img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Belgija će ponovo u karantin ukoliko broj zaraženih ne prestane da raste

Belgija razmatra ponovno uvođenje karantina, jer broj novozaraženih raste već nekoliko nedelja. Antverpen je primetio najveći porast novih slučajeva, što je nateralo vladu da uvede noćni policijski čas, piše Politico."Ako se ove sedmice brojke ne stabilizuju, biće potrebno pooštravanje mera. Neću spekulisati o tome kakve mere su potrebne, ali više nema mnogo opcija", rekao je virolog Mark Van Ranst iz Katoličkog univerziteta u Levenu.Prema podacima koje su belgijske zdravstvene institucije objavile u ponedeljak ujutro, između 31. jula i 6. avgusta, broj pozitivnih na koronu u zemlji porastao je za 16 odsto u poređenju s prethodnih sedam dana. Od nedelje do ponedeljka broj potvrđenih slučajeva porastao je za 751."Trenutno je na ukupnu cifru zaraženih u našoj zemlji snažno uticalo šta se dešava u Antverpenu, ako brojke tamo padnu, brojke za Belgiju u celini opadaju. Ali u međuvremenu se epidemija širi i u ostalim pokrajinama“, rekao je Gert Molenbergs, profesor biostatistike na Katoličkom univerzitetu u Levenu.Međutim, Virusvaanzin, grupa koja je skeptična prema vladinoj politici o pandemiji veruje da je pretnja izazvana virusom preuveličana i najavila je da će 16. avgusta organizovati protest u Briselu i tražiti ostavku Van Ransta kao savetnika vlade.

Svet

Grčka kao podršku ‘digitalcima’ menja uslove za subvencionisanje građana

Vlada Grčke menja politiku subvencionisanja, kako bi u nju uključila sve poreske obveznike, ne samo građana sa niskim prihodima. Atina time želi da podstakne građane da prijavljuju realne prihode i stvaranja radnih mesta sa većim prihodima, što će zauzvrat obezbediti bolje punjenje budžeta, piše Ekathimerini.Primer promene je "Bridge" program za subvencionisanje hipoteka i nova faza programa za unapređivanje energetske efikasnosti zgrada, putem kojih je Grčka po prvi put uvela realni raspoloživi prihod kao kriterijum kvalifikacije za subvencije. Među kvalifikovanima za subvencija za energetsku efikasnost ubuduće će se nalaziti i poreski obveznici koji zarađuju do 90.000 evra pojedinačnog prihoda ili 120.000 evra porodičnog prihoda.U praksi ovo znači da tačna prijava svih prihoda više ne sprečava građane da dobiju neku od navedenih subvencija, što je najčešće bio problem za frilensere i "digitalce" koji novac zarađuju od stranih klijenata.Uskoro bi mogli biti uvedeni novi programi subvencija ili produžeci starih. Zvaničnici Ministarstva finansija ove zemlje razmatraju "Bridge 2" program sa sličnim karakteristikama, čije uvođenje zavisi od uspeha originalnog programa, kao i od drugog talasa pandemije koronavirusa. Tokom razmatranja državnog budžeta za naredne godine (od 2021. do 2023. godine) vlada uzima u obzir mere poput postepenog ukidanja solidarnog poreza kao i drugačijeg kalkulisanja poreskog odbitka kako bi se favorizovali srednji i visoki prihodi.

Svet

Kako su se pokazali svetski internet provajderi pre i tokom pandemije?

