img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Fejsbuk zabranjuje političke oglase „na neodređeno vreme“ nakon izbora u SAD

Fejsbuk će zabraniti američke političke oglase na neodređeno vreme nakon predsedničkih izbora, pokušavajući da spreči zabunu oko njihovih rezultata, piše The Verge.„Iako su oglasi važan način izražavanja, planiramo da privremeno zaustavimo prikazivanje svih socijalnih, izbornih ili političkih oglasa u SAD-u nakon zatvaranja birališta 3. novembra, kako bismo smanjili mogućnosti zabune ili bilo kakve zloupotrebe“, kaže kompanija.Fejsbuk na ovaj način odgovara na široko rasprostranjenu zabrinutost da bi društveni mediji mogli pomutiti izborne rezultate za javnost.Kompanija takođe preduzima korake da spreči kandidate da prerano proglase pobedu. Kada se biračka mesta zatvore, dodaće se prozor sa informacijama na vrhu aplikacija za Fejsbuk i Instagram, uz obaveštenje da li su pouzdani mediji, poput Rojtersa, proglasili pobednika.Ukoliko kandidat lažno tvrdi da je pobedio na izborima, Fejsbuk će dodati „konkretnije informacije“ koje su u suprotnosti sa tvrdnjom.Tehnološki gigant je ranije najavio da će zamrznuti prodaju političkih oglasa pre izbora, a posebno je zabranio oglase koji tvrde lažnu pobedu.Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju

Svet

Komercijalizuje se izdvajanje ugljenika, kao jedino rešenje za spas planete

Dok brige oko klimatskih promena rastu, kompanije i vlade počele su više da finansiraju "izdvajanje ugljenika", tehnologiju za skladištenje izduvnih i drugih gasova staklene bašte, piše Gardijan (The Guardian).Tehnologija izdvajanja ugljenika i dalje je nova, i trenutno postoji samo 20 projekata za njegovu komercijalizaciju, ali u sektor pristižu investicije od više milijardi dolara.Konzorcijum kompanija, koji uključuje Amazon i Majkrosoft, nedavno je investirao u CarbonCure Technologies, kanadsku firmu koja želi da znatno umanji emisije ugljen-dioksida tokom proizvodnje betona.Proizvodnja cementa, glavnog sastojka betona, oslobađa toliko ugljen-dioksida da bi, ukoliko bi cela industrija bila jedna država, jedino Kina i SAD bili veći zagađivači na godišnjem nivou.U saradnji sa skoro 300 proizvođača betona, CarbonCure ubrizgava ugljen-dioksid u smešu, nakon čega se gas hemijskim procesom pretvara u krečnjak, koji zapravo ojačava beton.Amazon će ovakav beton koristiti tokom izgradnje svojih svih svojih zgrada, uključujući novo sedište u Virdžiniji.Trenutno se za proces koristi standardni ugljen-dioksid, ali se kanadska firma nada da će uskoro koristiti gas koji je izdvojen tokom same proizvodnje cementa, što bi smanjilo globalne emisije ove industrije za 500 miliona tona do kraja decenije.Norveška pokreće jedan takav projekat pod nazivom Longship, dok inicijativa direktnog izdvajanja ugljenika iz vazduha u jugozapadu SAD cilja da zarobi milion tona CO2 godišnje.Vlada SAD nedavno je sa 72 miliona dolara finansirala više od 20 inicijativa ovog tipa.Ipak, izdvajanje ugljenika smatra se kao kontroverzna ideja, budući da se može videti kao skupo odvraćanje pažnje od pravog cilja, što je u ovom slučaju potpuno sprečavanje emisije takvih gasova.Kritičari navode kao primer postrojenje za izdvajanje Petra Nova, projekta vredan milijardu dolara u Teksasu, koje je ugašeno ove godine, nakon što je pad vrednosti nafte učinio projekat neisplativim, iako je navedeno da je pre gašenja postrojenje izdvajalo čad 92 odsto proizvedenog ugljen-dioksida.Međutim, Međunarodna energetska agencija je prošlog meseca navela metod kao nezamenljiv deo trenutne strategije, ocenjujući da bi bilo "skoro nemoguće" da svet ispoštuje dogovorene ciljeve za smanjenje zagađenja bez izdvajanja i skladištenja izduvnih gasova iz fabrika, elektrana i drugih izvora.

