Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Poljska kontroliše preuzimanje domaćih kompanija izvan zemalja EU

Poljska namerava da uvede kontrolu preuzimanja njenih kompanija pogođenih koronavirusom od strane investitora izvan Evropske unije, piše Euractiv.Ministarka za privredu i tehnologiju i zamenica premijera Jadviga Emilevič izjavila je da Vlada hoće da bude obaveštena o bilo kakvom planiranju preuzimanja poljskih kompanija koje dolazi izvan EU. Emilevič je rekla da su mnoge porodične firme u Poljkoj postale laka meta za investicione fondove, jer im je zbog krize izazvane koronavirusom vrednost pala. Ona nije navela konkretne fondove ili zemlje u kojima se oni nalaze.Vlada Poljske planira da za pomoć ekonomiji izdvoji 330 milijardi zlota (72,7 milijardi evra). Predlozi za zaštitu domaćih firmi predstavljaju dodatak paketu pomoći privredi. „Drugo rešenje ima veze sa teškom finansijskom situacijom poljskih kompanija i ogromnim interesovanjem za njih kod kompanija ili fondova izvan EU. Ne želimo da one postanu tuđe vlasništvo“, rekla je Emilevič.Ona je rekla da će o takvim preuzimanjima morati da bude obaveštena odgovarajuća državna institucija, u ovom slučaju antimonopolska služba. Emilevič je dodala da preduzeća koje Vlada želi da zaštiti pripadaju sektorima za energetiku, medicinu, farmaciju, prehranu, transport, logistik, obradu podataka i telekomunikacije. Poljska nije jedina zemlja u EU koja se odlučila na ovakav korak. Ranije u aprilu je Vlada Nemačke odlučila da pooštri pravila za zaštitu domaćih firmi od preuzimanja od strane investitora iz zemalja van EU.Analitičari i kritičari smatraju da vladajuća Partija prava i pravde (PiS) može i da mere za pomoć ekonomiji iskoristi za kontrolu privatnog sektora. Od dolaska na vlast 2015, vlada PiS povećala je kontrolu energetskih kompanija i banaka, i kritikovala privatizacije zaključene u vreme ranijih vlada.

Svet

EU ublažila izveštaj o dezinformacija nakon pritiska Kine

Izveštaj Evropske unije o dezinformacijama iz Kine i Rusije ublažen je nakon pritiska iz Pekinga, piše PoliticoEU.Tri izvora potvrdila su za Politico da su kineske diplomate vršile pritisak na EU da promeni izbor reči u izveštaju o „narativima i dezinformacijama“ u vezi sa pandemijom koronavirusa. Politico piše da je u objavljenoj verziji izveštaja Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) izbrisano da Kina vodi „globalnu dezinformacionu“ kampanju.Jedan zvaničnik EU rekao je da je kineska misija pri EU zbog izveštaja protestovala putem više kanala.Kako piše New York Times, u prvobitnoj verziji izveštaja analitičari su tvrdili da postoji „kontinuiran i koordinisan pritisak zvaničnih kineskih izvora za skretanje krivice“. U objavljenoj verziji piše da postoji pritisak „nekih aktera, uključujući i kineske“. Times takođe piše da u objavljenoj verziji nedostaju i kritike Kine na račun francuskog odgovora na pandemiju i pominjanje mreže prokineskih „botova“ iz Srbije. Ester Osorio, savetnica za komunikacije Visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja, intervenisala je da se objavljivanje prvobitne verzije izveštaja odloži, piše Times. Portparol EEAS Peter Stano demantovao je navode iz Times-ovog članka i rekao da se u njemu iznose „neosnovani i netačni navodi“, i  da „sadrži činjenično netačne zaključke o izveštaju EEAS“.Kineski list South China Morning Post iz neimenovanih diplomatskih izvora saznaje da je EU ublažila deo izveštaja o Kini zbog bojazni da bi Peking uzvratio uskraćivanjem medicinskih sredstava. Izveštaje o dezinformacijama za potrebe EU redovno sastavlja tim pridružen EEAS, koji je prvobitno formiran da prati sumnje o dezinformacijama i propagandi koji dolaze iz Rusije. Dužnosti tima prošle godine proširene su i na Kinu, piše South China Morning Post.

