Cena američke lake nafte u minusu
Cene nafte na berzama potonule su na rekordni minimum, a jedna od najvažnijih tipova tog energenta po kojima se određuje cena na svetskim tržištima, takozvana West Texas Intermediate (WTI), je neposre...
Svet
Rebalansom budžeta za 2020. godinu BiH umanjuje brojne stavke
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine uradila je rebalans budžeta za ovu godinu, kojim se uvode izmene, realokacije i umanjenja brojnih stavki radi implementacije takozvanog "korona-zakona" za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, prenosi Klix.ba.Rebalansom se predviđa smanjenje plata i naknada troškova zaposlenih u institucijama Federacije za 7,2 odsto (9,4 miliona evra), smanjenje izdataka za nabavku stalnih sredstava za 25,1 odsto (6,7 miliona evra), a smanjena su i sredstva za kapitalne investicije.Oko 76 i po miliona evra iz sredstava za izgradnju putne infrastrukture biće realocirano. Za oko tri miliona evra smanjene su subvencije javnim preduzećima, a privatnim preduzećima za oko dva miliona evra.Smanjeni su i tekući transferi pojedincima, i to za oko 22 miliona evra. Najznačajnija smanjenja odnose se na Zakon o podršci porodici sa decom (oko 10 miliona evra manje), novčanu egzistencijalnu naknadu predviđenu Zakonom o pravima demobilisanih boraca (6,3 miliona evra) i transfer za raseljena lica i povratnike (oko 2,3 miliona evra).Smanjeni su i transferi za invalidnine, za 2.860.220 evra, i za dobitnike ratnih priznanja, za 408.602 evra.Sredstva namenjena političkim strankama i koalicijama smanjena su za oko 920.000 evra, a sredstva za "preduzimanje mera i aktivnosti na unapređenju transparentnosti Vlade FBiH" prepolovljena su na 255.376 evra.Za oko 150 000 evra smanjen je i transfer za nauku od značaja u oblasti kulture, kao i kulturnim udruženjima i organizacijama za podizanje svesti o značaju doniranja organa, u celokupnom iznosu.U Federaciji BiH ove godine se očekuje pad naplate prihoda od poreza na dobit za 21 odsto, doprinosa za PIO od 15,2 odsto, a pad neto prihoda od indirektnih poreza prema projekcijama biće 16,7 odsto. Ukupan pad prihoda od poreza biće oko 251 milion evra.
ECB želi banku za loše kredite evrozone
Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) učestvovali su u razgovorima na visokom nivou u Briselu o stvaranju „loše banke“ za evrozonu, kako bi kreditore oslobodili milijardi evra toksičnih kredita, piše Financial Times.Viši zvaničnici ECB zalažu se za takav korak kako bi se izašlo na kraj sa dugovima zaostalim iz perioda finansijske krize 2008. godine, koji smatraju da bi pandemija koronavirusa mogla pokrenuti novi talas loših kredita, koji bi u kritičnom trenutku zagušio kapacitet banaka za kreditiranje. Evropska komisija oštro se protivi toj ideji i ne želi da odustane od pravila EU, prema kojima se državna pomoć bankama pruža tek nakon procesa rešenja koji primorava deoničare i posednike obveznica da snose gubitke.„ Lekcija iz krize (2008.) je da se samo lošom bankom možete brzo rešiti loših kredita. Ona može biti evropska ili nacionalna. Ali to treba brzo da se desi“, rekao je za Financial Times Janis Sturnaras, guverner Centralne banke Grčke i član upravnog saveta ECB.Grčke banke imaju najviše loših kredita od bilo koje zemlje u evrozoni, a čine do 35 odsto svih kredita. To je nasleđe dužničke krize u periodu od 2010. do 2015. godine, kada je Grčka bila na ivici izlaska iz evrozone. Grčke banke su za četiri godine smanjile loše kredite za oko 40 odsto, pod snažnim pritiskom ECB.Zvaničnici ECB takođe su razgovarali i sa odeljenjem za finansijsku stabilnost i tržišta kapitala Evropske komisije. Visoki zvaničnici EU su se usprotivili predlogu ECB, i tvrde da postoje bolji načini za rešavanje toksičnih kredita, ali nisu govorili o detaljima.Ukupni loši krediti 121 banke evrozone tokom prošle četiri godine skoro su se prepolovili na 3,2 odsto, i sada vrede 506 milijardi evra. Ali grčke, kiparske, portugalske i italijanske banke i dalje imaju udeo loših kredita veći od šest odsto.
