Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Rekordno loš prvi kvartal za kinesku berzu

Kineske javne kompanije, čijim akcijama se može trgovati na berzi, objavile su najgore rezultate u poslednjih deset godina u svojim  izveštajima za prvi kvartal, piše South China Morning Post.Prema izveštaju brokerske kompanije Sučau (Soochow Securities), profiti više od 3.000 kompanija čijim se deonicama trguje na berzama u Šangaju i Šendženu, izuzev kompanija u bankarskom i naftnom sektoru, pali su u proseku za 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Kada se i one uzmu u obzir, pad prihoda iznosi 24 odsto. Najveće gubitke zabeležili su proizvođači odeće i kompanije za transport.Među najvećima su pad profita proizvođača mlečnih proizvoda Jili (Yili Industrial Group) od 50 odsto i pad od 43 odsto koji je objavila kompanija za osiguranje Ping An (Ping An Unsurance).Vei Vei, analitičar u brokerskoj kompaniji Ping An (Ping An Securities), ocenjuje da srednjoročni rezultati kompanija neće biti mnogo bolji zbog pada prekomorske potražnje, uprkos oporavku koji se očekuje tokom godine."Kako pandemija postepeno bude slabila, očekujemo oporavak profita za celu 2020. godinu. Ipak, oporavak ekonomskih aktivnosti na nivo od pre pandemije i dalje predstavlja izazov", rekao je Vei Vei.Brokerska kompaniji Sitik (Citic Securities) procenjuje da su procene udara na ekonomiju usled pada izvoza možda preterane i da će se profiti oporaviti tokom narednih kvartala.Mere za suzbijanje epidemije, koja je u Kini izbila u januaru u gradu Vuhan, gotovo je zaustavila zemlju. Ekonomija Kine, druga najveća na svetu, u prvom kvartalu smanjila se za 6,8 odsto. To je za Kinu bio najveći pad u prvom kvartalu od 1992. godine. Tri glavna motora kineskog rasta, potrošnja, izvoz i  ulaganje u osnovna sredstva, pretrpela su štetu zbog oštrih mera izolacije od kraja januara do početka februara.Maloprodajna potrošnja pala je za 19 odsto u prvom kvartalu, izvoz je pao za više od 13, dok je ulaganje u osnovna sredstva palo za 16 odsto.

Svet

Italija planira da angažuje ilegalne migrante za rad u poljoprivredi

Italija planira da ilegalnim migrantima izda dozvole za rad na farmama, kako bi one nadoknadile nedostatak jeftine radne snage, koji ne može da dođe na privremeni rad zbog epidemije koronavirusa, javlja Rojters.Ovaj politički osetljiv potez odmah je napao Mateo Salvini, bivši ministar unutrašnjih poslova i lider desničarske opozicione partije Severna liga, koja ima oštru antimigrantsku platformu.Priliv sezonskih radnika koji pomažu na farmama obustavljen je blokadom putovanja u Italiju zbog koronavirusa.Poljoprivredne lobističke organizacije ranije su upozoravale na to da će Italija morati da baci ogromne količine voća i povrća koje nema ko da ubere, što pogoršava efekte mera izolacije, zbog kojih je prehrambeni sektor već izgubio sedam milijardi evra.Ministarka unutrašnjih poslova Lučijana Lamorgeze spremna je da ponudi privremene dozvole za rad u poljoprivredi za oko 200 000 ilegalnih migranata koji trenutno nemaju posao ili rade u sivoj zoni, javio je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz ministarstva. Drugi cilj je borba protiv širenja koronavirusa."Ako se neko razboli treba da ga testiramo, a to je teško ako ne znamo ni kako se zove", rekao je Rojtersov izvor.Prema godišnjem izveštaju Fondacije Ismu, analitičkog centra koji se bavi pitanjem migracije, prošle godine je oko 560.000 od 6,2 miliona migranata u Italiji živelo ilegalno.Rojtersov izvor je rekao da će regularizacija rada migranata verovatno biti uključena u širi dekret za stimulaciju ekonomije. Očekuje se da će vlada odobriti dekret kasnije ove nedelje."Oni rade na ogromnoj legalizaciji ilegalnih migranata... ludilo, pokušaćemo da ih sprečimo na bilo koji način", objavio je Salvini na Tviteru.

