Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Preko tri i po milijardi ljudi nema pouzdan izvor struje

Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Elektrisiti žurnal (Electricity Journal) oko 3,5 milijardi ljudi nema pouzdan i stalan pristup električnoj energiji, piše Axios.Pristup pristupačnoj, pouzdanoj i održivoj električnoj energiji je uslov modernog života i sadržan u UN-ovim ciljevima održivog razvoja.Prema UN-u broj ljudi bez pristupa električnoj energiji smanjio se sa 1,2 milijarde koliko je bilo 2010. na 789 miliona u 2018. godini, međutim novo istraživanje ukazuje da je taj broj mnogostruko veći.Istraživači su pokušali da izračunaju globalne brojeve onoga što su nazvali "razumno pouzdanim" pristupom električnoj energiji.Ispitali su učestalost i trajanje isključenja struje širom sveta kako bi utvrdili šta kategorišu kao osnovni nivo za uslugu električne energije.Na osnovu njihovih izračuna, više od 3,5 milijardi ljudi, većina njih koncentrisanih u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji, nema dovoljno pouzdan pristup električnoj energiji.Stručnjak za razvoj Tod Mos, jedan od autora novog istraživanja, je prošle godine napomenuo da samo u Kaliforniji troše više električne energije za video igre nego što cela zemlja Kenija koristi za sve."Podaci pokazuju da je osnovni pristup samo prvi korak, polovina planete nema pouzdan pristup", kaže Mos.

Svet

Britanija će bakterijama odvajati plemenite metale iz elektronskog otpada

Doskorašnja članica Evropske unije bi za godinu dana mogla da dobije prvu fabriku za odvajanje elektronskog otpada, koja će za odvajanje koristiti bakterije umesto tehnologije zasnovane na cijanidu, prenosi portal Euractiv.Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije doveo je do situacije u kojoj je takav pogon hitno potreban.Startap kompanija sa Novog Zelanda, Mint Innovation, za godinu dana planira da otvori pogon u Češiru, na severu Engleske.Radovi inače kasne zbog pandemije korona virusa.Izveštaj Ujedinjenih nacija prošlog meseca pokazao je da namanje 8,47 milijardi evra vrednog zlata, platine i drugih plemenitih metala koji se nalaze u e-otpadu završi na deponijama."Britanija je proizvela velike količine tog otpada, više od EU proseka i bila je jedan od glavnih kršilaca pravila za njegov izvoz u druge zemlje u razvoju. Bila je i loše opremljena za njegovo odlaganje koje je društveno i ekološki odgovorno", izjavila je Meri Kreg iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine "Commons".Recikleri iz Ujedinjenog kraljevstva moraju da šalju matične ploče u kontinentalnu Evropu, kako bi se iz njih vadili dragoceni metali.Nakon Bregzita očekuje se da troškovi tog transporta porastu. Cilj kompanije osnoane 2016. godine je, dodaje se, bezbedno vađenja zlata, paladijuma, srebra i bakra iz elektronskog otpada."Fabrike su kao poljoprivredna gazdinstva i više liče na male pivare. Propisi daju vetar u leđa zemljama na zapadu da upravljaju sopstvenim otpadom. Mi nudimo iste usluge kao topionice, ali smo brži. Za razliku od njih, ne koristimo cijanid i trošimo manje energije, manje emitujemo CO2, upotrebljavamo manje vode, manje otpada", kaže naučni direktor te kompanije Oli Kruš.Postrojenje će u početku moći da preradi 20 tona otpada dnevno, a u skladu sa potražnjom i veće količine.Razmatra se i izgradnja drugog postrojenja na jugu Engleske, kao i jednog u Sidneju.Naučnici podsećaju da je za odvajanje plemenitih metala iz elektronskog otpada potrebno rešiti velike tehničke izazove.Podsećaju da se samo na taj način može postići cilj da odvajanje otpada bude istinski održivo i ekološki odgovorno."Mislim da je ovo lepo, ali nije revolucionarno. Prava stvar je kako rastvarate te metale. Kompanija prodaje svoju priču upotrebom mikroba, ali to je samo jedan aspekt čitavog procesa, jer koristi i kiseline", izjavio je Džeson Lav profesor molekularne biologije na Univerzitetu u Edinburgu.Predstavnici kompanije Mint, sa druge strane poručuju da im je od početka bila namera da recikliraju sve hemikalije koje se upotrebljavaju u procesu odvajanja otpada."E RECIKLAŽA" IZ NIŠA: ODLAŽEMO FABRIKU ZBOG DUGOVA DRŽAVE

