Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Francuska neće pomagati firmama registrovanim u poreskim rajevima

Francuska će iz paketa finansijske pomoći za ublažavanje posledica pandemije isključiti firme registrovane u ofšor poreskim rajevima, piše Business Insider.Ministar za ekonomiju i finansije Bruno Le Mer izjavio je da kompanije koje su ili registrovane u poreskim rajevima ili imaju podružnice u njima neće moći da dobiju sredstva iz paketa pomoći, u vrednosti od 110 milijardi evra."Podrazumeva se da kompanija koja ima poresko sedište ili podružnicu u poreskom raju, ovo želim da naglasim, neće moći da dobije državnu pomoć. Postoje pravila koja se moraju poštovati. Ako ste dobili pomoć iy državne blagajne, ne možete isplatiti dividende i ne možete otkupiti deonice. A ako vam je glavno sedište u poreskom raju, očigledno je da ne možete dobiti državnu pomoć", rekao je Le Mer.Slične inicijative pokrenute su širom Evrope. U Holandiji to nisu predložile vlasti.Kako piše portal Dutchnews, opozicione partije Zelena levica (GroenLinks) i Radnička partija (PvdA, socijaldemokrate) zatražile su da se za dodelu državne pomoći uvedu strogi uslovi, koji uključuju i zabranu za kompanije sa sedištem u poreskim rajevima.Lider Zelene levice Jese Klaver izjavio je da vlada treba da se postara da novac poreskih obveznika "ne završi u džepovima deoničara“. To podrazumeva i isključenje kompanija koje isplate bonuse ili dividende iz bilo kojeg budućeg paketa pomoći.Klaver smatra da Holandija uopšte ne treba da pruži pomoć kompanijama baziranim u poreskim rajevima, i da treba da sledi primer Danske, koja je ranije donela takvu odluku."Verujem da ukoliko pomognemo velikim firmama, one takođe treba da plate, a to znači da plate porez u Holandiji i kada su vremena dobra", rekao je Klaver. 

Svet

Evropski hotelijeri počeli pripreme za letnju sezonu

Hoteli širom Evrope počeli su da prave planove za letnju sezonu, razmatraju kako će ubuduće raditi i koje mere predostrožnosti će morati da sprovode.Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić ocenio je za Betu da će ove godine gubici u domaćem turističkom sektoru iznositi do milijardu evra zbog pandemije koronavirusa.Komentarišući mogućnost da Grčka otvori turističke objekte, Seničić je za N1 rekao da treba biti optimista i očekivati da će se deo turističke sezone ove godine, ipak, realizovati."U Grčkoj je stabilna situacija sa koronavirusom već dvadesetak dana. Od 15. juna je očekivano da se otvore ostrva, da se polako otvaraju objekti za smeštaj i da sezona može da krene od 1. jula", rekao je on.Sa druge strane, ćelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj ocenili su za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula, i da su neophodni panevropski zdravstveni protokoli, koji će turistima uliti sigurnost.Španski hotelijeri kažu da ne mogu čekati kraj godine. Hotelski lanci Melia i Room Mate planiraju da hotele u Španiji otvore u julu, piše španski portal Euro weekly news."Sektor ne može da priušti luksuz da ostane zatvoren do decembra. Turizam je motor španske ekonomije i najveći generator zaposlenosti", rekao je Kike Sarasola, osnivač i predsednik hotelskog lanca Room Mate.Gabrijel Eskarer, osnivač i izvršni direktor lanca hotela Melia kaže da hoteli ne mogu čekati vakcinu skrštenih ruku."Moramo da obavimo masovno testiranje i radimo na protokolima za bezbednost i higijenu, što će promeniti funkcionisanje objekata. To već radimo u Kini gde smo otvorili tri hotela, sada kada su restrikcije blaže".Odbor za turizam i provincijalna Asocijacija hotela Alikantea, na jugu Španije, za hotele će uvesti sertifikat za bezbednost od koronavirusa, uz zabranu grljenja, rukovanja i ljubljenja za klijente, piše britanski list The Sun.Osoblje će morati da nosi zaštitnu opremu a liftovi će se koristiti glasom. Hoteli na Majorki će prvo početi da primaju lokalne posetioce, zatim iz cele Španije, i tek na kraju posetioce iz sveta.Kako javlja Bloomberg, turizam u regiji Algarve na jugu Portugalije će se možda oporaviti tek iduće godine."Ove godine hoteli u Algarveu će morati da se oslone na lokalne posetioce, kojih nema dovoljno da bi mnogi objekti mogli a ostanu otvoreni. Mnogi hoteli se neće otvoriti ove godine", kaže Elideriko Vijegas, šef Asocijacije hotela i turističkih preduzeća Algarvea.Ako sve bude kako treba, on očekuje povratak stranih turista u aprilu sledeće godine.Na isti korak odlučila se i Turska, piše Hurijet. "Počeli smo proces sertifikacije kako bismo sistemski utvrdili u kojim zonama nema koronavirusa. Razvijaćemo ga korak po korak. Prvo ćemo napraviti međunarodno priznat sistem sertifikacije“, rekao je ministar za kulturu i turizam Mehmet Nuri Ersoj. Glavni akteri turske turističke industrije nadaju se da će početi sezonu u junu, prenosi Al-Monitor.Hoteli u regionu će poput mnogih drugih u Evropi raditi uz posebne mere. Kada počnu sa radom, hoteli u Hrvatskoj će recepcioneri meriti temperaturu gostima. Svi u hotelima nosiće maske i neće biti bliskih kontakata. Gostima će biti dezinfikovati koferi, a na večeru će ići tek kada budu obavešteni da imaju slobodan sto. Uz to moraće da drže odstojanje sa drugim gostima i osobljem hotela.Radio Slobodna Evropa javlja da se u Crnoj Gori omogućavanje rada ugostiteljima i uslužnim delatnostima, uz poštovanje epidemioloških pravila i procedura, planira za drugu polovinu maja. "Otvorićemo i naše marine za sva plovila i zahtevam da se od danas pripremamo za korišćenje tog resursa", rekao je crnogorski premijer Duško Marković tokom sastanka sa hotelijerima i predstavnicima turističke privrede.Hoteli u Švajcarskoj nisu bili zatvoreni, a sada su otvorili barove, spa centre i saune i objekte, s tim što će trenutno moći da ih koriste samo gosti, piše švajcarski The Local.

