Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Brisel nalaže državama EU da dozvole putovanje i vanbračnim partnerima

Evropska komisija zatražila je od država članica EU da dozvole ulazak u zemlju vanbračnim partnerima građana unije, odnosno da od zabrane putovanja koja su uvedena u nekim državama izuzmu nevenčane partnere, piše Euractiv.Spoljne granice EU i Šengena, nakon prvobitnog zatvaranja uoči pandemije koronavirusa, ponovo su otvorene posle tokom juna, tako da stanovnici EU mogu da putuju u druge države članice.Međutim, za druge zemlje, poput SAD, ulazak za obične građane u EU i dalje nije dozvoljen.Zemlje članice mogu dozvoliti vanbračnim partnerima ulazak u EU ako se za to odluče, što trenutno samo nekolicina država radi, rekao je portparol komisije Adalbert Janc.Pokrenuta je kampanja na društvenim medijima pod nazivom “Love is not tourism” koja poziva vlade da dozvole parovima odvojenim zbog zabrana putovanja da se posećuju.Kako navodi ovaj pokret, samo osam zemalja EU, uključujući Dansku i Holandiju, dozvoljavaju ovakva spajanja parova koji nisu u zvaničnom braku.Na spisku zemalja iz kojih je putnicima dozvoljen ulazak u prostor Evropske unije trenutno se nalaze Australija, Kanada, Džordžija, Japan, Novi Zeland, Ruanda, Južna Koreja, Tajland, Tunis i Urugvaj.

Svet

U bugarskoj Albeni polako zatvaraju hotele

Turistički kompleks Albena u Bugarskoj postepeno je počeo da zatvara hotele jer su otkazani čarter letovi, a Nemačka severnu obalu Crnog mora proglasila opasnom destinacijom, javila je bugarska novinska agencija Novinite.Činjenica je i da su turisti u kompleksu uglavnom Bugari i Rumuni, koji inače odlaze na odmor od sredine jula.Za sada inače nema podataka o zaraženim turistima u tom turističkom kompleksu."Broj turista je u padu, kako i broj realizovanih rezervacija, pa se hoteli postepeno zatvaraju. Prošle nedelje je bilo oko 8 hiljada gostiju, ove nedelje ih je 6,5 hiljada", izjavio je menadžer kompleksa Hristo Penev.Turisti su uglavnom iz Bugarske, Rumunije, Nemačke, Češke i Poljske. U odnosu na avgust 2019. godine, broj turista u kompleksu je upola manji, dok je u odnosu na celu prošlogodišnju sezonu, svega 30 odsto turista.Mešu turistima nije registrovan nijedan slučaj zaraze, kao i među zaposlenim osobljem koje je prestalo sa radom.BUGARSKI UGOSTITELJI TRAŽE DA KONOBARI VIŠE NE NOSE MASKE U BAŠTAMA

Svet

Epl odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu

Epl (Apple) odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu, jer kako Epl kaže, ovaj trojac kompanija ne želi da preda svaku pojedinačnu video igricu Eplu na pregled, piše Biznis Insajder."Ep Stor (App Store) je stvoren da bude sigurno i pouzdano mesto za kupce koji preuzimaju aplikacije i odlična poslovna prilika za sve programere", izjavio je ove nedelje portparol kompanije Epl za Biznis Insajder."Pre nego što dođu u našu prodavnicu, sve aplikacije se moraju pregledati u skladu sa smernicama koje imaju za cilj da zaštite kupce i omoguće programerima poštene i ravnopravne uslove", dodao je portparol.Međutim, Majkrosoft, Gugl i Fejsbuk ne žele da predaju te video igrice na pregled i zbog toga je Epl zabranio prodaju tih aplikacija.S obzirom da Epl dozvoljava usluge poput Netfliksa i Spotifaja bez preispitivanja svakog dela sadržaja, postavlja se pitanje zašto isto ne bi bilo dozvoljeno video igrama.Prema Eplu, razlika se svodi na to da su igre interaktivne, za razliku od muzike i filmova, a u Ep Storu postoje očekivanja potrošača vezana za video igre.Majkrosoft i Fejsbuk se javno protive ovoj politici Epla.