Svet

Investitori BajtDensa žele da trampe sopstvene akcije za udeo u TikTok-u

Investitori u kineskom BajtDensu trenutno pregovaraju o korišćenju akcija te kompanije kako bi finansirali njihove ponude za popularnu aplikaciju TikTok, saznaje agencija Rojters.Zbog predsedničke uredbe koju je doneo Tramp, BajtDens trenutno pregovara o prodaji poslovanja TikTok-a u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu potencijalnim kupcima, među kojima su glavni kandidati američke kompanije Majkrosoft i Orakl.Neki investitori BajtDensa, uključujući investicionu kompaniju General Atlantic žele da zadrže većinsko vlasništvo TikTok-a i prema njihovom planu restrukturiranja, Majkrosoft ili Orakl mogli bi dobiti samo manjinski udeo.Vrednost TikTok-a procenjena je na između 25 i 30 miliona dolara, kako bi finansirali svoju ponudu, investitori BajtDensa razgovaraju o razmeni nekih ili svih akcija u ovoj kineskoj kompaniji za udeo u TikTok-u.Zvaničnici u Trampovoj administraciji rekli su da očekuju da će „velika američka“ kompanija preuzeti TikTok od BajtDensa, a Odbor za strana ulaganja u Sjedinjenim Američkim Državama (CFIUS), mora odobriti bilo koji sporazum koji BajtDens postigne.Majkrosoft i dalje ostaje glavni kandidat za akviziciju TikTok-a zbog dubokih džepova, kao i tehničkog kapaciteta da dizajnira nove algoritme za ovu aplikaciju, a već sada rade na nacrtu načina na koji će se TikTok operativno odvojiti od BajtDensa.Bela kuća je pojačala svoje napore da pročisti ono što smatra „nepouzdanim“ kineskim aplikacijama iz američkih digitalnih mreža. Pored TikTok-a, Trump je izdao i naredbu kojom će zabraniti transakcije sa Tensentovom aplikacijom za razmenu poruka, ViČetom.

Svet

Rusija potpisala ugovor sa Turskom o drugoj isporuci S-400 raketnog sistema

Ugovor o isporuci druge serije ruskog S-400 projektilnog sistema Turskoj je potpisan, a obe strane trenutno pregovaraju o finansijskim uslovima, potvrdio je generalni direktor kompanije „Rosoboroneksport” Aleksandar Mihejev, piše Politika.Turska je prošle godine kupila prvu seriju projektilnih sistema od Rusije, što je dovelo do suspendovanja ove zemlje od strane Vašingtona iz američkog F-35 programa borbenih mlaznih aviona.Američki zvaničnici su rekli da Turska rizikuje sankcije od strane Sjedinjenih Država ukoliko upotrebi projektilni sistem S-400, piše agencija Rojters.

Svet

Belorusija blokirala medije koji su izveštavali o demonstracijama

Vlasti u Belorusiji blokirale su niz portala koji koji izveštavaju o dvonedeljnim demonstracijama protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, piše Radio Slobodna Evropa.Belorusko udruženje novinara saopštilo je u subotu, 22. avgusta, da je više od 20 veb stranica blokirano, uključujući i neke strane portale.Državna izdavačka kuća prestala je takođe sa štampanjem nezavisnih novina Narodna Volja i Komsomolskaja Pravda, navodeći kao razlog neispravnost otpreme.Demonstracije u Belorusiji izbile su nakon predsedničkih izbora zbog nezadovoljstva izbornim rezultatima prema kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat sa 80 odsto glasova.Demonstranti pozivaju predsednika da da ostavku.Lukašenko za proteste krivi zapad, navodeći da oni podupiru nemire finansijskom i vojnom podrškom.

Svet

Airbnb uprkos korona-krizi izlazi na berzu

Kompanija za deljenje nekretnina Airbnb objavila je da podnela zahtev za izlazak na berzu, nakon vrlo nestabilne 2020. godine, kada je zbog globalne krize usled pandemije koronavirusa profit prepolovljen u o...