vestacka inteligencija

Svet

Skepticizam prema nauci nakon tri godine opao, pokazuju istraživanja

Skepticizam prema nauci globalno je opao tokom pandemije i ona je “dočekala svojih pet minuta”, pogotovo u situaciji kada se naučnici utrkuju u pronalasku vakcine protiv COVID-19 pokazuju najnoviji podaci ankete koju je naručila američka kompanija 3M, prenosi Axios.„Pandemija COVID-19 nesumnjivo dovodi do toga da ljudi više razmišljaju o nauci“, kaže Gejl Šuler, iz službe za održivost u kompaniji 3M.Kompanija je zajedno sa firmom Ipsos radila na istraživanjima za indeks State of Science i anketa pokazuje da je nakon tri godine uspona, skepticizam prema nauci globalno opao.Pre pandemije 35% ljudi se tokom istraživanja izjašnjavalo da gaji skepticizam prema nauci, dok je na isto pitanje tokom jula i avgusta, dakle tokom pandemije, odgovor dalo 28 odsto ispitanika.NEPOVERENJE VAS KOŠTA DVE MILIJARDE DOLARA GODIŠNJE Poverenje u nauku i naučnike takođe je poraslo tokom pandemije i to je u skladu sa nedavnim istraživanjem Pew Research Centra.Ono je otkrilo da većina ljudi širom sveta ima barem neko poverenje u naučnike, iako postoje značajne razlike između onih koji su prema političkom opredeljenju orijentisani levo ili desno, u državama poput naginju levo naspram desnice na mestima poput Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.Među ispitanicima su zdravstvo (prednjače COVID-19, kancer i hronične bolesti), socijalna pravda i klimatske promene bili među najprioritetnijim problemima koje je nauka trebalo da rešiU SAD 50% ljudi je reklo da su obeshrabreni da se bave naukom u školi, a kao razlog za sprečenost su naveli rod, rasu i etničke nejednakosti.To je daleko više nego u odgovorima na globalnom nivou gde se na isti način izjasnilo 27% ljudi.Na globalnom nivou, 82% ispitanika složilo se da postoje negativne posledice po društvo ako se nauka ne ceni, a 92% se složilo da bi trebalo slediti naučne dokaze o COVID-19.Ipak, 32% ispitanika je reklo da njihov svakodnevni život ne bi bio toliko različit ako nauka ne bi postojala.

Svet

Gugl spreman na dogovor, plaćaće vesti francuskim izdavačima

Gugl (Google) bi trebalo da postigne dogovor da francuskim izdavačima plaća za vesti objavljene na njihovoj platformi, saopštio je američki tehnološki gigant u sredu, prenosi Euractiv.Prošle nedelje Gugl je rekao da planira da globalnim izdavačima u naredne tri godine plati milijardu dolara za njihove vesti, počev od nemačkih i brazilskih medijskih grupa pod novim proizvodom nazvanim Njuz šoukejs (News Showcase).Dogovor sa francuskim izdavačima postigao bi se uoči presude francuskog apelacionog suda o takozvanom „susedskom pravu“ (neighbouring right), koji omogućava izdavačima da od mrežnih platformi zahtevaju naknadu za prikazivanje isečaka vesti.„Alliance de la Presse d’Information Generale (APIG) i Gugl već godinu dana zajedno rade na plaćanju „susednog prava“ prema francuskom zakonu. Ove diskusije su se pozitivno razvile poslednjih nedelja“, rekao je Gugl u izjavi.Kompanija je rekla da će sporazum uključivati prihvatanje susednog prava, kao i učešće francuskih medija u novom Njuz šoukejsu. „Poslednjih nekoliko nedelja omogućilo nam je da razjasnimo mnoge tačke i potvrdimo da Gugl prihvata princip naknade za naše vesti“, rekao je Pjer Luet, izvršni direktor Groupe Les Echos, koji pregovara za APIG.Francuski izdavači su među najžešćim Guglovim kritičarima. U aprilu je francuska antitrustovska vlast naložila kompaniji da plati francuskim izdavačkim kućama i novinskim agencijama za njihov sadržaj kao odgovor na žalbe medijskih grupa.

Svet

Kostur tiranosaurusa prodat za rekordnih 32 miliona dolara

Rekordne cene visoko kotiranih fosilnih ostataka onemogućavaju muzejima da ih otkupe, naučnicima istraživanja, javnosti priliku da se sa njima upoznaju, piše portal NBCnews.Kostur tiranosaurusa zvanog Sten premašio je sva očekivanja, pa je na aukciji dostigao rekordnu cenu od 31,8 miliona dolara i predstavlja najskuplji skelet ili fosil dinosaurusa koji je ikada prodat.Kostur je inače nazvan po naučniku paleontologu koji ga je pronašao njegove, a Tiranosaurus je živeo na zemlji pre 67 miliona godina, kostur je izložen u aukcijskoj kući „Kristi“ u Njujorku, a prvobitne procene su bile da će dostići između 6 i 8 miliona dolara.Zadnje dve decenije Sten je bio proučavan u Institutu Blek Hils u Južnoj Dakoti, a paleontolozi su na osnovu njega objavili desetine istraživanja, čini ga 188 kostiju i jedan je od najvećih i najpotpunijih kostura tiranosaurusa na svetu.Naučnicima je bilo potrebno oko 30.000 sati napornog rada da otkopaju kosti, slože ih i spoje u kostur kakav je danas i utvrdili su da je Sten tokom života polomio vrat zbog čega su mu dva pršljena spojena.Osim toga, pronašli su i rupe u lobanji i jednu na rebru koje je, kako se pretpostavlja napravio drugi tiranosaurus.Skelet tiranosaurusa je dugačak 40 stopa, predstavlja dobro očuvan primerak i pruža upečatljive dokaze o nasilnom životu pre 67 miliona godina.PRONAĐEN PUŽ STAR 99 MILIONA GODINA Pobednička ponuda na aukciji za Stna nije došla iz muzeja, već od privatnog kolekcionara i tu je, kako se dodaje nauka gubitnik. Zbog toga je potreban zakon koji štiti retke primerke kao što je kostur ovog tiranosaurusa, kako bi naučnici mogli da ga mirno istražuju, a javnost uživa u razgledanju.Ono što se navodi kao još jedna nepravda u ovom nadmetanju su posebni uslovi koji se propisuju muzejima u cilju boljeg čuvanja skeleta, dok su privatni kolekcionari od njih izuzeti.U tom slučaju, treba imati u vidu da može doći i do eventuaalnog oštećenja skeleta, ako ga novi vlasnik ne bude na pravi način čuvao, jer se na to nije obavezao.