Nakon širenja pandemije COVID-19 19, kada je veliki broj ljudi nedavno počeo da radi od kuće, IT stručnjaci i ljudi koji se bave merenjem Interneta zapitali su se da li je Internet kadar da izdrži velika opeterećenja zbog masovnog rada onlajn.U želji da odgovori na aktuelna pitanja Organizacija Thousandeyes nedavno je objavila Izveštaj o performansama glavnig dobavljača usluga na Internetu.Izveštaj je rezultat ispitivanja različite mrežne infrastrukture ključnih za isporuku i sadržaj aplikacija koje pripadaju Internet provajderima (Internet Service Providers - ISPs), cloud-ima, Mreži za dostavu sadržaja (Content Delivery Network - CDN) i Sistemima internet domena (Domain Name System - DNS). Podaci o njihovim performansama odnose se na period od januara do jula 2020. godine, pre i za vreme pandemije. Cloud stabilniji od Internet provajdera (ISP)Sa konstantno odličnim performansama tokom ispitivanog perioda, pružaoci cloud usluga pokazali su se visoko dostupnim u odnosu na ISP i pre i posle februara. ISP-ovi su doživjeli skoro 10 puta više kvarova nego cloud, uprkos sličnom pokrivenošću infrastrukture u čuvanju podataka. Između januara i jula cloud je imao oko 400 prekida u odnosu na preko 4,5 hiljada u ISP mrežama (isključujući Kinu). Namenski izgrađene softverski zasnovane mreže uposlene od cloud provajdera mogu da budu barem jedan od razloga takvih rezultata.Iako su cloud provajderi imali manje prekida u celini, njihov nasumični tajming doprineo je većim lokalnim prekidima u poređenju sa restrikcijama ISP-a.Ovi drugi su imali prekide van radnog vremena, dok je cloud najčešće prekidao baš tada.CDN i DNS provajderi uglavnom stabilniCDN i DNS provajderi doživeli su nekoliko poremećaja u na mreži tokom prve polovine godine.To se posebno desilo CDN-u, uglavnom zbog održavanja ili problema sa automatskim sistemima, a ređe zbog sistemskih zagušenja.Za javne DNS servise bile su karakteristične duže ili kraće promenljive performanse, između radnih dana u nedelji i vikenda, kada se zaposleni odmaraju. DNS provajderi su radili dosledno, sve je ostalo u razumnim granicama za pouzdan utisak kod korisnika. Kao što je slučaj sa CDN provajderima, DNS provajderi imali su nekoliko kvarova unutar svojih mreža.KAKO BIRATI DOBAVLJAČA USLUGAIzveštaj ukazuje na znatne razlike u pogledu dostupnosti, na osnovu vrste provajdera, regiona, pa čak i određene lokacije. Savetuje se da kod izbora provajdera treba imati u vidu da li do prekida na mreži dolazi zbog povećane aktivnosti korisnika, kao i u kom vremenu se to dešava.Važno je da li se prekid desio tokom vikenda, usred noći ili radnog vremena, manje je bitan ukupan broj prekida.Te razlike nisu zanemarljive kada se neka firma odlučuje za nekog od provajdera, odnosno dobavljača usluga na Intrenetu.Dodaje se da predstavnici poslovnog sveta treba da razmotre regionalne i pojedinačne obrasce dostupnosti kao i performansi ključnih provajdera.Zahvaljujući tome IT firme mogu da  donesu efikasnije odluke i bolje isplaniraju upravljanje Internetom.

