Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

hrvatska

Svet

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda pre uvođenja novih mera

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda o ustavnosti izmena zakona o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti pre nego što predloži nove strože mere protiv širenja covid-19, piše Poslovni.hr.Neki tvrde da su te izmene dosad omogućile Kriznom štabu da donosi mere koje zadiru u ustavna prava Hrvata.Jutarnji list saznaje da, bude li Ustavni sud potvrdio legitimitet tzv "Stožera", uskoro bi usledile mere kao što je obvezno testiranje svih zdravstvenih i nezdravstvenih radnika koji rade u sistemu pre povratka na radno mesto, bilo s godišnjeg ili s bolovanja. Ova mera se već sprovodi u nekim domovima za starije, a u nekoliko navrata “uhvaćeni” su zaraženi zaposleni koji su bili bez ikakvih simptoma. Ta mera postala bi obvezna za sve.Sigurno je da će se u svim zatvorenim prostorima morati nositi maske, uljučujući i na radnom mestu, ako se radi u prostorima otvorenog tipa (nema kancelarija). Ograničiće se i broj osoba na svadbama, verojatno u početku na tridesetak, ali ako se pokaže da je ta vrsta okupljanja i dalje izvor zaraze, svadba će biti samo mladenci i uža porodica.Moraće da se ograniče i okupljanja na javnim mestima, što znači da oni koji žele organizuju događaj, moraće da zauzmu više različitih prostora na koje će rasporediti ljude. 

Svet

Tramp ima novi rok za TikTok

Američki predsednik Tramp je u petak izdao novu izvršnu naredbu kojom BajtDensu (ByteDance) daje 90 umesto 45 dana koliko je to bilo ranije, da proda ili obustavi američki deo poslovanja svoje aplikacije TikTok, saznaje The Verge.„Postoje verodostojni dokazi da BajtDens može preduzeti akcije koje mogu uticati na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, napisao je Tramp u uredbi.Sedište kompanije BajtDens je u Kini, a Trampova administracija nedavno je sugerisala da ova kineska kompanija deli informacije o američkim korisnicima sa kineskom vladom. BajtDens je ove optužbe negirao.Prvobitni rok bio je do 20. septembra, ali je on sada produžen do 12. novembra što će pružiti TikToku malo više vremena za pregovore.Nova izvršna uredba zahteva od BajtDensa da uništi sve podatke koje je TikTok, kao i preteča TikToka aplikacija Musical.ly prikupila o američkim korisnicima i da podnese izveštaj Odboru za strana ulaganja u Sjedinjenim Američkim Državama nakon što svi podaci budu uništeni.Prvobitna izvršna uredba sa rokom od 45 dana nije imala ove zahteve.„Kao što smo već rekli, TikTok voli 100 miliona Amerikanaca, jer je platofrma za zabavu, samoizražavanje i povezivanje sa ljudima“, rekao je TikTok u izjavi za za portal Verge. „Želimo da nastavimo da pružamo radost porodicama i značajnu karijeru onima koji stvaraju na našoj platformi još mnogo godina“, kaže TikTok.Majkrosoft i Tviter su zainteresovani za kupovinu američkog dela poslovanja TikToka.