Svet

Donatori obećali Libanu pomoć od 250 miliona evra

Svetski lideri su u nedelju tokom međunarodne donatorske konferencije za Liban obećali više od 250 miliona evra pomoći nakon katastrofalne eksplozije luke u Bejrutu, a dogovor je da pomoć bude upućena direktno stanovništvu radi sprečavanja vlasti da zloupotrebe sredstva, piše portal Euractive.Petnaest svetskih lidera, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, učestvovalo je u virtuelnoj konferenciji koju su organizovali francuski predsednik Emanuel Makron i UN, obećavajući da će u narednim danima i nedeljama prikupiti "velike resurse".„Učesnici su se složili da njihova pomoć treba da bude koordinisana pod okriljem UN i dostavljena direktno libanskom narodu, uz maksimalnu efikasnost i transparentnost", stoji u zajedničkoj izjavi sa konferencije.Makronova kancelarija saopštila je da ukupna vrednost „obećane hitne pomoći“  252,7 miliona evra, uključujući 30 miliona evra od Francuske, a donatori su obećali da će fokus pomoći biti lekovi, bolnice, škole, hrana i smeštaj.Makron je bio prvi svetski lider koji je posetio bivšu francusku koloniju nakon razorne eksplozije u kojoj je poginulo više od 150 ljudi, ranjeno oko 6.000 i zbog koje sada ima oko 300.000 beskućnika.Svetski lideri sutakođe obećali pomoć za "verodostojnu i nezavisnu" istragu prošlonedeljne eksplozije u Bejrutu, a podršku za oporavak Libana uslovili su sprovođenjem reformi koje traže libanski demonstranti.UN kažu da će oko 117 miliona evra biti potrebno za reagovanje u vanrednim situacijama u naredna tri meseca, za zdravstvene usluge, sklonište za hitne slučajeve, distribuciju hrane i programe za sprečavanje daljeg širenja COVID-19, između ostalih intervencija.

Svet

Proizvodnja automobila u Evropi do kraja godine biće za četvrtinu manja nego lane

Automobilska indusrija u Evropskoj uniji nalazi se u veoma teškoj situaciji zbog pandemije koronavirusa i u ovoj godini očekuje pad od 25 procenata, prenosi Indikator.ba"Mi smo posvećeni saradnji sa kreatorima politika u Briselu i zemljama članicama EU kako bismo osigurali da naš sektor može da preživi i oporavi se, a cilj nam je da zaštititimo radna mesta, proizvodnju i buduća ulaganja", rekao je Erik-Mark Huitema, generalni direktor Evropskog udruženja proizvodača automobila  (ACEA).Proizvodači vozila morali su da zatvore svoje razvojne centre i proizvodna mesta u EU u proseku 30 radnih dana tokom perioda zaključavanja, što je dovelo do gubitaka u proizvodnji od više od 2,4 miliona motornih vozila.ITALIJANSKA AUTO-INDUSTRIJA UBRZO NASTAVLJA PROIZVODNJU Automobilska industrija zapošljava 14,6 miliona Europljana, a to je 6,7% ukupne zaposlenosti na nivou Evropske unije. Sa 2,7 miliona ljudi koji rade na proizvodnji vozila u 226 fabrika u EU, auto-industrija čini 8,5% odsto ukupnih proizvodnih poslova u tom regionu.Prošle godine u Evropi je proizvedeno 18 miliona vozila, što predstavlja petinu svetske proizvodnje. Širom sveta izvezeno je 5,6 miliona vozila, čime je EU lani ostvarila trgovinski suficit od 74 milijardi evra.U istraživanje i potrošnju auto-industrija ulaže čak 60 milijardi evra godišnje.Oko 313 milona voila u Evropi državama donosi više od 440 milijardi poreza gdišnje.Mediji su ranije pisali da je u Srbiji prodaja automobila manja za dve trećine u prvoj polovini 2020, a u odnosu na isti period lane.Takođe, u Fijatovoj fanrici u Kragujevcu drastično je smanjena proizvodnja, preneo je portal 021.