Hrvatska otvara ugostiteljske objekte, uz rigoroznije zdravstvene mere
Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) omogućio je restoranima, barovima i ketering objektima obavljanje ugostiteljske delatnosti, pod uslovo da se pridržavaju strogih mera socijalnog distanciranja, koje podrazumevaju zabranu posluživanja hranom ili pićem u samo objektu.U pravilniku HZJZ je propisano da mušterije kupljeno preuzimaju na vratima, prozoru ili neposredno ispred objekta, kao i da se na rad ugostitelja primenjuje obavezan razmak od po dva metra između kupaca.Dodatno, preporučeno je da prilikom plaćanja kupac prvo stavi novac na pult i potom uzme kusur, a da se nakon svakog kupca pult dezinfikuje, ili da se odvoje mesta za plaćanje i preuzimanja porudžbina.Preporučuje se, ukoliko je to moguće, postavljanje panela od pleksiglasa ili drugog materijala koji se mogu dezinfikovati, korišćenje beskontaktnog plaćanja, ili odvajanje ulaza i izlaza iz objekta.Ugostitelji su danas za Hrvatsku radio-televiziju (HRT) ocnili da su se restriktivne mere uvedene zbog pandemije izrazito negativno na njihovo poslovanje, obzirom da su uvedene u periodu kada se organizuju krštenja i venčanja, dva velika izvora prihoda za restorane koji se bave keteringom.
Pacijentima koji su od korone lečeni u Nemačkoj Berlin plaća lečenje
Nemačka će platiti troškove lečenja COVID-19 pacijentima koji su u tu državu pristigli iz ostalih delova Evropske unije, koje će koštati oko 20 miliona evra, prenosi portal Politico.Od početka zdravstvene krize, Nemačka je primila oko 200 najkritičnijih slučajeva zaraženih koronavirusom, najčešće iz Italije, Francuske i Holandije, čiji su bolnički kapaciteti bili popunjeni.Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan je tom prilikom kazao da je ta država voljna da prihvati još pacijenata, kojima će lečenje takođe biti namireno, kao i da će te troškove plaćati barem do kraja septembra.Nemačka je država koja na kontinentu ima najveće kapacitete za pružanje intenzivne nege, do danas je registrovala preko 141.600 obolelih od koronavirusa i 4.404 smrtnih slučajeva.
Neki ublažavaju karantin, neki pooštravaju
Vlade nekoliko evropskih država donele su odluku o tome da postepeno počne da ublažavanje mera karantina zbog pandemije virusa Kovid-19. Među njima su Danska, Norveška, Nemačka, Austrija, Češka Republika, Španija, Iran i Hrvatska. Neke zemlje pak su počele da ga pooštravaju (Japan, Singapur).Danska Vlada je već u sredu odlučila da se ponovo otvori predškolske ustanove i škole za decu do 11. godina. U Norveškoj škole počinju sa radom 20. aprila. U Austriji se otvaraju manje radnje i parkovi.U Nemačkoj radnje veličine do 800 m2, a u Češkoj Republici zanatlijske radnje i prodavnice automobila. Španija je dozvoilia da se na radna mesta vrate građevinski radnici, dok je Norveška omogućila to i uslugama u kojima se podrazumeva kontakt 1-na-1 (npr. frizerske radnje). U Hrvatskoj su još pre desetak dana otvorene zelene pijace. Manje radnje se otvaraju i u Iranu, ali teretane, restorani, šoping molovi i bazari ostaju zatvoreni. U ovim državama stopa novih dnevnih slučajeva je opadajuća ili veoma niska. Među najnižim je u Norveškoj (1.306 zaraženih/30 preminulih na milion stanovnika). Osim toga, u Norveškoj su