brazilu nedavno je uhapsila četvoricu domaćih putnika koji su falsifikovali testove na korona virus kako bi posetili ostrvo Fernando de Noronha privatnim avionom.Prema britanskim novinama, praksa se pojavila i u Engleskoj. Lankašire telegraf je izvestio da je razgovarao sa jednim čovekom koji je doktorirao negativni test na korona virus svog prijatelja, odštampao ga i koristio za međunarodna putovanja. U Srbiji je letos uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su izrađivali lažne rezultate PCR testova za korona virus i druge isprave, koje su prodavali za 100 do 800 evra, saopštilo je u Beogradu Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Fejsbuk i Gugl produžili zabranu političkog oglašavanja u SAD
Dok tehnološke kompanije pokušavaju da ograniče širenje postizbornih dezinformacija, stotine miliona dolara sliće se u američku saveznu državu Džordžiju gde su za 5. januar zakazani izbori za dva senatora. Od ishoda tih izbora, kako se navodi zavisi koliku će kontrolu demokrate i republikanci imati nad Senatom, a samim tim i kakva će biti predsednička agenda, prenosi Axios.Prvobitno je bilo planirano da zabrana političkih oglasa traje nedelju dana nakon predsedničkih izbora, sa mogućnošću produženja, a zabrane su uvedene kako bi se sprečilo širenje dezinfomracija o rezultatima izbora.Donald Tramp, kandidat republikanaca, širio je neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi na društvenim mrežama, što su mnoge njegove pristalice podržale. Fejsbuk je već ugasio brojne brzorastuće grupe u kojima se govorilo o navodnoj krađi izbora.DŽO BAJDEN IZABRAN ZA NOVOG PREDSENIKA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA Iako je cilj zabrane ograničavanje dezinformacija, ona će stvoriti poteškoće i demokratama i republikancima u kampanji za januarske izbore u Senatu. Ni Gugl ni Fejsbuk nisu komentarisali kako će se produženje zabrane odraziti na izbore u Džoržiji.Očekuje se da će zabrana na Fejsbuku trajati još mesec dana, a za sada nije poznato kada će Gugl ukinuti svoju. Novoizabrani predsednik Džo Bajden kritkovao je Fejsbuk jer, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da zaustavi aktivnosti grupa koje tvrde da su izbori pokradeni.
Hrvatski Infobip kupio američki OpenMarket za 300 miliona dolara
Firma Infobip iz grada Vodnjana u Istri, koja je jedna od vodećih IT kompanija u Hrvatskoj i u regionu, sklopila je ugovor vredan 300 miliona dolara sa američkom IT kompanijom Amdocs o preuzimanju OpenMarket-a, koji se bavi izradom rešenja za razmenu mobilnih poruka piše portal Indeks.Infobip je saopštio da je nedavno postigao dogovor o strateškom partnerstvu s društvom One Equity Partners, koje će investirati u vodnjansku IT kompaniju. "One Equity Partners je blisko sarađivao s Infobipom u izvršenju ove transformativne transakcije. Cilj udruživanja kompanija je stvaranje globalnog lidera na području cloud komunikacija koji bi mogao da ostvari više od milijardu dolara prihoda", navodi se u saopštenju.Izvršni direktor Infobipa, Silvio Kutić, izjavio je da će ta firma sada moći da pruži bolju uslugu korisnicima u svim delovima sveta, jer je direktno povezana sa više od 650 telekomunikacionih operatora.KADA ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Infobip je 2006. godine počeo kao mala startap kompanija, a danas posluje na šest kontinenata i zapošljava više od 2100 ljudi.U kompaniji navode da je za njihov poslovni uspeh zaslužna komunikaciona platforma i usluge koje poslovnim subjektima omogućavaju da dopru do gotovo 7 milijardi korisnika u više od 190 zemalja i ostvare mobilnu komunikaciju na svakom kanalu i uređaju, u svakom trenutku, bez obzira na to u kom delu sveta se nalaze.Infobip sarađuje s najvećim svetskim čet aplikacijama kao što su WhatsApp, Viber, Telegram i poznatim brendovima: Virgin Megastore, Uber, Zendesk, Burger Kinga i drugim.Infobip je prošle godine ostvario prihod od 602 miliona evra, što je gotovo 40 odsto više u odnosu na godinu ranije.
BDP Ujedinjenog Kraljevstva skočio 15,5 odsto u trećem tromesečju
Bruto domaći proizvod Ujedinjenog Kraljevstva oporavio se za 15,5 odsto u trećem kvartalu, ali se očekuje da će stopa oporavka biti znatno umanjena do kraja godine, kako je zvanični London nedavno uveo četvo...