Svet

Nemačke firme očekuju ukidanje restriktivnih mera tek narednog maja

Nemački privrednici u proseku očekuju da će do potpunog ukidanja restriktivnih mera protiv širenja koronavirusa, poput ograničenja okupljanja i kretanja, doći tek za osam ipo meseci, ukazuje anketa koju je sproveo Ifo institut za ekonomska istraživanja.To znači da bi se mere predostrožnosti u potpunosti ukinule tek u maju 2021. godine, ali pojedini privredni sektori smatraju da će se povratak na pređažnje stanje desiti tek 2022. godine.Firme koje se bave turizmom, zabavom i sportom, koje je korona-kriza najteže i pogodila, su naročito pesimistične, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na njihovo poslovanje uticati još 13 meseci.Akteri iz oblasti umetnosti, kulture i ugostiteljstva očekuju još 11 meseci restriktivnih mera, dok sektor obrazovanja poboljšanje stanja očekuje u proseku za deset meseci.Kompanije koje pružaju poštanske i kurirske usluge su najoptimističnije i očekuju najkraći da će ograničenja u javnom životupotrajati tek nešto više od šest ipo meseci.U industrijskom sektoru, proizvođači kože, kožnih proizvoda i obuće očekuju najduži period trajanja ograničenja, od 11,2 meseca.Proizvođači odeće očekuju dodatnih 9,3 meseci, a proizvođači tekstila tačno devet meseci restriktivnih mera.Teška industrija očekuje da će se mere ukinuti za oko osam, dok su proizvođači pića najoptimističniji, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na snazi biti još nepunih šest ipo mesece.Trgovci na veliko očekuju još 8,4 meseca, a maloprodaje još 8,8 meseci obaveznih mera.

Svet

Bugarska: Oko 200 dece svake godine dobije nove roditelje u inostranstvu

Prema podacima bugarskog Ministarstva pravde, u poslednje dve i po godine 646 dece iz te zemlje usvojeno je u inostranstvu, što je oko 200 svake godine u proseku, objavila je bugarska novinska agencija Novinite.U 2018. godini Ministarstvo pravde u Bugarskoj odobrilo je stranim državljanima 221 zahtev za usvajanje 290 dece.To uključuje 71 saglasnost za 104 dece kroz posebne mere usvajanja koje važe za stariju decu i onu sa posebnim potrebama.U 2019. godini ministar pravde dao je saglasnost za 197 zahteva i tada je  van Bugarske usvojeno 273 dece, od čega je 101 dete sa posebnim potrebama.Ove godine do 15. jula odobreni su zahtevi za usvajanja 66 dece, uključujući i period tokom vanrednog stanja koje je proglašeno 13. marta, a nove procedure nastavljene su 13. jula.Ono što je bitno da se napomene u vezi sa decom koja mogu da se usvoje je činjenica da su to uglavnom starija deca, a neka od njih imaju posebne potrebe.Značajan deo njih je u grupama od dvoje, troje, četvoro ili petoro braće i sestara za koje se traži jedna usvojiteljska porodica.Na primer u 2019. godini od ukupno 273 usvojene dece, 136 nema nikoga, a 137 je u grupama koje se sasoje od braće i sestara.U 2018. godini broj grupa sastavljenih od dece srodnika iznosio je 57.Što se tiče njhovog uzrasta do četiri godine starosti je njih 82, od četiri do deve godina 44 dece, preko 10 godina 38.Samo 48 njih je kako se navodi "relativno dobrog zdravlja".Prema podacima Ministarstva za rad, 206 dece iz Srbije je od 2006. do 2019. godine usvojeno u inostranstvu, najviše u Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.OTVORENA PITANJA U SLUČAJU ODUZIMANJA USVOJENOG DETETA