istraživanjem utvrdili da je stopa širenja zaraze pala (1 inficirani može da zarazi 0,7 neinficiranih).U Sjedinjenim državama građani nekih federalnih jedinica (Teksas, Minesota, Virdžinija, Mičigen itd) protestvuju i zahtevaju da se karatin ukine. Njih je podržao predsednik Tramp, iako je na početku govorio da nema ovlašćenja kojima federalnim jedinicama može da nametne karantin. SAD je trenutno jena od najnajzaraženijih zemalja na svetu (2.309 zaraženih/123 preminulih na milion stanovnika).Sistem mekšeg (savetodavanog) karantina do sada je dao različite rezultate. U Južnoj Koreji i Švedskoj nikada nije uvođen karantin. U prvom slučaju rezultati su bili dobri (208 ukupno zaraženih/5 preminulih na milion stanovnika), u drugom je broj zaraženih i preminulih daleko veći (1.424/152).Neke zemlje, koja su od početka držale blage oblike karantina (Japan, Singapur), pooštrili su ga prošle nedelje zbog pojave novog talasa širenja zaraze, iako obe zemlje imaju relativno mali broj preminulih (2 na milion stanovnika).Izvor:
.jpg){kind=small}
Amazon termalnim kamerama nadzire zdravlje zaposlenih
Amazon je počeo da koristi termalne kamere u svojim skladištima kako bi nadzirao da li zaposleni u njima imaju povišenu temperaturu, jedan od prvih simptoma koronavirusa, prenosi agencija Rojters.Kamere su u stanju da izmere koliko toplote ljudi emituju u odnosu na svoje okruženje, a zahtevaju manje vremena od beskontaktnog termometra, koje je kompanija ranije koristila, navode zaposleni u Amazonu.U protekle dve nedelje, Amazon je postavio termalne kamere u najmanje šest skladišta u blizini Los Anđelesa i Sijetla, gde se nalazi sedištte kompanije.Među Amazonovim zaposlenima zabeleženi su slučajevi oboljevanja od COVID-19 u više od 50 američkih skladišta Sjedinjenim Američkim Državama.To je uticalo na neke od zaposlenih da, zbog brige za svoju bezbednost, napuste posao i organizuju štrajkove. Sindikati i zvaničnici drugih država u kojima Amazon posluje su apelovali na tehnološkog giganta da privremeno zatvori svoja postrojenja.U Francuskoj je Amazon privremeno zatvorio šest logističkih centara, što je jedna od posledica spora sa radnicima oko zdravstvene krize izazvane koronavirusom.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz AmazonaTermalne kamere će takođe zameniti termometre na ulazima radnika u mnoge prodavnice Vhole Foods kompanije Amazon, navodi se u nedavnoj belešci osoblja koju je video Rojters a prethodno je izvestio Business Insider.
Turska glavno odredište za otpad iz EU
Izvoz otpada van Evropske unije, iz 27 država članica u zemlje koje van Unije povećan je za dve trećine od 2004. godine, dosegao je 31 miliona tona tokom 2019. godine, a njegova vrednost procenjuje se na 1...
Evropsko tržište pametnih telefona biće manje barem za četvrtinu
Vrednost evropskog tržišta pametnih telefona mogla bi ove godine biti prepolovljena usled ekonomske recesije izazvane pandemijom koronavirusa, navodi se u poslednjim procenama konsultantske kuće IDC, ...
Javni dug Hrvatske se zbog korone penje iznad 90 odsto BDP-a
Javni dug Hrvatske će se popeti iznad 90 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) čak i u slučaju da se kriza izazvana koronavirusom završi u roku od tri meseca, piše Večernji list. Navodi se da je...