Svet

Francuska objavila kako će deca u školu od 1. septembra

Francuska vlada objavila je ažurirani zdravstveni protokol za povratak u školu u septembru, a   koji se razlikuje značajno od plana ministra Šarčevića za đake u Srbiji. Plan obuhvata tri nivoa obrazovanja, osnovne škole, srednje škole, ali takođe predviđa neka pravila za najmlađu decu u predškolskim ustanovama. Nema ograničenja u veličinama odeljenjaKada su škole počele ponovo da se otvaraju u maju, vlada je ograničila broj učenika dozvoljenih u svakom razredu na 10, u vrtićima i u srednjim školama na 15.Ovo pravilo je kasnije ublaženo i novi plan ne postavlja nikakva ograničenja za veličinu klase.Međutim, škole treba da organizuju aktivnosti kako bi ograničile protok učenika i roditelja u dolasku i odlasku u žurbi.Fizičko distanciranje, može, al ne moraPravilo udaljenosti od jednog metra napušteno je u novom planu, kako unutar učionica tako i van na igralištu.Preporučuje se držanje udaljenosti od jednog metra u školi, međutim pravilo više nije obavezno kada „to nije fizički moguće ili ako znači da svi učenici ne mogu biti primljeni“, prema planu.Nastavnici treba da organizuju učionice tako da se „učenici drže na što većoj udaljenosti“, a kad god se u učionici prekrši pravilo o udaljenosti od jednog metra, sva deca iznad 11 godina moraju da nose masku za lice.Maske za starije od 11Samo deca starija od 11 godina moraju da nose masku za lice u Francuskoj. Maske su zabranjene u vrtićima, pošto je vlada odlučila da bi teranje dece na nošenje maske bilo kontraproduktivno.U osnovnim školama maske se takođe ne preporučuju, mada će prema planu biti maske „dostupne deci koja pokazuju simptome“ Covid-19 „dok čekaju da napuste školu“.Učenici srednjih i srednjih škola moraju da nose maske, kako u prostorijama tako i na otvorenom na igralištu. Roditelji će deci da obezbede maske, mada će vlada svim školama obezbediti zalihe koje će dati učenicima koji nemaju masku.Nastavnici i drugo školsko osoblje moraju nositi masku u svakom trenutku kada se fizičko distanciranje od jednog metra ne može održati, u skladu sa planom. Ne moraju da nose masku tokom nastave, osim ako ne mogu da drže razdaljinu od jednog metra između sebe i đake.Roditelji da ne šalju decu sa temperaturomRoditelji se moraju „obavezati da neće slati dete u razred ako ima temperaturu (38C ili više) ili u slučaju simptoma Covid-19 kod kuće ili u porodici“, navodi se u planu.Obavezno školovanjeKada su škole ponovo otvorene u maju, na roditeljima je bilo da li će svoju decu poslati nazad ili ne, međutim, u septembru će se Francuska vratiti na pravilo da je školovanje obavezno za sve. Ljudi koji žele nastaviti školovanje u kući moraju da se registruju kod svojih lokalnih vlasti.

Svet

Od ponedeljka prijave za Moju prvu platu

Nacionalna služba za zapošljavanje u ponedeljak će raspisati poziv poslodavcima zainteresovanim da tek svršenim srednjoškolcima i diplomcima ponude prvo radno mesto. Mladi, do 30 godina...

Svet

Pala nagodba, SAD obustavlja istragu protiv kompanije Dajmler

Kompanija Dajmler saopštila je da je postigla nagodbu za obustavljanje istražnih postupaka u Sjedinjenim Državama u vezi sa softverom koji je lažirao na testovima za emisiju štetnih gasova, preneo je Rojters.Agencija navodi i podatak da se Dajmler suočavao sa optužbom da je u SAD problematični softver koristio za oko 250 hiljada automobila i kombi vozila  sa dizel motorima.Nagodbom se kompanija obavezuje da plati 1,5 milijardi dolara za obustavljanje istražnih postupaka.Vlasnicima problematičnih vozila trebalo bi da se isplati oko 700 miliona dolara.Tu još treba dodati sumu između dva i tri miliona evra.Proizvođač automobila Mercedes-Benc naveo je da očekuje da će ova nagodba neagtivno uticati na posovanje kompanije u naredne tri godine.Najjači udar očekuje se u narednih 12 meseci, prenosi Rojters.Dizel vozila su pod stalnom kontrolom u SAD od kada je Folksvagen 2015. godine priznao da je ugradio tajni softver ba 580 hilajda vozila namenjenih tom tržištu.To im je omogućilo da emisija štetnih gasova bude 40 puta veća od one koja je dozvoljena zakonom.I DAJMLER VARAO OKO EMISIJA IZDUVNIH GASOVA