Svet

Evropske lou-kost avio kompanije počinju sa letovima u maju

Više evropskih niskobudžetnih avio kompanija počinje sa obnovom letova u maju, javlja Rojters.Mađarska avio prevoznik Wizz Air saopštio je da će 1. maja pokrenuti neke letove iz Londona, i biće jedan od prvih evropskih avio prevoznika koji obnavljaju pružanje usluga. Prvi letovi, između ostalih, biće za više odredišta u Rumuniji, kao i za Budimpeštu, Lisabon i Tenerife u Španiji.Wizz Air je saopštio da će posada nositi maske i rukavice tokom letova i deliti putnicima maramice za dezinfekciju, a avioni će tokom noći biti deiznfikovani. „Zaštitne mere koje uvodimo će osigurati najsanitarnije moguće uslove“, rekao je menadžer kompanije za Veliku Britaniju Ovejn Džons. Izvršni direktor Wizz Air-a Josef Varadi rekao je ranije u aprilu da kompanija namerava da u avionima ostavi trećinu sedišta praznim, kako bi razmak između putnika bio veći.  Irski avio prevoznik Ryanair, najveći Wizz Air-ov rival na tržištu, saopštio je da će do 30. aprila najveći deo njegove flote ostati prizemljen, a na njihovom veb-sajtu rezervacije su otvorene od 8. aprila. Britanski Easy Jet, koji je ranije prizemljio sve avione, počeće da prima rezervacije od 18. maja.Evropske avio kompanije obustavile su veći deo letova tokom proteklih šest nedelja zbog drastičnog pada potražnje i ograničenja na putovanja radi suzbijanja pandemije koronavirusa. Prema podacima Međunarodne asocijacije za aero transport, vazdušni saobraćaj u Evropi trenutno je smanjen za 90 odsto.

Svet

Auto kompanije se pripremaju za obnovu proizvodnje u SAD

Proizvođači automobila Folksvagen, Tojota, Hjundai i Fijat Krajsler spremaju za za obnovu proizvodnje u SAD početkom maja, nakon obustave rada zbog pandemije koronavirusa, javlja televizija CNN.Kompanije su saopštile da će slediti preporučene protokole za bezbednost radnika i suzbijanje širenje infekcije. Folksvagen, koji ima fabriku u državi Tenesi, i Hjundai, čija se fabrika nalazi u Alabami, pored drugih mera će radnicima meriti temperaturu. Folksvagen će radnicima obezbediti i neophodnu zaštitnu opremu, uključujući maske i rukavice. Fijat Krajsler je početkom aprila saopštio da počev od 4. maja „postepeno obnavlja“ rad u fabrikama u SAD i Kanadi. Nedavno je portparol kompanije potvrdio taj plan. Folksvagen, Tojota i Hjundai planiraju da počnu sa radom istog datuma ili nešto kasnije.Američki proizvođači automobila Ford i Dženeral motors (GM) saopštili su da još ne znaju tačan datum pokretanja proizvodnje u fabrikama u SAD. „Nastavljamo sa procenama situacije u javnom zdravlju, uputstva vlade i spremnost snabdevača, kako bismo odredili pravi trenutak za obnovu proizvodnje“, saopštio je Fordov portparol. Japanska auto kompanija Honda ne planira sa obnovom rada u SAD bar do 8. maja. Američka Unija automobilskih radnika (UAW) ocenjuje da je potrebno još planiranja i dogovora pre nego što bi radnici mogli da se vrate u fabrike. UAW još uvek pregovara sa GM, Fordom i Fijatom oko najbezbednijeg načine da fabrike počnu sa radom. Sindikat je sa kompanijama u martu osnovao radnu grupu, radi dogovora oko toga kako i kada će fabrike automobila u kojima rade njegovi radnici početi sa radom. UAW ne zastupa radnike Folksvagena, Tojote i Hjundaija.

