Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Zatišje pred oluju: Covid-19 tempirao bombu zvanu poslovna nesolventnost

Dok ekonomije  pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek nakon tog procesa, uglavnom od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem.To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti. Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine.Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.GDE SU GLAVNA ŽARIŠTANajveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine.U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.U glavnim evropskim državama poput Velike Britanije gde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji 27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosi u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije.To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.

Svet

Ko nosi masku, taj pere i ruke

Naučnici su utvrdili da ljudi koji nose masku primenjuju i druge zaštitne mere protiv širenja koronavirusa, kao što je pranje ruku, piše Gardijan. To znači da ljudi "ne trguju" me...

Svet

EU traži od članica da brže rešavaju pitanje rizičnih dobavljača 5G opreme

Zemlje EU moraju da ubrzaju aktivnosti na ublažavanju rizika povezanih sa uvodjenjem 5G tehnologije koje predstavljaju pojedini dobavljači, saopštila je Evropska komisija, a prenosi Euroactiv.Evropska unija se dogovorila u novembru prošle godine da pooštri kriterijume za dobavljače 5G opreme, kako bi smanjila rizike u pogledu bezbednosti za mobilne mreže nove generacije, koje se smatraju ključnim za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti.Komisija je objavila niz mera u januarskom okviru 5G alata i države članice su bile u obavezi da procene profil rizika telekomunikacionog operatera, sa ciljem da primene ograničenja za one dobavljače za koje se smatra da su visoko rizični.Metode implementirane ili razmatrane uključuju obavezna ovlašćenja za operatere koji nabavljaju opremu, kao što su to činile Francuska i Italija, ili primenu „belih“ ili „crnih“ spiskova dobavljača. Komisija se zalagala za prvi pristup koji zahteva da telekom operateri dobiju sva neophodna ovlašćenja pre nego što se uključe u razvoj 5G mreže u određenoj zemlji, kako ne bi zabranila posebne dobavljače, kao što je to Britanija učinila sa Huavejem.Prema navodima Evropske komisije, dve trećine zemalja članica identifikovalo listu visoko rizičnih dobavljača, ali je samo trećina ovog broja iznela planove za ograničenje njihovog učešća u razvoju 5G mreže."Većina država članica još nije uspostavila ili saopštila jasne planove za efikasno rešavanje postojećih situacija zavisnosti od snabdevača visokog rizika i sprečavanja budućih zavisnosti", navodi se u izveštaju o napretku bezbednosti 5G u EU.Mada je postignut određeni napredak, još mnogo toga treba da se uradi na ovom putu, saopštila je Komisija, napominjući da je „potreban hitan napredak za smanjenje zavisnosti od dobavljača visokog rizika, a s ciljem smanjenja zavisnosti na nivou cele Unije“.Zvaničnici EU tvrde da postepeno isključivanje dobavljača visokog rizika i povećanje troškova neće poremetiti uvođenje 5G mreže širom bloka, i da će Erikson i Nokija moći da odgovore nivou potražnjom.