Svet

ECDC: Evropske zemlje na pragu novog talasa korone

Zemlje širom Evrope nameću nova ograničenja jer se drugi talas infekcija korona virusom koji je zahvatio Evropu pogoršao, prodirući u starije, ranjivije populacije i podstičući nagli porast hospitalizacija, piše Forbes.Sve osim tri evropske zemlje, Kipra, Finske i Norveške, dostigle su alarmantni „prag“ novih infekcija, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), koji označava zemlje koje prijavljuju više od 20 slučajeva na 100.000 stanovnika u sedmodnevnom proseku kao rizične.U najnovijem izveštaju ECDC-a, objavljenom prošlog četvrtka, takođe je zabeležen porast stope smrtnosti u Evropi i utvrđeno je kontinuirano povećanje broja slučajeva u 27 zemalja, od kojih mnoge prijavljuju više novih infekcija nego na proleće.Među zemljama koje su prošle najgore, Češka je, prijavivši 22.179 slučajeva i 158 smrtnih slučajeva u protekloj sedmici, uvela drugo vanredno stanje u ponedeljak, dok je Madrid ušao u delimični karantin, zabranjujući neesencijalna putovanja u grad i iz grada, jer Španija prijavljuje skoro 10.000 novih slučajeva dnevno.Glavni grad Francuske, koji je u ponedeljak prešao u stanje „maksimalne pripravnosti“, jer je 30 odsto hitnih kreveta u bolnicama popunjeno, što je dovelo do zatvaranja pariskih barova i kafića.Pariz zatvara lokale i uvodi strože mere protiv virusa Pariz je možda na ivici strožih ograničenja, jer je stopa zaraze skočila dodatno u utorak.Brisel, koji je pretekao Pariz i zaostaje samo za Madridom po infekcijama, takođe je najavio da u sredu na mesec dana zatvara barove i kafiće u gradu.U međuvremenu, mnoštvo drugih zemalja, uključujući Irsku i Škotsku, razmišlja o novim strogim ograničenjima.Dok Francuska, Španija, Češka i Velika Britanija u proseku prijavljuju veći broj novih slučajeva nego što je bilo tokom vrhunca prolećnih izbijanja, kriza nije tako ozbiljna kao tokom marta i aprila. Međutim, evropske vlasti su zabrinute da bi rastuće infekcije, koje su počele da se šire među starijom populacijom, uskoro mogle ponovo dovesti bolnice u kritičnu situaciju.

Svet

Laureati Nobelove nagrade za hemiju pronašli makaze za gene

Emanuel Šarponter i Dženifer Dodna otkrile su jedan od najoštrijih alata u genetskoj tehnologiji, makaze pod nazivom CRISPR/Cas9, saopštio je Nobelov komitet obrazlažući odluku o dodeli ovogodišnje nagrade za hemiju.„U tom genetskom alatu postoji ogromna snaga koja utiče na sve nas. To nije donelo revolucionarne promene u nauci, već i u inovacijama medicinskih tretmana “, kaže Klos Gustason, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.Koristeći ih, istraživači mogu da promene DNK životinja, biljaka i mikroorganizama sa izuzetno velikom preciznošću.Ova tehnologija je imala revolucionarni uticaj na nauke o životu, doprinosi novim terapijama u borbi protiv kancera i može da ostvari san o izlečenju naslednih bolesti.Istraživači treba da modifikuju gene u ćelijama ako žele da dođu do saznaju o unutrašnje šifre života.To je dugo trajalo, bilo je teško, a ponekad i nemoguće, međutim koristeći genetske makaze CRISPR / Cas9, sada je izvodljivo da se promeni šifra života tokom nekoliko nedelja.PROGLAŠENI DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE ZA MEDICINU Kao što se često i događa u nauci, otkriće genetskih makaza bilo je neočekivano.Emanuel Šarponter je tokom istraživanja o Streptococcus piogenes, jednoj od bakterija koje nanose najviše štete čovečanstvu, otkrila ranije nepoznati molekul, nazvan tracrRNA.Njen rad pokazao je da je tracrRNA deo drevnog imunološkog sistema bakterija, CRISPR / Cas, koji razoružava viruse cepajući njihovu DNK.Ona je svoje otkriće objavila 2011, a iste godine pokrenula je i saradnju sa Dženifer Dodna, iskusnom biohemičarkom sa ogromnim znanjem o ribonukleinskim kiselinama (RNK).Zajedno su uspeli da kreiraju bakterijske genetske makaze u epruveti i pojednostave njihove molekularne komponente u cilju lakšeg korišćenja.U svom prirodnom obliku, makaze razlikuju DNK od virusa i pokazale su da se njima može upravljati tako da mogu da preseku bilo koji molekul DNK na unapred određenom mestu, a tamo gde je DNK presečena, lako prepisati šifru života.