Svet

Američka vlada oslobađa dodatne frekvencije za razvijanje 5G mreže

Američka vlada odlučila je da oslobodi još 100 MHz ključnog srednjeg opsega za 5G usluge. Bela kuća je najavila da će Ministarstvo odbrane napustiti raspon od 3.45 do 3.55 GHz kako bi se te frekvencije mogle koristiti za 5G mobilne usluge, saznaje agencija Rojters.Time se dodaje raspon 3,55-3,65 GHz koji je trenutno na aukciji i opseg 3,7-3,8 GHz koji bi trebalo da se proda u decembru. Federalna komisija za komunikacije (FCC) moći će da proda na aukciji ovaj opseg frekvencija kompanijama kao što su Verizon i AT&T od decembra 2021, a bežična industrija bi mogla da ga koristi od leta sledeće godine, rekao je savetnik Bele kuće i glavni američki direktor za tehnologiju, Majkl Kracios.„Do sada je ovaj spektar koristila vojska za radarske operacije, uključujući i protivraketnu odbranu, a ova odluka omogućava nam da maksimiziramo raspon 5G spektra bez ugrožavanja nacionalne sigurnosti“, rekao je glavni informativni službenik Ministarstva odbrane Dejna Dizi.Srednjopojasni spektar smatra se vitalnim za 5G, jer nudi geografsku pokrivenost i kapacitet za prenos velikih količina podataka.Očekuje se da će 5G bežična mreža nove generacije, povezati i omogućiti znatno brži prenos podataka što će, pored ostalih namena, pomoći autonomnim vozilima da bolje funkcionišu.Federalna komisija za komunikacije aktivno radi na razvoju 5G mreže i dodavanje ovog raspona frekvencija je rezultat tih napora.U oktobru 2018. američki predsednik Donald Tramp potpisao je predsednički memorandum kojim je naložio Odeljenju za trgovinu da razvije dugoročnu sveobuhvatnu strategiju nacionalnog spektra za pripremu 5G bežične mreže. Tramp je stvorio Radnu grupu za strategiju spektra Bele kuće i zatražio od federalnih agencija da izveštavaju o potrebama vladinog spektra i preispitaju kako se spektar može podeliti s korisnicima privatnog sektora.

Svet

Belorusija ugasila internet nakon kontroverznih predsedničkih izbora

Internet konekcija i mobilne usluge ugašene su širom Belorusije od nedelje uveče i čini se da je vlada odgovorna za to zbog rasprostranjenih protesta i sve većih socijalnih nemira zbog beloruskih predsedničkih izbora koji su bili održani u nedelju, piše portal Wired.Protesti su izbili zbog rezultata izbora koji su pokazali da je Lukašenko osvojio svoj šesti uzastopni mandat sa oko 80 procenata glasova, opozicioni kandidati i demonstranti kažu da su izbori bili namešteni i smatraju da su rezultati lažni.Širom zemlje protesti protiv Lukašenkove administracije, uključujući kritike njegove spoljne politike i postupanja sa pandemijom eksplodirali su u nedelju uveče kada su rezultati objavljeni, a vlada je na proteste odgovorila mobilizacijom policije i vojnih snaga, posebno u Minsku, glavnom gradu.Lukašenko je u jučerašnjem intervjuu izjavio da gašenje internet konekcije i mobilnih usluga nije delo njegove vlade, već da to „dolazi iz inostranstva“.Beloruski tim za hitne slučajeve u zajednici (CERT) saopštio je u nedelju da su za gašenje interneta odgovorni „napadi iz inostranstva“ koji su bili usmereni protiv Državnog komiteta za državnu bezbednost i Ministarstva unutrašnjih poslova.Beloruski Beltelecom rekao je u ponedeljak da radi na rešavanju kvarova i obnavljanju usluga nakon "višestrukih sajber napada različitih intenziteta". Vanjski posmatrači ne veruju u ove tvrdnje."Istina o onome što se događa u Belorusiji trenutno zaista nije jasna, ali nema naznaka bilo kakvog sajber napada. To se ne može isključiti, ali ne postoje nikakve naznake da se to desilo", kaže Alp Toker, direktor nestranačke grupe za praćenje povezanosti, NetBloks.Smetnje su se proširile čak i na virtualne privatne mreže (VPN), koje su uobičajeno rešenje za nestanak interneta ili cenzuru. "Belorusija nije imala mnogo ulaganja u tehnologije zaobilaska cenzure, jer ljudi tamo nisu imali potrebu", kaže Toker.Postoji nekoliko indicija da su prekidi planirani, pa čak i da je vlada upozorila neke kompanije i institucije pre gašenja. Izveštaj ruskog lista Moskovski Komsomolets u subotu je uključio intervju s jednim prodavcem koji je upozoravao novinare koji pokušavaju da kupe SIM kartice za svoje telefone, da će vlada uskoro ugasiti internet i mobilne usluge.Još prošlog utorka, odnosno 4. avgusta, Telegramom je kružila prepiska službenika beloruske banke koji je upozoravao klijente da će možda doći do prekida digitalnog bankarstva.„Mislim da svi znaju da je vlada odgovorna za ovo, ali niko to ne želi da prizna“, rekao je Franak Vijačorka, novinar u Minsku.Vlade širom sveta, uključujući Iran, Etiopiju i Indiju, sve više koriste gašenje interneta kao sredstvo represije i autoritarne kontrole kako bi ugušili masovne proteste i nemire. Prekidi u povezanosti oko izbora takođe su postali češći, do sada su ove godine vlade Burundija, Gvineje, Toga i Venecuele gasile internet ili društvene mreže uoči izbora ili noći pre izbora.