Svet

Kina otpočela testiranje sopstvene digitalne valute

Kina je prošle nedelje otpočela sa testiranjem sopstvene digitalne valute u pojedinim regionima, sa ciljem da ukloni sav papirni i metalni novac iz cirkulacije, javlja Saut čajna morning post (South China Morning Post). Pilot programi pokrenuti su u Šenženu, Sužouu i Čengduu, kao i u posebnoj ekonomskoj zoni provincije Hebei, rekao je neimenovani visoki zvaničnik Instituta za istraživanje digitalnih valuta Narodne banke Kine za tehnološki portal ZDNet. O novoj digitalnoj valuti se malo zna, nije poznato kada bi trebala da stupi u upotrebu, a veći broj medija je u međuvremenu javio da je određenom delu kineskih zvaničnika deo poslednje plate isplaćen putem aplikacije koja je neophodna za transakcije novom valutom.Narodna banka Kine je potvrdila da testove sprovodi u "zatvorenim sistemima", odnosno da novom valutom za sada nepoznatog imena nije moguće obavljati "obične" kupovine.Mekdonalds, Starbaks i Subvej su među prvim stranim kompanijama koje će testirati novu kinesku suverenu digitalnu valutu, objavila je kineska centralna banka, u manjim transakcijama sa lokalnim partnerima, prenosi SCMP.Metju Grajem, generalni direktor Sino Global Capital, investicione firme iz Pekinga, rekao je za ZDNet da "nijedna druga država nije ostvarila toliko napretka kao Kina u oblasti digitalnih valuta", kao i da su kineske vlasti uložile značajne napore u istraživanje i razvoj ovog rešenja.Navodno, prvu širu primenu nova digitalna valuta bi trebala da doživi tokom Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine.Po svemu sudeći, "digitalni reminbi" neće biti kriptovaluta u pravom smislu te reči, obzirom da će se na početku distribuirati putem banaka i drugih finansijskih institucija, odnosno da će sistem biti centralizovan.Za razliku od u Kini rasprostranjenih AliPay i WeChat Pay fintek rešenja, koji se oslanjaju na internet, tehnologija koju koristi Narodna banka Kine će omogućiti razmenu digitalne valute bez interneta, slično kao prilikom korišćenje fizičkog gotovine, navodi agencija Sinhua.Ako stvari budu tekle po planu, Kina će biti prva država koja lansira digitalnu valutu. Internet gigant Fejsbuk je već prošle godine najavio da radni na sopstvenoj digitalnoj valuti, Libri, ali se suočio sa brojnim poteškoćama usled protivljenja državnih regulatornih tela.

