Svet

Crna Gora: Pandemija uvećala dugove građana i privrede

Privreda Crne Gore kod banaka je dužna oko 1,8 milijardi evra, dok dug fizičkih lica iznosi preko 1,4 milijarde evra, izjavio je podgoričke Vijesti Jovan Marković iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) i ocenio da tu zemlju nije zaobišao negativni uticaj pandemije korona virusa, prenose podgoričke Vijesti.Marković je istakao da je Centralna banka Crne Gore na vreme reagovala i uvela set proaktivnih mera kako bi pomogla građane i privredu. On je podsetio i da je građanima koji imaju kredite, a koji su nakon 31. marta ostali bez posla, omogućeno da stopiraju njihovu otplatu na šest meseci. Uslov za aktivaciju tog moratorijuma je da na kraju decembra 2019. klijent nije imao kašnjenje u otplati duže od tri meseca i da kredit na taj dan nije bio klasifikovan kao nekvalitetan. Moratorijum važi i za korisnike kredita kod mikrofinansijskih institucija i lizing kompanija.Jedna od mera odnosila se i na banke. One su bile dužne da korisnicima kredita kojima je zbog pandemije smanjena zarada za najmanje 10 odsto, na njihov zahtev, odobre restrukturiranje kredita i produže rok otplate.Za ljude čija je neto zarada pre smanjenja iznosila 550 evra ili više, restrukturiranje kredita se vrši ako im je nakon smanjenja zarade i plaćanja rate za kredit, ostao raspoloživi iznos manji od 220 evra. Za tu kategoriju će se produžiti rok otplate kredita tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana otplate, ne bude manji od 220 evra.Za korisnike kredita čija je neto zarada pre smanjenja bila ispod 550 evra, najavljen je produžetak roka otplate. To će se obaviti tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana, ne bude manji od iznosa neopterećene zarade pre smanjenja.

Sankcije SAD i za firme koje grade „Turski tok“

Američka vlada objavila je da proširuje sankcije protiv svih "aktera tehničke i materijalne podrške" modernizacije brodova angažovanih na završetku Severnog toka 2 i Turskog toka, pi&sca...

SAD prodaje Tajvanu oružje vredno 1,8 milijardi dolara

Vlada Sjedinjenih Američkih Država odobrila je prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od 1,8 milijardi dolara, što će verovatno pojačati postojeće napetosti sa Kinom, piše BBC. Zvanični Peking sma...

Uticaj pandemije na evropska mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća predstavljaju srž evropske ekonomije, međutim više od polovine ispitanih brine da možda neće poslovati za 12 meseci, navodi konsultantska kompanija Mekinzi.Rezultati nedavnog istraživanja koje je kompanija Mekinzi (McKinsey) sprovela u avgustu ove godine, gde je ispitano više od 2.200 malih i srednjih preduzeća u pet evropskih zemalja i to Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, pokazuju da je pandemija teško pogodila ova preduzeća.Otprilike 70 odsto je reklo da su im prihodi opali kao rezultat pandemije.Svako peto preduzeće bilo je zabrinuto da neće moći da isplati kredite i da će morati da otpuste svoje radnike, dok se 28 odsto firmi plašilo da će morati da otkazuju projekte za rast kompanije.Sveukupno, više od polovine smatra da njihova preduzeća možda neće preživeti duže od 12 meseci, uprkos činjenici da je 20 odsto ispitanih već iskoristilo razne oblike vladine pomoći usmerene na ublažavanje njihove finansijske nevolje.Velika većina ispitanih malih i srednjih preduzeća primetila je pad prihoda, iako se, kao što se moglo očekivati, slika razlikuje po zemljama, odražavajući ozbiljnost mera za kontrolu virusa i njihov uticaj na poslovnu aktivnost. Najviše su pogođena italijanska i španska mala i srednja preduzeća.Nekoliko malih i srednjih preduzeća optimistično je u pogledu izgleda za poboljšanje u skorije vreme, s obzirom na njihove stavove o stanju ekonomije. Generalno, 80 odsto ispitanika je ekonomiju odmerilo kao donekle slabu. Međutim, u Nemačkoj, za koju se predviđa da će se ekonomija smanjiti manje nego negde drugde, 39 odsto malih i srednjih preduzeća je odmerilo ekonomiju kao donekle jaku do izuzetno jaku. Poređenja radi, u Italiji je ta brojka bila samo 10 procenata.Najteže su bili pogođeni sektori smeštaja, prehrambenih usluga, umetnosti, zabave i rekreacije, navodi istraživanje.Različite vlade će od sada zauzimati različite pristupe podršci svojim malim i srednjim preduzećima. Stepen njihove podrške takođe će se razlikovati, u mnogome u zavisnosti od uslova na lokalnom tržištu.Broj malih i srednjih preduzeća koja na kraju neće uspeti da prežive, u velikoj meri će zavisiti od neizvesnog budućeg toka pandemije.

