Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Najveći šok u svetskoj energetici u poslednjih 70 godina

Pandemija koronavirusa izazvala je najveći šok u globalnom energetskom sistemu u više od 70 godina. Pad potražnje energenata ove godine biće veći od udara tokom finansijske krize 2008, uz rekordan godišnji pad emisija ugljenika od skoro osam odsto, saopštila je međuvladina Međunarodna agencija za energetiku (IEA)."Ovo je istorijski šok za ceo svet. Pad potražnje skoro svih glavnih goriva tokom aktuelne krize je zapanjujući, posebno kada su u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom ovog do sada neviđenog pada, samo obnovljivi izvori energije se drže. Još je rano za predviđanje dugoročnih posledica, ali će energetska industrija posle krize biti značajno drugačija nego pre", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.U izveštaju IEA od 30. aprila predviđa se da će potražnja za energentima ove godine pasti za šest odsto, što je sedam puta više od pada nakon globalne finansijske krize 2008. u apsolutnom smislu, ovaj pad je bez presedana – jednak je gubitku celokupne potražnje za energentima u Indiji, koja je na svetu treća po potrošnji.Najveći pad očekuje se u naprednim ekonomijama, u SAD od devet odsto, a u EU od 11 odsto. Uticaj krize na energetsku potražnju u velikoj meri zavisi od trajanja i rigoroznosti mera za suzbijanje koronavirusa.IEA je uočila da svaki mesec mera izolacije širom sveta na nivou onih iz aprila smanjuje globalnu energetrsku potražnju za oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.Promene u korišćenju struje tokom trajanja mera izolacije izazvale su značajan pad u ukupnoj potražnji. Potpuno "zatvaranje" oborilo je potražnju struje za 20 ili više odsto, dok je delimično "zatvaranje" imalo manji uticaj.IEA očekuje pad potražnje električne energije od 5 odsto ove godine, što je najveći pad od Velike depresije tridesetih godina 20. veka.Mera izolacije su istovremeno pokrenule veliki pomak ka niskougljeničnim izvorima električne energije, uključujući vetar, solarnu, hidro i nuklearnu energiju.Nakon što su pretekli ugalj po prvi put 2019. godine, očekuje se da niskougljenični izvori energije ove godine dostignu 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, što je šest odsto više od udela uglja.Proizvodnja energije pomoću vetra i sunca nastaviće se i ove godine, podstaknuta projektima dovršenim prošle i početkom ove godine.Proizvodnja energije pomoću uglja i prirodnog gasa potisnuta je niskom ukupnom energetskom potražnjom i povećanom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.Zbog toga se ove godine očekuje pad zajedničkog udela prirodnog gasa i uglja u energetskoj proizvodnji na svetskom nivou za tri odsto, na nivo nezabeležen od 2001. godine. Posebno će biti pogođena globalna potražnja uglja.IAE očekuje da će ona ove godine pasti za osam odsto, što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Proizvodnja energije uz pomoć uglja ove godine će pasti za više od deset odsto.Posle decenije neprekidnog rasta, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom pasti pet odsto ove godine, što je najveći zabeleženi pad od razvoja potrošnje prirodnog gasa tokom druge polovine 20. veka.IEA očekuje da će ove godine rast doživeti samo obnovljivi izvori energije, čiji će udeo u globalnoj proizvodnji struje porasti zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Uprkos njihovoj otpornosti na krizu izazvanu koroanvirusom, ove godine će njihov rast biti manji nego proteklih.Kao rezultat ovih trendova, pretežno pada upotrebe uglja i nafte, emisije ugljen-dioksida ove godine će prema očekivanjima IEA pasti za skoro osam odsto, na najniže nivoe od 2010. godine.Istovremeno, to će biti najveće smanjenje emisija ikada zabeleženo, skoro šest puta veće od prethodnog rekorda 2009. godine, kada su emisije zbog globalne finansijske krize pale za 400 miliona tona.