Svet

Italijanska auto-industrija ubrzo nastavlja proizvodnju

Italijanske kompanije za proizvodnju automobila će biti među prvim firmama koja će nastaviti sa radom 4. maja, kada u Italiji počinje popuštanje vanrednih mera protiv širenja koronavirusa, javlja Bloomberg.Zamenik ministra zdravlja Italije Pjerpaolo Sileri saopštio je da će zajedno sa njima početi da rade i kompanije u građevinskom sektoru."Od 4. maja, sektori za proizvodnju, atomobile, modu i dizajn, kao i mnogi drugi sektori, uključujući i građevinski, ponovo će raditi, ali samo ako garantuju poštovanje mera zaštite i društvene distance", rekao je Sileri.On kaže da će proces pokretanja rada biti postepen i da će početi sa onima u kojima je rizik od širenja koronavirusa najmanji.Prodavnice i tržni centri moći će da počnu sa radom sredinom maja, ali restorani, barovi, bioskopi i pozorišta će duže ostati zatvoreni, kaže Sileri, jer je u njima teže garantovati mere udaljenosti. Škole će ostati zatvorene još nekoliko meseci.Vlada Italije trenutno razmatra povećanje najmanje obavezne udaljenosti između osoba na javnim mestima sa jednog na dva metra, rekao je Sileri.

Svet

Ball korporaciji odobreni naučno zasnovani ciljevi za smanjenje gasova staklene bašte

Kompanija za proizvodnju ambalaže Ball korporacija saopštila je danas da je međunarodna inicijativa "Science Based Targets" odobrila njihove ciljeve, koji podratumevaju da do 2030. godine smanje apsolutnu emisiju ugljenika u svojim operacijama za 55 odsto, odnosno za 16 odsto u okviru čitavog lanca vrednosti.Početne vrednosti navedenih ciljeva su usvojeni 2017. godine, kažu u Ball korporadciji.U saopštenju se navodi da se time potvrđuju napori te kompanije da u okvirima svoje industrije podrži ekonomije sa niskim učešćem ugljen-dioksida i ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o globalnom zagrevanju.Ball korporacija je prva kompanija u industriji proizvodnje limenki sa odobrenim naučno zasnovanim ciljevima, navodi se u saopštenju."Privatni sektor ima vitalnu ulogu u ubrzavanju ekonomije sa niskim učešćem ugljenika i kao vodeći svetski dobavljač aluminijumske ambalaže za osvežavajuća pića, posvećeni smo svom obavljanju posla za naše korisnike širom planete. Ovi odobreni, naučno zasnovani ciljevi prikazuju našu posvećenost pomoći našim korisnicima u cilju postizanja održivosti i isporučivanju ambalaže sa niskim sadržajem ugljenika, koja omogućava održivu ekonomiju", rekla je Ketlin Pitri, izvršna direktorka komercijalnog poslovanja i održivosti te kompanije. U organizaciji neprofitne organizacije CDP, a podržan od strane Ujedinjenih nacija, Instituta za svetske resurse i Svetskog fonda za očuvanje prirode, inicijativa "Science Based Targets" sarađuje sa više od 800 globalnih kompanija koje su odredile ciljeve za smanjivanje emisije gasova straklene bašte.Odobreni, naučno zasnovani ciljevi sledeći su korak u klimatskoj strategiji Ball korporacije, navode u toj firmi."Tokom prošle godine, Ball korporacija je potpisala sporazume o obnovljivim izvorima energije za rešavanje 100% energije koju koristi u Severnoj Americi i postala je prvi svetski proizvođač limenki koji je dobio najvažniji sertifikat za svoja 23 postrojenja i dokazala svoju poziciju na Dow Jones indeksu, sedmu godinu za redom", dodaje se u saopštenju.Ball korporacija će ove godine objaviti dodatne sporazume o obnovljivim izvorima u okviru Evropske unije i pokrenuti uporednu procenu životnog ciklusa proizvoda u SAD i Brazilu sa ciljem da pomogne industriji pića i njenom okretanju ka potpuno održivoj ekonomiji.Više informacija o naporima Ball korporacije u pogledu održivog poslovanja dostupni su OVDE.