Adidas priprema prodaju Riboka?

Nemački gigant sportske opreme Adidas priprema se da proda svoj dugogodišnji brend Ribok nakon neuspešnog restrukturiranja, izvestila je u četvrtak nemački poslovni časopis Manager Magazin, prenosi Forbes.Prema navodima časopisa, Adidas planira da završi prodaju do marta 2021. godine i da je nemačka kompanija formirala tim koji radi na tome, a članovi tima potpisali su klauzulu o poverljivosti.Iako se izvršni direktor Adidasa Kasper Rorsted nadao da će za Ribok dobiti oko dve milijarde evra pre pandemije, sada će verovatno morati da se zadovolje znatno manjom sumom.Stranke zainteresovane za kupovinu Riboka uključuju VF Corp, koja je vlasnik brendova Timberland i Nort fejs, kao i kinesku kompaniju Anta International Group Holdings.Ribok sa sedištem u Bostonu bio je treća najveća marka sportske opreme na svetu pre nego što ga je Adidas kupio za 3,8 milijardi dolara 2006. godine.Adidas je kupio Ribok kako bi se bolje takmičio sa američkim rivalom i tržišnim liderom Najkijem. Pad prodaje Riboka poslednjih godina, međutim, doveo je do toga da investitori traže od Adidasa da proda brend koji pravi gubitke.Adidasove akcije su nakon izveštaja skočile za oko 3,2 odsto.Portparol Adidasa rekao je da kompanija ne komentariše glasine na tržištu.

Institut „Robert Koh“: Situacija sa virusom u Nemačkoj „veoma ozbiljna“

Nemačka je u četvrtak prijavila ogroman skok novih slučajeva korona virusa, a zdravstveni stručnjaci upozorili su na "vrlo ozbiljnu" situaciju i regionalne nesuglasice koje ometaju napore na usporavanju zaraze, piše nemački portal The Local.„Celokupna situacija postala je veoma ozbiljna“, rekao je Lotar Viler, šef Centra za kontrolu bolesti Instituta Robert Koh (RKI), na konferenciji za novinare.Zemlja je prijavila 11.287 novih slučajeva Kovida u protekla 24 sata što je veliko povećanje u odnosu na prethodni rekord od 7.830 prošlog petka.Još uvek se može zaustaviti širenje virusa "sistematskim poštovanjem restriktivnih mera", rekao je Viler.Ali, pozvao je ljude da poštuju pravila i upozorio da bi u nekim regionima moglo biti neizbežno "nekontrolisano" širenje.Nemačka je pohvaljena zbog toga što je uspela da spreči širenje virusa ranije ove godine, čak je primila i pacijente iz drugih zemalja u kojima su zdravstveni sistemi bili preopterećeni.Broj novih slučajeva je i dalje znatno manji od onih u mnogim drugim evropskim zemljama, ali Nemačka se suočava sa stalnim porastom broja slučajeva već nekoliko nedelja.Na intenzivnoj nezi se nalazi 964 pacijenata, od toga je njih 430 na respiratorima, prema Nemačkom udruženju za intenzivnu i hitnu medicinu (DIVI).Na sastanku prošle nedelje između kancelarke Angele Merkel i šefova nemačkih 16 država, dogovorene su nove mere za takozvana žarišta, uključujući ograničenja broja ljudi koji se okupljaju u zatvorenom i zabranu prodaje alkohola u večernjim časovima.Ali prema nemačkom saveznom sistemu, svaka država na kraju ima pravo da odluči da li će nametnuti pravila, što dovodi do mešovitih propisa.Viler je u četvrtak za dramatičan porast slučajeva optužio privatna okupljanja, posebno među mladima.„Što se više ljudi okupi u privatnim krugovima, to će se broj više povećavati i dalje će se virus širiti“, rekao je, dodajući da su mladi trenutno „najizloženiji“.Od izbijanja virusa u Nemačkoj je zaraženo najmanje 392.049 ljudi, a prijavljeno je 9.905 smrtnih slučajeva.Ministar zdravlja Jens Špan postao je prvi nemački ministar kabineta koji je testiran pozitivno na virus.