Svet

Brisel nalaže državama EU da dozvole putovanje i vanbračnim partnerima

Evropska komisija zatražila je od država članica EU da dozvole ulazak u zemlju vanbračnim partnerima građana unije, odnosno da od zabrane putovanja koja su uvedena u nekim državama izuzmu nevenčane partnere, piše Euractiv.Spoljne granice EU i Šengena, nakon prvobitnog zatvaranja uoči pandemije koronavirusa, ponovo su otvorene posle tokom juna, tako da stanovnici EU mogu da putuju u druge države članice.Međutim, za druge zemlje, poput SAD, ulazak za obične građane u EU i dalje nije dozvoljen.Zemlje članice mogu dozvoliti vanbračnim partnerima ulazak u EU ako se za to odluče, što trenutno samo nekolicina država radi, rekao je portparol komisije Adalbert Janc.Pokrenuta je kampanja na društvenim medijima pod nazivom “Love is not tourism” koja poziva vlade da dozvole parovima odvojenim zbog zabrana putovanja da se posećuju.Kako navodi ovaj pokret, samo osam zemalja EU, uključujući Dansku i Holandiju, dozvoljavaju ovakva spajanja parova koji nisu u zvaničnom braku.Na spisku zemalja iz kojih je putnicima dozvoljen ulazak u prostor Evropske unije trenutno se nalaze Australija, Kanada, Džordžija, Japan, Novi Zeland, Ruanda, Južna Koreja, Tajland, Tunis i Urugvaj.

Svet

U bugarskoj Albeni polako zatvaraju hotele

Turistički kompleks Albena u Bugarskoj postepeno je počeo da zatvara hotele jer su otkazani čarter letovi, a Nemačka severnu obalu Crnog mora proglasila opasnom destinacijom, javila je bugarska novinska agencija Novinite.Činjenica je i da su turisti u kompleksu uglavnom Bugari i Rumuni, koji inače odlaze na odmor od sredine jula.Za sada inače nema podataka o zaraženim turistima u tom turističkom kompleksu."Broj turista je u padu, kako i broj realizovanih rezervacija, pa se hoteli postepeno zatvaraju. Prošle nedelje je bilo oko 8 hiljada gostiju, ove nedelje ih je 6,5 hiljada", izjavio je menadžer kompleksa Hristo Penev.Turisti su uglavnom iz Bugarske, Rumunije, Nemačke, Češke i Poljske. U odnosu na avgust 2019. godine, broj turista u kompleksu je upola manji, dok je u odnosu na celu prošlogodišnju sezonu, svega 30 odsto turista.Mešu turistima nije registrovan nijedan slučaj zaraze, kao i među zaposlenim osobljem koje je prestalo sa radom.BUGARSKI UGOSTITELJI TRAŽE DA KONOBARI VIŠE NE NOSE MASKE U BAŠTAMA

