Milijarder poklanja radnicima udeo u firmi
Trevor Milton, osnivač i predsednik korporacije "Nikola" koja se bavi proizvodnjom električnih kamiona, odlučio je da pokloni šest miliona deonica radnicima, piše portal 021.rs. Deonice će dob...
Svet
Protesti protiv restriktivnih mera u Evropi
Hiljade protivnika nošenja maski i restriktivnih mera u borbi protiv korona virusa izašle su danas na ulice u više evropskih gradova, a najviše ih je bilo u Berlinu gde je interve...
Elon Musk predstavio je svinju sa čipom u mozgu
Elon Musk predstavio je svinju Gertrudu sa računarskim čipom veličine kovanice u njenom mozgu, kako bi demonstrirao svoje ambiciozne planove za stvaranje funkcionalnog interfejsa mozak-mašina, prenosi Radio Slobodna Evropa.„To je poput Fitbita u vašoj lobanji sa malo žica“, rekao je preduzetnik milijarder tokom internetske prezentacije.Njegov startap Neuralink prijavio se za pokretanje eksperimenta na ljudima 2019. godine.Interfejs može da omogući ljudima sa neurološkim oboljenjima da kontrolišu svoje misli na telefonu ili računaru.Musk tvrdi da bi se takav čip na kraju mogao koristiti za lečenje stanja kao što su demencija, Parkinsonova bolest i povrede kičmene moždine.Istovremeno, dugoročna ambicija je smisliti ono što Musk naziva „nadljudskom spoznajom", u delu koji se odnosi na borbu protiv veštačke inteligencije toliko moćne da može uništiti ljudsku rasu. Gertruda je jedna od tri svinje u torovima koje su učestvovale u Muskovim onlajn demonstracijama.Trebalo joj je vremena da se pokrene, ali dok je jela i njuškala slamu, aktivnost se pojavila na grafikonu koji je pratio njenu nervoznu aktivnost. Tada je uglavnom ignorisala svu pažnju oko sebe, prenosi BBC.Procesor u njenom mozgu šalje bežične signale, što ukazuje na neuronsku aktivnost u njušci dok traži hranu.
Norvežani poručuju da farbanje vetroturbina štiti ptice
Prema rezultatima novog istraživanja Norveški institut za istraživanje prirode (NINA), saopštio je da bi farbanje crnom bojom jedne od ukupno tri lopatice na vetroturbinama smanjila smrtnost ptica za čak 70 odsto, piše Energetski portal. Prema njihovom istraživanju, zbog veće vidljivosti vetrenjača, one bi lakše izbegle sudar.Naučnici predviđaju da bi ovo saznanje imalo ogroman značaj za ugrožene vrste poput orlova belorepana.Spašavanje ptica od vetroturbina je, prema nalazima Norvežana i ultraljubičasto osvetljenje, kao i raspored neophodne infrastrukture za vetroelektrane.Istraživač Roel Mej smatra da će se praćenjem projekta pre i posle izgradnje i aktivnom primenom mera izbeći "zona konflikta".Dodaje da odgovornost korišćenja vetroenergije u skladu sa prirodom leži i na industriji i na vladi Norveške.Prema saznanjima biologa, vetroturbine dovode u opasnost opstanak više od 9 hiljada vrsta ptica i 888 vrsta šišmiša u svetu.Podjednako ih ugrožavaju direktni sudari, pomeranje mesta gde se hrane i gnezde, prepreke u kretanju ili degradacija i gubitak staništa.
Hrvatska: Šta donosi regulacija rada od kuće?