Svet

Hrvatska najizdašnija u Europi po subvencijama za ekološke automobile

Zahvaljujući velikim subvencijama, od preko devet hiljada evra po jednom vozilu, Hrvatska se svrstala među evropske zemlje koje su najizdašnije po subvencijama za ekološke automobile u Evropi i u svetu, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji.hr.Prema nalazima Bloomberga, među deset zemalja sa najvećim subvencijama za kupovinu električnih vozila, čak osam je iz Evrope.U Srbiji je ta suma pet puta manja nego u Hrvatskoj i iznosi oko milion evra.Iza Hrvatske, koja je na toj listi rangirana sa preko 10 hiljada vera subvencija, po visini podsticaja su Rumunija sa 9,7 hiljada evra i Nemačka sa 8,6 hiljada.Bloomberg navodi da u Nemačkoj postoje autokuće sa akcijama gde lizing u potpunosti pokriva državna subvencija."U roku od 20 dana već je oko 300 kupaca potpisalo ugovore za kupovinu tog modela", navodi Bloomberg.U Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost u Hrvatskoj napominju da se razmišlja o novim, kao i da su građani zainteresovani za kupovinu malih gradskih automobila."Još nismo blizu evropskim zemljama poput Norveške u kojima su tri od četiri kupljena vozila električna. Od gotovo 65 hiljada novoregistrovanih vozila u Hrvatskoj tek je 198 bilo električnih", zaključuju u tom Fondu.Dodaju da će se u narednim godinama subvencije za električne automobile planirati u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji.Prodavci automobila kažu da su uputili zahtev Fondu da se iznos subvencija smanji za još hiljadu evra i na taj način podeli većem broju ljudi.KAKO JE U OSTALIM ZEMLJAMABloomberg kao najživlja tržišta ponude i potražnje za električnim vozilima uz Njemačku, navodi Francusku i Holandiju.Prodaja automobila na "zeleni" pogon u Francuskoj se na primer u ovoj godini se udvostručila nakon što je ponuđen mesečni lizing za model Reno Zoe koji iznosi 79 evra.U Holandiji je u sedam dana iskorišćeno deset miliona evra subvencija za električna vozila.Singapur je otišao najdalje i ponudio podsticaje u iznosu od 12 hiljada i 670 evra, dok su u SAD sa subvencijom od 6,5 hiljada evra, 11. na lestvici Bloomberga, zatim tu su i Kina i Indija.U Hrvatskoj je ove godine za samo dva minuta primljeno 470 prijava za kupovinu električnih vozila, a država je za te podsticaje izdvoila 5,8 miliona evra.Uredbom Vlade Srbije o subvencionisanju kupovine novih vozila na električni pogon i hibride u 2020. predviđena su podsticajna sredstva do 120 miliona dinara, što je nešto više od milion evra ili pet puta manje nego u Hrvatskoj.

Svet

Amazon će otvoriti hiljadu radnih mesta u Irskoj

Amazon će u naredne dve godine stvoriti još 1.000 stalnih radnih mesta u Irskoj, čime će ukupna radna snaga u toj zemlji biti 5.000 ljudi, saznaje irski portal RTE.ie.Nova radna mesta će uključivati razne inženjerske i specijalističke poslove, a pored toga tehnološki gigant uložiće novac i u novi kampus površine 170.000 kvadratnih metara na trgu Šarlemont u Dublinu.Novi kampus biće dom za rastuću radnu snagu koja će razvijati računarski oblak kompanije Amazon Web Services, a očekuje se da će biti otvoren 2022. godine.„Primetili smo porast potražnje za oblakom u Irskoj i širom sveta i uzbuđeni smo što ćemo dodati 1.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta tako da možemo nastaviti da pomažemo našim kupcima u inovacijama, posebno u ovom teškom vremenu“, rekli su iz Amazona.Kompanija Amazon je takođe najavila jedan od njihovih prvih vetroparkova u Irskoj za koji se očekuje da će biti funkcionalan od septembra.Esk vetroelektrana biće prvi operativni projekat obnovljive energije Amazona izvan Sjedinjenih Američkih Država, koji će proizvoditi čistu energiju u Irskoj.Kompanija je rekla da će im ova vetroelektrana pomoći u ostvarivanju cilja da sve svoje globalne operacije napaja sa 100% obnovljivom energijom.

Svet

Italija: Najnovije istraživanje pokazuje da mikroplastika završava u ribljim telima

Mikroplastika kao gotovo nevidljivi plastični otpad u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, poput šampona, sapuna ili farbi  završava u odvodima i kanalizaciji i odatle dospeva u more i tlo, prenosi portal Greenpeace.Istraživanjem Greenpeace-a i stručnjaka italijanskog Univerziteta Marke, obuhvaćeno je oko 300 reprezentativnih jedinki različitih morskih vrsta koje se koriste u ljudskoj ishrani. Iako se veći deo plastike zadržava u delovima ribe koje ne koristimo u ishrani, Greenpeace ističe da to ne treba olako shvatati.Rezultati analiza pokazuju da je najviše mikroplastike u živim organizmima (u 75% uzoraka) pronađeno u Toskanskom arhipelagu, a najmanje u okolini Sardinije."Greenpeace" je pokrenuo peticiju sa zahtevom da italijansko Ministarstvo životne sredine potpuno zabrani upotrebu mikroplastike u komercijalnim porizvodima.Evropska agencija za hemikalije takođe namerava da predloži potpunu zabranu upotrebe mikroplastike u kozmetičkim proizvodima, kućnoj hemiji, bojama i đubrivu.Na štetan uticaj mikroplastike ukazao je i naš poznati genetičar Miodrag Stojković u svom nedavno objavljenom koautroskom naučnom radu.Više o tome na sledećem linku.