Svet

Džordž Soroš predložio rešenje za korona krizu

Poznati jevrejski milijarder i filantrop Džordž Soroš predložio je u tekstu za hrvatski Poslovni.hr da je izdavanje večnih obveznica jedini način da EU prikupi najmanje hiljadu milijardi evra za borbu protiv koronavirusa.On je naveo da evropskoj javnosti i njenom vođstvu večne obveznice nisu bliske, ali one imaju dugu istoriju. Britanija je prva izdala konsolidovane obveznice ili konzole 1752., a kasnije ih je koristila za finansiranje rata protiv Napoleona i Krimskog rata, Zakona o ukidanju ropstva, zajma za ublažavanje siromaštva u Irskoj i Prvog svetskog rata.Kongres Sjedinjenih Američkih Država odobrio je 1870. izdavanje takvih obveznica za konsolidiranje dugova nakupljenih tokom Građanskog rata, podsetio je on.Glavnica večne obveznice nikad se ne mora isplatiti, plaća se samo godišnja kamata, kazao je Soroš. Izdavanje bilion evra uz 0,5 posto kamate za održavanje će koštati 5 milijardi evra godišnje. Milijarder ukazuje da večne obveznice ne treba mešati sa korona obveznicama. Koronaobveznice razdvajaju; one povećavaju već postojeći jaz između Severa i Juga, a stvaraju i razliku između Istoka i Zapada, novih članica i onih starih. Suprotno od toga, večne obveznice povezuju. One EU i svim njenim članicama osiguravaju finansijska sredstva koja su neuporedivo veća od onih koja može ponuditi evropski budžet, napisao je on.Koronavirus i klimatske promene prete ne samo životima ljudi, nego i opstanku naše civilizacije, upozorio je milijarder. 

Svet

Investitori izneli uslove za olakšavanje dugova najsiromašnijim zemaljama

Privatni kreditori izneli su probleme koje treba rešiti kako bi mogli da pomognu servisiranje dugova najsiromašnijih zemalja sveta, usled krize zbog koronavirusa, javlja Bloomberg.U pismu zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Pariskog kluba, Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu (IIF) saopštio je da će pravna i finansijska ograničenja verovatno primorati investitore da odluku o obustavi naplate duga donose od slučaja do slučaja. IIF je pismo objavio nakon koordinisanih razgovora o pomoći servisiranju dugova za tržišta u razvoju sa više od 100 kompanija, koje upravljaju kapitalom od gotovo 45 hiljada milijardi dolara (41,6 hiljada milijardi evra). IIF i kompanije su razgovarali o proširenju finansijske pomoći zemljama kojima ove godine na naplatu dospeva dug od ukupno 730 milijardi dolara (oko 675 milijardi evra)."Mnogi će imati fiducijarne obaveze prema svojim klijentima, a ugovorne obaveze u vezi sa specifičnim subjektima za kreditiranje i investicije često su složene. Slično tome, postoji mnogo različitih zemalja kreditora koje učestvuju u inicijativi, i pozicija svake od njih je posebna. Bilo koji efikasan pristup dobrovoljnom učešću kreditora to mora uzeti u obzir", navodi se u IIF-ovom pismu.Institut smatra da će bez široko prihvaćenih alata za postizanje dogovora o odlaganju naplate dugova biti potreban vremenski zahtevan pristup "ugovor po ugovor".Inicijativa za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta za servisiranje dugova deo je širih napora. Grupa industrijski najrazvijenijih zemalja G20 postigla je dogovor o obustavljanju otplate dugova najsiromašnijim zemljama do kraja godine, dok MMF isplaćuje novčana sredstva i radi na podršci njihovim finansijama.Iako su se privatni kreditori obavezali na nastavak razgovora, oni su izneli određen broj prepreka za pristanak na podršku, uključujući održavanje pristupa tržištima zemalja radi budućeg finansiranja, izbegavanje sekundarnih efekata na kreditni rejting suverenoga duga i pokretanje neispunjenja obaveza.   Inicijativa će obuhvatiti državne zajmove i dužničke hartije od vrednosti izdate u stranim valutama. Lokalni dug, kao i transakcije sa centralnim bankama, biće izvan njenog opsega.“Razgovori sa privatnim i drugim međunarodnim kreditorima i poveriocima ukazuje na raširenu spremnost na podršku ciljevima ove inicijative, pod uslovom da se dalje razjasne ključna pitanja”, saopštio je IIF.