Svet

Gotovo sve maske na tržištu EU potiču iz jedne zemlje

Vrednost uvoza maski za lice u EU dramatično je porasla u prvom polovine ove godine, sa 800 miliona prošle godine na 14 milijardi evra. To je porast od 1800%,pokazuje izveštaj Eurostata. Kao što se moglo očekivati, države članice sa velikom populacijom uvozile su više maski za lice nego države članice sa malom populacijom. Međutim, kada se gleda na uvoz po glavi stanovnika, postoje značajne razlike među državama članicama.Luksemburg je imao  ubedljivo najveći uvoz zaštitnih maski po glavi stanovnika od 121 evra po osobi. Belgija, Nemačka i Francuska bile su jedine druge zemlje sa uvozom iznad 50 evra po osobi. Suprotno tome, uvoz je bio manji od 10 evra po osobi na Kipru, u Poljskoj, Švedskoj, Hrvatskoj, Grčkoj i Bugarskoj.Kina je bila glavni partner EU za uvoz maski za lice, isporučivši 92% maski za lice u prvoj polovini 2020. godine, što je za 30 procentnih poena više u odnosu na prvo polugodište 2019. godine.Sa izuzetkom Hongkonga, ostalih 6 glavnih uvoznih partnera EU izgubili su tržišni udeo. U prvom polugodištu 2020. godine samo su Vijetnam i Hong Kong isporučili više od 1% ukupnog uvoza maski u EU. Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska i Tunis izgubili su tržište pozicije iz 2019, i imali su udeo od 0,7%.Podsećamo, Vlada Srbije je uvoz zaštitne i medicinske opreme tokom pandemije proglasila državnom tajnom i odbija da dostavi te podatke brojim novinarima koji su te podatke tražili. Podsećamo na naše istaživanje: Ko nam maske prodaje

Svet

Bogatstvo milijardera tokom pandemije poraslo na 10,2 biliona dolara

Svetski milijarderi su „izuzetno dobro prošli“ tokom pandemije, povećavši svoje već ogromno bogatstvo na rekordnih 10,2 biliona (10.200 milijardi) dolara, piše britanski Gardijan.Izveštaj švajcarske banke UBS otkrio je da su milijarderi povećali svoje bogatstvo za 27,5 odsto u jeku krize od aprila do jula, u periodu kada su milioni ljudi širom sveta ostali bez posla ili su se mučili da se snađu uz državnu pomoć.Do porasta njihovog bogatstva došlo je u prvom redu zbog berzanskih kretanja tokom pandemije, koji su bili na najnižem nivou tokom globalnih mere karantina u martu i aprilu.UBS je rekao da je bogatstvo milijardera dostiglo „novi maksimum, nadmašivši prethodni vrhunac od 8,9 biliona dolara dostignut krajem 2017. godine“. Broj milijardera takođe je dostigao novi vrhunac i sada ih ima 2.189, u poređenju sa 2.158 koliko ih je bilo 2017. godine.Džozef Štadler, šef UBS-a, rekao je da su milijarderi izvukli korist iz krize jer su imali „želudac“ da kupuju više akcija kompanija kada su tržišta širom sveta propadala.Međutim, i vrednost deonica pojedinih tehnoloških kompanija, koje su u vlasništvu milijardera, znatno je porasla u poslednjih nekoliko meseci.Štadler smatra da milijarderi imaju apetit za značajan rizik i da su sigurni da neće prokockati svoja neizmerna bogatstva.Amazonov Džef Bezos i dalje je najbogatiji čovek na svetu, a njegovo bogatstvo je procenjeno na 189 milijardi dolara.

Svet

Francuska zakonom zaštitila decu jutjubere

Donji dom parlamenta Francuske glasao je u utorak jednoglasno da deci sa YouTube pruži istu pravnu zaštitu kao deci glumcima i modelima, piše Politico.Prema novim pravilima, svima - uključujući roditelje - koji snimaju video zapise na kojima se pojavljuju maloletnici mlađi od 16 godina u svrhu monetizacije na platformama za razmenu video zapisa, biće potrebno odobrenje administrativnog organa ili će se suočiti sa novčanom kaznom u iznosu do 75.000 evra i pet godina zatvora.Francuska je prva zemlja koja je uvela zaštitu za decu internetske zvezde.Propisi, nazvani „zakon o deci YouTube-a“, primenjivaće se i na maloletnike mlađe od 16 godina koji se pojavljuju na drugim platformama kao što su TikTok ili Instagram.Prema istraživačkom centru Pev, video snimci na kojima su deca mlađa od 13 godina, u proseku privuku gotovo tri puta više pregleda od ostalih vrsta video zapisa. Prošle godine najplaćenija YouTube zvezda bio je osmogodišnji dečak koji je zaradio 26 miliona dolara, prema Forbesovoj rang listi.Francuska ima "nekoliko desetina" dece koja su uticajna na internetu i zarađuju do 150.000 evra mesečno. Jedan od najuspešnijih kanala u državi sa decom, Neo i Svan, ima više od 5 miliona pretplatnika.Ograničenja i za kućne snimkePoslodavcima će takođe biti potrebno odobrenje za službeno zapošljavanje dece u profesionalnom kontekstu. Ali kada se snimanje dogodi u porodičnoj kući bez dokaza o službenom zaposlenju -  roditelji će i dalje morati da obrazlože vlastima svoje planove da materijal postave na mrežu.Roditelji će morati da prijave svoje aktivnosti dece kada prihodi i broj sati otpremljenog materijala pređu određene pragove, koji će biti utvrđeni naknadno.Iznad određenog praga prihoda, većina novca koji zarade deca izvođači mora biti blokirana na računu dok dete ne napuni 18 godina, navodi zakon.Oglašavači se takođe suočavaju sa novim ograničenjima. Ako žele da plasiraju proizvode u video zapise na kojima su deca mlađa od 16 godina, moraju da provere da li novac treba da ide osobi zaduženoj za emitovanje ili detetovom blokiranom računu - ili da se suoči sa kaznom od 3.750 evra.Građani Srbije dnevno 100 minuta na društvenim mrežama