Evropljani: Vladavina prava mora da bude uslov za fondove EU

, javlja Euractiv.

Klimateske promene odgovorne za evoluciju čoveka

Ekološke i klimatske promene u Africi pre stotine hiljada godina naterale su rane ljude da usvoje sofisticiranije alate i prošire svoje trgovinske mreže, pokazuje nova studija, piše Axios.U studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances, istraživači su analizirali rezultate sedimentne bušotine koja je predstavljala milion godina istorije životne sredine u istočnoafričkoj Rift dolini.Prethodna arheološka istraživanja otkrila su da su rani ljudi na tom području koristili iste rudimentarne kamene sekire stotinama hiljada godina.Rezultati bušenja pokazali su da je region počeo da doživljava ozbiljne promene u životnoj sredini i tektonu pre oko 400.000 godina.Počevši pre otprilike 320.000 godina, i verovatno podstaknuti delimično tim promenama, ljudi u regionu počeli su da koriste sofisticiranije alate i oružje, kao i ranu simboličku komunikaciju.„Zaključujemo da koreni evolucionih adaptacija homo sapiensa potiču iz naše sposobnosti da se prilagodimo promenama životne sredine“, piše vodeći autor Ričard Pots, direktor Programa za ljudsko poreklo u instituciji Smitsonijan.Prilagodljivost ljudskih bića predstavlja jednu od najvažnijih osobina, koja nam je omogućila da napredujemo u gotovo svim krajevima sveta.Sa promenama u okruženju i većim promenama u svetu koje nas uskoro očekuju, ta prilagodljivost će nam biti potrebna još više u budućnosti.

WhatsApp uskoro omogućava video pozive

Ekipa sa portala WABetaInfo je u novoj verziji aplikacije Vacap (WhatsApp) otkrila mogućnost uspostavljanja video poziva putem WhatsApp Web-a, čime će web aplikacija dobiti novu funkciju, prenosi portal SEEbiz.Vacap, u vlasništvu Fejsbuka, istražuje kako da poboljša korisničko iskustvo aplikacije za razmenu poruka, koja uključuje ne samo mobilne uređaje, već i veb aplikaciju za one koji koriste računare.Nova funkcija još uvek nije aktivirana, ali prema navodima WABetaInfo to se očekuje vrlo brzo, jer je pri kraju testiranja.Čini se da je Vacap odlučio da doda ovu novu funkciju zbog pandemije i sve češćeg rada od kuće, kako bi ostao konkurentan ostalim aplikacijama za razmenu poruka koje već nude ovu funkciju.