Svet

Hrvatska objavila listu kompanija koje su dobile korona subvencije

Skoro 48 hiljada poslodavaca u Hrvatskoj, koji upošljavaju oko 485 hiljada radnika, primilo je finansijsku pomoć u vrednosti od 1,5 milijardi kuna (malo više od 198 miliona evra), izjavio je hrvatski prenijer Andrej Plenković.Portal Poslovni.hr prenosi da će Hrvatska naknadno isplatiti i pomoć za april, a da će u tom slučaju poslodavci dobijati četiri hiljade kuna pomoći (skoro 530 evra), stotinak evra više po zaposlenom nego za mesec mart.Najveći broj potpora isplaćeno je za radnike zaposlenih u mikro preduzećima, preko 77 hiljada njih, koja i upošljavaju 40 odsto radne snage obuhvaćene merama.Na drugom mestu po količini dobijene finansijske pomoći nalaze se mala preduzeća, koja upošljavaju od 11 do 50 ljudi.Najveći poslodavci, sa više od 250 radnika, uzeli su pomoć vrednu oko 32,3 milona evra za približno 77 hiljada zaposlenih. 

Svet

”Poklanjanje“ akcija Telekoma Srbija izazov u borbi protiv pranja novca

"Poklanjanje" vrednosnih papira, a naročito akcija Telekoma Srbija, tako što se za njih dobije novac na ruke, Uprava za sprečavanje pranja novca označila je kao izazov u borbi protiv pranja novca u prošloj godini.U najnovijem izveštaju Uprave za prošlu godinu, navodi se da je praksa u vidu poklona besplatnih akcija gde postoji i sumnja u novčano saldiranje (isplata – nadoknada na ruke za poklonjene akcije) uočena  kao tendencija trgovanja preko javnih oglasa i javnog nuđenje cene i gotovinskog plaćanja. Promene vlasništva i saldiranje kasnije se posredstvom brokersko – dilerskih društava vrše u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV). "Naročito je to prisutno sa akcijom „Telekom Srbija AD“ koje su pripale besplatno punoletnim građanima Srbije, inače nelistiranoj na beogradskoj berzi, navodi se u izveštaju. Kako se dodaje, zbog odsustva berzanskog trgovanja i kotizacije, stvoreno je sivo tržište ovom akcijom a neka opciona vrednost pripadajućih akcija građanima kreće se u rasponu od 150 – 180 miliona evra gledajući raspone cena koje se oglašavaju. Kada je reč o dilemi da li ima prisustva sumnjivog porekla novca u preuzimanju akcija poklonom Uprava nema takvih saznanja. Međutim, postoji bojazan integracije takvog novca (ako ga ima) s obzirom da se radi o potencijalno vrednoj imovini, koja zasigurno ako dođe do berzanske trgovine ili do preuzimanja značajnijih paketa akcija (promene vlasništva ako se država odluči kao većinski akcionar) može značajno povećati vrednost akcija stečenih poklonima, što je realno i bio osnovni motiv sticanja od strane „ investitora fizičkih lica“.Podsećamo, oko 4,8 miliona građana Srbije dobili su 2012. godine besplatne akcije Telekoma Srbije, uz zaposlene i bivše zaposlene radnika Telekoma. Telekom je y većinskom vlasništvu države, sa udelom od 58,11 odsto. Građani Srbije, prema poslednjem finansijskom izveštaju za 2018, vlasnici su 14,95 odsto akcija, zaposleni i bivši zaposleni imaju 6,94 odsto, dok na sopstvene akcije Telekoma otpada 20 odsto. Šta sve Telekom Srbija ima, šta kupuje, i za kolimo novca?

Svet

Banke evrozone kreditiraju preduzeća više nego pre krize

Banke u evrozoni zabeležile su veću potražnju kredita za preduzeća i očekuju buduće olakšanje kreditnih standarda, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).Prema istraživanju bankarskih zajmova ECB, potražnja za kreditima za preduzeća porasla je u prvom kvartalu i očekuje se porast i u drugom kvartalu, uglavnom zbog potrebe za likvidnošću.Suprotan trend uočen je kada su u pitanju stambeni krediti, i očekuje se da potražnja za njima drastično padne u drugom kvartalu.Neto potražnja za kreditima za preduzeća u prvom kvartalu značajno je porasla u Nemačkoj i Francuskoj, u Španiji je pala, a u Italiji je ostala nepromenjena.Rezultati ankete ECB pokazuju da banke u drugom kvartalu očekuju znatno olakšanje kreditnih standarda za firme, verovatno zbog mera podrške koje su donele vlade.Banke očekuju da se pooštravanje kreditnih standarda za zajmove za domaćinstva nastavi u drugom kvartalu.Opšti uslovi banaka za nove kredite preduzećima bili su pooštreni tokom prvog kvartala, a uslovi za kredite domaćinstvima bili su blaži u istom periodu.Istraživanje koje kvartalno sprovodi ECB uspsotavljeno je radi boljeg razumevanja ponašanja banaka u evrozoni. Istraživanje je sprovedeno između 19. marta i 3. aprila. U ovoj turi obuhvaćene su 144 banke, sa odzivom od 99 odsto.