Svet

Australija će primorati Gugl i Fejsbuk da medijima plaćaju korišćenje sadržaja

Ministar finansija Džoš Fajnberg najavio je da će ta država zakonom primorati globalne digitalne platforme Gug i Fejsbuk da plaćaju tamošnjim medijima korišćenje njihovih sadržaja, prenosi agencija Rojters.Obavezne mere su predložene nakon brojnih žalbi medija da Gugl i Fejsbuk zarađuju od oglašivača putem njihovih sadržaja, te će mera verovatno podrazumevati deljenje ne samo profita od reklamiranja, već i korisničkih podataka, najvažnijih za formiranje cena u advertajzing industriji, ali i transparentnost u distribuciji sadržaja putem algoritma i kaznene odredbe.Internet kompanije indirektno zarađuju od samog prikazivanja medijskih sadržaja na svojim platformama ili agregatorima vesti, a medijske kuće širom sveta apeluju na izvršne vlasti da ubrzaju donošenje zakona koje bi zaštitile njihova prava, naročito u trenutku kada se zbog globalne pandemije očekuje pad prihoda od oglasa.Fajnberg je nakandno objavio članak u listu Austrejlijan frajdej, u kom je rekao da je država prvobitno planirala da napravi pravilnik po kom bi digitalne kompanije medijima uplaćivale novac od oglašivača na dobrovoljnoj bazi, ali da su pripreme tog dokunmenta obustavljene zato što nije ostvaren "dovoljni napredak" u pregovorima. Za izradu pravilnika je zadužena Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC), koja je u svom poslednjem izveštaju izračunala da je tržište oglažavanja u toj državi vredno skoro devet milijardi australijskih dolara (preko 5,3 milijardi evra), a da Gugl i Fejsbuk zauzimaju trećinu digitalnog dela tog "kolača".Kompanija Fejsbuk je saopštila da je "razočarana" pokušajima kabineta u Kanberi da redsistribuira stotine miliona dolara lokalnim medijima, prenosi britanski Gardijan.Debata oko uloge internet giganta u medijskoj sferi nije nova, obzirom da novinske kuće za svoje višedecenijske probleme sa manjkom prihoda  optužuju, između ostalog, i društvene mreže, koje medijskim sadržajima zadržavaju pažnju publike, ali i profite i podatke koje su za marketinške agencije "suvo zlato" u kreiranju kampanja.Primera radi, kada je Španija uvela obaveznu naknadu za medijske kuće ze korišćenje makar i delova njihovog sadržaja, Gugl je ukinuo svoj agregator vesti Gugl Njuz u toj državi.Ovog meseca, institucije Francuske su izvršile pritisak na Gugl da otpočne pregovore sa medijskim kućama o podeli profita od oglašavanja, odnosno korišćenja njihovog sadržaja, u "dobroj veri", prenosi portal TechCrunch.Digitalni gigant je takođe prethodno obustavio svoj servis agregiranja vesti nakon što je Pariz u parlamentu usvojio pan-Evropsku reformu koja uređuje autorska prava i proširuje zaštitu istih i na isečke iz medija.

Svet

Korona ugasila 2.200 radnih mesta u Gorenju

Slovenačka javna televizija je javila da proizvođač kućnih aparata Gorenje ukida 2.200 radnih mesta zbog posledica pandemije koronavirusa, prenosi N1. Hiljadu radnih mesta biće ukinuto u fabrici i kancelarijama u Sloveniji, ostatak će biti u filijalama u inostranstvu, rekao je sindikalni predstavnik Žan Zeba za televiziju posle vanrednog sastanka koji je uprava kompanije sazvala.Mere su usledile posle velikog pada tražnje povezane sa pandemijom,navodi slovenačka televizija dodajući da će ostali detalji biti izneti naknadno.Gorenje je jedan od najvećih slovenačkih izvoznika i ima fabrike u Srbiji i Češkoj. Kompaniju je kupila kineska grupa Hisense 2018. godine, sa namerom da proširi proizvodnju i prodaju kućnih aparata širom Evrope.Gorenje zatvara sve fabrike u Evropi na dve nedelje