Svet

Marks & Spencer će tokom naredna tri meseca ukinuti sedam hiljada radnih mesta

Britanski maloprodajni lanac Marks end Spenser (Marks & Spencer) objavio je da planira da tokom naredna tri meseca ukine oko 7.000 radnih mesta posle pada prodaje za vreme pandemije, javlja BBC.Kompanija kaže da im je pandemija jasno stavila do znanja da je došlo do "značajne promene u trgovini“.Prodaja odeće i robe za domaćinstvo u radnjama bila je "znatno ispod" očekivanih nivoa 2019. godine, iako je prodaja preko interneta bila snažna. Kako se navodi 68 odsto narudžbi isporučeno je na kuću kupaca za vreme tog kvartala, u odnosu na 29 odsto prethodne godine.Ovaj maloprodajni lanac se nada da će "značajan deo" smanjenja radnih mesta, što je oko desetina njegove radne snage, biti dobrovoljno otpuštanje i rano penzionisanje.Kompanija je rekla da je rad tokom pandemije pokazao da se može raditi „fleksibilnije i produktivnije“, s više osoblja koje obavlja više zadataka i kreće se između hrane, odeće i kućnih odeljenja.M&S je saopštio da je ukupna prodaja opala za 29,9 odsto za osam neđelja otkako su prodavnice ponovo otvorene, sa padom prodaje u objektima od 47,9 odsto, a na internetu 39,2 odsto. „Ostaje znatna neizvesnost oko tržištnih uslova i trajanja mera socijalnog distanciranja i mi zadržavamo oprezan pristup u planiranju za ostatak godine”, navela je kompanija."Maloprodajni trgovci već su se borili s tempom strukturalnih promena s kojima se suočava sektor, ali uticaj pandemije bio je korak promena za ovu industriju“, kaže Ričard Lim, izvršni direktor kompanije Retail Economics.Šef kompanije M&S Stiv Rov rekao je da kupci možda nikada više neće „kupovati na isti način“ nakon pandemije.

Svet

Fejsbuk ukida stari dizajn sajta u septembru

Stari dizajn Fejsbukove stranice nestaće u septembru, saopštila je kompanija rekavši da će svi uskoro imati novi dizajn, piše portal The Verge.Novi dizajn je najavljen na Fejsbukovoj konferenciji za programere prošle godine, a prvobitno je predstavljen na iOS-u i Android-ovim servisima. U martu je lansiran i na računarima kao dodatna funkcija, pružajući ljudima mogućnost da koriste i dalje stari dizajn ukoliko to žele. Međutim, od septembra, stari dizajn će potpuno nestati.Novi interfejs je velika promena u odnosu na ono što je Fejsbuk koristio većinu svog postojanja. Mnogo je čistije, uključuje više prostora, a postoji i mračni mod za ljude kojima to više odgovara.Funkcionalno, takođe stavlja veći fokus na funkcije usluge Grupe, kao i vidno prikazivanje veza do odeljka Facebook, Watch, Marketplace i Gaming u svojoj gornjoj navigacionoj traci.Iako je po svemu sudeći ova promena bila preko potrebna, ovo ne garantuje da će Fejsbuk uspeti da vrati neke od korisnika koje su izgubili proteklih godina.