Hrvatski sindikati sumnjaju da udruženje poslodavaca želi da uvrsti neke dodatne elemente fleksibilnosti radnih odnosa u Zakon o radu, pod izgovorom da žele da regulišu neke specijalne pandemijske okolnosti, piše portal seebiz.Predstavnici radnika smatraju da bi bilo najbolje rešiti pitanje rada od kuće u okviru nacionalnog kolektivnog ugovora, jer u suprotnom smatraju da bi izmene i dopune Zakona o radu mogle dovesti i do nekih nepoželjnih mera „fleksibilizacije“.Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) je u aprilu zatražilo određene izmene radnog zakonodavstva koje bi išle u smeru lakšeg otpuštanja radnika.HUP je ubrzo ove izmene prestao da spominje, ali su se veoma slične mere našle u predizbornom programu vladajuće hrvatske stranke.Generalno se svi slažu da Hrvatskoj treba preciznija regulacija rada od kuće. Brojni detalji u vezi s tim još nisu razjašnjeni, počev od raznih pogodnosti do radnog vremena ili zaštite na radu.Što se tiče moguće fleksibilnosti radnih prava, ključno je napomenuti da je Hrvatska već neko vreme na samom vrhu Europske unije po broju nesigurnih oblika zaposlenja i radnog odnosa.Jelena Miloš, koordinator projekta Evropskog sindikalnog centra Uni Europa i članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID) u Zagrebu, smatra da Hrvatskoj i Evropi nisu potrebne dodatne fleksibilnosti, već naprotiv - skretanje ka stvaranju sigurnih, kvalitetnih i ekološki prihvatljivih radnih mesta.Prema njenim rečima, ljudi koji rade od kuće imaju dvostruko veću verovatnoću da rade čak 48 ili više sati nedeljno od ljudi koji rade u kancelariji, i imaju šest puta veću verovatnoću da će raditi u slobodno vreme. Pored toga, ne treba zanemariti ni pitanja različitog rešavanja troškova za električnu energiju i internet ili povećanih ergonomskih potreba i psihosocijalnih rizika.Jelena Miloš smatra da ova pitanja treba rešiti kolektivnim ugovorom, dok sociolog Dragan Bagić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, s druge strane, smatra da ZOR nije pogrešno mesto za regulisanje rada od kuće, iako se slaže da je to izuzetno delikatan postupak.Bagić takođe smatra da je strah predstavnika sindikata opravdan, što potvrđuju i neka prethodna iskustva, te da važno pitanje poput rada od kuće i dalje zaslužuje svoje mesto u centralnom nizu radnih propisa, a to je Zakon o radu.
HP beleži rekordnu isporuku PC računara zbog rada od kuće
Kompanija za proizvodnju PC računara oborila rekorde u prodaji, potražnju obezbeđuje pandemija, piše portal CNBC."Nikada nismo isporučili toliko računara i to je zaista bilo pod uticajem velike potražnje kojoj su doprineli ljudi koji rade od kuće", izjavio je drektor te kompanije Enrike Lores nakon objavljivaja planova za treći kvartal 2020.Akcije HP-a porasle su za 2% nakon što je ovaj proizvođač kompjuterskog hardvera objavio da je postigao bolje rezultate od očekivanih.Oni su za milijardu dolara veći od planiranih.