Svet

Trgovina divljim životinjama u Aziji cveta uprkos pandemiji

U delovima Kine i jugoistočne Azije, trgovina živim i divljim životinjama se nastavlja uprkos sve glasnijim međunarodnim pozivima na stroža ograničenja rada pijaca sa svežim mesom, ribom i drugim proizvodima, piše britanski Independent.Veruje se da je pandemija koronavirusa počela na pijaci u kineskoj provinciji Vuhan na kojoj su prodavane divlje životinje, usled bliskog kontakta ljudi i životinja.Pijace u Pekingu i Šangaju su čiste i uređene, ali na pijacama u mnogim gradovima na jugu i zapadu Kine se upozorenja epidemiologa o opasnostima prenosa bolesti sa životinja na ljude slabo poštuju.Frank Delano Manus iz indonežanske organizacije za zaštitu životinja Prijatelji životinja Manado (AFMI) kaže da je učestvovao na dva sastanka sa zvaničnicima regionalnih vlasti i da je još 2018. uočena opasnost od prelaska patogena sa slepih miševa na pijaci u Tomohonu, na severu Indonezije."Ministarstvo za poljoprivredu je 2018. testiralo uzorke sa šišmiša na pijaci u Tomohonu. Testirali su 13 šišmiša i ispostavilo se da su četiri bila pozitivna na jedan koronavirus, koji je drugačiji od novog. Bio sam iznenađen i šokiran kada sam to saznao", rekao je Manus za Independent.Šišmiši su popularna prehrambena namirnica u indonežanskoj provinciji Severni Sulavesi, gde se koriste za pripremu karija sa kokosovim mlekom."Ako pitate mesare ili mušterije da li ih brine koronavirus, oni samo kažu ’koronavirus je došao iz Kine, ne iz Tomohona’. Uopšte nisu zabrinuti", kaže Manus. Ričard Ostfeld, stručnjak za ekologiju bolesti na Institutu za proučavanje ekosistema Keri rekao je za Independent da postoji rizik od prelaska životinjskog virusa na čoveka putem izlučevina, uključujući pljuvačku, urin i fekalije."Zdravstveni rizik nastaje pri čuvanju raznih vrsta divljih životinja, koje se u prirodi ne susreću, u vrlo bliskom kontaktu i u nehigijenskim uslovima. Životinje su pod stresom i šire patogene, koje se lako mogu preneti na druge životinje i ljude", rekao je Ostfeld.Kina je zbog pandemije koronavirusa krajem februara zabranila uzgoj i prehranu divljim životinjama. 

Svet

Hrvatska pošta počinje postavku automata za preuzimanje paketa

Hrvatska pošta zajedno sa poštom Estonije pokreće projekt vredan 108 miliona kuna (14 miliona evra) za postavljanje automata za preuzimanje paketa, javlja portal ICTBusiness.Estonija je najnapredniji primer upotrebe paketomata, a u njoj se čak 90 odsto isporuka paketa obavljaju putem takozvanih paketomata.Oni će biti postavljeni na frekventne urbane lokacije širom tokom naredne dve godine. Prve instalacije paketomata očekuju se u poslednjem kvartalu ove godine.Pomoću paketomata građani Hrvatske moći će da podignu ili pošalju paket svaki dan od 0 do 24 časa bez čekanja u redu. To će Hrvatskoj pošti napraviti prostor za razvoj novih usluga, optimizaciju rada i stabilniji rast poslovanja."Hrvatska pošta radi u skladu sa smernicama Vlade koje se odnose na budžetske i nebudžetske korisnike. Pad prihoda prati smanjenje troškova, dok se s investicijama ne staje. Važno je da nastavimo ulagati u privredu. Menjamo paradigmu Pošte. Za 6 meseci mi više nećemo isporučivati na adresu, već korisniku- gde god se on nalazio“, kaže predsednik uprave Hrvatske pošte Ivan Čulo.Za korisnike će biti pokrenut i poseban internet portal, putem kojeg će građani Hrvatske će moći da upravljaju svojim pošiljkama i nad njima imaju trenutnu kontrolu.U Baltičkim zemljama na svakih 8.000 stanovnika postoji jedan instaliran paketomat, i ukupno ih ima 750.