OTP banka tužila Hrvatsku za gotovo 35 miliona dolara

Mađarska OTP banka tužila je Republiku Hrvatsku na arbitražnom sudu u Vašingtonu zbog gubitka koji je pretrpela usled „obavezne konverzije zajmova denominovanih u švajcarskim francima u evre“, izvršene 2015. godine, prenosi hrvatski portal Novac.Pozivajući se na kršenje sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Mađarske, banka navodi da je konverzijom izgubila 224 miliona kuna ili 34,6 miliona dolara.Na pitanje zašto je banka sada odlučila da tuži, OTP objašnjava da im je namera zaštititi interese akcionara i drugih zainteresovanih strana, a u ovom trenutku ne vide drugu mogućnost osim pokretanja pravnog postupka.Slične tužbe pokrenula je većina vlasnika banaka koji su odobravali zajmove u francima, a poslednju je vašingtonski sud krajem 2019. dobio od Societe Generale zbog kršenja sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Francuske.Dok na međunarodnom sudu banke nastavljaju tužbu protiv države zbog Zakona o konverziji, koji ih je koštao ukupno oko milijardu evra, nacionalni sudovi tvrde upravo suprotno, da je to legalno.Isto očekuju i od Evropskog suda, od kojeg je Vrhovni sud nedavno zatražio mišljenje da li je Zakon o konverziji u skladu sa zakonodavstvom EU.Hrvatska je pokušala da ospori nadležnost ISCID suda, pozivajući se na "navodnu nekompatibilnost" između zakona EU i Ugovora o zaštiti investicija između Hrvatske i Austrije, ali sud je 12. juna presudio da se nastavi arbitraža u slučaju Addiko Bank, što znači da ima nadležnost nad pitanjem povrede investicionih prava u slučaju Zakona o konverziji.

PayPal uskoro dozvoljava trgovinu kriptovalutama

Kompaniaj za onlajn plaćanja PayPal će svojim korisnicima omogućiti da trguju kriptovalutama u predstpojećim nedeljama, kao i njihovu upotrebu za kupovinu kod 26 miliona trgovaca na njegovoj mreži od 2021. godine.Trgovci će međutim i biti isplaćivani u fiat valutama, što znači da će se konverzija u "običan" novac dogoditi tokom kupovine."Usvajanje kriptovaluta tradicionalno ometa ograničena korisnost kao instrument razmene, zbog volatilnosti, troškova i brzine transakcija. Međutim, obećanje naprednih tehnoloških platformi nudi mogućnost upotrebe digitalnih valuta. Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja, svaka deseta centralna banka očekuje da će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine", navodi se u saopštenju PayPal-a.Korisnicima u Sjedinjenim Američkim Državama će prvi dobiti mogućnost da, za početak, u svojim digitalnim novčanicima drže Bitcoin, Ethereum, Bitcoin Cash i Litecoin.Usluga će biti dostupna vlasnicima PaiPal računa u SAD u narednim nedeljama."Radimo sa centralnim bankama i razmišljamo o svim oblicima digitalnih valuta i o tome kako PayPal može igrati ulogu (u njihovoj upotrebi)", rekao je izvršni direktor Den Šulman.

Evropski parlament traži ograničenja za bihevioralna oglašavanja

Evropski parlament podržao je poziv na pooštravanje propisa o bihevioralnom oglašavanju (tzv. Mikrociljanju) u korist manje nametljivih oblika oglašavanja, pozivajući zakonodavce Komisije da procene dalje regulatorne opcije, uključujući razmatranje postupnog ukidanja koje će dovesti do potpune zabrane ove vrste oglašavanja, piše Tech Crunch.Bihevioralno oglašavanje je tehnika koju mrežni oglašavači koriste za prikazivanje ciljanih oglasa potrošačima prikupljanjem informacija o njihovom ponašanju prilikom korišćenja interneta.Poslanici u Evropskom parlamentu takođe žele da korisnici interneta mogu u potpunosti da onemoguće algoritamsko kuriranje sadržaja.Zakonodavna inicijativa, koju je uveo Evropski odbor za pravne poslove, sukobiće se direktno sa poslovnim modelom tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.Poslanici su takođe podržali predlog Komisiji da razmotri mogućnosti za uspostavljanje evropskog entiteta za nadgledanje i izricanje novčanih kazni kako bi se osiguralo poštovanje digitalnih pravila.Predstojeći paket zakona o digitalnim uslugama (DSA) biće uveden sledećeg meseca.DSA je namenjen preradi regionalnog pravilnika o digitalnim uslugama, uključujući rešavanje kontroverznih pitanja kao što su odgovornost za sadržaj koji generišu korisnici i dezinformacije na mreži.Komisija takođe namerava da uvede drugi paket, pod nazivom Zakon o digitalnim tržištima čiji je cilj regulisanje oglašivačkih platformi.