Svet

Epl odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu

Epl (Apple) odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu, jer kako Epl kaže, ovaj trojac kompanija ne želi da preda svaku pojedinačnu video igricu Eplu na pregled, piše Biznis Insajder."Ep Stor (App Store) je stvoren da bude sigurno i pouzdano mesto za kupce koji preuzimaju aplikacije i odlična poslovna prilika za sve programere", izjavio je ove nedelje portparol kompanije Epl za Biznis Insajder."Pre nego što dođu u našu prodavnicu, sve aplikacije se moraju pregledati u skladu sa smernicama koje imaju za cilj da zaštite kupce i omoguće programerima poštene i ravnopravne uslove", dodao je portparol.Međutim, Majkrosoft, Gugl i Fejsbuk ne žele da predaju te video igrice na pregled i zbog toga je Epl zabranio prodaju tih aplikacija.S obzirom da Epl dozvoljava usluge poput Netfliksa i Spotifaja bez preispitivanja svakog dela sadržaja, postavlja se pitanje zašto isto ne bi bilo dozvoljeno video igrama.Prema Eplu, razlika se svodi na to da su igre interaktivne, za razliku od muzike i filmova, a u Ep Storu postoje očekivanja potrošača vezana za video igre.Majkrosoft i Fejsbuk se javno protive ovoj politici Epla.

Svet

Donatori obećali Libanu pomoć od 250 miliona evra

Svetski lideri su u nedelju tokom međunarodne donatorske konferencije za Liban obećali više od 250 miliona evra pomoći nakon katastrofalne eksplozije luke u Bejrutu, a dogovor je da pomoć bude upućena direktno stanovništvu radi sprečavanja vlasti da zloupotrebe sredstva, piše portal Euractive.Petnaest svetskih lidera, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, učestvovalo je u virtuelnoj konferenciji koju su organizovali francuski predsednik Emanuel Makron i UN, obećavajući da će u narednim danima i nedeljama prikupiti "velike resurse".„Učesnici su se složili da njihova pomoć treba da bude koordinisana pod okriljem UN i dostavljena direktno libanskom narodu, uz maksimalnu efikasnost i transparentnost", stoji u zajedničkoj izjavi sa konferencije.Makronova kancelarija saopštila je da ukupna vrednost „obećane hitne pomoći“  252,7 miliona evra, uključujući 30 miliona evra od Francuske, a donatori su obećali da će fokus pomoći biti lekovi, bolnice, škole, hrana i smeštaj.Makron je bio prvi svetski lider koji je posetio bivšu francusku koloniju nakon razorne eksplozije u kojoj je poginulo više od 150 ljudi, ranjeno oko 6.000 i zbog koje sada ima oko 300.000 beskućnika.Svetski lideri sutakođe obećali pomoć za "verodostojnu i nezavisnu" istragu prošlonedeljne eksplozije u Bejrutu, a podršku za oporavak Libana uslovili su sprovođenjem reformi koje traže libanski demonstranti.UN kažu da će oko 117 miliona evra biti potrebno za reagovanje u vanrednim situacijama u naredna tri meseca, za zdravstvene usluge, sklonište za hitne slučajeve, distribuciju hrane i programe za sprečavanje daljeg širenja COVID-19, između ostalih intervencija.

Svet

Proizvodnja automobila u Evropi do kraja godine biće za četvrtinu manja nego lane

Automobilska indusrija u Evropskoj uniji nalazi se u veoma teškoj situaciji zbog pandemije koronavirusa i u ovoj godini očekuje pad od 25 procenata, prenosi Indikator.ba"Mi smo posvećeni saradnji sa kreatorima politika u Briselu i zemljama članicama EU kako bismo osigurali da naš sektor može da preživi i oporavi se, a cilj nam je da zaštititimo radna mesta, proizvodnju i buduća ulaganja", rekao je Erik-Mark Huitema, generalni direktor Evropskog udruženja proizvodača automobila  (ACEA).Proizvodači vozila morali su da zatvore svoje razvojne centre i proizvodna mesta u EU u proseku 30 radnih dana tokom perioda zaključavanja, što je dovelo do gubitaka u proizvodnji od više od 2,4 miliona motornih vozila.ITALIJANSKA AUTO-INDUSTRIJA UBRZO NASTAVLJA PROIZVODNJU Automobilska industrija zapošljava 14,6 miliona Europljana, a to je 6,7% ukupne zaposlenosti na nivou Evropske unije. Sa 2,7 miliona ljudi koji rade na proizvodnji vozila u 226 fabrika u EU, auto-industrija čini 8,5% odsto ukupnih proizvodnih poslova u tom regionu.Prošle godine u Evropi je proizvedeno 18 miliona vozila, što predstavlja petinu svetske proizvodnje. Širom sveta izvezeno je 5,6 miliona vozila, čime je EU lani ostvarila trgovinski suficit od 74 milijardi evra.U istraživanje i potrošnju auto-industrija ulaže čak 60 milijardi evra godišnje.Oko 313 milona voila u Evropi državama donosi više od 440 milijardi poreza gdišnje.Mediji su ranije pisali da je u Srbiji prodaja automobila manja za dve trećine u prvoj polovini 2020, a u odnosu na isti period lane.Takođe, u Fijatovoj fanrici u Kragujevcu drastično je smanjena proizvodnja, preneo je portal 021.