Svet

Lekari i političari – ko su dobri, a ko loši momci

Pandemija koronavirusa dovela je naučnike u nezgodnu situaciju. Malo poznati epidemiolozi i virolozi sada staju pred televizijske kamere i govore ljudima da budu kod kuće i da zatvore preduzeća, dok političari govore kako samo slede nauku. Tako su se naučnici i medicinski radnici i našli na meti kritika javnosti, piše PoliticoEU.To nije zaobišlo ni Entonija Faučija, direktora američkog Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti. Demonstranti širom SAD, koji su se pobunili protiv mera restrikcija za sprečavanje širenja koranavirusa, na protestima tokom prošlog vikenda vikali su "otpustite Faučija"."Mislim da je poruka da je to nešto što jasno nanosi štetu sa tačke gledišta ekonomije, sa tačke gledišta koja nema nikakve veze sa virusom. Ali ako virus ne stavimo pod kontrolu, pravog ekonomskog oporavka neće biti", rekao je Fauči povodom poziva na njegovo otpuštanje.U Italiji je najčešća meta napada bio Valter Rikjardi, bivši predsednik italijanskog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji sada ima savetodavnu ulogu oko epidemije u Italiji.On je rekao da ne treba popuštati sa vanrednim merama u severnoj oblasti Lombardiji i da one u Italiji treba duže da ostanu na snazi, kako bi se sprečio drugi talas zaraze.Taj njegov stav privukao je pažnju bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija i njegovih pristalica, sa kojima je Rikjardi poveo raspravu na Tviteru.Tom prilikom Rikjardi je kritikovao i američkog predsednika Donalda Trampa, pa je Salvini reagovao."On se raspravlja sa svojim kolegama lekarima i guvernerima, javno vređa američkog predsednika, kaže da od maski nema koristi. Ništa u vezi sa virusom ne shvata kako treba, a sada još i vređa Trampa", napisao je Salvini na Tviteru, i pozvao vladu da smeni Rikjardija sa mesta savetnika.Rikjardi je za Politico kratko rekao: "Mislim da je moralna i profesionalna dužnost naučnika da uvek govore istinu".Napada na naučnike ima i u Nemačkoj. Tako je stručnjak za javno zdravlje Kristijan Drosten dobio je pretnje imejlom. Da bi sprečila takve napade na svoje stručnjake, vlasti Velike Britanije odlučile su ne objave imena stručnjaka iz Naučne savetodavne grupe za hitne slučajeve.Stručnjaci smatraju da uplitanje politike u pitanja nauke ne donose ništa dobro."U trenutku kada ljudi prestanu da veruju stručnjacima za javno zdravlje oko toga šta da rade, može nastati Divlji Zapad kada su u pitanju informacije kojih će se ljudi držati", smatra socijalni psiholog sa Univerziteta Kembridž Sander van der Linden."Jedna vrlo uobičajena tehnika protiv nezgodne nauke koju koriste ljudi koji joj se protive je da optuže naučnike da su politični. Naučnici poput mene, epidemiolozi i naučnici koji se bave klimatskim promenama, mi uvek imamo tu dilemu da li da kažemo nešto što će ljudi smatrati politikom", kaže kognitivni psiholog sa Univerziteta u Bristolu Stefan Levandovski.Levandovski se našao u sličnoj situaciji pre skoro deset godina, kada su mu ljudi koji ne priznaju klimatske promene pretili smrću. On smatra da današnji političari samo pogoršavaju situaciju."Lideri kao što su Donald Tramp ili Salvini u Italiji – njihovi instinkti i intuicija treba da budu jači od dokaza i nauke, činjenica i svih tih drugih dosadnih stvari", ocenjuje LevandovskiU Velikoj Britaniji ima i slučajeva da su naučni savetnici kritikovani jer se previše slažu sa odlukama vlasti. Psiholog sa Kembridža Van der Linden kaže da se naučnici teško snalaze na takvom terenu."Kada nauka postane politizovana... da bi bila upotrebljena za koje god ciljeve, tada postaje vrlo teško voditi razgovor zasnovan na dokazima", naveo je on.

Svet

Francuska obustavlja sve letove van zone Šengena

Francuska je odlučila da obustavi sve letove van Šengenske zone, piše portal Schengenvisainfo.Francuska ministarska za transport i životnu sredinu Elizabet Born saopštila je da su ukinuti sve međunarodne letovi van uže Evrope.Avioni koji dolaze izvan zone Šengena neće moći da uđu na teritoriju Francuske, a svi letovi prema destinacijama van Šengena su obustavljeni.Ona je poručila građanima Francuske koji su planirali putovanja da to neće biti moguće ovog leta. Born je rekla da sada nije vreme za planiranje letnjih odmora, već za "ukidanje izolacije i postepeni povratak u normalu". Ona je dodala da je prioritet da se aktivnosti u zemlji nastave od 11. maja."Suočavamo se sa zdravstvenom situacijom koja se menja. Ali jasno možemo videti da je ne bi bilo razumno putovati u julu... kada ne znamo će biti epidemije", rekla je Born, ali nije iznela detalje o očekivanjima za letnji period.Ranije je francuska Vlada saopštila da će granične kontrole biti na snazi sedam meseci, za razliku od produžetka takve mere od 20 dana, koji je uvela većina zemalja u zoni Šengena.Prema Evropskoj komisiji, koju zemlje članice EU moraju obavestiti o ponovnom uvođenju granične kontrole, Francuska je proširila kontrolu i na unutrašnje granice, koja će trajati do 31. oktobra.Odluka o tome doneta je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron kritikovao lidere EU zbog jednostranog uvođenja privremene kontrole unutrašnjih granica krajem marta, upozoravajući da to može značiti kraj Šengenske zone. 