Svet

Kineska „Silicijumska dolina“ beleži najgore rezultate u poslednjih 40 godina

Ekonomija kineskog grada Šendžena, tehnološkog centra poznatog i kao "Silicijumska dolina Kine", zabeležio je pad ekonomije za 6,6 odsto u prvom kvartalu, što predstavlja najgori rezultat u poslednjih 40 godina, piše South China Morning Post.Podaci lokalnih vlasti pokazuju da je Šendžen prošao nešto bolje od nacionalne ekonomije, koja je u proseku pala za 6,8 odsto tokom prvog kvartala. Ekonomija u južnoj provinciji Guangdong, u kojoj se Šendžen nalazi, smanjila se za 6,7 odsto u istom periodu.Šendžen se suočava sa problematičnom godinom, jer su proizvodnja i usluge pale uporedo sa rastom cena nekretnina u gradu.Tehnološki sektor u Šendženu pokazao se kao posebno ranjiv, i u prvom kvartalu smanjio se za 8,8 odsto. Sektor za nove informacione tehnologije smanjio se za 8,7 odsto, biomedicina za 2,6, sektor za nove materijale za 8,2, a sektor za proizvodnju visokotehnološke opreme smanjio se za 13,3 odsto. Sektor za digitalnu ekonomiju povećao se za 4,9 odsto.Pao je i rast proizvodnje industrijskih kompanija sa prihodom većim od  20 miliona juana (oko 2,6 miliona evra), i to za 13,7 odsto. Sektori za inovativnu proizvodnju i visokotehnološku proizvodnju pali su za 9,5 i 10,2 odsto, poređenju sa prošlom godinom, kada su zabeležili rast od 5,5 i 5,9 odsto.Lari Hu, glavni ekonomista za Kinu australijske investicione banke Macquarie Capital, rekao je da je Šendženov loš ekonomski rezultat očekivan, jer je koronavirus naneo snažan udarac gradu, u kojem živi ogromna migrantska populacija."Tokom kineske lunarne Nove godine, grad je bio potpuno prazan, koronavirus je mnoge sprečio da se vrate na vreme", rekao je Hu.On kaže da je Šendžen na prvoj liniji dezintegracije međunarodnog lanca vrednosti i da je izložen većim rizicima u slučaju razdvanja Kine i SAD."Fabrike koje su već u Šendženu možda odluče da ostanu, ali će Šendženu biti sve teže da privuče nove investitore", rekao je Hu.Šendžen je zvanično postao grad u martu 1979. godine. Tokom reformi Deng Sjaopinga osamdesetih godina prošlog veka, Šendžen je postao prva specijalna ekonomska zona u Kini. Vremenom se razvio u ekonomskog giganta, u kojem sedište imaju kompanije poput kompanija Huavei, ZTE i Tencent.