Кompanija je ostvarila 49 centi zarade po akciji na gotovo 14,3 milijarde dolara prihoda, što je nadmašilo procenu kompanije FactSet koja je bila za milijardu manja.Ipak, te brojke su za oko 15 odsto manje nego lane."U prošlosti smo govorili o jednom PC računaru u kući. Sada se javlja porteba da svaki čovek ima svoj računar. Ovo će pokrenuti potražnju i potrajaće neko vreme," rekao je Enrike Lores.Kompanija je ranije videla izlaz u prodaji štampača, zbog toga što je veliki broj kancelaria bio zatvoren.Neto prihod od štampača pao je 20% u odnosu na prošlu godinu dana, prodaja hardvera porasla za 3%, navodi se u saopštenju za javnost."Potražnja za štampačima i potrošačkim zalihama bila je još jača od one koja je bila pre pandemije, a sa komercijalne strane, primetili smo poboljšanja tokom celog tromesečja jer je uticaj pandemije u mnogim zemljama sve manji, zaključio je direktor HP-a.Akcije HP-a su porasle za 2%, na 18,70 dolara, a ove godine akcije su za više od 7%.HP-U PADAJU PRIHODI ZBOG SLABE PRODAJE PC-JA
Zbog kršenja GDPR-a propisane kazne od ukupno 60 miliona evra
Zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u članicama Evropske unije ove godine napisano je više od 150 novčanih kazni u ukupnom iznosu od više od 60 miliona evra, prema rezultatima istraživanja kompanije za finansijske analize Finbold. Prema Finboldu od početka godine u 19 zemalja ispisane su kazne u ukupnom iznosu od 60.181.250 evra, a od toga je najveći broj kršenja GDPR-a imala Španija, dok je Italija platila najveći iznos.Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka, Italija je imala oko 13 kazni, a platila je oko 45 miliona evra. Najveći deo morala su da plate dva telekomunikaciona operatera i to Telecom Italia (TIM) i Wind Tre.Na drugom mestu je Švedska, gde su vlasti kaznile kompaniju Gugl sa sedam miliona evra zbog kršenja GDPR-a.Zatim slede Holandija, sa tri kazne u ukupnom iznosu od dva miliona evra, Španija (oko 1.900.000 evra) i Nemačka (1.240.000 evra).Na dnu liste je Estonija, gde je naplaćena samo jedna kazna od 500 evra.Španija je imala najveći broj kazni i to 76, u ukupnom iznosu od 1.952.810 evra. Telekomunikaciona kompanija Vodafon Španija je dobila više od 10 kazni.Najčešći vid kršenja GDPR-a bilo je nepostojanje pravnog osnova za obradu podataka.GDPR je uredba EU koja je stupila na snagu maja 2018. godine i kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar EU i Evropske ekonomske zone, a odnosi se i na prenos ličnih podataka u treće zemlje.
Hrvatski BDP u drugom tromesečju pao preko 15 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) Hrvatske u drugom tromesečju 2020. godine realno je manji za 15,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS)...
Radnici sa Zapadnog Balkana i dalje će moći da idu u Nemačku
Vlada Nemačke vlada usvojila odluku kojom se produžuju pravila za useljavanje nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana do 2023. godine, preneo je RTS."Građanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore omogućeno je da, nezavisno od formalnih kvalifikacija za zapošljavanje, doputuju u Nemačku", objavljeno je na sajtu Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nemačke.Nova vest je uvođenje kvote od 25 hiljada radnika sa Balkana godišnje."Ovo je dobro za nemačku privredu. Pojedine branše kao što je građevinarstvo i dalje beleže ekspanziju i trebaju im radnici. Nedostatak stručnog kadra ne sme u ovim branšama da zakoči rast", rekao je ministar za rad Hubertus Hajl.Napomenuo je da se dolazak kvalifikovane radne snage omogućava ako nema dovoljno takve radne snage u Nemačkoj ili Evropskoj uniji.Staro pravilo je na snazi do kraja 2020. godine, a od stupanja na snagu 2016. pokazao se kao način legalne radne migracije koji je veoma korišćen."I rezultati procene Instituta za istraživanja tržišta rada su pozitivni. Pokazalo se da je 58 odsto radnika iz zemalja Zapadnog Balkana na nivou stručne kvalifikovane radne snage ili višem", navodi se na sajtu ministarstva.Odluku o novom pravilu treba da usvoji gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat gde je na dnevnom redu 9. oktobra.Po usvajanju u Bundesratu odluka stupa na snagu 1. januara 2021. godine.O STARIM PRAVILIMA:NEMAČKA EKONOMIJA DOŽIVLJAVA NOVI UZLET, TREBA IMA 1,1 MILIONA KVALIFIKOVANIH RADNIKA