SAD pokrenule tužbu za povredu tržišne konkurencije protiv Gugla

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država pokrenulo je u utorak ujutro antitrustovsku tužbu protiv Gugla, pokrećući najveći pravni izazov sa kojim se tehnološki gigant ikada suočio, prenosi Biznis Insajder.Slučaj tvrdi da Gugl koristi mrežu ilegalnih, ekskluzivnih poslovnih dogovora koji stavljaju manje konkurente u nepovoljan položaj, stvarajući nepravednu prednost u pretraživanju i oglašavanju na mreži. U tužbi se takođe tvrdi da je Gugl nepravedno plaćao proizvođačima pametnih telefona da Guglove aplikacije instaliraju unapred i postave ih na sred ekrana.Jedanaest saveznih država pridružilo se Ministarstvu pravde u njihovoj tužbi.Slučaj će voditi tužioci koje bude odredio pobednik na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.Predsednik SAD-a Donald Tramp pogurao je svoju administraciju da pokrene mere protiv velikih tehnoloških kompanija, ali i demokratski i republikanski zakonodavci pozivaju na strože regulisanje tehnoloških giganata.Prošlog meseca, demokrate su objavili izveštaj nakon jednogodišnje istrage koji je zaključio da Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon imaju monopol koji se „može porediti sa monopolom koji su uživali naftaški baroni i železnički tajkuni prošlih vekova“.Gugl je takođe trenutno predmet istrage 50 državnih tužilaca, koja je zvanično najavljena u septembru prošle godine.

Izdate poternice za osnivačima kompanije u epicentru „Panamskih papira“

Nemačka je raspisala međunarodne poternice za dvojicom osnivača kompanije koja je u središtu poreskog skandala otkrivenog curenjem podataka iz Panamskih papira, javlja agencija France Press, a prenosi France24.Osnivači Mosak Fonseke (Mossack Fonseca) Jurgen Mosak i Ramon Fonseka, osumnjičeni za utaju poreza i udruživanje sa kriminalcima, biće uhapšeni ako uđu u Evropsku uniju.Dvojica muškaraca imaju panamske pasoš i trenutno se nalaze na karipskom arhipelagu koji nema sporazume o ekstradiciji.Međutim, istražitelji se nadaju da će se Mosak, koji ima porodicu u Nemačkoj, možda predati zvaničnicima kako bi pregovarali o smanjenoj kazni i izbegli američke optužbe.Panamski papiri, masovno curenje podataka u aprilu 2016. godine, razotkrili su široko rasprostranjeno izbegavanje i utaju poreza koristeći složene strukture fiktivnih ofšor kompanija iz poreskih rajeva.Najmanje 150 istraga otvoreno je u 79 zemalja radi ispitivanja potencijalne utaje poreza ili pranja novca, navodi Američki centar za javni integritet.Kompanija Mosak Fonseka rekla je 2018. godine da će se zatvoriti zbog „nepopravljive štete“ njihove reputacije.Vlada Paname u međuvremenu nastavlja da podnosi molbu međunarodnoj zajednici da je ukloni sa nekoliko crnih lista poreskih rajeva.

Završena MOL-ova nova fabrika u Zalaegerszegu

Na MOL Zala lokaciji završena je fabrika za proizvodnju bitumena modifikovanim gumenim granulatom, što je investicija vredna oko 10 miliona dolara. Fabrika, čija je izgradnja dovršena u ...