Svet

Preminuo suosnivač kompanije dm drogerie markt Günter Bauer

Günter Bauer, jedan od osnivača i član društva dm drogerie markt Austrija/CEE, preminuo je u 76. godini života. Zajedno sa svojim dugogodišnjim prijateljem i poslovnim partnerom Götzem Wernerom, Bauer je 1976. godine osnovao dm u Austriji. U godinama nakon toga učestvovao je u uspešnoj ekspanziji kompanije u 11 država. Zahvaljujući njegovom radu i posvećenosti, dm Austrija/CEE danas posluje kroz lanac koji broji više od 1.700 filijala sa preko 21.000 zaposlenih i prometom od skoro tri milijarde evra, a dm se smatra najvećim drogerijskim lancem u Evropi.Günter Bauer je bio u potpunosti predan svojoj viziji da stvori poslovno okruženje zasnovano na temelju pravih vrednosti i jasnih stavova. Težio je da stvori kompaniju koja u centar stavlja čoveka, i kupca i zaposlenog, koja kontinuirano unapređuje svoje poslovanje i ujedno predstavlja mesto gde stisak ruke i poštovanje neizmerno vrede. Sa druge strane, njegovo viđenje uspeha se ogledalo i u tome da je potrebno da kompanija uzorno deluje u široj zajednici i da društveno odgovorno poslovanje i okrenutost ekološkim principima daju konkretne i vidljive rezultate. Kompanija dm drogerie markt već više od četiri decenije svoje poslovanje upravo zasniva na životnom delu, ideji i vrednosnim načelima koje je utemeljio Günter Bauer. 

Svet

Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju

Fejsbuk je u utorak rekao da će ukloniti stranice, grupe i naloge na instagramu koji predstavljaju QAnon, teoriju zavere koja lažno tvrdi da postoji zavera o "dubokoj državi" protiv predsednika Donalda Trampa, čak i ako objave ne sadrže nasilni sadržaj, piše CNET.Oštriji stav socijalne mreže dolazi nakon što je Fejsbuk u avgustu rekao da će ukloniti QAnon naloge, stranice i grupe kada su razgovarali o potencijalnom nasilju, kao i da će ograničiti domet korisnika vezanih za pokret.Tehnološki gigant je rekao da preduzima snažne mere protiv sadržaja QAnona jer je primetio objave koje šire štetne dezinformacije, poput lažnih tvrdnji da su određene grupe pokrenule šumske požare na zapadnoj obali. Dezinformacije o požarima skrenule su pažnju lokalnim zvaničnicima koji su se aktivno borili protiv širenja tih požara.Društvena mreža saopštila je da je uklonila više od 1.500 QAnon stranica i grupa koje su sadržavale rasprave o potencijalnom nasilju. Kompanija je takođe uklonila preko 6.500 stranica i grupa povezanih sa više od 300 militarizovanih društvenih pokreta.U isto vreme, zagovaračke grupe i političari kritikovali su Fejsbuk zbog nedovoljno brzog delovanja na suzbijanju širenja QAnonovog sadržaja. Fejsbuk je rekao da će odmah početi da sprovodi novu politiku prema QAnon sadržaju, ali da će "za ovaj posao trebati vremena i moraće da se radi na tome narednih dana i nedelja."

Svet

Studenti iz Mančestera organizuju „kovid pozitivne“ žurke

Studenti sa Univerziteta u Mančesteru organizovali su „Kovid pozitivne“ žurke u univerzitetskim holovima kampusa u Faloufildu u subotu i to je samo jedan od sve češćih slučajeva rizičnog ponašanja studenata tokom strožih mera protiv širenja pandemije, piše britanski Gardijan.„Na tu žurku ste mogli da uđete jedino ako ste pozitivni na koronu. Da obezbeđenje nije došlo, ta žurka bi bila jako velika“, rekao je jedan student fizike sa Univerziteta.„Univerzitet je svestan ovog incidenta i najoštrije osuđujemo ovo neodgovorno ponašanje“, saopštio je portparol Univerziteta.Prema rečima Dejvida Regana, direktora javnog zdravlja u Mančesteru, stopa zaraze u gradskoj starosnoj grupi od 17 do 21 godine sada je 2.935 na svakih 100.000 ljudi, što je gotovo šest puta veća stopa od ostatka Mančestera, koji i sam sada ima najvišu stopu u Velikoj Britaniji.Do nedelje je 1.041 student Univerziteta u Mančesteru bio pozitivan na koronu, a većina njih je živela u kampusu. Širom Velike Britanije univerzitetski gradovi zabeležili su veću stopu zaraze otkako su studenti stigli prošlog meseca. Univerzitet u Mančesteru je u utorak najavio obustavljanje sve nastave, jer virus nastavlja da se širi među 40.000 studenata.