Svet

Nemačke firme očekuju ukidanje restriktivnih mera tek narednog maja

Nemački privrednici u proseku očekuju da će do potpunog ukidanja restriktivnih mera protiv širenja koronavirusa, poput ograničenja okupljanja i kretanja, doći tek za osam ipo meseci, ukazuje anketa koju je sproveo Ifo institut za ekonomska istraživanja.To znači da bi se mere predostrožnosti u potpunosti ukinule tek u maju 2021. godine, ali pojedini privredni sektori smatraju da će se povratak na pređažnje stanje desiti tek 2022. godine.Firme koje se bave turizmom, zabavom i sportom, koje je korona-kriza najteže i pogodila, su naročito pesimistične, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na njihovo poslovanje uticati još 13 meseci.Akteri iz oblasti umetnosti, kulture i ugostiteljstva očekuju još 11 meseci restriktivnih mera, dok sektor obrazovanja poboljšanje stanja očekuje u proseku za deset meseci.Kompanije koje pružaju poštanske i kurirske usluge su najoptimističnije i očekuju najkraći da će ograničenja u javnom životupotrajati tek nešto više od šest ipo meseci.U industrijskom sektoru, proizvođači kože, kožnih proizvoda i obuće očekuju najduži period trajanja ograničenja, od 11,2 meseca.Proizvođači odeće očekuju dodatnih 9,3 meseci, a proizvođači tekstila tačno devet meseci restriktivnih mera.Teška industrija očekuje da će se mere ukinuti za oko osam, dok su proizvođači pića najoptimističniji, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na snazi biti još nepunih šest ipo mesece.Trgovci na veliko očekuju još 8,4 meseca, a maloprodaje još 8,8 meseci obaveznih mera.

Svet

Bugarska: Oko 200 dece svake godine dobije nove roditelje u inostranstvu

Prema podacima bugarskog Ministarstva pravde, u poslednje dve i po godine 646 dece iz te zemlje usvojeno je u inostranstvu, što je oko 200 svake godine u proseku, objavila je bugarska novinska agencija Novinite.U 2018. godini Ministarstvo pravde u Bugarskoj odobrilo je stranim državljanima 221 zahtev za usvajanje 290 dece.To uključuje 71 saglasnost za 104 dece kroz posebne mere usvajanja koje važe za stariju decu i onu sa posebnim potrebama.U 2019. godini ministar pravde dao je saglasnost za 197 zahteva i tada je  van Bugarske usvojeno 273 dece, od čega je 101 dete sa posebnim potrebama.Ove godine do 15. jula odobreni su zahtevi za usvajanja 66 dece, uključujući i period tokom vanrednog stanja koje je proglašeno 13. marta, a nove procedure nastavljene su 13. jula.Ono što je bitno da se napomene u vezi sa decom koja mogu da se usvoje je činjenica da su to uglavnom starija deca, a neka od njih imaju posebne potrebe.Značajan deo njih je u grupama od dvoje, troje, četvoro ili petoro braće i sestara za koje se traži jedna usvojiteljska porodica.Na primer u 2019. godini od ukupno 273 usvojene dece, 136 nema nikoga, a 137 je u grupama koje se sasoje od braće i sestara.U 2018. godini broj grupa sastavljenih od dece srodnika iznosio je 57.Što se tiče njhovog uzrasta do četiri godine starosti je njih 82, od četiri do deve godina 44 dece, preko 10 godina 38.Samo 48 njih je kako se navodi "relativno dobrog zdravlja".Prema podacima Ministarstva za rad, 206 dece iz Srbije je od 2006. do 2019. godine usvojeno u inostranstvu, najviše u Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.OTVORENA PITANJA U SLUČAJU ODUZIMANJA USVOJENOG DETETA