Svet

Na evropskom tržištu sve više nelegalnih sredstava za dezinfekciju

Regulatorne agencije širom Evropa uočile su porast nelegalnih sredstava za dezinfekciju na tržištu, zbog povećane potražnje usled pandemije koronavirusa, piše PoliticoEU."Kompanije sa malo znanja počinju da proizvode ili uvoze proizvode za koje možda ne mogu garantovati da su bezbedni i efikasni", saopštila je Švedska agencija za hemikalije, i dodala da možda ima i "lažnih proizvoda" i "kompanija koje koriste situaciju".Politiko je kontaktirao svih 27 nacionalnih institucija u EU nadležnih za ovo pitanje. Od 12 koje su odgovorile, deset je saopštilo da je primećen jasan porast.Pod pritiskom potrošača i bolnica zemlje EU ublažile su pravila kako bi ubrzale pristup novih dezinfekcionih proizvoda tržištu, za šta je inače potrebna dugotrajna procedura za dobijanje dozvole.To je podstaklo mnoge da se uključe u proizvodnju dezinfekcionih sredstava, uključujući i proizvođače pića na bazi etil alkohola, ključnog sastojka proizvoda koji uništavaju viruse i ubijaju bakterije.Iako su mahom namere dobre, rezultati mogu biti drugačiji.Nacionalne regulatorne institucije kažu da se povećao broj neefikasnih proizvoda za dezinfekciju, a neka sadrže i opasne supstance ili nisu odobrena. Takođe, ima i više ljudi koji ih ne upotrebljavaju kako treba.Prema podacim francuskih institucija, u zemlji je porastao broj slučajeva trovanja sredstvima za čišćenje i dezinfekciju. U SAD je broj poziva lokalnim centrima za kontrolu trovanja porastao u prvom kvartalu porastao je za 20 odsto.Dansko ministarstvo za životnu sredinu primilo je oko 50 prijava sumnjivih sredstava za dezinfekciju ruku, što se smatra porastom. Ministarstvo je saopštilo da sada ima više takvih proizvoda na tržištu koji sadrže opasne materije, nemaju potrebna odobrenja ili čija efikasnost nije zabeležena. „Regulacija biocida je prilično nova, a pravila su kompleksna, posebno ako se u potpunosti primenjuju. Verovatno ima loših faktora, ali imamo i mnogo upita od ljudi koji žele da pomognu“, rekla je Kim Holm Bosen, šefica hemijskog odeljenja ministarstva.Estonski Odbor za zdravstvo primilo je u martu 16 pritužbi na ilegalna sredstva za dezinfekciju, a obično dobije manje od pet na godišnjem nivou. Problemi uključuju i lažne registracione brojeve, netačne tvrdnje o efilasnosti i nezakonito reklamiranje. Problemi u vezi sa dezinfekcionim sredstvima primećeni su i u Holandiji, Belgiji, na Malti i u Irskoj, dok u Italiji i Poljskoj nije bilo značajnog porasta pritužbi.

Svet

Grčka očekuje manju ekonomiju od 5 do 10 odsto

Grčka očekuje da će se njena ekonomija zbog vanrednih mera za suzbijanje koronavirusa ove godine smanjiti za pet do 10 odsto, javlja Rojters."Izgleda da imamo poravnanje u opsegu od 5 do 10 procenata", saopštio je ministar finansije Hristos Staikuras. On je dodao da se procene stalno menjaju i da one zavise uticaja vanrednih mera na ekonomiju i od načina na koji će mere biti ukidane. Grčka je produžila trajanje vanrednih mera do 4. maja, i od tada se očekuje početak ublažavanja.Očekivanja grčkog ministarstva finansija malo su bolja od ranijih projekcija Međunarodnog monetarnog fonda. Prema MMF-u, grčka ekonomija će se ove godine smanjiti za 10 odsto, a nezaposlenost će porasti na 22,3 odsto, sa 16,4 odsto zabeležnih u januaru.Grčka je 2018. godine okončala treći program finansijske pomoći i bila je na putu oporavka nakon krize od deset godina, tokom koje je kontrakcija ekonomije dostigla 25 odsto.Grčka ekonomija je prošle godine zabeležila rast od 1,9 odsto zahvaljujući porastu u turističkom sektoru, za koji se ove godine očekuje da će pretrpeti snažan udar. 