Svet

EU: Milijarde u investicijama stižu na Zapadni Baklan

Evropska unija planira da izdvoji devet milijardi evra za ekonomski razvoj i oporavak Zapadnog Balkana, saopštila je Evropska komisija nakon usvajanja ekonomskog i investicionog plana za taj region.„To će biti namenjeno za ulaganja u saobraćaj, energiju, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje održivog rasta i radnih mesta“, rekao je komesar EU za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji.Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, rekao je da se tim planom daje čvršća i dublja podrška partnerima sa cilejm da ostvare napredak u evrointegracijama.Varhelji je dodao da se planom nudi put za uspešnu ekonomsku integraciju, ubrzavanje procesa usklađivanja sa EU i zatvaranje jaza između regiona.Planom je utvrđeno deset inicijativa za ulaganja čiji je cilj da se podrže važnije drumske i železničke veze u regionu, obnovljiva energija, izbacivanje uglja iz upotrebe, povećavanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, upravljanje otpadom, otpadnim vodama i puštanje u rad širokopojasne infrastrukture.EVROPSKA KOMISIJA OČEKUJE RECESIJU DUBLJU NEGO 2009. Planom su takođe predviđena ulaganja u privatni sektor u nameri da se podstaknu konkurentnost i inovacije, naročito malih i srednjih preduzeća.Iz Evropske komisije očekuju da će podrška kroz Ustanovu za jemstva za Zapadni Balkan, u sklopu Spoljne garancije EU i Evropskog fonda za održivi razvoj, povući i investicije do 20 milijardi evra u narednih deset godina.Tvrde da će investicioni paket biti „glavni podstrekivač koji će dovesti do lakšeg povećanja javnih i privatnih investicija u regionu od strane evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.INSISTIRANJE NA REFORMAMAEvropska komisija je predstavila i smernice za primenu Zelene Agende na Zapadnom Balkanu, a čije se usvajanje očekuje u novembru na Samitu lidera zemalja tog regiona.Naglašavaju da će EU nastojati da region približi jedinstvenom tržištu EU.„Povećanje investicija i ekonomski rast će biti mogući samo ako se Zapadni Balkan čvrsto posveti i primeni osnovne reforme u skladu sa evropskim vrednostima“, naglasili su EU lideri.Evropska komisija je usvojila i Paket proširenja 2020. godine, svoju godišnju ocenu osnovnih reformi kod partnera na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.Naglašava se da će primena reformi, posebno u oblasti vladavine prava, biti od presudnog značaja za uspeh ekonomskog plana i negovanje održivog ekonomskog razvoja u regionu.

Svet

Ikea će ove godine otvoriti rekordan broj prodavnica

Najveći svetski prodavac nameštaja planira da otvori više od 50 prodavnica širom sveta u svojoj tekućoj finansijskoj godini, od kojih će većina biti u gradskim centrima, uprkos činjenici da se sve više prodaje obavlja putem interneta, piše Fajnenšal tajms.„Na ovaj način ćemo ubrzati našu ambiciju da postanemo pristupačniji mušterijama“, rekao je izvršni direktor Ikee Džon Abramson Ring.Ambiciozni plan za nove prodavnice dolazi uprkos tome što je Ikea zabeležila pad godišnjih prihoda zbog globalne pandemije.Prodaja u finansijskoj godini koja se završila u avgustu 2020. pala je za 4 odsto na 39,6 milijardi evra, saopštila je u utorak kompanija.Međutim, prodaja na internetu porasla je gotovo 50 odsto, pa tako sada čini 18 odsto ukupne prodaje, u odnosu na 11 odsto prošle godine.„Sve investicije koje smo uradili proteklih godina izvanredno su se isplatile. Na nekim prodajnim mestima uspeli smo da se prebacimo na onlajn prodaju za svega nekoliko dana“, rekao je Džasper Brodin, direktor Inkga Grupe, najvećeg Ikeinog trgovca na malo.Ikea je usred najveće transformacije u svojoj 77-godišnjoj istoriji, završavajući svoj poseban fokus na velikim radnjama van grada, gde kupci moraju sami da pokupe nameštaj i kasnije ga sastave.Kompanija sada eksperimentiše sa manjim prodavnicama u centru grada i nudi usluge kao što su dostava, montaža, pa čak i iznajmljivanje nameštaja.Brodin je rekao da je Ikein oporavak od pandemije bio jači nego što se očekivalo, a prodaja je od juna dostigla „vrhunac svih vremena“.Kompanija je usred vraćanja sve finansijske pomoći koju je dobila od devet vlada širom sveta.