Svet

Roche razvio test za COVID-19 sa tačnošću od 99.8%

Roche, švajcarski farmaceutski gigant sa sedištem u Nemačkoj, navodno je razvio prvi uspešni test na koronavirus u svetu, koji pruža "99.8 odsto tačnosti", prenosi portal New European.Test koji će moći da identifikuje ljude koji su preležali koronavirus, ali koji se nisu testirali tokom zdravstvene krize, dobio je hitno odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što ga čini prvim testom koje je dobilo taj nivo odobrenja.Švajcarska firma Roche koju je razvila nemačka laboratorija u Penzbergu, u nemačkoj pokrajini Bavariji, tvrdi da je test tačan u 99.8 odsto slučajeva.Nemački ministar zdravlja Jens Spahn rekao je novinarima: "Ovo nije samo regionalni događaj - to je važan međunarodni korak u borbi protiv koronavirusa", dodajući "rešenja za krizu biće naučna, a ovo je glavna prekretnica".Nemačka je već naručila dva miliona testova za maj, a pet miliona mesečno posle toga.U međuvremenu, Roche je obećao da će uložiti 400 miliona evra za povećanje proizvodnje, za koje se nada da će do kraja 2020. dostići do 100 miliona testova.

Svet

Jelena Božilović, hemičar u Frankfurtu: Moj pogled na pandemiju

Jelena Božilović je hemičar. Trenutno radi na Goethe univerzitetu u Frankfurtu. Prenosimo njeno viđenje pandemije objavljeno na portalu za ekonomsko osnaživanje žena AFA. Razvijeno čovečanstvo, generalno posmatrano, živi već nekoliko decenija u prividnom medicinskom blagostanju. Smrtnost dece gotovo da ne postoji u razvijenim zemljama. Po izveštaju UNICEF-a iz 2016. godine, 97% smrtnosti dece otpada na podsaharsku Afriku. Objašnjenje leži u lošoj prehrani, nehigijeni ali i nedostajućim bolnicama i medicinskom osoblju. To je područje u kome se i dalje umire od zaraznih bolesti poput malarije, boginja i drugih virusnih oboljenja.Zašto je važno podsetiti se na ove činjenice? Uslovljeno blagostanjem u kome živi, stanovništvo Evrope smatra se da je problem infektivnih bolesti prevazidjena stvar. Na žalost- to nije istina. Danas u Evropi i ostalom razvijenom svetu egzistiraju bolesti kao što su: tuberkuloza, hepatitis B i C, AIDS, i mnoge druge. Savremeni nacin života u gradovima povećava opasnost od lakog prenošenja infektivnih bolesti. Ljudi su u velikom broju nekontrolisano izloženi infekcijama, na mestima koje svakodnevno koriste - javni transport, bolnice, starački domovi, škole, vrtići i ostala mesta masovnog okupljanja.Virusi kao takvi permanentno mutiraju i time se prilagođavaju spoljnim uslovima, stičući sposobnost za razmnožavanje i preživljavanje. To je prirodan proces, koji se neprekidno odvija. Svako od nas zna da virus influence tj. gripa često mutira tako da vakcina nije uvek pouzdana zaštita. Kod virusa poput gripa to nije veliki problem, jer mi već posedujemo izvestan stečeni imunitet, komplikacije se javljaju u vrlo malom procentu (0,1-0,3 %) a i infektivnost virusa nije tako značajna.Virolozi i propratna stručna javnost koja učestvuje u naučnom i praktičnom radu, već dugi niz godina upozoravaju na opasnost koja se moze dogoditi. U Izveštaju o riziku od virusa Robert Koch Instituta iz Berlina, iz 2013.godine, doslovno opisuje mogući scenario koji sada doživljavamo i to upravo uzimajući primer corona virusa. To je virus za koji je poznato da lako mutira, a dobro je poznat i stručnoj i opštoj javnosti. Sa tim smo se već suočavali (SARS-2003.g sa. 8000 inficiranih, od toga približno 900 sa smrtnim ishodom i MERS - 2015.g sa oko 2500 zarazenih u svetu i smrtnošću od oko 35%). Infekcija virusom Covid-19 daje različitusliku. Ako uporedimo ove brojeve sa današnjim podacima kojima raspolažemo, jasno je da je aktuelni virus neuporedivo infektivniji, a trenutno registrovana smrtnost iznosi 