Svet

Crna Gora: Prihodi od turizma 96 odsto manji nego lane

Crna Gora će ovog meseca od turizma prihovdovati oko 10 miliona evra, što je 28 puta manje u odnosu na isti period prošle godine, pišu podgoričke Vijesti pozivajući se na informacije kojima raspolaže taj sektor privrede. Prostom računicom došli su do cifre koja govori da su prihodi manji za oko 96 odsto.Kako navode Vijesti, broj turista je manji za oko 92%, a broj noćenja po osobi smanjio se sa šest i po dana na četiri. Prošle godine je u julu ostvareno oko 3,7 miliona noćenja, a u istom mesecu ove godine svega 200 hiljada.Razlog za toliki pad vidi se u činjenici da najveći broj turista ove godine čine domaći gosti koji često u hotele dođu samo na produženi vikend, pa je malo onih koji ostanu sedam i više dana, objašnjavaju iz turističke privrede Crne Gore.Prema tim podacima manja je i prosečna potrošnja turista, na dnevnom nivou i to za 27 evra u proseku, ranije je ta cifra iznosila 77 evra.To se objašnjava slabijom pltaženom moći domaćih u odnosu na goste iz inostranstva. Većina luksuznih hotela čiji su gosti na smeštaj i ostale usluge trošili i hiljadu evra dnevno, sada su zatvoreni.Zbog pogoršanja epidemiološke situacije i mera za suzbijanje virusa korona, sličan trend se predviđa i u avgustu.Tada se, u najoptimističnijem scenariju očekuju prihodi koji će btiti desetostruko manji u odnosu na isti mesec prošle godine"Čak i da tokom avgusta dođe do otvaranja granica prema nekim državama i uspostavljanja avio-prevoza, ne možemo očekivati prihod od turizma veći od 30 do 40 miliona. To znači da niko ko se bavi ovom delatnošću ne može očekivati ni da pokrije troškove“, rekao je jedan od sagovornika Vijesti koji živi od turizma.Procene govore da će biti dobro ako se ostvari i 20 odsto prošlogodišnjeg prometa. Prema ovim podacima, pad crnogorskog BDP-a ove godine biće značajno veći od procene Vlade Crne Gore koja smatra da će on biti 6,8 odsto manji nego lani.

Svet

Naučna studija pokazala kako korona utiče na vremensku prognozu

Studija koju je sproveo dr Jing Čen sa Univerziteta u Lankasteru pokazala je da smanjen broj komercijalnih letova u velikoj meri utiče na tačnost vremenske prognoze, prenosi portal Biznis i finansije. Meteorološke prognoze se inače dobrim delom zasnivaju na podacima o vremenu koje prikupljaju komercijalni avioni. Međutim, sada zbog pandemije ima manje letova, a samim tim i manje podataka.Razlog za to je činjenica da manji broj aviona na nebu znači i manji broj podataka o temperaturi vazduha, brzini vetra i sl.Prema istraživanju Jing Čena u martu, aprilu i maju meteorološke prognoze su manje "pogađale" nego ranije. Najveće greške, kako objašnjava, pravljene su tamo gde je bilo veoma malo letova.Manje grešaka je zabeleženo u gusto naseljenim delovima sveta koji su opremljeni velikim brojem stanica za merenje, kao što je Evropa.Ako ovakva situacija potraje, kaže Čen, to će stvoriti veliki problem industriji usluga posebno onima koji se bave grejanjem ili hlađenjem prostorija, ali i poljoprivrednicima. Takođe, biće teže predvideti ekstremne vremenske pojave kao što su razorni uragani ili monsuni.