Zaštitne maske smetaju algoritmima za prepoznavanje lica
Mnoge kompanije tvrdile su da s visokom preciznošću mogu da identifikuju ljude čak i kada nose maske, ali najnoviji rezultati studije američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) ukazuju na to da nošenje maske znatno uvećava procenat grešaka, piše CNET.Institut, koji se smatra vodećim autoritetom u oblasti tehnologija prepoznavanja lica, je razmotrio 41 algoritam za prepoznavanje lica, od kojih su mnogi dizajnirani nakon početka pandemije, pa su mnogi razvojni timovi već bili upoznati sa problemom koji predstavljaju maske za lice.Prema Institutu, u slučaju nošenja maski, algoritmi greše u 5 do 50 odsto slučajeva.U nekim slučajevima procenat grešaka u prepoznavanju sa maskom bio je čak i 99 odsto, ali u slučaju kineske kompanije Dahua, procenti se kreću između 0,3 odsto bez maske i svega 6 odsto sa njom.Kompanija Rank One, pružalac usluge prepoznavanja lica koji se koristi u gradovima poput Detroita, imala je stopu greške od 0,6 odsto bez maski i 34,5 odsto greške kada su maske digitalno dodate. U maju je kompanija počela da nudi „periokularno prepoznavanje“, za koje su tvrdili da može da identifikuje ljude samo na osnovu očiju i nosa.Generalni direktor ove kompanije Brendan Kler rekao je da kompanija nije mogla da preda ovaj algoritam NIST-u zbog ograničenja agencije na jednu prijavu po organizaciji.Baza podataka koju NIST koristi sadrži čak šest miliona fotografija, a maske se na njih docrtavaju digitalno.Pretpostavlja se da bi procenat grešaka bio još veći ukoliko bi se koristile fotografije osoba koje nose prave maske, budući da su fizička zaštitna sredstva drugačije osenčena i poseduju specifičnu teksturu koja bi potencijalno dodatno zbunila algoritme.
Majrosoft zajedno sa Volmartom radi na preuzimanju američkog dela TikTok-a
Majkrosoft sarađuje sa najvećim lancem maloprodaja na svetu, Volmartom, na pokušaju da otkupi američko poslovanje TikTok-a od kineskog Bajtensa, saznaje Axios iz više izvora bliskih tom procesu.Ideja je da se TikTok u SAD pretvori i preusmeri u aplikaciju za e-trgovinu za kreatore sadržaja i korisnike, slično onome što je Bajtdens uradio sa sopstvenom aplikacijom u Kini.Ova vest dolazi u danu kada je bivši izvršni direktor američkog dela TikTok-a Kevin Majerr dao ostavku na mesto izvršnog direktora, a izvori navode da ga je Bajtdens isključio iz pregovora o preuzimanju.Moguće je da je Volmart takođe razgovarao sa korporacijom Orakl, koji takođe nastavlja da pregovara sa Bajtdensom.Volmart bi dodao više svežeg kapitala i znanja o e-trgovini naporima Majkrosofta, koji su takođe najavljeni ove nedelje, ali maloprodajni lanac takođe ima značajno prisustvo u Kini, što bi moglo zakomplikovati pregovore, zbog toga što je Trampova administracija decidno protiv mešanja kineskih ekonomskih interesa.To je upravo i bio razlog za ultimatum kada je Vašington zahtevao da TikTok proda svoje poslovanje na engleskom govornom području američkom investitoru.Rok za postizanje dogovora je 15. septembar.