Svet

Ford uručuje otkaze i zatvara fabrike u Evropi

Kompanija Ford saopštila je da širom Evrope otpustiti 10 hiljada zaposlenih i  broj svojih fabrika na Starom kontinentu smanjiti sa 17 na 23, preneo je sajt Zerohedge.Ford je takođe objavio da će zaustaviti proizvodnju vozila koja se slabije prodaju, kao što su modeli C-MAKS i Grand C-Mak. U planu je i da se osnaži partnerstvo sa Folksvagenom.Kompanija tvrdi da je na putu da smanji emisiju CO2, u nardnih godinu dana, bez ulaženja u kredite i plaćanja penala i u skladu sa prethodnim planom.FRANCUSKA SPASAVA AUTOINDUSTRIJU SA 8 MILIJARDI EVRANajavljeno je da će do kraja godine u ponudi biti 13 novih električnih vozila.Vest stiže nekoliko dana nakon što je objavljeno biti smenjen nedavno izabrani generalni direktor Džim Haket. To će biti druga promena menadžmenta tokom ove godine.Prva je bila u martu, a sadašnja je četvrta od velike finansijske krize koja se desila 2008.  godine.Ford se inače nalazi usred restrukturiranja kompanije vrednog 11 milijardi dolara.Ono bi trebalo da pomogne bržem razvoju novih vozila, hibridnih i električnih.Portal podseća da Dženeral Motors inače nastavlja da potresa upravljačka kriza, jer dosadšnji finansijski direktor odlazi nakon dve godine rada.NE OČEKUJEMO POVLAČNJE AUTOINDUSTRIJE IZ SRBIJE

Svet

Mladi Danci najsamostalniji u EU, sa roditeljima najduže žive Hrvati

Prošle godine broj maldih u Evropskoj uniji koji žive sa roditeljima, kretao se od četiri odsto u Danskoj do 62 procenta u Hrvatskoj, objavio je Eurostat.Pored Danske, najmanje mladih koji žive sa roditeljima je i u Finskoj, 4,8 odsto i Švedskoj 5,7 odsto.Uz Hrvatsku, zemlje sa najvećim brojem mladih koji žive sa roditeljima su Slovačka sa 56 odsto i Grča sa 62 procenta.Ključni razlozi za osamostaljivanje mladih ljudi uzrasta od 25 do 34 godine su emotivna veza sa drugom osobom, finansijska samostalnost, tržište rada, pristupačnost cena stanova.Neretko je to i stvar kulturnih odlika.Prošle godine na nivou cele EU, mladi ljudi koji su se selili iz roditeljskih domova imali su u proseku 26 godina .Međutim, to se opet razlikovalo od jedne do druge države. Prošle godine u Švedskoj su odlazili sa 17 godina, Danskoj i Finskoj sa 21 navršenojm godinom, Luksemiburgu sa 20, Estoniji 22, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji sa 23.U južnim državama članicama EU mladi se sele sa navršenih 30 godina starosti.U Hrvatskoj i Slovačkoj taj prosek je oko 31 godinu, oko 30 je u Italiji, Bugarskoj i Malti.Prosek koji je zabeležen u Španiji, Portugaliji i Grčkoj je 29 godina i tu su mladi takođe duže ostajali da žive sa roditeljima.ŽENE KRAĆE OSTAJU U RODITELJSKOM DOMUU skoro svim članicama EU, mlade žene ranije napuštaju roditeljsko domaćinstvo.Najveće razlike među polovima registrovane su u Rumuniji (sa 25 godina žene, u poređenju sa 30 za muškarce), Bugarskoj (27 prema 32), Hrvatskoj (30 prema 33), Letoniji i Mađarskoj (25 prema 28) i u Slovačkoj (29 prema 32).MIGRACIJE MLADIH: DA LI JE BEOGRAD USPUTNA STANICA

Svet

Američke agencije otkrile ruski softver za hakovanje Linux sistema

Američka Agencija za nacionalnu sigurnost (NSA) i Federalni istražni biro (FBI) otkrili su sofisticirani ruski softver za hakovanje, saopšteno je u četvrtak u retkom javnom izveštaju koji nudi novi uvid u ruski arsenal digitalnog oružja, piše Rojters.NSA i FBI rekli su da je glavna ruska obaveštajna uprava, poznata kao GRU, koristila softver za hakovanje pod nazivom „Drovorub“ kako bi provalili u računare sa Linuks operativnim sistemom. Linuks je operativni sistem koji se obično koristi u celoj infrastrukturi računarskih servera.„Linuks operativni sistem se koristi u sistemima nacionalne bezbednosti, Ministarstvu odbrane i  u odbrambenoj industriji“, izjavio je za Rojters Kepel Vud, glavni operativni direktor Direktorata za kibernetičku sigurnost NSA.„Zlonamerni softver može imati velikog uticaja na državu, ukoliko se ništa ne preduzme protiv njega“, dodao je on.NSA i FBI povezali su Drovorub sa specifičnim ruskim obaveštajnim timom i to istim timom koji je tokom predsedničkih izbora 2016. godine provalio u sistem Demokratskog nacionalnog odbora.„Drovorub je poput švajcarskog noža, omogućava hakerima mnogo različitih funkcija, poput krađe datoteka ili daljinskog upravljanja računarom žrtve“, rekao je Stiv Grobmen tehnološki direktor kompanije za kibernetičku sigurnost McAfee.Ovo je četvrti takav izveštaj na kojem su NSA i FBI radili i poslednji je u nizu javnih proziva SAD-a usmerenih na ruske hakerske operacije uoči američkih predsedničkih izbora 2020. godine. Agencije nisu saopštile koje organizacije je Drovorub kompromitovao.