Svet

Korona-kriza može i blagotvorno delovati na istočnoevropske startape

Kriza izazvana koronavirusom dovela je do znatnih kratkoročnih promena u tome kako akteri posmatraju poslovne i kućne aktivnosti, a trenutna kriza će prisiliti preduzetnike na promene u načinu razmišljanja i dovesti do novog talasa inovacije u regionu istočne Evrope, ocenjuje Biznis rivju (Business Review).Dok koronavirus nastavlja da bude problem za celokupno poslovanje, inovativna preduzeća će ubrzano nastaviti da nude rešenja za pojedinačna tržišta ili industrije, kaže Marijus Genea, vodeći partner kapitalnog fonda Catalyst Romania."Promene u ponašanju klijenata imaju veoma pozitivan efekat na neka inovatna preduzeća, tako da bi mogli da vidimo drastično ubrzani rast u nekima od njih, ali ovo se oslanja na pretpostavku da će promene budu dugotrajne, a ne samo privremeno prilagođavanje na karantin. Vreme će pokazati, ali već vidimo neke trendove koji su do izražaja došli tek u doba karantina, pa počinjemo da razumemo šta bi mogle biti neke od trajnijih promena", navodi Genea za BR.Preduzetnici koji se godinama bore sa sićušnim budžetima i izgrađuju otpornost sopstvenog poslovanja mogu u trenutnoj krizi da izgrade svoje ime i na međunarodnom tržištu nakon što dobiju sastojak koji nedostaje.U prilog tome ide i teza da su sstartapi u srednjoj i istočnoj Evropi, upravo zbog situacije u svojim matičnim državama, počiele da osporavaju dominaciju zapevropskih konkurenata, prema Financial Times rangiranju 1.000 najbrže rastućih kompanija u Evropi.Otprilike 10.000 ovakvih preduzeća u Istočnoj Evropi obezbedilo je svoje prvo finansiranje tokom proteklih pet godina, dok je deset inovatnih firmi u Srednjoj i Istočnoj Evropi trenutno vrednije od milijardu dolara."Biće dosta promena u tržištu kako velike kompanije ne budu uspele da se prilagode novim uslovima, ili previše ulože u to prilagođavanje, tako da bi mogli uskoro da vidimo prinove ili nove lidere na tržištu. Istočna Evropa ima šansu, ali samo ako su preduzetnici dovoljno odlučni da brzo delaju,” rekao je Mihaj Rotaru, osnivač rumunske firme Neobility.Dok mali broj kompanija u Rumuniji pokušava da se proširi po regionu ili međunarodno, neke su krenule globalnim putem, uzimanjem kapitala od internacionalnih invenstitora, dodao je.On podseća da je Evropska komisija dodelila oko 166 miliona evra 36 kompanija sa ciljem borbe protiv pandemije, a još 148 miliona evra biće dodeljeno još 36 kompanija kako bi se pospešio plan za ekonomski oporavak Evrope, što bi preduzeća morala da imaju na umu dok .

Svet film

Holivud nastavlja sa odlaganjem premijera

Holivudske produkcije nastavile su da odlažu premijere blokbastera, ili za naredne godine ili do daljnjeg, zbog pandemije koronavirusa. To nastavlja da ugrožava najveću filmsku industriju, ali i bioskope, ko...

Svet

Kina zatvara američki konzulat SAD kao odgovor na američke mere

Kina je naložila Sjedinjenim Američkim Državama da zatvore konzulat u gradu  Čengdu, u provinciji Sinhua na jugozapadu zemlje, kao odgovor na zahtev američkih vlasti da Kina zatvori svoj konzulat u Hjustonu, javio je Rojters.Kako je preneo Asošijejted pres, Sjedinjene Američke Države su taj potez obrazložile optužbama da Kina krade podatake o medicinskim i drugim istraživanjima. Zvanični Peking  je nakon toga saopštio da će odgovoriti recipročnom merom ukoliko Vašington ne razmotri svoju odluku. "Amerika je ozbiljno prekršila međunarodno pravo, osnovne norme međunarodnih odnosa i uslove Konzularne konvecije Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Naši bilateralni odnosi su narušeni" saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju se dodaje da su kineske vlasti obavestile američku ambasadu da povlače saglasnost za rad konzulata u Čengduu koji je otvoren 1985. godine. Zaposlenima je dat rok od 72 sata odnsono do ponedeljka ujutru da isprazne objekat, a američka ambasada u Pekingu se još nije oglasila tim povodom.Zbog tenzija u američko-kineskim odnosima, opala je tražnja za akcijama na regionalnoj berzi u Kini, a nacionalna valuta juan je zabeležila najnižu vrednosti u protekle dve nedelje. Odnosi između Vašingtona i Pekinga su se naglo pogoršali ove godine, počeviši od trgovine i tehnologije, preko rešavanja krize izazvane korona virusom i pitanja autonomije Hong Konga.Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da Sjedinjene Američke Države i saveznici moraju da izvrše pritisak na Komunističku partiju Kine kako bi promenila način na koji sada vodi politiku.Profesor Univerziteta Fudan u Šangaju i stručnjak za američke studije Vu Ksinbo, objasnio je da je Americi konzulat u Čengduu važan jer preko njega dobija informacije o strateškom naoružanju koje razvijaju Kina i Tibet. Dodaje da je taj konzulat, u ekonomskom smislu, manje važan američkim vlastima konzulata u Šangaju, Guangdžou i Hong Kongu.