3-11%. Ovaj podatak je zastrašujuć ako ga jednostavno pomnožimo sa ukupnim brojem stanovnika u svetu. Broj potencijalno obolelih sa smrtnim ishodom raste i još više dobija na važnosti ako se uzme u obzir da je 1/5 zemljine površine prenaseljena, a ostatak čine ruralna područja. Stručnjacima iz oblasti virusologije i epidemiolozima je jasno da je bilo pitanje trenutka kada će se pojaviti novi virus, koji poseduje kombinaciju visoke infektivnosti i izaziva nepredviđene zdravstvene komplikacije.Sama sam bila u situaciji da se uverim u neprepoznavanje potrebe za razvitkom nauke u ovom pravcu. Naime, 2013. godine sam radila na razvijanju brzih testova za identifikaciju virusa. Pojednostavljena metoda koju sam razvijala, mogla je dovesti do potpune automatizacije procesa detekcije, što bi omogućilo veliki broj dnevnog testiranja, bez prevelikog angažovanja ljudskih resursa. Ne mogu decidno da tvrdim da bi ideja bila ostvariva do kraja, s obziromna to da su svi projekti u razvoju – visokorizični i neizvesni. Iz iskustva sam se uverila, da su sredstva koja su mi u tom trenutku bila dodeljena, bila nedovoljna i od starta je bilo očigledno da će biti teško realizovati tako naprednu ideju, bez obzira na podršku virologa, industrije i univerziteta.Redukovani kontakt medju ljudima, koji se uvodi širom razvijenog sveta, značajno će doprineti tome da se širenje infekcije smanji. Mi se moramo navikavati na nove uslove života, jer nije nemoguće da će nas u skorije vreme opet pogoditi neprepoznata opasnost.U Frankfurtu , gde živim i radim, stanovništvo nije u panici. Ljudi poštuju instrukcije i pokušavaju da tako daju svoj doprinos. Nemačka je za sada pravo medicinsko svetsko čudo, sa smrtnošću od 0,6%. Nadajmo se da će statistički podaci ostati jednaki i u budućem vremenu. Mora se naglasiti da je infekcija znatno kasnije počela u odnosu na ostatak Evrope, te da se ovi podaci mogu i promeniti.Zahvaljujući jakoj socijalnoj državi, ne očekuje se da će ljudi ostati bez sredstava za život. Vlada je relativno brzo reagovala i donela zakone za zaštitu privrede, a time i stanovništva. Jedan primer je VW, koji je privremeno prebacio 80.000 radnika na socijalni državni program, zbog kompletnog zaustavljanja proizvodnje. Problemi koji se naziru, slični su problemima svuda u svetu. Zalihe zaštitnih sredstava kao i proizvoda za jednokratnu upotrebu, ne mogu biti adekvatno popunjene, te je za sada to jedna od tačaka u kojoj prepoznajemo manje probleme. Odredjeni akteri u privredi prestrukturiraju proizvodnju, kako bi mogli ponuditi tržištu ono sto trenutno nedostaje. Kao u svakoj nevolji, istorija je pokazala da u toku prevazilaženja novih i nametnutih okolnosti, nastaju rešenja i stvaraju se unapređeni uslovi života . Ovaj talas virusa mozda nam može doneti osvešćenje u smislu veće digitalizacije, smanjenja radnog vremena, svesti o zdravom nacinu života, vožnju biciklom umesto javnog prevoza, povezivanje porodice... "Jelena je studirala hemiju na Univerzitetu u Nišu. Doktorirala je na Institutu za organsku hemiju i hemijsku biologiju na Goethe univerzitetu u Frankfurtu 2008. godine, nakon čega je radila postdoktorski rad na istom institutu. Glavni fokus njenog rada bio je na razvoju sintetskih oligonukleotida za terapijsku upotrebu. Jelena Božilović je takođe igrala vodeću ulogu u osnivanju startup kompanije koja razvija metode za analizu virusnih genotipova. Dodeljena joj je nagrada za inovacije na  Scence4life takmičenju 2013. Biznis koncept i inovacije su nagrađeni  2014. godine nagradom Goethe Innovation, a 2016. godine pridružila se grupi profesora Knapp-a kao medicinski hemičar. Jelena će biti jedna od učesnica Nedelje Inovacija koju AFA već tradicionalno organizuje, treći put.