Svet

Avio-prevoznici se bune protiv mera socijalnog distanciranja

Evropske avio kompanije smatraju da su mere za održavanje distance teško sprovodive u avionima, piše Euractiv.Evropski ministri za transport razgovaraće o planovima za nastavak avio usluga, a Evropska komisija izrađuje nacrt strategije, za koju se nada da će biti objavljena sredinom maja.Neki avio prevoznici već su počeli da sprovode mere, kao što su blokada srednjeg mesta na malom broju letova koji još uvek funkcionišu i obaveza da putnici nose maske. Na aerodromima su uvedene mere održavanja rastojanja kao u centrima gradova i supermarketima.Najveće avio kompanije Evrope, kao što su Air France-KLM, Lufthansa i IAG, na oprezu su kada su u pitanju uputstva EU.Asocijacija evropskih avioprevoznika A4E uputila je pismo evropskim ministrima, u kojem instistira da "mere društvene distance nisu ni neophodne ni izvodive u avionima"."Mere i regluativa moraju biti proporcionalni realnim nivoima rizika", navodi se u pismu.Asocijacija smatra da putnicima mora biti omogućen pristup zaštitnoj opremi poput maski.U pismu piše i da bilo koja mera uvedena za suzbijanje koronavirusa treba da bude privremena i da njene troškove treba da snosi država, dok predostrožnosti za biološku bezbednost, kao što je merenje temperature putnicima, treba da sprovodi samo kvalifikovano osoblje.  Trenutno su za većinu avio prevoznika glavni problem troškovi. Lufthansa je saopštila da gubi milion evra po satu zbog nedostatka posla, dok su druge, poput onih u Skandinaviji, masovno poslale radnike na odsustvo.Međunarodna asocijacija za aero transport procenjuje da avio prevoznici moraju popuniti 87 odsto kapaciteta da bi bile “na nuli". U većini slučajeva, blokiranje srednjeg sedišta će onemogućiti avio kompanije da se približe tom cilju.Izvršni direktor kompanije Ryanair Majkl O’ Liri nedavno je izjavio da Ryanair neće moći da nastavi poslovanje ako blokada srednjeg sedišta bude prinudna, jer bi to uništilo poslovni model kompanije.O’ Liri je rekao da "srednje sedište ne pruža nikakvu društvenu distancu, pa je ideja (da se ono blokira) idiotska i njome se ništa ne postiže”.Prema zdravstvenim stručnjacima, ljudi treba da održavaju razdaljinu od dva metra kako bi se smanjio rizik od infekcije koronavirusom.Imajući u vidu veličinu modernih avionskih kabina, putnicima bi moralo da bude dodeljeno oko sedam sedišta da bi imali dovoljno mesta.To nije sprečilo druge avio prevoznike da prihvate ideju o blokadi srednjeg sedište. Japan Airlines objavio je ove nedelje da će tokom leta na svim domaćim letovima važiti ova mera, a Ryanair-ov rival easyJet saopštio je da je ona moguća dok je potražnja mala.Drugi avio prevoznici poput američkog American Airlines-a uvešće obavezno nošenje maski za sve putnike i posadu od maja.  

Svet

Hrvatske firme dobile skoro 200 miliona evra pomoći za plate radnicima

Skoro 48 hiljada poslodavaca u Hrvatskoj, koji upošljavaju oko 485 hiljada radnika, primilo je finansijsku pomoć u vrednosti od 1,5 milijardi kuna (malo više od 198 miliona evra), izjavio je hrvatski prenijer Andrej Plenković.Portal Poslovni.hr prenosi da će Hrvatska naknadno isplatiti i pomoć za april, a da će u tom slučaju poslodavci dobijati četiri hiljade kuna pomoći (skoro 530 evra), stotinak evra više po zaposlenom nego za mesec mart.Najveći broj potpora isplaćeno je za radnike zaposlenih u mikro preduzećima, preko 77 hiljada njih, koja i upošljavaju 40 odsto radne snage obuhvaćene merama.Na drugom mestu po količini dobijene finansijske pomoći nalaze se mala preduzeća, koja upošljavaju od 11 do 50 ljudi.Najveći poslodavci, sa više od 250 radnika, uzeli su pomoć vrednu oko 32,3 milona evra za približno 77 hiljada zaposlenih. Spisak svih kompanija koje su dobile pomoć dostupan je OVDE.

Svet

Nemačka će kontrolisati ko kupuje njene medicinske kompanije

Nemačka planira kontrolu kupovine udela u kompanijama ključnim za zdravstvo, iz zemalja van Evropske unije, javlja Rojters.Ministarstvo ekonomije napravilo je nacrt izmena regulative za spoljnu trgovinu, prema kojoj će Vlada morati da bude obaveštena o svakoj potencijalnoj kupovini više od 10 odsto udela u zdravstvenim kompanijama, iz zemalja van EU.Ministarstvo je nacrt prosledilo drugim ministarstvima i poslovnim asocijacijama na reviziju."Moramo biti pravovremeno obavešteni o kritičnim akvizicijama u zdravstvenom sektoru iz trećih zemalja i moramo biti u mogućnosti da ih proverimo. Tako ćemo sprečiti da medicinsko znanje i proizvodni kapacite, koji je ključan za zdravlje populacije, ode u inostranstvo. Kriza zbog koronavirusa koju sada doživljavamo pokazuje da je to neophodno", izjavio je ministar ekonomije Peter Altmajer.Prošlog meseca su Nemačka i Italija pokrenule nacionalnu nabavku respiratora nakon upozorenja proizvođača da bolnicama nedostaje oprema neophodna za lečenja pacijenata inficiranih koronavirusom.