Resursi na Arktiku zanimljivi mnogim zemljama
Arktik u 21. veku postaje jedno od glavnih poprišta geopolitičke borbe, zbog velikih rezervi nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, a pruža i nove plovne puteve oko sveta. Istraživanja novih nalazišta odvijaju se stalno.Prema istraživanjima u SAD, na Arktiku se nalazi potencijalnih 20 odsto svetskih rezervi nafte. To je više od 110 odsto preostalih ruskih, 340 američkih i 1 600 odsto norveških zaliha nafte. Procenjuje se da se pod ledom nalaze i ogromne rezerve prirodnog gasa, više od 100 odsto ruskih i 500 američkih rezervi. Oko 90 odsto rezervi nafte i gasa kontinentalnog dela Rusije nalazi se u njenom delu Arktičkog kruga. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije. Na Arktik pretenduju SAD, Rusija, Norveška, Danska, Kanada i članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između tih država sporno je sve, od količine i rasporeda resursa, do prava na korišćenje plovnih puteva i granica. To je dovelo je do povećanja vojnog prisustva na Arktiku. Norveška formira arktički bataljon, a Rusija je već stvorila arktičku vojsku. Za poduhvate na Arktiku potrebni su i ledolomci, kojih Rusija ima čak 54. SAD ih imaju četiri, manje od Finske, Kanade i Švedske. Izgradnja ledolomca košta oko milijardu dolara, i traje pet do deset godina. Ipak, eksploatacija resursa na Arktiku je teška i skupa. Države moraju da ulože nezamislivu količinu novca u istraživanje i razvoj. Dopremanje i postavka postrojenja i opreme, uspostavljanje prerađivačkih centara i izgradnja naftovoda i gasovoda ogroman su izazov. Potrebna je i tehnologija otporna na ekstremne prirodne uslove. Zbog svega toga početni troškovi otvaranja rudnika, površinskih kopova i okeanskih platformi dostižu milijarde dolara. Transport je ograničen teškim terenom i kratkom sezonom plovidbe. Izgradnja putne mreže, naselja i drugog mogla bi da košta preko hiljadu milijardi dolara. Međunarodnom kapitalu mnogo ne smetaju međudržavni sporovi oko Arktika. Praktično svi energetski giganti decenijama su direktno ili indirektno uključeni u istraživanja ili eksploataciju. Ipak, naftne kompanije još uvek nemaju kapacitet da se izbore sa poteškoćama, a velika udaljenost, ekstremni uslovi i manjak infrastrukture čine potencijalne havarije veoma opasnim i skupim. Tako je Britiš petroleum potrošio više od 60 milijardi dolara na sanaciju jedva desetine ekološke štete posle katastrofe iz 2010, kada su se milioni barela nafte izlili u Meksički zaliv.
Kriza zbog pandemije ugrožava svetsko živinarstvo
Međunarodni savet za živinu (IPC) zatražio je od Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, Svetske trgovinske organizacije i međuvladine Svetske organizacije za zdravlje životinja pomoć za živinarsku industiju i garancije za održive operacije, piše britanski magazin Poultry World.IPC, koji okuplja 29 živinarskih organizacija sveta, uključujući i SAD, EU, Rusiju i Indiju, izrazio je zabrinut je da je živinarstvo u opasnosti zbog prekida isporuke rasplodnih jedinki u nekim zemljama. Zbog globalnog prekida avio saobraćaja neke kompanije mogle bi ostati bez životinja za uzgoj i leganje jaja, saopštio je IPC i pozvao međunarodne regulatore i vlade da reše problem.Trenutna situacija mogla bi izazvati probleme kada je u pitanju dobrobit životinja, jer su jaja u inkubatorske stanice položena pre početka aktuelne krize, saopštio je Savet. Organizacija traži da se omoguće letovi sa materijalom za razmnožavanje, neophodnim za održivost živinarske industrije.Problem povodom kojeg je IPC uputio zahtev za pomoć je posebno relevantan za Rusiju, koja u izvesnoj meri zavisi od uvoza kada je u pitanju razmnožavanje, jer jaja za izleganje matičnog jata više vrsta kokoši u potpunosti zavisi od uvoza, izjavio je predsednik ruske konsultanske agencije Agrifood Strategy Albert Davljejev. Kada je u pitanju uzgoj ćuraka, Rusija trenutno iz Evrope i Kanade uvozi skoro 97 odsto jaja, 100 odsto piladi i 100 odsto matičnog jata. Prekid snabdevanja mogao bi značajno smanjiti sposobnost ruskog živinarstva da održi pouzdano snabdevanje modaćeg tržišta mesom i jajima, kaže Davljejev.