Tokio: Šinzo Abe više neće biti premijer Japana
Abeova ostavka dolazi nakon osam godina predsedavanja vladom, a podneće je zbog svog zdravstvenog stanja, prenosi Fajnenšl tajms.Tokom svog mandata stabilizovao je japansku politiku i postao prvi lider u istoriji te zemlje koji joj je najduže služio.Ostvkom počinje i trka za predsednika vladajuće Liberalno demokratske partije u vreme kada se Japan suočava sa pandemijom korona virusa, velikim ekonomskim i sporovma u susednoj Kini i Severnoj Koreji."Premijer je odlučio da sada da ostavku, jer nije želeo da rizikuje i da se povlači u situaciji kada mu se zdravlje pogorša. Nastaviće da bude lider sve dok se ne odabere njegov naslednik", rekao je Hirošige Seko šef LDP u višem domu parlamenta i jedan od Abeovih saradnika i saveznika."Zemlji je doneo stabilnost i povećao je učešće Japana na međunardnoj sceni, ali konkretni rezultati su u velikoj meri nestali", rekao je Tomoaki Ivai, profesor na Univerzitetu Nihon.Za vreme svog mandata Abe je Japanu dao novi osećaj samopouzdanja, ali nije postigao svoje glavne ciljeve.Tu spadaju revizija pacifističkog ustava Japana, rešavanja teritorijalnog spora sa Rusijom i oživljavanje ekonomije koje bi bilo dovoljno za inflacije od dva odsto.Abe se nadao da će prilikom svog odlaska sa funkcije proglasiti kraj deflacije, ali pandemija je poed toga što je odložila Olimpijske igre u Tokiju izbrisala i mnoge ekonomske rezultate.STANJE NA BERZAMA NAKON VESTI O POVLAČENJUTokijski Topix indeks u petak je pao sa dobiti od jedan odsto na 0,7 procenata, a referentna vrednost Nikkei-a 225 opala je za 1 procenat. Japanska valuta koja se uvek dobro pokazuje u nesigurnim vremenima, ojačao je u odnosu na američku valutu i sada je odsno 106 jena za dolar.Južnokorejski Kospi porastao za 0,51%, u Kini Shanghai Composite porastao je 0,40%, a Shenzhen Composite za 1,02. U Hong Kongu je Hang Seng porastao za 0,93%, a australijski S & P/ASKS 200 opao je za 0,73%. ODLAU SE OLIMPIJSKE IGRE ZBOG PANDEMIJE
Novi iPhone operativni sistem će Fejsbuku otežati praćenje korisnika
Promene koje je kompanija Epl najavila za novu verziju svog operativnog sistema aza mobilne telefone (iOS) podrazumeva jaču privatnost i manje skupljanja podataka, što može drastično uticati na prihod...
Američki BDP potonuo 31,7 odsto u drugom kvartalu
Američka ekonomija doživela je pad aktivnosti od 31,7 dosto u drugom kvartalu, prema novoj proceni koju je objavio Biro za ekonomsku analizu. U prvom kvartalu realni BDP smanjen je za 5 odsto.Nova procena američkog bruto domaćeg proizvoda Biroa za ekonomsku analizu zasniva se na potpunijim podacima nego što je to ranije bilo dostupno.Prema prethodnoj proceni BDP Sjedinjenih Američkih Država je od aprila do juna potonuo 32,9 odsto na godišnjem nivou.Pad BDP-a u drugom tromjesečju odražavao je odgovor na pandemiju, budući da su naredbe o „boravku kod kuće“ izdate u martu i aprilu delimično ukinute u nekim delovima zemlje u maju i junu, a vladine isplate pomoći podeljene su domaćinstvima i preduzećima.To je dovelo do brzih promena u aktivnosti, jer su preduzeća i škole nastavile sa radom na daljinu, a potrošači i preduzeća otkazali, ograničili ili preusmerili svoju potrošnju.Oštar pad lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija i državne potrošnje, kao i lokalnih vlasti, je uticalo na pad BDP-a.Lična potrošnja, na koju istorijski posmatrano otpada oko dve trećine celokupne privredne aktivnosti u SAD, ukupno je smanjena za četvrtinu u drugom kvartalu godine, dok je i sektor uslužnih delatnosti imao skoro isti toliki pad.Potrošnja je pala kod robe kao što je odeća i obuća. Zalihe i proizvodnja pale su najviše kod proizvođača motornih vozila, dok je na opremu i nove porodične kuće uticao pad kada se radi o investicijama.Realni bruto domaći prihod smanjen je za 33,1 posto u drugom kvartalu, u poređenju sa padom od 2,5 posto u prvom kvartalu.Ključni indikator inflacije, domaće cene, pale su 1,5 odsto u tom periodu, u poređenju sa rastom od 1,4 odsto u prvom kvartalu kada je BDP smanjen pet procenata.Dobit od tekuće proizvodnje, odnosno korporativni profit uz procenu zaliha i prilagođavanje potrošnje kapitala, smanjen je za 226,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa smanjenjem od 276,2 milijarde dolara u prvom kvartalu.Zarada domaćih finansijskih korporacija povećana je za 39,5 milijardi dolara u drugom kvartalu, dok je dobit domaćih nefinansijskih korporacija smanjena za 170,1 milijardi dolara.Dobit od ostatka sveta smanjena je za 96,2 milijarde dolara, takođe i primanja su smanjena za 139,7 milijardi dolara, a isplate su smanjene za 43,4 milijarde dolara.