Svet

Španske arhitekte škartom iz kamenoloma uklapaju kuće u pejzaž

Arhitekte iz studija GRX Arquitectos u Španiji projektovale su kuću Calixto od betona oko kojeg je slagan škart iz kamenoloma, sa željom da postignu rustičan izgled i očuvaju pejzaž, prenosi sajt Gradnja.rs.Sledeći tu ideju projektanti su došli do jodnostavnog programa sa garažom koja je dobro povezana sa vrtom.On je predvđen za organizovanje zabava sa porodicom i prijateljima.Kuća koja je uređena minimalistički kroz velike transparentne delove fasade, gleda na okolni pejzaž i kroz njih propušta prirodnu svetlost u unutrašnjost.Projekat je zasnovan na logici obilaska kuće, kao arhitekture promenade, gde se ističe povezanost sa pejzažem i okolnim vrtom, pišu arhitekte za portal ArchDaily.Kada se prolazi kroz kuću, otvori povezuju unutrašnji prostor sa spoljnim pejzažem.Ideja arhitekata GRX Arquitectos bila je da se vrt ne doživljava kao nestambeni prostor, već kao posrednik ka okolnom pejzažu kroz novu topografiju.Nije bilo namere da se pejzaž ugrozi savremenim materijalima i oblicima.Shodno tome, struktura kuće napravljena je od betona, dok je oko nje slagan lokalni kamen.Na taj način je, kako se objašnjava, dobijen nesavršen izgled.Čitava fasada kuće izvedena je primenom kamena iz lokalnog kamenoloma, koji je zapravo škart u proizvodnji velikih ploča, pa se tako sirovina dodatno iskorišćava.Ipak, arhitekte su imale na umu da izgled kuće naprave u skladu sa standardima koji važe za 21. vek.Ogromne zastakljene površine dozvoljavaju prodor velike količine svetlosti, dok je aluminijumska stolarija u sjajnom kontrastu sa belim kamenom.U enterijeru preovladava bela i siva boja, debljina zidova je 60 centimetara, što doprinosi visokoj termičkoj izloaciji kuće tokom letnjih dana.U zimskom periodu stakleni delovi fasade omogućavaju prodor svetlosti tokom oštre zime.Izgled Calixto  kuće moguće je videti na sledećem linku.