Svet

Profit najveće naftne kompanije na svetu prepolovljen zbog pandemije

Naftni gigant Saudi Aramco izvestio je o padu neto prihoda od 50 odsto za prvu polovinu svoje financijske godine, odražavajući poražavajuću godinu za naftna tržišta i globalnu ekonomiju u celini, dok svet nastavlja da se bori protiv pandemije, piše CNBC.U saopštenju objavljenom u nedelju, kompanija je navela da je neto dobit u prvoj polovini godine opala na 23,2 milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na 46,9 milijardi dolara iz istog perioda 2019. godine.“Smanjene potražnje i niže cene nafte odrazile su se na rezultate iz drugog tromesečja“, rekao je predsednik Aramca i izvršni direktor Amin Naser.Naftna kompanija koja je u većinskom državnom vlasništvu Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač nafte zadržala je dividendu od 18,75 milijardi dolara u drugom tromesečju, rekavši da će biti isplaćena u trećem tromesečju.Ukupni novčani tok u kompaniji iznosio je 21,1 milijardu dolara u prvih šest meseci, što je pad sa 38 milijardi dolara godinu pre.Finansijski rezultati za drugi kvartal odražavaju najveći šok na globalnim energetskim tržištima u poslednjih nekoliko decenija.Naftna industrija se bori sa istorijskim tržišnim i operativnim izazovima. Korona virus je izazvao najveći šok na svetskim energetskim tržištima u decenijama, ali rukovodioci kompanije Aramco optimistični su da će se kompanija oporaviti.Neke američke i evropske naftne kompanije bile su primorane da drastično smanje vrednost naftnih sredstava i preispitaju pretpostavke o cenama da bi se borile protiv problematične globalne ekonomije. 

Svet

Ako se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.

Svet

Tviter zainteresovan za preuzimanje TikToka

TikTok i Tviter razgovarali su o potencijalnom spajanju, dok se popularna aplikacija za deljenje kratkih video snimaka brani od pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da proda svoj deo američkog poslovanja pod pretnjom potpune zabrane, saznaje Vol strit žurnal, a prenosi TechCrunch.Vol strit žurnal je napomenuo da Majkrosoft ostaje glavni kandidat za kupovinu TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a da bi se potencijalno spajanje TikToka sa Tviterom odnosilo samo na Severnu Ameriku.Svaka ponuda Tvitera zahtevala bi dodatne investitore, pošto je vrednost TikToka procenjena između 15 i 50 milijardi dolara, što je preveliki zalogaj za Tviter čija je trenutna vrednost 29 milijardi dolara.Američki predsednik Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranio poslovanje TikToka u SAD-u, osim ako ne prodaju svoj američki deo poslovanja, TikTok ima do 15. septembra da pronađe kupca.TikTok je do sada dobio ponude samo od Majkrosofta i Tvitera, a postoji potencijal da bi se bilo kakva prodaja mogla zaustaviti tužbama koje osporavaju izvršno naređenje predsednika.Bajtdens, vlasnik TikToka podneće tužbu na američkom Okružnom sudu za južni okrug Kalifornije, gde TikTok ima svoje sedište u Americi.Kompanija će, kako izveštava NPR, tvrditi da izvršna naredba predsednika nije sledila proceduru i da je njen osnovni argument da TikTok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost neosnovan.Neke istaknute ličnosti u tehnološkoj industriji, poput Bila Gejtsa, takođe dovode u pitanje proces kojim je TikTok primoran da proda svoje poslovanje.Tviter bi akvizicijom TikToka dodao ogroman stub u svom poslovanju velikom, novom korisničkom bazom.