Svet

Grčka planira otvaranje kafića za 1. jun

Restorani i kafići širom Grčke mogli bi se otvoriti 1. juna ukoliko stopa koronavirusnih infekcija i dalje ostane niska, izjavio je u utorak premijer Kiriakos Mitsotakis, tokom videokonferencije u ka...

Svet

Nemački sud: Otkup obveznica ECB delimično neustavan

Savezni ustavni sud Nemačke zapretio je da će blokirati nov otkup nemačkih državnih obveznica putem programa za podsticaj Evropske centralne banke (ECB), što bi moglo oslabiti odgovor Evropske unije na krizu izazvanu koronavirusom, piše Financial Times.Sud je naložio nemačkoj vladi i parlamentu da se osiguraju da je ECB izvršila "procenu proporcionalnost" o otkupu državnog duga, kako "efekti njihove ekonomske i fiskalne politike" ne bi nadjačali ciljeve politike ECB, i zapretio je da će blokirati novi otkup obveznica ako ECB ne donese procenu u roku od tri meseca.Poslednjih nedelja, ECB je drastično proširila program kvantitativnog olakšanja putem kupovine obveznica, kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije koronavirusa.ECB je od početka programa 2014. godine kupila više od 2,2 hiljade milijardi evra duga u javnom sektoru da bi zaustavila pad u inflaciju.Program otkupa obveznica je već duže vreme kontroverzan u Nemačkoj, gde kritičari smatraju da je ECB izašla iz okvira mandata, da je ilegalno finansirala vlade i izložila poreske obveznike potencijalnim gubicima.Odlučujući u dugotrajnom slučaju o legalnosti kupovine obveznica, sud u Кarlsruheu rekao je da nemačka vlada i parlament imaju "obavezu da preduzmu aktivne korake protiv" kvantitativnog olakšanja u njegovom sadašnjem obliku.Tužitelji, koji čine grupu od oko 1.750 ljudi predvođenih nemačkim ekonomistima i profesorima prava, slučaj su prvi put izneli 2015. godine. Tvrdili su da je ECB zastranila u monetarno finansiranje vlada, što je prema prema sporazumu zemalja EU ilegalno.Slučaj je otišao pred Evropski sud pravde (ESP), koji je 2018. presudio u korist ECB, ali je potom vraćen Ustavnom sudu, koji je odbio deo presude ESP, nazvavši je "neodrživom sa metodološke tačke gledišta".Ostaviviši po strani presudu ESP, Ustavni sud je pokrenuo ozbiljna pitana u vezi sa primenom zakona EU unutar tog bloka zemalja."Ono što je kod Nemačke drugačije je da je ona uvek jasno stavljala do znanja da je Ustavni sud spreman da se umeša i nešto preduzme. Ovo je prvi slučaj u kojem je nemački sud rekao da odluka ESP nema jurisdikciju", rekao je profesor evropskog prava na Univerzitetu Siti u Londonu Panos Kotrakos.Nemački Ustavni sud je u odluci izneo dugi niz razloga zbog kojih je ECB možda izašla iz okvira svog mandata, ali bez dodatnih informacija o načinu na koji je ECB dovela u ravnotežu ekonomski i politički uticaj svojih postupaka sa ciljevima monetarne politike nije mogao da odluči da li je ECB prekršila evropski zakon.Šef Instituta za ekonomska istraživanja u Minhenu Klemes Fuest rekao je da odbačaj ranije presude ESP "izgleda kao objava rata".Odluka nemačkog Ustavnog suda je potencijalno otvorila mogućnost pravnog osporavanja novog programa ECB za hitan otkup zbog pandemije, vrednog 750 milijardi evra. "To je veliki rizik. U Nemačkoj će odmah doći sudski procesi protiv programa", objavio je na Tviteru bivši potpredsednik ECB Vitor Konstancio. On je ocenio da je nemački Ustavni sud napravio "besmislenu razliku između monetarne i fiskalne politike".Evropska komisija insistira na tome da zakon EU ima primat u odnosu na nacionalne zakone država članica, piše portal Breaking the News. Komisija je time indirektno prokomentarisala presudu Ustavnog suda, prema kojoj otkup duga u javnom sektoru nije u skladu sa regulativom EU.Nemačka je bila protiv izdavanja takozvanih koronaobveznica, odnosno zajedničkih evropskih obveznica, jer takva mera "ne bi bila prikladan odgovor na krizu izazvanu koronavirusom". 