Svet

Vodafone pokreće svoju 5G u Holandiji

Britanska telekomunikaciona kompanija Vodafone pokrenula je mrežu 5G na pola teritorije Holandije, a pokrivenost cele zemlje očekuje se krajem jula, piše Telecompaper.Iako Holandija još nije počela sa licitacijom frekvencija u spektru 5G, Vodafone je saopštio da je za 5G moguće koristiti već postojeći spektar od 1.800 megaherca, što kompaniju čini prvom koja je uvela uslugu 5G u Holandiji.Koristeći tehnologiju za deljenje dinamičkog spektra, koju je razvio Vodafone-ov partner Ericsson, Vodafone može da podeli postojeći spektar od 1 800 megaherca između 4G i 5G.Izvršni direktor VodafoneZiggo Jeroen Hoenkamp izjavio je da sistem već donosi značajna unapređenja usluge, koja će korisnici primetiti.Latencija je poboljšana za 30 odsto, sa prosečnih 30 milisekundi (4G) na manje od 20 milisekundi, a brzina protoka podataka porasla je za prosečnih 10 odsto.Maksimalna brzina od 450 megabita po sekundi teorijski se može povećati na gigabit po sekundi, kaže Hoenkamp.On je rekao da je poboljšanje performansi deo razloga za trenutno pokretanje usluge 5G, jer je Vodafone na tržištu uočio "jasnu potrebu" za njom.Odluka je takođe strateška, i predstavlja nadgradnju na strategiju „Giganet“ kablovskog operatera Ziggo, koji je vlasnik 50 odsto VodafoneZiggo-a.U vezi sa mogućim aspektima zdravstvenim 5G, Hoenkamp je rekao da to mora da razmotri celo društvo, a ne samo operateri. Treba da učestvuju korisnici, političari i druge zainteresovane strane, kaže Hoenkamp.On je rekao da je usluga 4G prilično ispod dozvoljenih ograničenja i da, imajući u vidu da operater koristi istu opremu i spektar, 5G neće biti drugačiji."Uveren sam da vlada, naučnici i regulatorna tela dobro rade svoj posao i da postavljamo nešto što je dobro i bez rizika", kaže Hoenkamp.   

Svet

U Kini uvode vikend od dva i po dana

Veliki broj kineskih domaćinstava planira da nakon epidemije koronavirusa više štedi, pa ranije očekivan brzi oporavak potrošnje u Kini sada izgleda malo verovatan, piše list South China Morning Post. Prema istraživanju kineskog Jugozapadnog univerziteta za finansije i ekonomiju, više od pola domaćinstava u Kini neće trošiti više, dok će 40 odsto trošiti normalno, a samo devet odsto planira da poveća svoju potrošnju.  Istraživanje je sprovedeno od kraja februara do početka marta putem mobilne aplikacije za plaćanje Alipay kineske kompanije za onlajn trgovinu Alibaba.Rezultati istraživanja slažu se sa finansijskim podacima Narodne banke Kine objavljenim ranije ovog meseca. Štenja domaćinstava u prvom kvartalu porasla je za 6,47 hiljada milijardi juana (843 milijardi evra), što je 6,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.Nade da će Kinezi brzo nastaviti sa uobičajenim kupovnim navikama kada epidemija bude pod kontrolom oslanjale su se na ekonomske podatke iz perioda posle epidemije SARS-a 2003. godine.Te godine je stopa rasta potrošnje pala sa 7,7 odsto u aprilu na 4,3 odsto u maju, kada je talas  zaraze bio najveći. Rast potrošnje se u junu brzo oporavio na 8 odsto, kada je epidemija stavljena pod kontrolu.Ipak, tada je situacija bila znatno drugačija, jer nije bilo mera izolacije širom zemlje. Najveći broj mera prevencije bio je na snazi u Pekingu i jugoistočnoj provinciji Guangdong, pa su potres u ekonomiji bio manji.Epidemija koronavirusa pogodila je skoro svaki segment kineske ekonomije, a najjači udarac zadala je malim preduzećima i pojedincima, posebno domaćinstvima sa malim primanjima koja zarađuju manje od 50 000 juana (oko 6,5 hiljada evra) godišnje.Kako bi osnažile potrošnju i turizam, mnoge regije i gradovi širom Kine uveli su vikend od dva i po dana, javlja China Daily.Ipak, mnogi smatraju da će ovu meru biti teško sprovesti u preduzećima koja ne garantuju dva neradna dana nedeljno, a uticaj epidemije na ekonomiju mogao bi da pojedinim kompanijama oteža produženja vikenda i za pola dana.China Daily piše da je lakše sprovođenje mere moguće u državnim institucijama, ali da postoji bojazan da kraće radno vreme vladinih službi ne bi odgovaralo stanovništvu.