Svet

Hrvatska mora da EU vrati 400 miliona podsticaja za poljoprivredu

Hrvatska će morati da vrati podsticaja za ekološku poljoprivrednu proizvodnju iz EU za prošle tri godine, ukupne vrednosti od skoro 400 miliona evra, piše Večernji list.Član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore Antun Vrakić rekao je za Večernji da je kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja za ekološku poljoprivredu opravdano isplaćeno i da će Hrvatska morati da vrati ukupno tri milijarde kuna (397,2 miliona evra)."Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, a čak 98 odsto je lažno. I sad traže da se taj novac vrati, i to za tri godine unatrag. Govorimo o milijardu kuna (oko 132 miliona evra) po godini", rekao je Vrakić.Vrakić ocenjuje da odgovorni nisu poljoprivrednici, već posebne interesne grupe: „Naša politika ide u lošem smeru, nisu to ni leve ni desne opcije, nego interesne grupe koje plaćaju razni lobiji. Mi smo država apsurda. Narod nije ni glup ni pokvaren, 90 posto ljudi je pošteno. Ali, dižu se podsticaji na sve strane, na puste njive na kojima nitko ništa ne proizvodi“.Vrakić kaže da postoji predlog da hrvatski poljoprivrednici „solidarno“ vrate jednaki deo novca i da je to neprihvatljivo, i smatra da država nema plan."Kad je počela ova situacija s koronom, Upravni odbor Hrvatske poljoprivredne komore tražio je od Ministarstva poljoprivrede da se utvrdi stvarno stanje proizvodnje, da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju poljoprivrednu proizvodnju treba povećati, čega koliko uzgojiti. Ali odgovora još nema, a kamoli plana i strategije. I na kraju će narod stradati. Kako smo nekada imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Svet

STO i MMF pozvale na ukidanje zabrana izvoza hrane i medicinske opreme

Svetska trgovinska organizacija (STO) i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvale su države da ukinu zabrane izvoza medicinske opreme i hrane.STO i MMF su u zajedničkom saopštenju izrazili zabrinutost zbog sve češćih uvođenja restrikcija na izvoz i drugih postupaka koji ograničavaju trgovinu važnom medicinskom opremom i hranom i pozvali su države da se od toga suzdrže i oslone na prekogranične mreže za proizvodnju i distribuciju.  "Ubrzavanje uvoza važne medicinske opreme znači spasavanje života i sredstava za život. Slična pažnja treba da bude posvećena omogućavanju izvoza dobar kao što su lekovi, zaštitna oprema i respiratori. Predviđajući potrebe zemalja da reaguju na domaće krize, pravila STO omogućavaju privremene restrikcije izvoza radi izbegavanja ili ublažavanja kritičnih nestašica. Pozivamo vlade na oprez prilikom implementacije takvih mera u trenutnim okolnostima", navodi se u saopštenju.STO i MMF procenjuju da kolektivno ograničavanje izvoza može biti "opasno kontraproduktivno", jer ono što ima smisla uraditi u izolovanoj hitnoj situaciji može tokom globalne krize naneti ozbiljnu štetu. Mere ograničenja mogu prekinuti lance snabdevanja, smanjiti proizvodnju i pogrešno preusmeriti važne proizvode i radnike sa mesta na kojima su najpotrebniji."Rezultat je produženje i pogoršanje zdravstvene i ekonomske krize, sa verovatno izuzetno ozbiljnim posledicama po siromašne i ranjive zemlje", piše u zajedničkom saopštenju. SZO i MMF ocenjuju da su ograničenja na izvoz hrane uvedena uprkoz dobrom snabdevanju, i da ona, sudeći prema ranijim iskustvima iz vremena globalne finansijske krize, vode ka još većim neizvesnostima i poskupljenjima.Organizacije su izrazile zabrinutost i povodom nemogućnosti radnika u poljoprivredi da odu na mesto žetve, jer bi rod na poljima mogao da istruli, a setva da bude manja, što će uticati i na domaće i na globalno snabdevanje i povećati nesigurnost u vezi sa hranom.  "Apelujemo na vlade da se ovim izazovima bave bezbedno i proporcionalno... Pozivamo vlade da se suzdrže od uvođenja ili pooštravanja restrikcija na izvoz i drugu trgovinu i da brzo rade na uklanjaju onih koje su uvedene od početka godine", saopštili su SZO i MMF. 