Tragovi pesticida u hrani u EU pretežno u ovkiru dozvoljenih granica
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila je godišnji izveštaj o tragovima pesticida pronađenim u hrani u Evropskoj uniji. Izveštaj je zasnovan na zvaničnim podacima nacionalne kontrole u zemljama članicama EU, kao i na Islandu i u Norveškoj, i uključuje ciljano i nasumično uzimanje uzoraka. Izveštaj uključuje i procenu rizika u okviru koordinisanog programa EU (EUCP) i nacionalnih kontrolnih programa. Tokom 2018. godine, na koju se godišnji izveštaj odnosi, uzeto je ukupno 91.015 uzoraka, u kojima su tragovi pesticida u 95,5 odsto bili u okviru zakonom dozvoljenih granica. Podskup od 11 679 uzoraka pribavljenih nasumičnim odabirom analiziran je u okviru EUCP. Od toga je nivo pesticida u 98,6 odsto uzoraka bio u dozvoljenim granicama, a u 58 odsto uzoraka nije bilo tragova pesticida koji se mogu kvantifikovati. U 1,4 odsto uzoraka primećeno je prekoračenje dozvoljenog nivoa. Izveštaj daje pregled prisustva tragova pesticida u hrani u EU i moguće rizike za zdravlje potrošača. „Ovaj izveštaj već mnogo godina pomaže rad Evropske komisije i zemalja članica da obezbedi pravilnu upotrebu pesticida u skladu sa pravnom regulativom i ciljevima EU. Efikasno prikupljanje uzoraka i rigorozna analiza podataka će i dalje biti od centralne važnosti u osiguranju bezbednosti hrane koja se prodaju u EU“, saopštio je izvršni direktor EFSA-e Bernhard Url.Nasumično prikupljeni podaci su posebno značajni jer pokrivaju isti izbor proizvoda tokom trogodišnje rotacije, što znači da se u određenoj robi mogu ustanoviti trendovi rasta ili pada. Tako se između 205. i 2018. godine proporcija uzoraka sa viškom tragova pesticia povećala kod banana (sa 0,5 na 1,7 odsto), paprika (sa 1,2 na 2,4 odsto), patlidžana (sa 0,6 na 1,6 odsto) i stonog grožđa (sa 1,8 na 2,6 odsto). Pad u istom periodu primećen je u brokoliju (sa 3,7 na 2 odsto), devičanskom malsinovom ulju (sa 0,9 na 0,6 odsto) i kokošijim jajima (sa 0,2 na 0,1 odsto). EFSA je kao deo analize rezultata izvršila i procenu rizika ishrane. Prema proceni, malo je verovatno da prehrambeni proizvodi iz 2018. godine daju razloga za zabrinutost o zdravlju potrošača. Ipak, predložen je niz preporuka za unapređenje efikasnosti evropskih sistema kontrole, kako bi se održao visok stepen zaštite potrošača.
Turistička potrošnja u Evropi pala za 68,4 odsto u martu
Prema novijoj analizi švajcarske investicione banke UBS, turistička potrošnja u martu širom Evrope pala je za 68,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše Business Insider.„Kineska potrošnja u Evropi pala je za 84,6 odsto u martu, kao i potrošnja svih drugih nacionalnosti. Razumljivo, u Italiji je zabeležen najveći pad, koji iznosi 96 odsto, i razumno je očekivati slične trendove u drugim zemljama tokom aprila“, navodi se u izveštaju banke. U njemu piše i da je tokom marta potrošnja na luksuzna dobra, poput proizvoda kompanija Šanel, Guči i Luj Viton, kao i usluge u Evropi pala za 78 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.Analitičari UBS-a dodaju da će vlade zemalja razmatrati popuštanje vanrednih mera, ali da vreme kada će se to desiti nije izvesno, što će se odraziti na prodaju luksuznih dobara i turizam. „Vreme i tempo oporavka ostaje neizvestan; u našim prognozama podrazumevamo da će radnje sa luksuznom robom ostati zatvorene tokom aprila i maja i da će se ponovo otvoriti u junu. Kao rezultat toga, potrošnja na luksuz će verovatno biti teško pogođena tokom najmanje dva meseca u drugom kvartalu, a očekuje se da će uticaj iz perpektive turista trajati duže“, ocenjuju analitičari. Statistički podaci potvrđuju nedavno upozorenje Organizacije za svetski turizam Ujedinjenih nacija (UNWTO), koja smatra da je turizam „jedna od najviše pogođenih grana pandemijom koronavirusa“, što utiče i na ponudu i potražnju.UNWTO procenjuje da će se tokom 2020. broj globalnih međunarodnih turističkih poseta smanjiti za 20 do 30 odsto. Prema ranijim procenama s početka januara, očekivao se rast od 3 do 4 odsto.