Bugarska će dobiti 511 miliona evra pozajmice kroz SURE evropski fond
Bugarska će primiti 511 miliona evra od Evropske unije kroz SURE fond za oporavak od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Kako navodi Evropska komisija, pomoćna sredstva biće pružena u vidu pozajmice, a odluku mora da odobri Evropski savet pre nego što se može primeniti, prenosi portal Novinite.Finansijska pomoć ukupno iznosi 81,4 milijardi evra i spada pod SURE fond od 100 milijardi evra za podršku smanjenja rizika nezaposlenosti u državama članicama tokom krize, što je važan element strategije EU za ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.Osim Bugarske, paket pomoći takođe će primiti i 14 drugih zemalja članica EU.Nakon što Evropski savet odobri predloge, finansijska podrška biće pružena u vidu pozajmica od strane EU, koje će pomoći zemljama članicama da savladaju nagli porast javne potrošnje i troškove direktno vezane za finansiranje državnih mera za privremeni i povremeni rad koje su uvedene kao odgovor na pandemiju, posebno po pitanju samozaposlenih.Nakon konsultovanja sa članicama EU kojima je potrebna podrška, EK predlaže da Evropski savet odobri sledeće pakete podrške na sledeći način:- Belgija – 7,8 milijardi evra- Bugarska – 511 milijardi evra- Češka – 2 milijarde evra- Grčka – 2,7 milijardi evra- Španija – 21,3 milijardi evra- Hrvatska – 1 milijarda evra- Italija – 27,4 milijardi evra- Kipar – 479 miliona evra- Letonija – 192 miliona evra- Litvanija – 602 miliona evra- Malta – 244 miliona evra- Poljska – 11,2 milijardi evra- Rumunija – 4 milijarde evra- Slovačka – 631 miliona evra- Slovenija – 1,1 milijarda evraPredlozi EK za finansijsku podršku pokrivaju 15 zemalja, dok su Portugal i Mađarska već predale zvanične prijave, koje se trenutno procenjuju, a Evropska komisija očekuje da će uskoro i za njih moći da predloži plan pomoći.Članice koje još nisu predale formalne prijave i dalje su u mogućnosti to da urade.