Svet

Učimo na tuđim greškama: Kako je u Izraelu prošlo otvaranje škola

Izrael je tokom marta i aprila bila jedna od najuspešnijih zemalja u borbi protiv korona virusa. Broj zaraženih se spustio na manje od 15 dnevno. Vlada je odlučila da se 17. maja deca vrate u škole. Od tada broj zaraženih počinje ponovo naglo da raste.Izraelska vlada nametnula je tokom marta oštre mere karantina u borbi protiv pandemije. To smanjilo broj novozaraženih, koji je sa preko 700 novih slučajeva početkom aprila smanjen na dvocifreni broj početkom maja. Ohrabrena ovim uspehom, Vlada Izraela odlučila se da se deca vrate u škole 17. maja da bi završila školsku godinu.Otvaranje škola se, međutim, preklopilo sa otvaranjem privrede. Pre otvaranja škola već su bili otvoreni šoping molovi i pijace, a ubrzo nakon toga i mesta za molitve, restorani, barovi. Dozvoljena su i venčanja.Izgleda da je sve bilo prerano. Prvi prijavljeni zaraženi učenik bio je iz jedne srednje škole u Jerusalimu. Uskoro je zabaleženo 154 zaražena učenika i 26 pripadnika osoblja te škole.Kasnije se saznalo da u školi se nisu poštovale mere socijalne distance. Slična situacija zabeležena je u drugim školama. U učionicma u kojima je sedelo po 35-40 dece, maske nisu bile obavezne. Kada je krajem maja naišao talas vrućine (nekoliko dana preko 40° C), mnoge škole su zatvorile prozore i pustile klimu, što je pogodovalo širenju zaraze u školama.Kada se školska godina završila krajem juna, Vlada Izraela saopštila je da je zabeležila 977 učenika i nastavnika zaraženih virusom. Van škola, međutim, broj zaraženih je počeo naglo da raste i krajem jula popeo se na preko 2.000 novih slučajeva dnevno.Ipak, čini se da Izrael predstavlja usamljen slučaj ovakvo velike eurupcije zaraze posle otvaranja škola. Danska je otvorila škole 15. aprila. Nemačka, Finska i Norveška su to uradile odmah nakon toga. U ovim slučajevima, međutim, poštovane su mere socijalne distance. Deca su razvrstana u manje grupe (u danskim školama po 12-oro đaka u učionici), časovi, odmori i ručak se dešavaju u različita vremena što smanjuje kontakt među grpama. U ovim zemljama nema ovako naglog rasta broja  zaraženih tokom juna i jula.

Svet

Grčka će skladištiti sanitetski materijal za potrebe EU

Planirana je izgradnja magacina na tajnoj lokaciji u Grčkoj, koji će skladištiti sanitarni materijal koji će biti korišćen za potrebe Evropske unije, kao deo plana Evropske komisije da stvori zalihe medicinskih potrepština i vakcina pred novi talas zaraza korona virusa, piše Ekathimerini.Od aprila već su sagrađena dva skladišta u Nemačkoj i Rumuniji, a rukovodioci grčke civilne zaštite i zamenik ministra Nikos Hardalias ciljaju na stvaranje još jednog u Atici.Grčki predlog predat je Briselu u junu i, prema poslednjim informacijama, prihvatila su ga nadležna tela Komisije.Predviđeno je da u magacinu bude oko milion maski za lice, zaštitnih odela, rukavica i drugih sanitarnih potrepština. Zalihe će se skladištiti u objektu od 2.000 kvadratnih metara, uz pristup vazdušnoj bazi Elefsina i međunarodnom aerodromu u Atini.Grčka civilna zaštita je već postigla dogovor s dobavljačima, tako da će im u roku od 40 dana od potpisivanja konačnog ugovora dostaviti 25 odsto od ukupne ugovorene količine.Preostalih 75 odsto mora biti isporučeno u roku od 90 dana od potpisivanja konačnog ugovora. Finansiranje projekta biće u potpunosti pokriveno sredstvima EU.Na predlog evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčića, Evropska komisija je u martu odlučila o stvaranju zaliha sanitetskog materijala kao i vakcina, kada postanu dostupne.