Svet

Ekonomski oporavak Nemačke i Francuske počeo da usporava

Ekonomski oporavak od pandemije počeo je da se usporava u dve najveće evropske ekonomije nakon višemesečnog poboljšanja, pokazalo je široko praćeno istraživanje o poslovnim aktivnostima, piše Fajnenšal tajms.IHS Markit-ov indeks o zdravlju ekonomije, koji sačinjavaju na osnovu anketa sa menadžerima bio je ispod očekivanja ekonomista u avgustu, postavljajući pitanja o snazi oporavka evrozone u trećem kvartalu.U Francuskoj je indeks pao na 51,7 u avgustu, sa 57,3 u julu. Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekivali su da će ostati stabilan na 57.2.U Nemačkoj je indeks pao na 53,7, sa 55,3 u julu. Tu su ekonomisti očekivali da će indeks biti stabilan na 55,0.Vrednost indeksa iznad 50 označava da je većina preduzeća prijavila proširenje aktivnosti.Evro je nakon ovih vesti izgubio vrednost za nekih 0,3 procenata.Fil Smit, ekonomista IHS Markit-a, rekao je da je aktivnost u nemačkom uslužnom sektoru bila blizu zastoja u avgustu nakon što su vraćena pravila obaveznog karantina za putnike i nakon što je veliki broj ljudi ostao bez posla. Indeks za nemački uslužni sektor bio je 50,8, u odnosu na 55,6 koliko je bio u julu.Činilo se da je nemačkoj proizvodnji išlo bolje, jer je indeks skočio na 53, u poređenju sa 51 koliko je bio u julu, međutim Smit kaže da kontinuirano smanjivanje broja zaposlenih u fabrikama pokazuje da "još uvek postoji osnova za nadoknađivanje i preduzeća ostaju pod pritiskom da smanje troškove".U francuskoj proizvodnji određeni procenat preduzeća rekao je da se aktivnost poboljšala u poređenju sa julom, međutim indeks je opao sa 52,4 koliko je bio u julu na 49 u avgustu.Francuski uslužni sektor zabeležio je indeks 51,9, u odnosu na 57,3 u julu."Nakon oštre ekspanzije registrovane u julu, rast se zaustavio. U međuvremenu, došlo je do ubrzanja stope smanjenja radnih mesta nakon tri meseca uzastopnog ublažavanja“, rekao je Eliot Ker, ekonomista IHS Markit-a.Nemačka privreda je u drugom kvartalu pretrpela istorijsko smanjenje od 10,1 odsto, posle pada od 2 odsto u prvom kvartalu, a francuska ekonomija je patila još više, smanjivši se za 13,8 odsto, nakon pada od 5,9 odsto u prva tri meseca godine.Ankete o zdravlju ekonomije IHS Markit-a nisu u potpunosti merilo oporavka ekonomske aktivnosti u odnosu na nivo pre virusa, iako pokazuju oporavak ekonomije, ne mogu najtačnije da odrede tempo oporavka.

Svet

Četvrtina hotela u Americi ne može da plati svoje hipoteke

Hotelijerstvo u Americi nalazi se u velikim problemima, jer  četvrtina hotela ne može da plati svoje hipoteke i preti im zatvaranje, piše CNN.Izveštaj, koji je ove nedelje upućen Kongresu, pokazuje da je procenat zajmova koji kasne sa isplatama 30 i više dana skočio na 23,4 odsto, u odnosu na prošli mesec.Radi poređenja procenat hotelskih kredita koji na kraju 2019. godine nisu bili isplaćeni iznosio je tek 1,3 odsto.„Zbog rekordno niskog broja putovanja, hiljade hotela ne može da priušti da plati svoje komercijalne hipoteke i suočavaju se sa činjenicom da će morati da zatvore svoja vrata", rekao je Čip Rodžers, izvršni direktor Američke asocijacije za hotel i smeštaj.Prema njegovim rečima „desetine hiljada“ ljudi zaposlenih u tom sektoru je u velikom riziku, ukoliko federalna pomoć ne bude pružena.Pandemija je gotovo ugasila potražnju za putovanjima, što je očigledno u nedavnom nizu loših kvartalnih finansijskih izveštaja za hotelske lance i aviokompanije.Kao rezultat toga, stope prestupnosti na tržištu hartija od vrednosti koje trguju hipotekom su visoke. Komercijalne hipotekarne hartije od vrednosti objedinjuju kredite mnogih kompanija, uključujući vlasnike komercijalnih nekretnina, poput hotelskih lanaca. Ti krediti se dalje dele i prodaju investitorima.Trenutno je neplaćenih kredita oko 20,6 milijardi dolara, u poređenju najveći obim neplaćenih hotelskih kredita tokom finansijske krize pre više od decenije bio je 13,5 milijardi dolara.U pismu koje je potpisalo više od 4.000 vlasnika hotela i nekoliko trgovinskih grupa poslano Kongresu, industrija je zatražila podršku za Zakon o pomaganju u nastojanju da se otvore imovine.Zakon HOPE ima za cilj pružanje finansijske pomoći malim preduzećima koja posluju na tržištu komercijalnih nekretnina i preusmerila bi sredstva iz fonda za ekonomsku stabilizaciju."Zakon HOPE omogućio bi vlasnicima preduzeća da vode svoje poslovanje, ukoliko ne dobijemo pomoć uskoro preti talas zatvaranja hotela“, navodi se u otvorenom pismu.