Svet

Troje naučnika podelilo Nobela za fiziku

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Rodžer Penros, Reinhard Genzel i Andrea Gez Tri koji su došli do otkrića o crnoj rupi u svemiru, saopštio je Nobelov komitet.„Otkrića ovogodišnjih laureata otvorila su novo poglavlje u proučavanju kompaktnih i supermasivnih objekata. Ti egzotični predmeti i dalje postavljaju mnoga pitanja i motivišu buduća istraživanja. Jedno od njih je kako testirati teoriju gravitacije u ekstremnim uslovima koji vladaju u neposrednoj blizini crne rupe “, izjavio je David Haviland, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.Penros je pokazao da teorija dovodi do stvaranja crnih rupa, koje predstavljaju čudovišta u vremenu i prostoru i hvataju sve što u njih uđe dok su Genzel i Gez otkrili da nevidljivi i izuzetno teški objekat upravlja orbitama zvezda u centru Zemljine galaksije.Ni Albert Ajnštajn, otac opšte relativnosti, nije mislio da crne rupe zapravo mogu da postoje, ali deset godina nakon njegove smrti, britanski teoretičar Penros pokazao da one mogu da nastanu i opisao je njihova svojstva. KOMPANIJA ILONA MASKA PONUDIĆE INTERNET IZ SVEMIRA U svom srcu crne rupe kriju singularnost, granicu na kojoj se ruše svi poznati zakoni prirode.Njegov revolucionarni članak objavljen je u januaru 1965. godine i još se smatra najvažnijim doprinosom opštoj teoriji relativnosti posle Ajnštajna.Genzel Andrea Gez vode grupu astronoma koji su se od ranih devedesetih godina fokusirali na region poznat pod imenom Strelac A*, koji se nalazi u središtu naše galaksije. Koristeći najveće svetske teleskope, razvili su metode za prolazak kroz ogromne oblake međuzvezdanog gasa i prašine do centra Mlečnog puta. Njihov pionirski rad pružio je najubedljiviji dokaz o supermasivnoj crnoj rupi u centru Mlečnog puta.

Svet

Coface: Politički rizik i socijalna nestabilnost se povećavaju

Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika kompanije Kofas (Coface), naglašava dvostruki trend, pa tako s jedne strane, smanjenje rizika od sukoba na globalnom nivou, ali s druge, povećanje političkog rizika i socijalne nestabilnosti, piše Biznis rivju.Socijalna nestabilnost se pogoršava u zemljama koje su najviše izložene pandemiji, navodi se u Kofasovom barometru.Globalna zdravstvena situacija stvara neizvesnosti, jer od juna pandemija nastavlja da dobija na zamahu. Dok ljudi širom sveta čekaju vakcinu, preduzeća i domaćinstva odlažu troškove i investicione projekte, kako zbog različitih ograničenja, tako i iz predostrožnosti.Kofas predviđa globalnu stopu rasta od -4,8 odsto u 2020. godini, praćenu skokom od 4,4 odsto u 2021. BDP u evrozoni i u Sjedinjenim Državama bi ostao 3,5 poena, odnosno 2 poena ispod nivoa iz 2019. godine. Bilo bi potrebno najmanje 3 godine za povratak na nivo proizvodnje pre krize. Slično tome, oporavak svetske trgovine biće samo delimičan: + 3,5 odsto očekuje Kofas 2021. godine nakon -13 odsto ove godine.Očekuje se da će ovaj niži nivo ekonomske aktivnosti u poređenju sa nivoima pre krize podstaći povećanje siromaštva, nejednakosti u dohotku i samim tim socijalno nezadovoljstvo.Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika pokazuje u kojoj meri pandemija, pored ljudskih i ekonomskih uticaja, pogoršava političke rizike.Pored tradicionalnih pokazatelja koji se koriste za merenje ovih rizika, Kofas je ove godine dodao indeks izloženosti pandemiji koji meri javno mnjenje o upravljanju zdravstvenom krizom od strane vlasti.Među zrelim ekonomijama, stepen nezadovoljstva javnog mnjenja upravljanjem zdravstvenom krizom najviši je u Španiji, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj.U zemljama u razvoju Iran i Turska su među zemljama sa najvišim nivoom socijalnog rizika. Nekoliko zemalja Latinske Amerike (Brazil, Meksiko, Peru, Kolumbija), kao i Južna Afrika, predstavljaju visok politički i socijalni rizik i veliku izloženost zdravstvenoj krizi.Pored toga što izaziva potencijalni rast građanskih nemira, pritužbe povezane sa pandemijom takođe mogu pojačati društvene pokrete nasleđene iz perioda pre pandemije, poput onih viđenih u Hong Kongu, Francuskoj i Čileu.

Svet

Zagrepčani zaustavili svoj „Beograd na vodi“

Uprava Grada Zagreba potvrdila da nije prihvaćen Generalni urbanistički plan koji bi onmogućio realizaciju projekta zagrebačkog Menhetna, udruženja građana tvrde da je to njihova pobeda, javlja Jutarnji list.Udruženja građana Zelena akcija, Udruga građana Siget, Zagreb te zove i Pravo na grad, saopštila su da je potpuno propao plan gradonačelnika Milana Bandića da privatnoj kompaniji prepusti vredno gradsko zemljište.Napominje se da je reč više od milion kvadrata vrednog gradskog zemljišta na Velesajmu i Hipodromu.Mirka Jozić Gradskog ureda za gospodarstvo potvrdila je da više ne postoje planovi za realizaciju tog projekta jer nije prihvaćen Generalni urbanistički plan (GUP) koji bi takvu izgradnju omogućio.Udruženja građana podsećaju kako su svi odlučno i uporno ukazivali na činjenicu da se tim projektom privatizuje velika gradska površina u korist profita privatne kompanije, na štetu Grada Zagreba.Međutim, kažu da još nije poznato koliki je javni trošak nastao zbog Bandićevog insistiranja na takozvanom zagrebačkom Menhetnu.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL Podsetili su i kako u članu 19. Memoranduma o razumevanju, svojevrsnog pred-ugovora koji je gradonačelnik mesecima odbijao da objavi, jasno stoji kako se sporovi rešavaju arbitražom prema pravilima međunarodne trgovačke komore u Parizu. Zato insistiraju i zahtevaju da se objave sve informacije vezane uz finansijske posledice Memoranduma. Bandić je, kažu, prvo hteo da progura izmene GUP-a bez ikakve javne rasprave početkom leta prošle godine.Kada mu to zbog pritiska javnosti nije uspelo, organizovao je javnu raspravu usred leta, ali je pristigla rekordna 31 hiljada primedbi na sadržaj.Jednom se i na Trgu bana Jelačića okupilo 20 hiljada ljudi, pa se deo vladajuće većine, zajedno sa opozicijom suprotstavio gradonačelniku i glasao protiv izmene plana.