Svet

Priručnik za primenu blokčejn tehnologije namenjen malim i srednjim preduzećima

Svetski ekonomski  forum (WEF) objavio je priručnik za primenu blokčejn tehnologije u poslovanju, prevashodno namenjen malim i srednjim preduzećima, koja i ovu tehnologiju mogu da koriste kako bi prebrodili krizu izazvanu pandemijom koronavirusa."Redesigning Trust: Blockchain Deployment Toolkit" pruža alate, resurse i informacije organizacijama koje preduzimaju blokčejn projekte, a predstavlja najbolje prakse i savete za izbegavanje mogućih prepreka u primeni te tehnologije."Priručnik je kulminacija više od godinu dana globalne saradnje od strane vodećih firmi, a fokusiran je na lance snabdevanja i primenu blokčejn tehnologije u trgovine. Okupljajući konkurente u tim industrijama, ovaj priručnirazbija famu oko blokčejna,  pomaže novim korisnicima da se snađu u ovoj obećavajućoj tehnologiji", navodi se na veb-sajtu projekta.U priručniku su predstavljene najbolje praksi kompanija koje razvijaju blockčejn rešenja unutar svojih lanaca snabdevanja, uključujući Hitači (hitachi), saudijskog naftnog giganta Aramko, ali i brojnih malih i srednjih preduzeća."Ovaj alat može izjednačiti uslove za manje kompanije (u primeni  blokčejna). Mnogo je pouka koje se mogu naučiti iz trenutne pandemije, a ovaj priručnik je polazna tačka za poboljšanje dugoročne pripremljenosti za pandemiju ili ubrzavanje ekonomskog oporavka vođenog javno-privatnom saradnjom", rekla je Nadja Hevet, vođa projekta za blokčejn i digitalne valute pri Svetskom ekonomskom forumu u SAD.

Svet

Italija od 4. maja otvara fabrike i gradilišta

Italija od 4. maja počinje sa otvaranjem fabrika i gradilišta i postepeno će ublažavati mere, kako bi pokrenula ekonomiju bez drugog talasa zaraze koronavirusom, javlja Rojters.Premijer Đuzepe Konte izjavio je da je napravljen plan postepenog ukidanja restrikcija na aktivnosti, uvedenih početkom marta."Očekujemo vrlo kompleksan izazov. Živećemo sa virusom i moraćemo da preduzmemo svaku moguću predostrožnost", rekao je Konte.Od 4. maja ponovo će početi da rade proizvođači, građevinska preduzeća i deo veleprodaje.Maloprodaja će se pokrenuti dve nedelje kasnije, a restorani i barovi će u potpunosti moći da se otvore početkom juna, dok će usluga "za poneti" biti moguća ranije."Otvaranje je dozvoljeno pod uslovom da sve kompanije strogo poštuju bezbednosne protokole na radnom mestu", rekao je Konte i dodao da će ponovno otvaranje postaviti osnovu za dublje ekonomske reforme narednih meseci.Od 4. maja će biti omogućene i porodične posete parkovima, a biće dozvoljene i sahrane uz prisustvo manje od 15 osoba. Kretanje između regija za sada ostaje zabranjeno, a ljudi koji moraju da putuju moraće da imaju odgovarajući dokument sa razlozima putovanja.