U Estoniji se 99 odsto javnih usluga obavlja onlajn
Danas se u Estoniji 99 odsto javnih usluga, kao što su vađenje vozačke dozvole, izmena adrese prebivališta, osnivanje firme ili glasanje, obavlja putem interneta. Tako skoro 90 odsto Estonaca ...
Federacija BiH se zadužuje za 402 miliona evra, očekuje pad priliva od PDV
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine moraće da se zaduži radi sanacije posledica epidemije koronavirusa i očekuje pad priliva od poreza na dodatu vrednost (PDV), prenosi portal Klix.ba. Federalna ministarka...
Turčin obučen kao spajdermen pomaže sugrađanima
U turskom gradu Antaliji jedan građanin pomaže svojim sugrađanima tako što im dostavlja namirnice obučen u kostim spajdrmena. Burak Soilu iz Antalije dostavlja namirnice svojim sugrađanima, koji se nalaze u karantinu, obučen u kostim spajdrmena i na taj način ih ohrabruje da ostanu kod kuće prenosi portal Middle East Monitor i dodaje da on često pomaže i framerima u berbi voća i povrća.Kada su ga upatali da objasni zašto ovo radi, odgovorio je "Moja supermoć je da činim dobro za košiluk" In Turkey, a man named Burak Soylu has been going around dressed like Spiderman.He drives around in a Beetle, buys milk and groceries for the elderly, and delivers it to their doorsteps.When he was asked why, he said "My superpower is doing good for the neighborhood." pic.twitter.com/KAYm3hyPyb— Goodable (@Goodable) April 17, 2020
Bosanska kompanija proizvela prototip respiratora, spremna za serijsku proizvodnju
Kompanija TMD iz Gradačca u Tuzlanskom kantonu proizvela je prototip respiratora, prvi u Bosni i Hercegovini, piše portal Klix.ba.Pre upotrebe prvog prototipa slede testiranje i pribavljanje potrebnih dozvola. Kompanije TMD uverena je da će uređaj biti potpuno funkcionalan, a spremna je i za serijsku proizvodnju nakon odobrenja.„ Mi trenutno imam prototip koji ide na testiranje i očekujem da će ta procedura biti završena za dve nedelje. Nakon što tim stručnjaka koji je sastavljen od inžinjera, anesteziologa i pulmologa kaže da je uređaj funkcionalan uslediće atestiranje, sertifikacija i dobijanje određenih dozvola uz koje će respirator biti spreman za tržište, odnosno bosansko-hercegovački zdravstveni sistem“, rekao je direktor TMD-a Adem Hanić.On kaže da je respirator složena mašina koja se ne sme olako pustiti u rad, jer može naškoditi pacijentu ako nije ispravna, i da TMD-ov prototip sadrži komponente proizvedene i u BiH i u inostranstvu.„Svaka mašina ima domaće i strane komponente, jer niko nije sposoban da sve radi sam. Kada govorimo o respiratoru, naš je softver i određene komponente koje možemo proizvoditi, a u serijskoj proizvodnji planiramo uključiti i još neke firme iz Bosne i Hercegovine“, kaže Hanić.Stručnjaci iz Gradačca napravili su prototip za oko mesec dana. Bazira se na respiratoru koji im je ustupio Univerzitetski klinički centar u Tuzli.Njegov direktor Vahid Jusufović rekao je za Klix.ba da bi proizvodnja respiratora u BiH bila veliki tehnološki napredak i olakšala bi složenu i tešku nabavku iz inostranstva, ali do prototip prvo mora da prođe strogu proceduru provere.
Pad kineske ekonomije od 6,8 odsto u prvom kvartalu
Prema zvaničnim podacima, kineska ekonomija se tokom prvog kvartala smanjila za 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, javlja CNN. Iako je kontrakcija bila očekivana, ona je istorijski tren...
Drastičan pad prodaje automobila u EU tokom marta
Prodaja automobila u Evropskoj uniji prošlog meseca drastično je pala, zbog strogih mera za suzbijanje koronavirusa, saopštila je Asocijacija evropskih proizvođača automobila (ACEA). Zbog posl...