Svet

Turska pooštrava pravila bezbednosti u hotelima

Turska je donela akcioni plan za normalizaciju rada sektora za turizam, koji predviđa niz pooštrenih mera predostrožnosti za hotele, piše Daily Sabah.Za hotele i njihoba vozila biće uveden sistem sertifikacije. Njime su obuhvaćeni obuka hotelskog osoblja, reorganizacija švedskog stola, restorana, prostorija za sastanke i bazena. U vozilima će jedno sedište biti prazno i u svakom će biti sredstvo za dezinfekciju.Hoteli će moći da popune maksimalno 60 odsto kapaciteta, a vlasnici će biti dužni da gostima obezbede zaštitne maske ukoliko ih nemaju. Gostima će na ulazu biti merena temperatura.Na recepciji i u lobiju hotela biće obeležene linije za održavanje razdaljine.Uprava će postaviti znakove upozorenja o koronavirusu na raznim mestima u svakom hotelu i deliće brošure i letke sa informacijama na više jezika.Sredstva za dezinfekciju biće dostupna u lobiju, liftovima, hodnicima i na svakom spratu. Površine poput kvaka, ekrana na dodir, pultovi i toaleti biće redovno dezinfikovani.Mesta za sedenje u lobiju, delu za odmor ili čekanje biće preuređena tako da se spreči duži boravak ljudi i stvaranje gužve. U skladu sa time, broj sedišta i stolica biće smanjen na minimum i biće postavljene oznake za držanje distance.Kuvala za vodu, televizori i klima uređaji u svakoj sobi biće dezinfikovani kada gosti napuste hotel, a sobe će biti prazne 12 sati zbog provetravanja. Hotelsko osoblje zaduženo za čišćenje koristiće zaštitnu opremu i odeću tokom rada, a proći će i posebnu obuku za postupanje u slučaju zaraze.Švedski sto neće biti potpuno ukinut. Hrana će biti postavljena iza staklenih pregrada i serviraće je osoblje. Šećer, so, začini i čačkalice biće u pakovanju koje se baca. Aparati za čaj, kafu i druge napitke biće uklonjeni, i posluživaće ih osoblje.U hotelskim restoranima stolovi će biti udaljeni najmanje 1,5 metar, a slično pravilo važiće i za ležaljke za sunčanje na plažama i bazenima. Određen je i poseban nivo hlora u bazenima na otvorenom i u zatvorenom prostoru, i biće između jedan i tri promila.Fitnes i spa centri će ove sezone biti zatvoreni. Značajna promena biće i hotelske zone za karantin, u koje će biti premešteni gosti sa simptomima zaraze koronavirusom.Proces sertifikacije će u koordinaciji sprovoditi ministarstva za turizam, zdravlje, transport i poljoprivredu, Turski instittut za standarde, kao i nevladine organizacije i predstavnici turističkog sektora.U Turskoj su zbog pandemije stali i zdravstveni turizam i turizam povezan sa transplantacijom kose. Član zdravstvene komisije Odbora za spoljne ekonomske odnose Servet Terziler rekao je da u Turskoj tokom marta transplantaciju kose dnevno obavi do 2.000 klijenata. Terziler je istakao da je zdravstveni turizam jedan od najvažnijih sektora koji donosi priliv strane valute i dodao da očekuje da se tokom leta dnevni broj klijenata vrati na uobičajene dve hiljade.  