Svet

Rat za prigradsku kuću sa bazenom

Nema tu nikakvih emocija, postoje pametni i strateški razlozi zbog kojih Amerikanci svih starosnih dobi, nezavnisno od toga kakvim prihodima raspolažu, sele iz urbanih središta, piše portal Axios.Ratovi na licitacijama, mahinacije da bi se kupila velika prigradska kuća sa bazenom, kupovina imanja na neviđeno, sve to je deo proračuna u određenom kontekstu. Na američkom tržištu nekretnina vlada zlatna groznica, vođena niskim stopama hipoteka i svešću da će naši domovi biti jedina mesta u kojima ćemo raditi i zabavljati se u nekoj doglednoj budućnosti.Trend je počeo na proleće, kada je u mnogim oblastima otkazana škola i kada su kompanje dozvolile rad od kuće.Ove jeseni, odlazak u školu je takođe pod zankom pitanja.Dok se u predgrađiam traže porodične kuće, u mestima kao što je Menhetn, opada izdavanje apartmana.NA SPISKU OBIČNO NEKOLIKO ŽELJAKupci traže svež vazduh, dvorišta, kućne kancelarije, mesto za školovanje u kući, prostor za kućne ljubimce, kućne teretane.Ovome treba dodati blizinu plaže, jezera, parkova i biciklističkih staza.Kako sve više ljudi obavlja kupovinu putem interneta, blizina supermarketa više nije prioritet.Mnogi ljudi se sele iz svojih kuća i stanovo jer kada dnevno u njima provedu devet ili više sati, shvate da su nezadovoljni svojim trenutnim smeštajem.SKOK ZA PETINU VEĆI Prodaja kuća u junu skočila je za 20 odsto u odnosu na maj, prosečna cena stanova porasla je u svim regionima SAD, prema podacima Nacionalne asocijacije trgovaca nekretninama.Rast prodaje posebno je izražen na Jugu i Srednjem Zapadu SAD.Broj raspoloživih kuća za prodaju je opao, pa trgovci kucaju na vrata i pitaju vlasnike da li su zaintereovani da ih prodaju.Uprkos tržišnim zakonima, određeni kupci donose odluke u panici, što kasnije može da utiče na vrednost njihovih domova.Na teritoriji Njujorka kupci su spremni da plate i 50 hiljada dolara preko cene, za preseljenje u Konektikat gde mogu da voze bicikl i odu na plažu.Trgovci često znaju da primete da emotivne i ishitrene odluke, mogu da utiču na stagnaciju investicija u nekretnine.KORONA SKORO DA NIJE UTICALA NA TRŽIŠTE NEKRETNINA U SRBIJI