Svet

Rizik za korupciju i pranje novca veći tokom pandemije

Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) objavila je smernice za svojih 50 država članica, sa ciljem sprečavanja korupcije tokom vanredne zdravstvene situacije izazvane pandemijom koronavirusa.Smernice, koje je predstavio predsednik GRECO-a Marin Mrčela, naglašavaju da pandemija povećava rizike za korupciju, kojoj je posebno izložen zdravstveni sektor, i to posebno zbog velikog porasta hitnih potreba za medicinskom opremom i pojednostavljenja pravila za njenu nabavku, gužvi u zdravstvenim ustanovama i prevelikog opterećenja medicinskog osovlja.Mrčela je izjavio da ne treba potceniti rizike za korupciju u trenutku kada se zemlje suočavaju sa neporecivim hitnim situacijama, koncentracijom moći, sužavanjem prava i sloboda i slivanjem velike količine novca u ekonomiju radi ublažavanja krize."Odluke koje se odnose na mere centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti u borbi protiv pandemije moraju biti transparentne i predmet nadzora i poziva na odgovornost. Uzbunjivači u zdravstvenom sektoru moraju biti zaštićeni", rekao je Mrčela.GRECO ocenjuje da koruptivne radnje mogu zahvatiti javni ili privatni sektor kada se radi o sistemu nabavke, podmićivanju u uslugama u vezi sa medicinom, korupcijom u istraživačkim i razvojnim delatnostima, uključujući i sukobe interesa i ulogu lobiranja. Pored drugih, rizika predstavljaju i prevare u vezi sa reklamiranje medicinskih proizvoda.  On je podsetio da je transparentnost u javnom sektoru jedan od najvažnijih načina sprečavanja korupcije, bez obzira na njen oblik."Ovo se tiče širenja pandemije i rizika koje ona nosi kao takva, ali i hitnih mera koje su donete kao odgovor na nju. Ne treba da dozvolimo da koronavirus naruši naše vrednosti i standarde, uključujući i transparentnost i odgovornost", kaže Mrčela.Stručnjaci za regulaciju tržišta i poštovanje zakona kažu da pandemija predstavlja izazov i za banke, piše bankar.rs.One bi mogle da se suoče sa velikim reputacionim i regulatornim posledicama, ukoliko se ustanovi da tokom krize postupale neetično. Povećano je više rizika, uključujući i pranje novca."U ovom trenutku dolazi do povećanja rizika od prevare, pranja novca, podmićivanja i korupcije – šeme koje žele da iskoriste pandemiju – a istovremeno se može pojaviti smanjena sposobnost usklađenosti funkcija kako bi ostale sigurne", rekla je Nikolet Kost de Sevres, zadužena za istrage i regulatornu praksu u pariskoj advokatskoj firmi Majer Braun.Julian Hui, viši saradnik za regulaciju finansijskih usluga u londonskoj advokatskoj kompaniji Bejker i Mekenzi, kaže da ono što bi banke pre krize opisale kao uobičajeno poslovanje kompanija sada predstavlja i rizik od pranja novca, i to posebno u sektorima zahvaćenim propisima o zatvaranju."Bilo koja kompanija koja nastavi trgovinu kršeći hitne propise, novac koji od toga zarađuje sada je kriminalna imovina, a banke će to morati da identifikuju", kaže Hui.Sprovođenje mera za unutrašnju kontrolu može biti otežano zbog socijalnog distanciranja, manjeg broja zaposlenih, rada na daljinu ili drugih promena u radu zbog pandemije, a mogućnosti banaka da otkriju kriminalne radnje mogu biti umanjene.Među potencijalnim izazovima za banke su i krađa identiteta i lažne prijave za vladine krizne fondove. Sa njima se posebno suočavaju regionalne finansijske institucije. 

Svet

Nemačku ekonomiju čeka spor oporavak

Nemačka ekonomija nalazi se u ozbiljnoj recesiji i njen oporavak verovatno neće biti brz, jer bi mnoge restrikcije zbog koronavirusa mogle da traju i na duži period, navodi se u redovnom mesečnom izve&scaron...