Svet

Problemi u licenciranju slovenačke aplikacije za praćenje COVID-19

Kako bi se razvila aplikacija za praćenje širenja koronavirusa u Sloveniji, Ministarstvo zdravlja te zemlje zatražilo je od Ministarstva javne uprave da slovenska aplikacija bude bazirana na postojećem nemačkom modelu. Međutim kod nemačke aplikacije uočene su određene nedoslednosti u licenciranju otvorenog softvera nedugo nakon početka upotrebe, piše portal CMS Law Now.Iako je kod otvorenog softvera izvorni kod dostupan besplatno, što navodi neke programere do pogrešnog zaključka da ne postoji obaveza licenciranja, sam termin odnosi se na slobodu korišćenja, ali ne i slobodu od naknade za njegovu upotrebu.Kako bi se pravilno pokrile neophodne procedure za korišćenje otvorenog softvera u razvojnim projektima, treba identifikovati sve komponente softvera, a potom pregledati njihove ugovorne uslove, kako bi se osiguralo da nikakvi uslovi ne dovode do smetnji u dogovoru između vlade i razvojne stranke, kao i smetnju u samom korišćenju aplikacije.Ukoliko bude utvrđeno da se uslovi licence ne poklapaju sa vladinim dogovorom, najlakše rešenje bilo bi nalaženje tehničke alternative za taj softver.Nakon razvoja aplikacije mora se potvrditi da su obaveze license u skladu sa formalnim zahtevima, što zahteva pružanje potrebnih tekstova licence, kao i pružanje odgovarajućeg izvornog koda.Nasuprot tome, javna nabavka koju je Vlada Slovenije raspisala za nabavku softvera za aplikaciju koja bi pratila širenje COVID-19, nigde ne spominje ovaj tip licenciranja, piše CMS Law. "Postoji samo nekoliko mogućih objašnjenja za to. ILi Vlada Slovenije veruje da će programeri kreirati svoje rešenje bez Open Source licence, što bi moglo dovesti do obustave rada u slučaju neophodnih nadogradnji, ispravki ili drugih usluga, ili Vlada jednostavno veruje da će programer nastojati da samostalno ispunjavaju zahteve za licenciranje", navodi se u tekstu.Ukoliko razvojna stranka ne budu pokrili ove procedure moglo bi doći do privremene zabrane upotrebe aplikacije, kao i velikih dodatnih troškova za vladu.Proteklih godina kompanije usvajaju razne poslovne modele u pokušaju da se prihoduje od otvorenog softvera, od korišćenja spremnosti korisnika da kupe dodatne funkcije softvera pod komercijalnom licensom (takozvano dvostruko licensiranje), do prodaje dodatnih usluga.

Svet

Bivši potpredsednik Tesla Motorsa prelazi u hrvatske Rimac Automobile

Rimac Automobili imenovali su Krisa Porita, bivšeg glavnog inženjera Aston Martina, potpredsednika inženjerstva kompanije Tesla i i rukovodioca grupe za specijalne projekte u Eplu za glavnog tehnološkog direktora, navodi se u saopštenju kompanije.Tokom karijere duže od tri decenije, Porit je nadgledao razvoj sportskih i električnih vozila, a tokom svojih 16 godina u Aston Martinu bio je glavni inženjer za ograničenu proizvodnju hiperautomobila One-77 i V12 Vantage Zagato.Na poziciju potpredsednika inženjerstva u Tesli došao je 2013. godine, nakon čega je prešao u Epl gde je imao vodeću ulogu u grupi za specijalne projekte za razvoj novih proizvoda.„Kris se uklapa ovde. Delimo isti način razmišljanja, želimo da razvijamo automobile koji su zabavni i odličnog kvaliteta. Jedva čekam da vidimo šta ćemo moći da stvorimo zajedno.“, rekao je osnivač i izvršni direktor Rimac Automobila, Mate Rimac.Porit je rekao da je prilika da se pridruži kompaniji Rimac Automobili san svakog inženjera.