Svet

Italija dezinfikuje gradove “topovima za sneg”

U Italiji se dezinfekcija gradova vrši i mašinama za sneg, javlja Euronews.Italijanske vlasti pokrenue su dezinfekciju čitavih gradova u alpskom delu Italije, poput Val Gardene, takozvanim “snežnim topovima”, uoči ublažavanja mera restrikcije i izolacije.Mašine za pravljenje snega se inače koriste za pokrivanje ski staza, a sada su u Italiji postavljene na kamione i napunjene rastvorom vodonik peroksida, koji se koristi kao dezinfekciono sredstvo. Kamioni prolaze gradom i raspršuju rastvor po ulicama, zidovima i zgradama.Ovakav postupak dezinfekcija javnih površina deo je priprema u Italiji za drugu fazu vanrednih mera, tokom koje će ljudima postpepeno biti dopušteno da se, koliko je moguće, vrate normalnom životu.Italija trenutna ima najviše zabeleženih slučajeva smrti od bolesti koju izaziva koronavirus, i na globalnom planu zaostaje samo za SAD.Od početka epidemije, u Italiji je potvrđeno oko 190 000 slučajeva zaraze i više od 25 500 smrtnih slučajeva.Abehajci Srbije u senci ruske dezinfekcije

Svet

Kina i Mađarska potpisale sporazum o kreditu za izgradnju železnice Beograd-Budimpešta

Mađarska i Kina potpisale su sporazum o kreditu za finansiranje izgradnje železnice između Budimpešte i Beograda, javlja Euractiv.Projekat izgradnje železnice, koji je deo kineske inicijative Pojas i put, nakon više godina odlaganja biće prvi veliki infrastrukturni projekat Kine u Evropskoj uniji.Mađarski ministar finansija Mihalj Varga izjavio je da kineski kredit za železnicu ima fiksnu kamatnu stopu i da sadrži opciju rane otplate, ali o drugim uslovima kredita nije pružio više detalja."Imamo sporazum o kreditu koji je povoljan i bezbedan za Mađarsku“, rekao je Varga i dodao da su uslovi "povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove finansiranja duga“.On kaže da će oko 85 odsto sredstava za finansiranje doći od Kine u vidu kredita, a da će Mađarska obezbediti preostalih 15 odsto, i da će nova železnica biti dovršena do 2025. godine, što će Mađarsku učiniti centrom evropske logističke mreže za transport kineskih dobara iz Grčke ka zapadnoj Evropi.Projekat izgradnje železnice, najskuplji u Mađarskoj posle nuklearne elektrane Paks, koju će graditi ruski Rosatom, dobio je zeleno svetlo u trenutku kada se mađarska ekonomija bliži recesiji zbog pandemija koronavirusa.Ranije u aprilu, u Mađarskoj je u proceduru ušao zakon kojim bi svi ugovori za izgradnju železnice, koja će koštati nešto manje od dve milijarde evra, bili označeni kao poverljivi na period od 10 godina kako bi se obezbedio kredit od kineske banke Eksport-Import.Izgradnja železnice značajno kasni. Kina, Srbija i Mađarska potpisale su memorandum o ruti 2014, a izgradnja u Srbiji počela je 2018. godine. Srbija je za izgradnju od Kine dobila kredit od 297,6 miliona dolara (275,8 miliona evra). Istinomer je podsetio da je krajem 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će pruga biti gotova za dve i po godine.Kako je preneo N1, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je sredinom oktobra prošle godine rekla da će do jeseni 2021. godine biti završene dve deonice brze pruge Beograda - Novi Sad.  "Trebalo bi da pogledamo kako napreduje izgradnja dalje na jugu, jer ovaj projekat nema svrhe dok cela železnica ne bude izgrađena sve do luke Pirej“, rekao je za Euractiv mađarski stručnjak za odnose sa Kinom, koji je želeo da ostane anoniman. On kaže da Kina za izvođenje projekta „ima političku motivaciju“, čak i ako to za nju nije veliki finansijski projekat. Prema njemu, to je i prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU, nakon više od 10 godina inicijative za saradnju Kine i istočnoevropskih zemalja, poznate kao 17+1