Švedska objavila uži izbor kompanija za razvijanje 5G mreže, Huawei i ZTE van igre

Švedski regulator za komunikacije PTS saopštio je da je odobrio kompanijama Telia, 3 Sweden, Teracom i zajedničkom ulaganju pod nazivom Net4Mobility u kojem učestvuju kompanije Telenor i Tele2 učešće na aukcijama za razvijanje 5G spektra u opsezima 3,5 GHz i 2,3 GHz, javlja Telecompaper.Aukcija spektra od 3,5 GHz treba da počne 10. novembra.Kineske kompanije Huawei i ZTE se ne smeju koristiti kao dobavljači opreme.Prijave za učešće u aukciji su ispitane u dogovoru sa Oružanim snagama i Službom bezbednosti, a kao rezultat toga PTS primenjuje određene uslove licence. Vlasnici dozvola moraju preduzeti potrebne tehničke i organizacione mere kako bi osigurali da upotreba radija po licenci ne šteti bezbednosti Švedske.Nova instaliranja infrastrukture i primene centralnih funkcija za radio upotrebu u odgovarajućim frekvencijskim opsezima ne smeju se obavljati sa proizvodima koje isporučuje Huawei ili ZTE.Pod centralnim funkcijama treba shvatiti funkcije u radio pristupnoj mreži, prenosnoj mreži, jezgru mreže i mreži usluga i održavanja koje su neophodne za održavanje mrežne funkcionalnosti i elektronskih komunikacionih usluga koje pruža nosilac licence.Ako će se postojeća infrastruktura za centralne funkcije koristiti za pružanje usluga u relevantnim opsezima, proizvodi kompanije Huawei i ZTE moraju se postupno ukinuti najkasnije do 1. januara 2025. godine.Ako centralne funkcije zavise od osoblja ili funkcija koje se nalaze u stranim zemljama, takve zavisnosti moraju se postupno ukidati i, ako je potrebno, zameniti funkcijama ili osobljem koje se nalazi u Švedskoj. Ovo mora biti završeno do 1. januara 2025.

Sudbina ugroženih vrsta: Posle više godina u Severnoj Makedoniji se pojavio balkanski ris

Posle pauze koja je trajala nekoliko decenija, ponovo je zabeleženo prisustvo ugrožene vrste balkanskog risa u Nacionalnom parku „Galičica“, koji se nalazi u Severnoj Makedoniji, prenela je uprava tog područja na svojoj fejsbuk strani.Jednu jedinku „uhvatile“ su nadzorne kamere, koje su postavljene pored ograde Centra za reprodukciju jelena u NP „Galičica“. Uprava dodaje kako se nada da će ta velika mačka pronaći svoj dom na ovoj planini, a lovočuvari će se truditi da sačuvaju njeno stanište.Nacionalni park Galičica nalazi se na granici Severne Makednije i Albanije, iznad Ohridskog i Prespanskog jezera.

EU po bržoj proceduri usvaja propise za „zelene“ automobilske baterije

Evropska komisija će tokom jeseni predstaviti novu EU regulatvu koja treba da obezbedi da baterije za električna vozila koje se proizvode u Evropi ili se uvoze budu "najzelenije na planeti", rekao je potpredsednik EK zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje Maroš Šefčovič, piše portal Euractiv.Šefčović je rekao da će nova regulativa imati "obavezujuće odredbe za najzelenije, najbezbednije i najodrživije baterije na planeti".Nova EU pravila biće predstavljena "ove jeseni" i biće usvojena po ubrzanoj proceduri kako bi počela da važe "od 2023. godine pa nadalje“.Takođe nova evropska regulativa o baterijama treba da obezbedi da se za njihovu proizvodnju u EU koriste sirovine čije se poreklo može pratiti i koje su proizvedene po strogim ekološkim i standardima rada, dodao je evropski komesar i istakao da su ti standardi veoma važni evropskim potrošačima koji se sve više opredeljuju za električna kola.Očekuje se da udeo električnih automobila na evropskom tržištu bude utrostručen u 2020. kao rezultat ciljeva za smanjenje emisije CO2 iz kola, navodi se u analizi koju je ranije u oktobru objavila grupa Transport i životna sredina. Ta grupa, koja se zalaže za zeleniji transport, prognozira da standardi EU vode ka udelu električnih automobila u prodaji u EU od 10 odsto u 2020. i 15 odsto u 2021.Nadvezujući se na brzo rastuće tržište, Evropska komisija želi da sve baterije koje se proizvedu u EU ili se uvezu ispujavaju stroge zelene kriterijume a novi "pasoš za baterije" pokazivaće poreklo materijala upotrebljih u proizvodnom procesu.