Svet

Međunarodna kampanja poziva na spašavanje štampanog novinarstva

Međunarodna federacija novinara i Koalicija globalnih sindikata-UNI sa sedištem u Švajcarskoj krajem prošle nedelje pokrenule su kampanju za spašavanje štampanog novinarstva u okviru koje pozivaju nacionalne vlade da usvoje hitne pakete za spašavanje industrije štampanih medija, piše UNS.To uključuje njihovo izdavanje, štampu i distribuciju, kao i uvođenje poreza na digitalne usluge tehnoloških giganta poput Amazona, Gugla i Fejsbuka koji su prihod od oglašavanja preusmerili iz medija.Trenutna globalna zdravstvena kriza ubrzala je dugogodišnji pad prihoda medijskih oglasa koji je u ovoj godini manji za 20 posto, a veći deo novca pripao je tehnološkim kompanijama, zaključila je Međunarodna federacija novinara.Kako se navodi, Gugl je u 2018. godini od vesti zaradio 4,7 milijardi američkih dolara, a taj novac nije podeljen sa novinarima koji su proizveli te sadržaje.Uvođenjem navedenih mera, sindikati žele da nacionalne vlade zaštite radna mesta u medijima, štiteći tako industriju štampnih medija. Ukoliko takve mere ne budu preduzete, Koalicija globalnih sindikata i Međunarodna federacija novinara predviđaju gašenje na hiljade takvih medija i gubitke radnih mesta.„Štampani mediji su društveno dobro i da se oni, kao i njihovi zaposleni, nalaze u nepovoljnom položaju zbog nepravednog izbegavanja poreza krađom prihoda od reklama od strane velikih tehnoloških kompanija i da bi vlade trebale da intervenišu kako bi osobe koje proizvode i distribuiraju vesti dobile deo zarade“, rekla je Nikola Konstantinu, rukovodilac odeljenja sektora za grafičku i ambalažnu industriju Koalicije globalnih sindikata.Zbog pada prihoda od oglašavanja i posledica pandemije štampani mediji širom sveta pronašli su se u značajnim problemima i ove mere neophodne su za njihov opstanak.

Svet

Zaposleni u Guglu ne smeju ni sa roditeljima da razgovaraju o plati

Radnici Gugla (Google) koji nisu zaposleni za stalno, a koji čine više od polovine ukupne radne snage tehnološkog giganta, kažu da im detaljni ugovori o poverljivosti zabranjuju bilo kakvu diskusiju o poslovanju te kompanije, pa čak i sa spostvenim roditeljima, piše portal Startit.Žalbeni sud u Kaliforniji nedavno je optužio kompanije Gugl i Adeko (Adecco) da su prekršili brojne kalifornijske zakone o radu, kao i da su od svojih zaposlenih zahtevali da potpišu obimne ugovore o poverljivosti. Gugl se od 2015. godine nalazi u vlasništvu američkog konglomerata Alfabet (Alphabet), a Adeko je kompanija koju Gugl angažuje za pronalaženje radnika.Privremeno angažovani radnici, dobavljači i izvođači radova koji nemaju iste pogodnosti kao radnici koji su zaposleni za stalno, navode da im je uskraćeno pravo na slobodu govora i da, između ostalog, ne mogu da pričaju o iznosu svojih primanja, uslovima rada ili o svojim kolegama, piše u sudskim dokumentima.Zaposleni tvrde da ih postojeća pravila sprečavaju da otkriju ako primete kršenje državnih i saveznih zakona, bilo svojim menadžerima unutar kompanije ili svojim privatnim advokatima, pa čak i vladinim zvaničnicima.Takođe, naveli su i da ne mogu da razgovaraju o veštinama koje su stekli radeći za Gugl ukoliko traže posao kod konkurenta, kao i da ne smeju da preporuče kolege koji bi mogli da prihvate ponudu konkurentskog preduzeća.Tužioci tvrde da Adeko ima nezakonitu politiku koja privremenim radnicima smeštenim u Guglu zabranjuje da rade direktno za Gugl, bez njihovog odobrenja. Dodatno, navode da su ih slične politike sprečavale da se požale što nisu plaćeni za prekovremeni rad.Nova prijava suda dolazi godinu dana nakon što je Gugl postigao nagodbu sa američkim Nacionalnim odborom za radne odnose koji je naložio kompaniji da u svojim kancelarijama objavi spisak prava zaposlenih.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.