Svet

Lideri hrvatskog mlekarstva Vindija i Dukat, Meggle najveći gubitaš

Industrije mleka Vindija i Dukat prošle godine ostvarile su najveće prihode i dobit u ovoj hrvatskoj industriji, dok je Meggle Hrvatska koji napušta Hrvatsku i seli proizvodnju u Kragujevac i BiH - najveći gubitaš, piše Poslovni.hr.U zadnje četiri godine industrija mleka Meggle Hrvatska poslovala je s gubitkom, 2015. ostvarila je dobit u iznosu od 12,13 miliona kuna (1,6 miliona evra), dok je 2019. završila gotovo s identičnim iznosom gubitka od 12,55 miliona kuna. navodi se u analizi Finanske agencije Fina.Top 10 proizvođača mleka ostvarilo je ukupne prihode od 6 milijardi kuna (800 miliona evra), i iskazalo dobit od 60.4 miliona kuna što je nešto više od osam miliona evra. Osim Meggle, gubitaš je i kompanija Novi Domil.Deoničarsko društvo Vindija iz Varaždina u prošloj godini ostvarilo je najveći ukupan prihod koji iznosi 2,99 milijardi kuna (nešto više od 48%), kao i dobit u iznosu nešto većem od 20 miliona kuna što ga po tom pokazatelju pozicionira na treće mesto. S 1,86 milijarde kuna ukupnih prihoda što čini udeo od 30% drugi je zagrebački Dukat, ostvarivši najveću dobit (28,4 mil. kn).Prema Fininoj analizi u zadnjih 5 godina broj kompanija u ovoj branši povećao se za 21,1%, broj zaposlenih za 2,9% a ukupni prihodi za 11,7%. Istovremeno je dobit smanjena za 11,9%, dok je gubitak manji za 85,5%.U promatranom periodu mlekari i proizvođači sira većinu svojih prihoda, između 87% i 89% ostvarili su od prodaje u zemlji, a prihod od prodaje u inostranstvu imao je udeo od 8% do 11%. S obzirom na to da je uvoz veći od izvoza, kroz svih 5 godina ostvaren je negativan trgovinski saldo.Prosečna mesečna neto plata 3267 zaposlenih  u ovoj delatnosti u 2019. iznosila je 7117 kuna (nešto manje od 1000 evra), što je 17,8% više u odnosu na 2015. i 22,4% više od prosečne mesečne neto plate zaposlenih u 2019. na nivou cele Hrvatske (5815 kuna).

Svet

Uhapšen ruski jutjuber pod optužbom da je odavao državne tajne

Ruski Jutjuber koji snima video zapise sa industrijskih lokacija i napuštenih objekata uhapšen je ranije ovog meseca pod optužbom da je ilegalno stekao i širio državne tajne, saopštio je sud u sredu, piše agencija Rojters.Andreju Pižu, koji vodi Jutjub kanal sa gotovo 800.000 pratilaca, preti zatvorska kazna do osam godina ako bude proglašen krivim.Piž je u svojim video snimcima obilazio napuštene bunkere, ali i aktivnu radarsku stanicu koja se koristi za ruski sistem ranog upozoravanja na nuklearni napad, objavio je ruski časopis Komersant.Detalji krivičnih slučajeva koji uključuju ruske državne tajne ili izdaju retko dođu do izražaja jer vlasti sve informacije klasifikuju. Kritičari kažu da su ovi slučajevi često neprozirni i da ih nije moguće potpuno ispitati.Kako saznaje Rojters, tamošnji sud je naredio da Piž bude u pritvoru od 6. avgusta do početka suđenja u oktobru. 

Svet

Kinezi uvezli koronavirus u pilećim krilcima

Kineske vlasti saopštile su da je analizom utvrđeno prisustvo koronavirusa u piletini uvezenoj iz Brazila i plodovima mora koji su stigli iz Ekvadora, javio je Rojters a preneo RTS.Uprava grada Šenžena saopštila je da je analizom potvrđeno prisustvo korona virusa u pilećim krilcima uvezenim iz Brazila i pozvala građane na oprez.Slična situacija dogodila se i u Vuhanu, gde je utvrđeno da su škampi koji su uvezeni iz Ekvadora kontaminirani koronavirusom.Zdravstvene vlasti pronašle su i testirale sve ljude koji su možda došli u kontakt sa eventualno problematičnim prehrambenim proizvodima.Međutim svi rezultati bili su negativni, navodi se u saopštenju gradskih zvaničnika.Vlasti su apelovale na građane da preduzmu neophodne mere predostrožnosti i izbegne novi talas širenja virusa preko mesa i plodova mora.Virusi mogu da prežive i do dve godine na temperaturama od minus 20 stepeni Celzijusa, navodi britanska agencija.Ipak, naučnici kažu da nema čvrstih dokaza da se koronavirus može širiti preko smrznute hrane.KINA VIŠE NIJE ĐUBRIŠTE EU