Svet

Hrana iz mora ‒ šansa da se prehrani planeta

Globalna potražnja za hranom je u konstantnom porastu, što trenutno predstavlja ozbiljno pitanje da li se ponuda može povećati na ekološki održiv način. Širenje farmi na kopnu je i dalje moguće, ali se procenjuje da to može ubrzati klimatske promene i gubitak biodiverziteta. Najnovija istraživanja pokazuju kako poboljšanja u oblasti "marikulture" i održivog ribolova do 2050. godine može značajno povećati proizvodnju hrane iz mora.Kako prenosi portal Axios, studija objavljena u časopisu Nature ukazuje da bi dobre javne politike mogle da do sredine veka utiču da godišnja globalna proizvodnju hrane iz mora dostigne 44 miliona tona.Kako hrana iz mora predstavlja svega 17 odsto trenutne proizvodnje mesa, to bi predstavljalo značajno povećanje izvora prroteina neophodnih da se prehrani 9,8 milijardi ljudi, koliko se procenjuje da će ih živeti na planeti do 2025. godine.Projekcije iznete u istraživanju mogu zvučati iznenađujuće, obzirom da ekolozi godinama upozravaju da će prekomerni ribolov u isprazniti okeane u narednih nekoliko decenija.Iako trenutno većina morskih plodova potiče od ribolova, naučnici predviđaju pomak ka "marikulturi", odnosno uzgoju riba na moru.Ako se trendovi razvoja marikulture i upravljanja ribarstvom nastave, globalno se može proizvoditi "znatno više hrane nego danas, i to na održiviji način".To će zahtijevati diverzifikaciju proizvodnje na trenutno nedovoljno zastupljene vrste riba, ali i na druge održive izvorime poput insekata, algi i mikroba.Potrošači će takođe morati da izmene svoje sklonosti, što znači manje fileta lososa i tune, a više školjki u ishrani.

Svet

Nemačkoj fali 50.000 negovatelja

Nemačkoj trenutno nedostaje 50.000 zdravstvenih negovatelja, što je problem koji nemački ministar zdravlja Jens Špan želi rešiti radnom snagom iz inostranstva, ali uoči pandemije koronav...

Svet

Preuzimanje i potrošnja igrica za mobilne dostigli novi rekord

Preuzimanja i potrošnja na mobilne igre dostigla je nove rekorde u drugom kvartalu ove godine, pošto su se mnogi ljudi okrenuli igrama dok su bili prisiljeni da ostanu kod kuće tokom pandemije, prema istraživaču tržišta Ep Eni (App Annie), prenosi Telecompaper.U prvoj nedelji drugog kvartala, mobilne igre preuzete su oko 1,2 milijarde puta, što je novi rekord, dok je nedeljni prosek preuzimanja tokom čitavog tromesečja bio oko jedna milijarda, što je 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.Više od 19 milijardi dolara potrošeno je na mobilne igre u drugom kvartalu, pa je tako i potrošnja na mobilne igre takođe je postavila novi kvartalni rekord.Kao rezultat toga, očekuje se da će potrošnja na mobilne igre biti znatno veća od potrošnje na računarske (PC) igre ili konzole, prema ovom istraživaču tržišta.Najveći rast zabeležio je Gugl Plej (Google Play) gde je preuzimanje igara poraslo za 25 odsto, na drugom mestu je nešto manji rast zabeležio Eplov Ep Store (App Store) od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.Igre su činile 45 odsto svih preuzimanja na Gugl Pleju, u poređenju sa 30 odsto na Eplovom Ep Storu. Obe prodavnice aplikacija primetile su snažan rast potrošnje korisnika tokom tromesečja, koji je 15 odsto veći u poređenju s prvim tromesečjem 2020. 

Svet

Fejsbukov algoritam pretnja javnom zdravlju?