Svet

Grčki hotelijeri: Početak sezone ne pre jula

Čelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj procenili su u razgovorima za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula.Signal za sektor biće ukidanje zabrana i ograničenja u vezi sa pandemijom izazvanom Covid-19, ali to samo po sebi neće biti dovoljno. Oni naglašavaju neophodnost usvajanja panevropskih zdravstvenih protokola koji će turistima uliti sigurnost.Do tada, grčki hotelijerski sektor ispituje koji hoteli bi mogli da se otvore: možda ne svi, a sigurno ne svi odjednom.Sad se ne isplati imati more

Svet

Frizeri u Evropi polako oštre makaze

Zemlje u Evropi počinju da postepeno popuštaju sa vanrednim merama protiv širenja koronavirusa. Njima su u skoro svim slučajevima bili obuhvaćeni i frizerski saloni, koji su u nekim zemljama već počeli da obavljaju delatnost, uz drugačiji režim rada i poštovanje mera predostrožnosti.Španski portal The Local piše da su tamošnji frizeri 13. aprila počeli da idu u kućne posete. Frizerski saloni u Danskoj počeli su da rade 20. aprila, zajedno sa salonima lepote i salonima za masažu. Kako piše BBC, čim su detalji o popuštanju vanrednih mera postalo poznati, jedan od najvećih onlajn sistema za zakazivanje šišanja je pao zbog prevelikog broja poseta korisnika.  Kako javlja Rojters, švajcarskim frizerima će biti dozvoljeno da otvore radnje od 27. aprila.U Norveškoj će frizerski saloni, kao i saloni za masažu i saloni lepote, delimično početi sa radom od 27. aprila, piše Gardijan.Austrijski frizeri počeće sa radom od 1. maja, a Dojče vele piše da će frizerski saloni u Nemačkoj moći da se otvore najranije 4. maja.O ponovnom otvaranju frizerskih salona počelo je da se govori i u regionu. Kako piše hrvatski Poslovni dnevnik, frizeri u Sloveniji će morati da sa početkom rada sačekaju do 4. maja, kao i kozmetički saloni i druge slične radnje.Kada počnu sa radom, hrvatski frizeri će morati da poštuju posebne mere. Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Krunoslav Capak izjavio je da će u frizerskim salonima morati da se poštuju mere i za frizera i za klijenta, a sprovodiće se i stroga dezinfekcija svih sredstava za rad.Kako prenosi RTVBN, premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da će, ukoliko epidemija koronavirusa bude pod kontrolom, do popuštanja vanrednih mera doći ranije, ali da će frizerski saloni, kao i ugostitelji, biti "poslednji u nizu ublažavanja mera".Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će frizeri u Srbiji sa radom početi posle 27. aprila, piše list Danas.

Svet

Izvoz hrvatske ribe stao zbog pandemije

Zbog pandemije koronavirusa izvoz ribe iz Hrvatske potpuno je obustavljen, što domaćim ribarima, slično kao i drugim poljoprivrednicima, pravi velike probleme, javlja HRT.Iako ribarnice u Hrvatskoj rade, izvoz u Italiju je skoro u potpunosti stao. Od izvoza u tu zemlju hrvatski ribari najviše prihoduju, obzirom da je domaća potrošnja ribe u Hrvatskoj nije velika."To su, opet ponavljam, jako male količine ribe jer mi 90 posto ulova šaljemo u Italiju, koja je sad trenutno zatvorena", rekao je za HRT profesionalni ribar iz Šibenika Silvio Vidović.Joško Pedišić iz Koordinacija uzgajivača Hrvatske smatra da je najveći problem to što "Hrvati malo jedu ribu" i da treba raditi na svesti potrošača o kvalitetu hrvatske ribe i novim načinima za plasman domaćim potrošačima.Hrvatski ribari se ne mogu osloniti na plasman u velike prodavnice, zato što lanci supermarketa pretežno prodaju ribu iz uvoza."Apsurdno je da hrvatska ribarska flota u ovakvim situacijama ne zna gde će sa ulovom, a da veliki trgovački centri ili ne prodaju ribu ili u dobrom delu prodaju ribu iz uvoza. To je direktno udarac u leđa hrvatskom ribarskom sektoru", kaže Petar Baranović, vlasnik ribarskog preduzeća iz Šibenika.Dok je Italija blokirana, hrvatski ribari će morati da se preorijentišu se na domaće tržište i kućnu dostavu, za koje ima interesovanja. Za prodaju koriste i društvene mreže."Neki ljudi uzmu i po 3-4 kilograma, neki kilogram. Riba je očišćena, friško smrznuta tako da nemaju straha i to je riba  isključivo od naših tribunjskih ribara", rekla je za HRT Nada Gašpić iz ribarske zadruge Tribunj.Ipak, orijentacija na domaće tržište hrvatskim ribarima služi samo kao hitna mera, jer u domaće ribarnice trenutno uspevaju da plasiraju samo četvrtinu robe.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.