Svet

Peking tvrdi: Naša zdravstvena industrija odoleće svim pritiscima

U "Izveštaju o zdravstvenoj zaštiti 2020. godinu u Kini" navodi se da uprkos naporima nekih zemalja da isključe kineske igrače sa svojih tržišta Kina i dalje igra nezamjenljivu ulogu u globalnoj zdravstvenoj industriji prenosi portal South China Morning Post (SCMP).Izveštaj je objavljen svega nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Trump potpisao naredbu kojom se savezne agencije pozivaju da kupuju domaće lekove i medicinski materijal.SAD inače većinu tih zaliha kupuju u inostranstvu, a pandemija Covid-19 pokazala je koliko ta zemlja u stvari zavisi od kineskih dobavljača.Vlasti SAD-a su inače označile aktivne farmaceutske sastojke lekova, odnosno API-je, kao stvar od posebnog značaja.Kineski proizvođači prave oko 40 procenata tih sastojaka koji se koriste širom sveta.Kina nije zabranila izvoz API-ja, ali neke zemlje kreću da povećavaju sopstvenu proizvodnju tih sastojaka.Dodaje se da "povratak" hemijske industrije iz Kine u SAD, uz prilagođavanje tamošnjim regulativama, ne bi bio baš prijatan."Veoma je teško zameniti taj proizvodni kapacitet i lanac snabdevanja preko noći", podseća Zhao Ksijun profesor na škole za finansije "Renmin".Kina je i glavni izvoznik predmeta za jednokratnu upotrebu, kao što su igle, špricevi, zavoji i hirurške maske. Tokom pandemije isporučila je sanitetski materijal u vrednosti od oko 10 milijardi američkih dolara u martu i aprilu, navodi se u tom izveštaju."Čak i uz napetost između Kine i SAD-a, zavisnost SAD-a od kineskog sanitetskog materijala teško će se promeniti tokom pandemije", ocenjuje je Iu Miaojie, sa Nacionalne škole za razvoj Pekinškog univerziteta.NEMA RAZVOJA BEZ KAPITALAIzveštaj se takođe odnosi i na rastući nadzor sa kojim se suočavaju kineske kompanije za biotehnologiju i proizvodnju medicinskog materijala.To je doprinelo velikom povratku direktnih stranih investicija iz Kine u SAD i Evropu u 2019. godini.EU je nedavno pozvala članice da spreče da "kritična imovina" u zdravstvenim industrijama padne u ruke stranih vlasnika.Sa druge strane Kina ohrabruje svoje kompanije, posebno proizvođače medicinskih uređaja i biofarmaceutske kompanije, da se kreću uzlaznim linijom, a u okviru inicijative "Made in China 2025"."Ograničenja stranih ulaganja u nekim zemljama uskratilo bi vitalni kapital njihovim kompanijama i učinilo kineske kompanije konkurentnijim", ocenjuje se između ostalog u izveštaju.EKONOMIJA ZNANJA - PREČICA DO RAZVIJENIH

Svet

Amerika neće ukidati namete na Erbasove avione

Američka vlada saopštila je juče da će zadržati tarife od 15 odsto za avione kompanije ErBas, kao i tarife od 25 odsto za ostalu evropsku robu, uprkos pokušajima Evropske unije da reši dugogodišnji spor oko subvencija za avione, piše Euractive.Američki trgovinski predstavnik Robert Lajthizer rekao je da EU nije preduzela potrebne mere da bi se uskladila sa odlukama Svetske trgovinske organizacije, a Vašington će pokrenuti novi proces radi pokušaja postizanja dugoročnog rešenja.Kancelarija Lajthizera saopštila je da će izmeniti listu evropskih proizvoda na kojima se primenjuju tarife, kako bi uklonila sa liste neku robu iz Grčke i Britanije, a dodala ekvivalentnu količinu robe iz Nemačke i Francuske.Aviokompanija ErBas saopštila je da "duboko žali" zbog odluke SAD-a da zadrži tarife."EeBas duboko žali što je, uprkos nedavnim evropskim merama za postizanje potpune usaglašenosti, američki trgovinski predstavnik odlučio da održi tarife na avionima ErBasa, posebno u vreme kada avijacija i drugi sektori prolaze kroz krizu bez presedana", saopštio je portparol ErBasa Klej Mekonel."ErBas veruje da će Evropa na odgovarajući način reagovati kako bi odbranila svoje interese i interese svih evropskih kompanija, uključujući i Erbas, ciljane ovim tarifama", dodao je Mekonel.Prema saopštenju evropskih zvaničnika, evropski komesar za trgovinu Fil Hogan aktivno će pregovarati sa Lajthizerom radi postizanja dugoročnog rešenja.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.