Na Kubi se pomoću mobilnih aplikacija bore sa nestašicom namirnica

Zbog hronične nestašice osnovnih životnih namirnica na Kubi su ogromni redovi ispred prodavnica, ali mnogi Kubanci su se pridružili grupama na WhatsApp-u preko kojih se informišu gde i sa kim mogu da razmene neki proizvod, prenose agencije.Nestašice su se dodatno pogoršale zbog pandemije koronavirusa, a u prodavnicma nedostaje hrana, namirnice i ostali proizvodi za svakodnevnu upotrebu. Kada roba stigne u trgovine, odmah se pojavljuju dugački redovi.Čekanje u redovima postalo je deo svakodnevnog života, ali kako sve više ljudi ima pristup internetu, sve više njih pokušava da pronađe robu po povoljnijoj ceni.Kubanci se tako pridružuju grupama u aplikacijama za razmjenu poruka, a najpopularniji su WhatsApp i Telegram.Mobilni internet dostupan je na Kubi od kraja 2018. godine, a više od četiri miliona Kubanaca sada ima pristup, sudeći prema podacima koje objavljuju stranačke novine Granma. KUBA ĆE PRIMITI KRUZER SA OBOLELIMA Ipak, korišćenje interneta je skupo pa se cene kreću od pet dolara za 400 megabajta do 20 dolara za 2,5 gigabajta, a prosečna kubanska plata za jedan mesec je 35 dolara.Uprkos tome, grupe za ćaskanje poput Mercadillo Habanero, što u prevodu znači Mala tržnica u Havani, postaju sve popularnije među Kubancima i strancima."Vratili smo se izvornom obliku trgovanja. Korisnici kažu šta traže i šta mogu da ponude, a zatim pregovaraju o transakciji bez ikakvog novca", kaže Klaudija Santander, koja upravlja sa nekoliko grupa za čavrljanje.Pandemija koronavirusa teško je pogodila Kubu, dovodeći turizam, drugi najvažniji izvor strane valute, u potpuni zastoj, što znači da vlada u Havani ima manje finansijskih sredstava za uvoz robe.

Članice EU prave koaliciju protiv 5G teorija zavere

Grupa članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da hitno razvije strategiju za borbu protiv dezinformacija o 5G telekomunikacionim mrežama, zbog zabrinutosti da trgovinski blok neće ispuniti pravno obavezujuće ciljeve za uspostavljanje nove infrastrukture, piše Euractiv.Pismo, potpisano od strane 15 zemalja članica, poziva Evropsku komisiju da kreira strategiju protiv mnoštva teorija zavere koje su u Evropi rezultirale podmetanjima požara na telekomunikacionim tornjevima i drugim vidovima sabotaže.Između januara i juna zabeleženo je 140 napada na 5G bazne stanice širom Evrope, od kojih je većina bila u Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji."Želimo da naglasimo da vandalizam infrastrukture i rastući broj dezinformacija o elektromagnetnim poljima (EMF) i 5G tehnologiji nisu samo ekonomska pretnja, već i da ograničavaju sposobnost Evropske unije da dostigne zadate ciljeve za 5G", navodi se u otvorenom pismu.EU se 2018. godine obavezala da ubrza uspostavljanje mreže tako što će slobodne frekvencije za 5G biti obezbeđene pre kraja tekuće godine.Takođe, zemlje Unije su se 2016. godine obavezale da do kraja 2020. godine uspostave 5G mreže barem u glavnim gradovima svake države.Međutim, ove ciljeve trenutno sputava više faktora, ne samo napadi na bazne stanice.Uspostavljanje infrastrukture je dalje ograničeno usporenim lancima nabavke usled pandemije koronavirusa, kao i geopolitičkim tenzijama između SAD i Kine.Pismo su potpisale Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Kipar, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Portugal, Slovačka i Švedska.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.