Svet

Profit najveće naftne kompanije na svetu prepolovljen zbog pandemije

Naftni gigant Saudi Aramco izvestio je o padu neto prihoda od 50 odsto za prvu polovinu svoje financijske godine, odražavajući poražavajuću godinu za naftna tržišta i globalnu ekonomiju u celini, dok svet nastavlja da se bori protiv pandemije, piše CNBC.U saopštenju objavljenom u nedelju, kompanija je navela da je neto dobit u prvoj polovini godine opala na 23,2 milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na 46,9 milijardi dolara iz istog perioda 2019. godine.“Smanjene potražnje i niže cene nafte odrazile su se na rezultate iz drugog tromesečja“, rekao je predsednik Aramca i izvršni direktor Amin Naser.Naftna kompanija koja je u većinskom državnom vlasništvu Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač nafte zadržala je dividendu od 18,75 milijardi dolara u drugom tromesečju, rekavši da će biti isplaćena u trećem tromesečju.Ukupni novčani tok u kompaniji iznosio je 21,1 milijardu dolara u prvih šest meseci, što je pad sa 38 milijardi dolara godinu pre.Finansijski rezultati za drugi kvartal odražavaju najveći šok na globalnim energetskim tržištima u poslednjih nekoliko decenija.Naftna industrija se bori sa istorijskim tržišnim i operativnim izazovima. Korona virus je izazvao najveći šok na svetskim energetskim tržištima u decenijama, ali rukovodioci kompanije Aramco optimistični su da će se kompanija oporaviti.Neke američke i evropske naftne kompanije bile su primorane da drastično smanje vrednost naftnih sredstava i preispitaju pretpostavke o cenama da bi se borile protiv problematične globalne ekonomije. 

Svet

Ako se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.

Svet

Tviter zainteresovan za preuzimanje TikToka

TikTok i Tviter razgovarali su o potencijalnom spajanju, dok se popularna aplikacija za deljenje kratkih video snimaka brani od pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da proda svoj deo američkog poslovanja pod pretnjom potpune zabrane, saznaje Vol strit žurnal, a prenosi TechCrunch.Vol strit žurnal je napomenuo da Majkrosoft ostaje glavni kandidat za kupovinu TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a da bi se potencijalno spajanje TikToka sa Tviterom odnosilo samo na Severnu Ameriku.Svaka ponuda Tvitera zahtevala bi dodatne investitore, pošto je vrednost TikToka procenjena između 15 i 50 milijardi dolara, što je preveliki zalogaj za Tviter čija je trenutna vrednost 29 milijardi dolara.Američki predsednik Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranio poslovanje TikToka u SAD-u, osim ako ne prodaju svoj američki deo poslovanja, TikTok ima do 15. septembra da pronađe kupca.TikTok je do sada dobio ponude samo od Majkrosofta i Tvitera, a postoji potencijal da bi se bilo kakva prodaja mogla zaustaviti tužbama koje osporavaju izvršno naređenje predsednika.Bajtdens, vlasnik TikToka podneće tužbu na američkom Okružnom sudu za južni okrug Kalifornije, gde TikTok ima svoje sedište u Americi.Kompanija će, kako izveštava NPR, tvrditi da izvršna naredba predsednika nije sledila proceduru i da je njen osnovni argument da TikTok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost neosnovan.Neke istaknute ličnosti u tehnološkoj industriji, poput Bila Gejtsa, takođe dovode u pitanje proces kojim je TikTok primoran da proda svoje poslovanje.Tviter bi akvizicijom TikToka dodao ogroman stub u svom poslovanju velikom, novom korisničkom bazom.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.