Svet

Italijanske vlasti nisu slušale preporuke stručnjaka o blažim merama

Vlada Italije odbacila je preporuke svojih naučnih savetnika za blažu zabranu kretanja u martu, na početku epidemije, otkrili su novoobjavljeni dokumenti, navodi Politico EU.Početkom marta, uoči pandemije koronavirusa u Italiji, vladi je preporučeno da se država podeli u dve celine, sa strožijim merama za pogođeniji severni deo zemlje.Međutim, samo 48 sati kasnije uvedena je potpuna zabrana kretanja na celoj teritoriji zemlje, sa znatno strožijim merama u odnosu na druge zemlje Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je parlamentu krajem marta da su odluke o merama “oduvek bazirane na tačnim procenama naučnog komiteta.” Parlament mu je takođe produžio ovlašćenje za vanrednu vladavinu do kraja oktobra.Konte je zatim bio suočen sa kritikama od strane opozicionih partija zbog stroge vladavine i ograničavanja građanskih sloboda.Naučni komitet preporučio je prvobitno vladi zatvaranje škola, barova i noćnih klubova u zemlji, a u severnom području, posebno regionu Lombardije, preporučeno je zatvaranje teretana, bazena, i muzeja, kao i zabranjivanje sportskih događaja.Nije bilo preporuka gde je navedeno uvođenje potpune zabrane kretanja, a čak je navedeno da bi crkve i restorani mogli da nastave sa radom širom Italije dokle god se stanovništvo pridržava mera socijalnog distanciranja, otkrili su dokumenti.Sledeći dan je u celom regionu Lombardije uvedena zabrana kretanja, a nakon što je više stotina ljudi pobeglo vozom na jug zemlje, Konte je saopštio da će zabrana kretanja važiti za celu teritoriju ItalijeZapise naučnog komiteta objavio je Fondazione Luigi Einaudi, istraživački institut u Rimu, koji je preduzeo pravne mere kako bi dokumenta bila objavljena. Advokat instituta Roko Todero rekao je: "Dugo su bile na snazi velike restrikcije građanskih sloboda, i građani imaju pravo da znaju koji su naučni i epidemiološki razlozi stajali iza njih."Vesti o odluci vlade da se uvede potpuna zabrana kretanja bez naučne osnove imaju veliku šansu da dovedu do negodovanja u manje pogođenom jugu Italije.

Svet

Kineske bespilotne letelice u Srbiji brinu EU i SAD

Kina je isporučila Srbiji šest vojnih bespilotnih letelica nakon što je naša zemlja rešila da ih kupi u okviru kontroverznog sporazuma sklopljenog pre godinu dana, čime je NATO faktički ostavljen po strani, piše portal Zerohedge.Iako Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti u odnosu na NATO, u poslednje vreme saradnja sa tim savezom jača. Međutim nabavka kineskih bespilotnih letelica i najava predsednika Srbije da želi da nabavi sistem protivraketne odbrane S-400 od Rusije, primorao je zvanični Vašington da zapreti sankcijama.Srbija je nedavno postala prva zemlja u Evropi koja je za svoju vojsku nabavila kineske bespilotne letelice, što ljudima u Briselu diže obrve od čuđenja, prema prisanju Bloomberga:"Kineske akcije podstiču NATO da se okrene prema Aziji i odgovori na moguće promeni na moru koje bi ga ugrozile. Uticaj Kine na Balkanu ogleda se u nastojanju da uđe u oblasti gde je ranije bila dominantna Rusija. Inicijativa Jedan pojas, jedan put već je doprinela da Kina postane glavni igrač u politici Srednje Azije".Kineske bespilotne letelice imaju dug domet, pucaju na mete sa udaljenosti od devet kilometara i da snimaju teren i objekte koji se nalaze duboko u neprijateljskoj teritoriji, piše Bloomberg.Prodaja bespilotnih letelica Srbiji, kako je ranije objavio jedan američki vojni magazin, predstavlja najznačajniji pomak za Peking u Evropi gde se države tradicionalno oslanjaju na američke i evropske proizvođače oružja.Prošle godine srpski predsednik potpisao je nekoliko sporazuma sa Pekingom o proširenju inicijative Pojas i put.Prema tom sporazumu, od Kine se očekuje da izgradi nove elektrane, položi prenosne kablove i optičku vlakna, izgradi nove železničke pruge i luke u zemlji."Lako je primetiti razloge zbog kojih je Kina uzdrmala čelnike NATO-a. Širenjem inicijative Pojas i put po Evropi, Kina je iskoristila stratešku imovinu: luke, elektroprivredu i firme za robotiku, počev od Sredozemnog do Baltičkog mora", piše između ostalog portal Bloomberg.