Svet

Četvrtina beskućnika u Mančesteru napustila privremeni smeštaj u hotelima

Četvrtina beskućnika smeštenih u hotele u Mančesteru napustilo je prostor u koji su bili smešteni zbog zaštite od epidemije koronavirusa, piše Guardian.Od oko 200 beskućnika, 47 njih izbačeno je ili je svojevoljno napustilo hotele. Gradsko veće Mančestera saopštilo je da su neki bili umešani u incidente sa drogom, nasiljem ili "antisocijalnim ponašanjem".Za druge se pretpostavlja da su otišli iz hotela jer im je bilo teško da se prilagode na drugačiji život i da se pridržavaju pravila, kao što su održavanje fizičke udaljenosti i zabrana pušenja u sobama.Nije poznato gde se beskućnici trenutno nalaze, jer veće beleži samo lokacije na kojima se nalaze oni u privremenom boravku."I u najboljim slučajevima izuzetno je teško pomoći ljudima koji se bore sa problemima kao što su slabo mentalno zdravlje, zavisnost ili druge složene potrebe, da ne govorimo o ekstremnoj situaciji sa kojom se sada suočavamo", rekao je predsednik veća Ričard Lis. U implementaciji programa bilo je i drugih poteškoća. U martu je lanac hotela "Britanija" izbacio beskućnike koje je pristao da udomi.Akcija udomljavanja beskućnika zbog koronavirusa deo je projekta Združene uprave okruga Širi Mančester (GMCA), koja obuhvata 10 lokalnih vlasti. Za program je izdvojeno pet miliona funti (5,7 miliona evra). 

Svet

Američki senatori traže transparentnost dugova zemalja u razvoju prema Kini

Američki senatori iz Republikanske partije traže od zemalja u razvoju da kao uslov za bilo kog budućeg restruktuiranje duga ili međunarodnog paketa finansijske pomoći objave dugove i ostale obaveze prema Kini, javlja Rojters.Ovaj zahtev uputilo je 16 istaknutih senatora, a predsednik Odbora za bankarstvo Majk Krapo, predsednik Odbora za finansije Čak Gresli i drugi senatori poručili su da SAD treba da podrže restruktuiranje duga siromašnih zemalja pogođenim pandemijom koronavirusa samo u slučaju da objave dugove i druge pravne obaveze prema Kini u okviru inicijative Pojas i put."Bez ovoga, poreski obveznici SAD i drugih zapadnih zemalja bi u suštini spasavali kineske finansijske institucije i omogućili kinesku dužničku diplomatiju", navodi se u pismu koji su senatori poslali ministru finansija Stivenu Mnučinu i državnom sekretaru Majku Pompeu.Prema ranijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, kriza zbog pandemije izazvaće kontrakciju globalne ekonomije od tri odsto. Kriza je posebno pogodila zemlje i tržišta u razvoju i otvorila pitanje velikog talasa restruktuiranja duga nakon nje.Stručnjaci smatraju da će osim restruktuiranja verovatno biti potreban i oprost dugova, imajući u vidu kobne ekonomske uslove koje je prouzrokovala pandemija.Konferencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija pozvala je na oprost hiljadu milijardi dolara duga zemalja u razvoju.UN procenjuju da će one do kraja 2021. godine morati da otplate ili refinansiraju dug od 2,7 hiljada milijardi dolara (oko 2,5 hiljada milijardi evra), ne računajući dodatna zaduživanja u milijardama dolara potrebnih za borbu protiv pandemije i ublažavanje udara na ekonomiju.Veliki deo duga zemalja u razvoju je prema Kini, koja je pojačala javno i privatno kreditiranje u Africi i drugim regijama u razvoju tokom proteklih decenija, često zahtevajući nepovoljnije uslove i veće kamate od kreditora sa Zapada. 

Svet

Fejsbuk uvodi video konferencije

Društvena mreža Fejsbuk (Facebook) objavila je da će uvesti mogućnost grupnog video poziva sa više desetina učesnika, piše Telecompaper. Nova mogućnost pod nazivom "Messenger Rooms" omo...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.