Svet

Uvođenje 5G mreže može da udvostuči potrošnju struje

Ako se 5G  rasporedi na isti način kao što je to bio slučaj sa 3G i 4G, mrežna portošnja će se drastično povećati, upozorava kompanija Erikson u izveštaju objavljenom u martu mesecu, prenosi Euractiv.Sa druge strane ukazuje se na odgovornost industrije telekomunikacija koja treba da razvije 5G bez dodatnog povećanja potrošnje energije."Neki provajderi su čak procenili da bi potrošnja energije mogla da se udvostruči kako bi se zadovoljili sve veći zahtevi u saobraćaju, uz poboljšanje postojeće mreže i uvođenje 5G. To nije održivo sa aspekta troškova i zaštite životne sedine", naglasio je Erik Ekuden iz Eriskona.Sa druge strane, dodaje da 5G mrežu odlikuju izvesni standardi u uštedi energije, pa je po tom pitanju ona sofisticiranija od prethodnih.To se, kako dodaje pre svega odnosi na sleep mode režim uređaja i efikasniji način prenošenja podataka, što dosta pomaže u racionalnoj potrošnji energije."Te prednosti i novi pristup u uvođenju mreže mogu da pomognu da se prenos podataka bude četiri puta veći bez većeg utroška energije", naglašava Ekuden.Direktor održivosti u Eriksonu Mats Pelbak Šarp podsetio da uvođenje svake nove mreže donosi značajno uvećanje potrošnje energije."To ne sme da se desi kada lansiramo 5G. Moramo da smanjimo potrošnju energije", naglasio je Pelbak Šarp.ŠTA KAŽE EVROPSKA UNIJAEvropska komisija nastojala je da ubrza razvoj 5G, omogućila je postavljanje njenih antena bez pojedinačnih dozvola, uz poštovanje propisa.Naglašava se i doprinos 5G novim uslugama u zdravstvu, energetici, saobraćaju i obrazovanju, smanjenju energetske potrošnje.Prilično optimistički zvuči i prognoza da će 5G mreža koristiti 90 odsto manje energije po jednom bitu od 4 G mreže.PREDLOZI KOMPANIJE ERIKSON"Prethodnim promenama često su se zadržavali postojeći mrežni sastavi uz dodavanje nove opreme, odnosno način izgradnje mreže mora da se promeni", naveo je Erik Pelbak Šarp iz Eriskona.On ukazuje da je ono što EU ističe kao značajne činjenice nije pravi put za uvođenje 5G.Važno je, kako naglašava, utvrditi gde se podaci najviše koriste, dimenziju opreme koja je neophodna na tim lokacijama i mesta gde su najveće dnevne varijacije u saobraćaju. Shodno tome inženjeri iz Eriskona navode četiri smrenice za izgradnju infrastrukture 5G mreže, koje treba slediti kako bi se uštede zaista postigle.1. Zamena postojeće mrežne aparature.2. Aktivirati softver za uštedu energije.3. Izbegavati glomazni hardver i sa tim u vezi uzeti u obzir potrebe određenog područja radi uštede energije.4. Koristiti veštačku inteligenciju za upravljanje infrastrukturom."Sa druge strane, ako je tehnologija za 5G izgrađena na isti način kao dosadašnja tehnologija, utrošak energije značajno će porasti", upozorio je.Euractiv navodi i da se veće brzine u prenošenju podataka kod 5G mreže oćekuju za pet godina, kada će ta mreža raditi na većim frekvencijama.

Svet

Nakon pada prihoda od oglasa, Tviter razmatra uvođenje pretplate

Nakon osetnog pada prihoda od oglasa u drugom kvartalu, Tviter je nagovestio svojim investitorima da razmatra o alternativnim načinima zarade, od kojih jedan može biti opcija pretplate, prenosi portal TechCrunch.Tehnološki gigant objavio je prihod od oglasa u iznosu od 562 miliona dolara, što je pad za gotovo četvrtinu (23%) u odnosu na isti period prethodne godine.Kako kažu iz Tvitera, pandemija i građanski nemiri naterali su mnoge oglašivače da pauziraju svoje oglasne kampanje što je znatno doprinelo padu prihoda.Najveće tržište kompanije, Sjedinjene Američke Države, zabeležilo je pad od 25 odsto u oglašivačkom sektoru.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi rekao je investitorima da će verovatno ove godine pokrenuti „testove za pretplatu“, mada je napomenuo da će standardi za naplatu pojedinih delova servisa biti jako visoki.„Želimo da svaki novi model zarade bude komplementaran našem oglašivačkom poslu“, rekao je Dorsi.Ranije ovog meseca, glasine su planule o plaćenoj opciji za Tviter nakon što je kompanija otvorila poziciju usredsređenu na izgradnju platforme za pretplatu kodnog naziva "Gryphon."Akcije Tvitera su u to vreme porasle, signalizirajući apetit investitora da kompanija pronađe novi način zarade.Vrednost akcije Tvitera skočila je za 4 odsto nakon rezultata zarade.Prošlonedeljni bezbednosni propust koji je doveo do hakovanja Tviter profila velikih kompanija i pojedinaca takođe je negativno uticao na javnu sliku kompanije.Tviter je u subotu saopštio da su počinioci "manipulisali malim brojem zaposlenih i koristili njihove poverljive podatke" za pristup hakovanim nalozima.