Svet

Bivši potpredsednik Evropskog parlamenta pod istragom zbog putnih troškova

Poljsko tužilaštvo radi na slučaju bivšeg potpredsednika Evropskog parlamenta Rišarda Čarneckog zbog navodnih nepravilnosti u putnim troškovima i dnevnicama, preneo je Politico EU.Slučaj je bio upućen poljskom tužilaštvu od strane Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF).Istraga pokriva isplaćene naknade za troškove između 2009. i 2014. godine, a OLAF Pres služba potvrdila je da je njihova istraga završena i da je “konačni izveštaj koji sadrži sudske preporuke po pitanju slučaja poslat poljskom tužilaštvu u maju 2019. godine.““Istraga je ispitala moguće nepravilnosti po pitanju nadoknade za putne troškove i isplate dnevnice,“ a takođe je navedena preporuka Evropskom parlamentu da se neopravdano potrošeni iznos nadoknadi.Čarnecki, član Evropskog parlamenta 16 godina kao i član poljske vladajuće stranke “Pravo i pravda,“ navodno je podneo dokumenta u kojima se navodi da je proveo samo 15 minuta u Briselu između putovanja.Potpredsednik Evropskog parlamenta od 2014. do 2018. godine, Čarnecki je smenjen nakon što je kolegu iz opozicione partije nazvao saradnikom nacista.

Svet

Majke u Americi u akciji: Prave kućnu školu

Roditelji u Americi počeli su da organizuju samostalnu nastavu za svoju decu, u nekim slučajevima nalazeći privatne učitelje, kako bi manje grupe dece mogle u kućama ili većim prostorima da nastave sa obrazovanjem dok američke škole ne nastave sa redovnim radom, piše MIT Technology Review. Grupe roditelja na društvenim mrežama, najčešće majke,usijale su se od aktivnosti. Dok američka vlada i dalje razmatra rizike redovne nastave, roditelji formiraju grupe dece sličnih godina za samostalne časove. Za razliku od tradicionalnog školovanja kod kuće kad roditelj sam školuje svoje dete, roditelji smatraju da je važno uvođenje društvenog elementa, bez velikog rizika od infekcije koji se javlja kad su desetine dece u jednoj učionici.Formiranje manjih grupa takođe omogućava deljenje troškova za angažovanje privatnih, a u nekim slučajevima penzionisanih, učitelja. Tutor kod kuće nije jeftin, spominje se cena od 10.000 dolara po detetu. U grupama bez privatnih učitelja pojedini roditelji odgovorni su za sprovođenje časova dok ostali mogu da se posvete poslu na radnom mestu ili na daljinu.Neki roditelji u ovakvim grupama dobrovoljno menjaju školsku nastavu zbog briga o bezbednosti, dok ih drugi koriste kao dodatne časove tokom jesenje nastave koja će verovatno biti neredovna kako bi se omogućilo socijalno distanciranje unutar školskih prostora.Ideje za biznisOdređeni preduzetnici takođe su iskoristili ovaj pokret, osnivajući sajtove gde zainteresovani roditelji mogu pronaći odgovarajuću grupu za svoje dete u zavisnosti od razreda, lokacije, učestalosti, posebnih uslova kao i obaveznog nošenja maske.Majk Teng, osnivač kompanije Swing Education, prilagodio je svoj biznis za uparivanje potencijalnih zamenskih nastavnika sa školama kojima su potrebni, i pokrenuo novi program kojim privatne grupe mogu naći nastavnike. Teng navodi da je za učitelje važna mogućnost stabilnog prihoda bez rizika infekcije koji se trenutno javlja u školama.Reakcija postojeće zajednice koja je dosad školovala decu kod kuće za sad je mešovita. Velikom broju roditelja koji su svoju decu obrazovali kod kuće pre početka pandemije smeta što se ove grupe formiraju bez obzira na postojeće zakone.U nekim državama, poput Merilenda, roditeljima koji decu školuju kod kuće ilegalno je angažovanje nekog drugog za obrazovanje deteta. Grupe za samostalnu nastavu pozivaju se na to da ovakva nastava ne spada pod tradicionalno školovanje kod kuće.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.