Nemačka pooštrava mere: Ograničenja za privatne žurke, kazne za nenošenje maski
Nemačka vlada planira da pooštri mere protiv širenja zaraze, objavljeno je danas nakon sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera saveznih država u Berlinu, piše portal Poslovni.Masovne manifestacije na otvorenom ili u zatvorenom prostoru zabranjene su do kraja godine. Ovo se odnosi na „narodna slavlja, velike sportske događaje, koncerte, festivale, kao i crkvena slavlja“.Mere dogovorene danas uključuju ograničavanje maksimalnog broja ljudi na privatnim zabavama u privatnim prostorijama na 25. Na privatnim događajima izvan privatnih prostora, odnosno u iznajmljenim salama može biti najviše 50 ljudi."Nažalost, poslednjih nedelja je jasno da se infekcija širi na proslavama s porodicom ili prijateljima", saopšteno je nakon sastanka.Na sastanku je dogovorena jedinstvena minimalna novčana kazna od 50 evra zbog nepoštovanja obaveze nošenja zaštitne maske tamo gde je ona propisana kao npr. u javnom prevozu.Takođe je neophodno poštovati održavanje udaljenosti od najmanje 1,5 metara.Bavarska je najavila novčane kazne od "najmanje 250 do 500 evra“ u slučaju ponovljenog nepoštovanja mera.Menja se i pravilo besplatnog testiranja za ljude koji se vraćaju sa putovanja. Do sada je to bilo obavezno za putnike iz područja visokog rizika i dobrovoljno za sve ostale, kao i besplatno.Od sredine septembra, kada se u svim nemačkim zemljama završavaju školski praznici, putnici iz područja visokog rizika nakon povratka u Nemačku moraće da budu u karantinu, koji se može prekinuti tek nakon pet dana u slučaju negativnog testiranja na koronavirus.Testovi za putnike bili su predmet najžešćih rasprava tokom konferencije. Bavarska i dalje insistira na ponudi besplatnih testova na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama.Angela Merkel zalaže se za stroža pravila za građane koji su boravili u rizičnim oblastima, prema kojima u slučaju izostanka s posla zbog infekcije ne bi dobili platu. Takođe je protiv besplatnih testova.
Da li će javno-privatno partnerstvo ponovo odvesti ljude na Mesec
Kompanija Space X biće partner Masten Space Sistems-u, jednoj od kompanija koje sa NASOM potpisale ugovor u okviru komercijalnih letova na Mesec, piše portal Techcrunch.Komercijalni letovi na Mesec realizuju se u okviru NASINOG programa Commercial Lunar Paiload Services (CLPS). Ako sve bude išlo po planu Mastenova letelica lender KSL-1 trebalo bi da obiđe južni pol na Mesecu.Na letelici će biti NASINI instrumenti za naučne eksperimente i teret komercijalnih putnika.NASIN program deo je širih napora da proširi partnerstvo sa komercijalnim kompanijama i smanje troškove svemirskih poduhvata. U celoj priči ključan je program Artemis, koji bi do 2024. godine trebalo da na Mesec pošalje prvu Amerikanku i novog Amerikanca.Naučna oprema na Mastenovom lenderu pomoći će NASI da prouči južni pol zemljinog satelita, a u okviru misije Artemis III planira se sletanje.O uslovima leta ka mesecu koristiće se i iskustva drugih modula, odnosno lendera koji su ranije sletali na mesec bez posade.U PLANU ČETIRI MISIJELansiranje Astrobotic-ovog Peregrine landera očekuje se u junu sledeće godine.Zatim sledi poletanje lunara kompanije Intuitive Machines iz Hjustona u Teksasu u oktobru 2021.Masten kreće u decembru 2022, a Astrobotic-ov veći Griffin lander 2023. godine.Space X je ugovorio za lansiranje Intuitive Machine i Masten-a, dok će kompanija Vulcan odvesti Astrobotic-ovo vozilo Peregrine na Mesec.NASA RADI OD KUĆE ZBOG KORONAVIRUSA
Bogatstvo Džefa Bezos premašilo 200 milijardi dolara
Prema Blumbergovom indeksu milijardera, Bezos je sada vredan 202 milijarde dolara, što ga čini bogatijim za 78 milijardi dolara od Bila Gejtsa, suosnivača kompanije Majkrosoft i drugog na listi najbogatijih ljudi na svetu, piše CNBC.Cena akcija Amazona je u konstantnom rastu, posebno u protekle dve godine, a bogatstvo Bezosa upravo najvećim delom čini udeo u akcijama kompanije.Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu u novijoj istoriji 2018. godine kada se njegovo lično bogatstvo popelo iznad 150 milijardi dolara.Akcije Amazona dostigle su najviši nivo na finansijskom tržištu u aprilu ove godine, kompanija je ostvarila zaradu od više stotina milijardi dolara, a investitori su u ovoj godini ostvarili profit od 86 odsto na ulaganja u Bezosovu kompaniju.Amazon je na jučerašnjem tržištu vredeo 1,7 hiljada milijardi dolara i postao je druga najvrednija američka kompanija posle Epla.Pandemija koronavirusa znatno je pomogla rastu kompanije, jer su se potrošači okrenuli internet kupovini za sve svoje potrebe.