Svet

Zaštitne maske će biti obavezne na svim letovima

Međunarodna asocijacija avio-prevoznika (IATA) saopštla je danas da će podržati inicijativu da svi putnici i osoblje na letovima nose zaštitne medicinske maske nakon ponovnog pokretanja avio-saobraćaja, ali se ne slaže sa uvođenjem mera obeveznog socialnog distanciranja u letelicama, koja bi zabranila sedenje na srednjim sedištima."Dokazi ukazuju da je rizik od prenošenja bolesti na avionu nizak. Maski koje budu nosili putnici i posada smanjiće ionako mali rizik, čime će se izbeći dramatično povećanje troškova putovanja koje bi izazvale mere distanciranja u avionima", navodi se u saopštenju.U slučaju da se mere ipak uvedu, cena karata bi mogla da skoći 

Svet

Majkrosoft odlaže lansiranje uređaja sa dva ekrana

Tehnološki gigant Majkrosoft (Microsoft) će odložiti razvoj sopstvenih uređaja sa dvostrukim ekranom dok ne razvije sledeću verziju operativnog sistema Vindous (Windows), prenosi portal Telecompaper.Panos Panai, direktor te kompanije za proizvode, izjavio je da će Majkrosoft prvo predstaviti narednu iteraciju svog najpoznatijeg proizvoda Vindous 10X za uređaje sa jednim ekranom, a da će kasnije razmotriti da li će da plasira uređaje sa dva ekranom na tržište.Majkrosoft je prošlog oktobra najavio da će odpočeti razvoj uređaja sa dva ekrana pod sopstvenim Surface brendom tableta i telefona.Prethodno je CNBC citirajući neimenovane izvore iz kompanije javio da će kompanija odložiti predstavljanje svog Neo tableta sa dva ekrana usled poremećaja na tržištu koje je izazvao koronavirus."Svet je potpuno drugačije mesto nego što je bio prošlog oktobra, kada smo sa vama podelili svoju viziju nove kategoerije uređaja dvostrukim ekranom. Dok nastavljamo da postavljamo potrebe kupaca u prvi plan, moramo da se fokusiramo na zadovoljenje njihovih trenutnih potreba", rekao je Panai.Vindous 10X je inače verzija operativnog sistema koja omogućava aplikacijama da rade na više od jednog ekrana, a Majkrosoft ga razvija i za računare, tablete i telefone drugih proizvođača, prenosi Edgenet.