Svet

Neto dobit hrvatskih preduzeća na međugodišnjem nivou veća za svega 40 miliona evra

Hrvatski preduzetnici prošle godine su poslovali sa ukupnom neto dobiti od 4 milijarde i 150 miliona evra, odnosno za 0,7 odsto ili oko 40 miliona više nego u 2018. godini pokazuju najnoviji podaci Financijske agencije (Fina).Prošle godine je 90 hiljada njih posovalo u plusu i ostvarilo prihod od 6 milijardi i 380 miliona evra, što je za skoro 6 odsto više nego godinu dana ranije.Ostala preduzeća iskazala su gubitak u poslovanju u visini od 2 milijarde 260 miliona evra, što je 16 odsto više nego 2018. godine.Ukupni prihodi bili su 105 milijardi 811 miliona evra, dok su rashodi bili oko 100 milijardi 494 miliona evra.Prema radnim satima bilo je 970 hiljada zaposlenih, prosečna plata bila je 772 evra i to je 4,2 odsto više nego 2018. godine.Prema fininim podacima, na stranim tržištima svoje proizvode i usluge plasiralo je preko 20 hiljada preduzetnika i prihod im je bio veći za 5,6 odsto nego godinu dana ranije.Izvoz je iznosio oko 20 milijardi evra, dok je vrednost uvoza 18 milijardi i 211 miliona, pa je trgovinski suficit bio jednu milijardu i 728 miliona evra.MALI UDEO IZVOZA U HRVATSKOM BDP-uHrvatska privreda inače ostvaruje malo dobiti od izvoza, upozoravaju ekonomisti, prenosi portal Poslovni.hr.Navodeći probleme koji koče razvoj, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu Ljubo Jurčić ukazuje da ta zemlja manje od 30 odsto svog BDP-a ostvaruje kroz izvoz.Kako je istakao, to je manje i od Srbije, koja ostvaruje 40 odsto od izvoza, a manje je razvijena od Hrvatske.Napominje da zemlje poput Slovenije i ostalih članica EU ostvaruju više od 60 odsto BDP-a od izvoza.https://www.poslovni.hr/poduzetnik/imamo-lijepe-pokazatelje-ali-i-stari-problem-koji-koci-razvoj-4242803Najveći prihod u 2019. godini u Hrvatskoj ostvarila je kompanija INA d.d., u visini od 2 milijarde i 791 milion evra.U broj od preko 136 hiljada preduzetnika u Hrvatskoj ne ulaze banke, osiguravajuća društva i druge finasijske institucije.

Svet

EU po prvi put više struje dobija iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva

Obnovljivi izvori su prvi put nadvladali ugalj, naftu i gas u proizvodnji električne energije u EU, pokazuju nove analize, prenosi portal Euractive.Vetar, solarna, hidro i bioenergija proizvela je 40 odsto električne energije u 27 zemalja članica u prvoj polovini godine, prevazilazeći fosilna goriva koja su činila 34 odsto, prema klimatskom analitičkom centru Ember.Kao rezultat toga, emisije ugljenika u bloku opale su za gotovo četvrtinu u prvoj polovini 2020. godine.Iako je potražnja za električnom energijom u EU opala za 7 odsto zbog pandemije, proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 11 odsto, za šta su odgovorne nove vetro i solarne instalacije koje su proizvele rekordnu petinu električne energije u Evropi.U Danskoj, 64 odsto električne energije je proizvedeno vetrom i suncem.U međuvremenu, proizvodnja fosilnih goriva opala je za 18 odsto. Korišćenje uglja osetilo je najveći pad.Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije opalo je za 95 odsto u Portugalu i za 58 odsto u Španiji.Potražnja za ugljem opala je i u Nemačkoj, dok je Poljska po prvi put proizvela više električne energije koristeći ugalj od svog suseda i svih ostalih zemalja članica zajedno.Prošle nedelje, Poljska je objavila plan pomoći za svoj sektor eksploatacije uglja, koji pati od pada potražnje, jeftinijih alternativa i nagomilanih finansijskih gubitaka.Poljska još uvek nema plan kako da izbaci ugalj iz proizvodnje električne energije i tek treba da potpiše evropski sporazum o štetnim emisijama.Poljska je bila jedna od najugroženijih zemalja EU zbog pada potražnje za električnom energijom. Takođe ima drugu najskuplju električnu energiju u Evropi.Proizvodnja gasa pala je za 6 odsto, a pad je registrovan u 11 zemalja, uključujući značajan pad u Španiji i Italiji.Dejv Džouns, viši analitičar u Emberu, rekao je da EU sada ima priliku da iskoristi svoj kombinovani sedmogodišnji budžet i paket oporavka od 1,8 biliona evra kako bi ubrzala prelazak sa fosilnih goriva i zadovoljila svoje klimatske ambicije.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.