Svet

Veliki porast ponude stanova za izdavanje u Grčkoj

Ponuda stanova za izdavanje u Grčkoj tokom poslednjih nekoliko nedelja drastično je porasla, piše list Ekatimerini.Ponuda je porasla zbog pada potražnje, restrikcija zbog koronavirusa i povlačenja nekretnina sa platformi za kratkoročno izdavanje.Prema podacima mreže za onlajn oglašavanje Spitogatos, u poslednjih 30 dana broj nekretnina za dugoročno izdavanje porastao je za 44,4 odsto u Petraloni, južno od centra Atine.Ako se u obzir uzmu samo renovirani stanovi, koji se obično izdaju na kraći rok, ponuda je porasla za 61,5 odsto.Porast ponude nameštenih stanova za dugoročno izdavanje u Kukakiju, centralnoj tački Atine za kratkoročno izdavanje, porastao je za 11,9 odsto, dok je ukupan porast oglašavanja na istom mestu porastao za samo 4,9 odsto.U centru Atine je ponuda nameštenih stanova porasla za 73 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 30,8 odsto, dok je u kvartu Neos Kosmos ponuda nameštenih stanova porasla za 29,2 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 43,6 odsto.U ostatku Grčke najveći porast ponude stanova za izdavanje zabeležen je u Larisi (26,6 odsto) i Volosu (23,53), koje slede Iraklio (20,3) i Solunu(16,1).Uzevši u obzir veliki pad prihoda od izdavanja na kratki rok, barem tokom većeg dela ove godine, izgleda da investitori koji su uložili u takve nekretnine verovatno neće moći da servisiraju dugove, ukoliko ne nadoknade izgubljene prihode, a prelazak na dugoročno izdavanje deluje kao jedini izlaz za njih.Izvršni direktor Spitogatosa Dimitris Melahroinos rekao je za Katimerini da još uvek nije došlo do pada cena. „Kombinacija starijih stanova za iznajmljivanje, čija je cena blago pala, i priliv novih, ’skupljih’ stanova na tržište, koji su podigli cene, za sada je održala prosek cena izdavanja i nema značajnijih promena“, rekao je Melahroinos.

Svet

Bugarska produžila obavezno nošenje maski do 13. maja

Rok za obavezno nošene zaštitnih maski u Bugarskoj produžen je do 13. maja, javlja agencija Novinite. Podsećamo, obavezne maske su uvedene 13. aprila.Sve osobe moraju nositi zaštitnu masku za lice ili druga sredstva koja pokrivaju nos i usta kada su na zatvorenim ili otvorenim javnim mestima.Dozvoljeno je i bilo šta drugo što pokriva nos i usta - peškir, šal, itd..Kako se navodi, stavljanje zaštitne maske prilikom posete javnim mestima smanjuje rizik od kontaminacije COVID-19, kako za osobu koja masku nosi, tako i za ostale. Dodaje se da treba imati na umu da je bolest u mnogim slučajevima asimptomatska, što znači da osoba može biti zarazna a da toga nije ni svesna. Istovremeno, raspoloživi naučni dokazi ukazuju na to da virus dugo ostaje na metalnim, plastičnim i staklenim površinama.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.