Svet

Nemački turizam do juna gubi oko 11 milijardi evra

Turistički sektor u Nemačkoj procenjuje da će do sredine juna izgubiti do 10,8 milijardi evra prihoda, kada ističe zabrana putovanja doneta radi suzbijanja zaraze koronavirusom, prenosi Seebiz.Predsednik Nemačke putničke asocijacije Norbert Fibih saopštio je da je poslovanje turističkih agencija i operatera "gotovo potpuno zaustavljeno". On je rekao da pored izgubljenih prihoda opterećenje za nemački turistički sektor predstavljaju i troškovi naknade za otkazana putovanja.Fibih je saopštio da se dve trećine turističkih agencija nalazi pred bankrotom i zatražio hitan program bespovratne pomoći od države."Političari više ne mogu da skrštenih ruku gledaju kako turističke agencije i operateri ostaju bez prihoda", rekao je Fibih.Poverenik nemačke vlade za turizam Tomas Barajs prošle nedelje je nagovestio mogućnost osnivanja fonda za pomoć turizmu, ukoliko Nemačka ne uspe da od Evropske komisije izdejstvuje ublažavanje propisa o isplati naknade za otkazana putovanja. Umesto toga, Nemačka se zalaže za to da se kompanijama omogući izdavanje vaučera.

Svet

Austrijski BDP će se smanjiti 8% ove godine

Austrijska centralna banka očekuje da će ekonomski dobitak ove godine biti duplo manji nego što je bilo očekivano prošlog meseca, zbog produženja karantina usled koronavirusa, piše Roters.Guverner Austrijske nacionalne banke Robert Holzman sada očekuje pad od 8% BDP-a u odnosu na prethodni „umereni“ pandemijski scenario od 3.2%. Sada se procenjuje da će svaka nedelja karantina smanjiti godišnji BDP za 2 milijarde dolara.Uprkos tome što je Austrija bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je reagovala na pandemiju, uvodeći karantin nedelju dana pre ostalih i prva koja je popustila mere još 14 aprila, Holzman je i dalje ubeđen da će morati da računaju sa većim gubitkom.Trenutno se očekuje da će karantin trajati 13 nedelja, a faza izlaženja još dodatnih 10 nedelja, što će na kraju dovesti do pomenutih 8% pada godišnjeg BDP-a. „Ako jedan ili drugi proces bude trajao kraće, ekonomski pad će biti umereniji“ rekao je Holzman. Uprkos datim brojkama, centralna banka nije precizirala kada će doći do kraja ovog procesa.Austrijska koaliciona vlada je objavila da će hitna novčana pomoć privredi iznositi 38 milijardi evra kako bi pomogla kompanijama i ekonomiji da opstanu i prođu kroz ovaj period sa minimalnim posledicama, dok će ta pomoć ujedno ograničiti povećanje nezaposlenosti.

Svet

Francuska železnica traži pomoć od države, možda otpuštanja

Francuska železnička kompanija SNCF će tražiti državnu pomoć i verovatno smanjiti broj zaposlenih usled karantina koji je nastupio zbog COVID-19.Izolacija je krenula 17. marta kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa, što je do sad železničku kompaniju koštalo 2 milijarde eura, izjavio je director SNCF Žan-Pjer Farandou.S obzirom da je kompanija zabeležila “preveliko zaduženje” tokom pandemije, verovatno je da će država pružiti neki vid ekonomske pomoći, kako bi se i maksimalno smanjio broj nezaposlenih.Kako izjavljuje Farandou, Francuska će početi sa ukidanjem izolacije 11. Maja, pa će SNCF nastaviti sa radom sa 100.000 zaposlenih koji će omogučiti da oko 50-60% vozova krene sa radom. Do sada je radilo samo 7% vozova koji su služili za hitne slučajeve. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.