Lažne informacije vezane za pandemiju korona virusa prikazane su više od 3.8 milijardi puta u proteklih godinu dana na Fejsbuku, pa su tako dezinformacije imale gotovo četiri puta više pregleda od vodećih zdravstvenih ustanova poput Svetske zdravstvene organizacije, što predstavlja veliki rizik za javno zdravlje, piše Euractive.Fejsbukovi algoritmi glavna su pretnja javnom zdravlju jer usmeravaju korisnike na internet stranice koje šire lažne zdravstvene informacije. Uprkos potezu Fejsbuka u aprilu da uspostavi novi sistem za upozoravanje korisnika, lažne informacije se i dalje šire ovom platformom, utvrdio je izveštaj neprofitne organizacije Avaaz.Takozvana „infodemija“ čini pandemiju još gorom, a Fejsbuk mora da očisti svoje algoritme i pruži tačne informacije svima koji su bili izloženi lažnim informacijama, ističu naučnici u ovom poslednjem istraživanju.Prema rezultatima istraživanja ove grupe, oko 16 odsto dezinformacija na platformi označeno je uz upozorenje, dok je ostatak bio bez bilo kakvih upozorenja.Izveštaj je takođe otkrio nedostatak mogućnosti Fejsbuka da otkrije klonove ili varijacije sadržaja koji su prvobitno bili neistiniti, posebno ako su se pojavljivali na drugim jezicima."Širenje dezinformacija je poput požara, samo se širi i čini čitav naš posao veoma teškim i izazovnim“, rekao je generalni sekretar Evropske unije medicinskih stručnjaka, dr Žao Migel Greno.Studija objavljena u časopisu Nature u maju, predviđa je da će stavovi protiv vakcinacije dominirati na društvenim mrežama zbog svih dezinformacija kojima su korisnici izloženi, što potencijalno može pogoršati pandemiju i dovesti do ponovnog izbijanja zaraze.Fejsbuk tvrdi da je proteklih meseci preduzeo sve što je u njegovoj moći kako bi uklonio netačne informacije i omogućio korisnicima pristup tačnim i kredibilnim informacijama.

Svet

SAD suspenduju sporazume o izručenju i porezu sa Hongkongom

Trampova administracija je u sredu suspendovala ili raskinula tri bilateralna sporazuma s Hongkongom koji se odnose na izručenje i oslobađanje od poreza, piše ABCNews.Stejt department naglasio je da je taj korak preduzet zbog "duboke zabrinutosti" Vašingtona zbog hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti.Američki predsednik Tramp saopštio je da Hongkong  više nema pravo na preferencijalni tretman koji je uživao na osnovu njegove autonomije.Tri sporazuma pokrivaju transfer begunaca i osuđenih zatvorenika kao i recipročna oslobađanja od poreza na prihode od međunarodne otpreme robe.„Ovi koraci naglašavaju našu duboku zabrinutost zbog odluke Pekinga da uvede Zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji je umanjio slobodu naroda Hong konga“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus.Trampova administracija je već preduzela određene korake kako bi ukinula posebne trgovinske i komercijalne povlastice koje je imao Hongkong i uvela sankcije ovom gradu, kao i kineskim zvaničnicima koji su uključeni u sprovođenje novih zakona o bezbednosti.

Svet

Direktori sada zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika

Plate radnika su porasle za 13,7 procenata od 1978. godine, a plate generalnih direktora za značajnih 1,167 procenata, pa tako direktori zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika, piše portal Fast Company.Izveštaj Instituta za ekonomsku politiku (EPI) utvrdio je da su prosečne plate generalnih direktora u 2019. godini u nekim najboljim američkim firmama iznosile 21,3 miliona dolara, što je za 14 procenata više u odnosu na godinu ranije i 1,167 procenata u odnosu na 1978. Tipičan radnik u nekoj od ovih vodećih kompanija sada zarađuje 67.000 dolara godišnje.Ovakve „preterane“ plate generalnih direktora uglavnom predstavljaju problem jer doprinose sve većoj nejednakosti između rukovodioca i prosečnih radnika.Odnos zarade direktora nasuprot radnika 1965. godine bio je 21 prema 1, zatim 1989. se popeo na 61 prema 1, a 2019. je 320 prema 1, što jasno ukazuje da se nejednakost u platama neprestano povećavala poslednjih 50 godina.Plaćanje generalnih direktora sada se u velikoj meri oslanja na akcije i nagrade koje su vezane za kompanijsku cenu akcija, pa su tako zarade direktora pratile višedecenijski uspon tržišta.Rešenje ovog problema je porez na bogatstvo, navodi se u izveštaju. To uključuje veće marginalne stope poreza na dohodak, korporativne poreze za kompanije koje imaju veću nejednakost u plati između direktora i radnika i takozvani „porez na luksuz“.Pored oporezivanja, vlada bi mogla da donese zakone koji bi promenili strukturu korporativnog upravljanja, zaključuje se u izveštaju Instituta za ekonomsku politiku.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.