„Davos“ odložen za leto naredne godine
Zbog epidemije korona virusa nisu ispunjeni uslovi za bezbedno održavanje skupa u januaru pa je Svetski ekonomski forum u Davosu odložen za naredno leto, saopštila je uprava tog foruma, prenosi Ekapija.Neimenovani portparol rekao je da je odluka doneta u konsultaciji sa zdravstvenim stručnjacima.Naglasio je da nije bilo lako doneti odluku jer postoji hitna potreba sastanka međunarodnih lidera o periodu posle pandemije.Organizacija nije navela datum održavanja skupa, a nagovestila je mogućnost da Forum ne bude u Davosu:"Dobićete detalje o datumima i mestu održavanja našeg odloženog Foruma čim se budu ispunili uslovi za garantovanje zdravlja i bezbednosti svih učesnika", dodao je portparol.Uprava Foruma je početkom juna saopštila da želi održavanje skupa u uobičajenom terminu u švajcarskim Alpima, ali u izmenjenom formatu, delom onlajn.Uprava je sada navela da će u uobičajenom terminu, u nedelji od 25. januara, organizovati "virtuelne razgovore" visokih zvaničnika o svetu kakav će biti 2021. godine.DONALD TRAMP DOLAZI NA SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU
Prodaja nekretnina u Crnoj Gori prepolovljena, a cene ostale iste
Na crnogorskom tržištu nekretnina gotovo da nema interesovanja za kupovinu stanova i kuća još od marta i pojave koronavirusa, a predstavnici agencija ističu da pored slabog interesovanja cene nekretnina, posebno stanova, nisu pale, prenosi portal Bankar.me.Crnogorski građevinski investitor Blagota Radović, vlasnik podgoričke kompanije "Zetagradnja", rekao je da je zbog pandemije koronavirusa u prethodnih pet meseci prodaja njihovih stanova upola manja, ali da ne razmišljaju o smanjenju cena.Radović navodi da Zetagradnja u zadnjih pet meseci beleži pad prodaje stanova od 50 odsto u odnosu na period pre pandemije, kao i da prodaje stanove po ceni od 1.100 do 1.400 evra za kvadrat. Radović očekuje da se smanje investicije u stanogradnji."Zetagradnja neće sigurno menjati cene, smanjićemo možda intenzitet gradnje u narednom periodu, ali cene stanova nećemo smanjivat", poručio je i dodao da ne očekuje ni da će drugi investitori smanjiti cene.Smatra da su na smanjeno interesovanje za kupovinu nekretnina uticali i pogoršani uslovi za dobijanje stambenih kredita.Mira Radović, direktorka podgoričke agencije "Iva nekretnine", navodi da je interesovanje za kupovinu stanova vrlo slabo."Desi se da kupci traže stan, ali obično svi očekuju neku značajniju korekciju, veći pad cena stanova. Međutim, do toga ne dolazi".Radović je iznenađena trenutno malom potražnjom za zakupom, što objašnjava time što još nije definisano kada će početi i kako će se obavljati nastava na fakultetima, kao i time što nema dolazaka stranaca. Puno ljudi je otkazalo stanove, a novih zakupaca "nema na vidiku"."Cene iznajmljivanja stanova su se značajno korigovale na .svim lokacijama. Cene izdavanja su pale za 15 do 20 odsto, ako smo stan u zgradi Maksim ranije izdavali za 350 evra, sada jedva da se može iznajmljivati za 290-280 evra mesečno", rekla je ona.
