Resursi na Arktiku zanimljivi mnogim zemljama

Arktik u 21. veku postaje jedno od glavnih poprišta geopolitičke borbe, zbog velikih rezervi nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, a pruža i nove plovne puteve oko sveta. Istraživanja novih nalazišta odvijaju se stalno.

Prema istraživanjima u SAD, na Arktiku se nalazi potencijalnih 20 odsto svetskih rezervi nafte. To je više od 110 odsto preostalih ruskih, 340 američkih i 1 600 odsto norveških zaliha nafte. Procenjuje se da se pod ledom nalaze i ogromne rezerve prirodnog gasa, više od 100 odsto ruskih i 500 američkih rezervi. Oko 90 odsto rezervi nafte i gasa kontinentalnog dela Rusije nalazi se u njenom delu Arktičkog kruga. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije. 

Na Arktik pretenduju SAD, Rusija, Norveška, Danska, Kanada i članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između tih država sporno je sve, od količine i rasporeda resursa, do prava na korišćenje plovnih puteva i granica. To je dovelo je do povećanja vojnog prisustva na Arktiku. Norveška formira arktički bataljon, a Rusija je već stvorila arktičku vojsku. Za poduhvate na Arktiku potrebni su i ledolomci, kojih Rusija ima čak 54. SAD ih imaju četiri, manje od Finske, Kanade i Švedske. Izgradnja ledolomca košta oko milijardu dolara, i traje pet do deset godina. 

Ipak, eksploatacija resursa na Arktiku je teška i skupa. Države moraju da ulože nezamislivu količinu novca u istraživanje i razvoj. Dopremanje i postavka postrojenja i opreme, uspostavljanje prerađivačkih centara i izgradnja naftovoda i gasovoda ogroman su izazov. Potrebna je i tehnologija otporna na ekstremne prirodne uslove. Zbog svega toga početni troškovi otvaranja rudnika, površinskih kopova i okeanskih platformi dostižu milijarde dolara. Transport je ograničen teškim terenom i kratkom sezonom plovidbe. Izgradnja putne mreže, naselja i drugog mogla bi da košta preko hiljadu milijardi dolara. 

Međunarodnom kapitalu mnogo ne smetaju međudržavni sporovi oko Arktika. Praktično svi energetski giganti decenijama su direktno ili indirektno uključeni u istraživanja ili eksploataciju. Ipak, naftne kompanije još uvek nemaju kapacitet da se izbore sa poteškoćama, a velika udaljenost, ekstremni uslovi i manjak infrastrukture čine potencijalne havarije veoma opasnim i skupim. Tako je Britiš petroleum potrošio više od 60 milijardi dolara na sanaciju jedva desetine ekološke štete posle katastrofe iz 2010, kada su se milioni barela nafte izlili u Meksički zaliv.