img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Uzbunjivač iz Folksvagena pronađen mrtav u spaljenom automobilu

Zviždač iz Folksvagena koji je otkrio planove kompanije o prekidu poslovanja sa grupom Prevent pronađen je mrtav u spaljenom automobilu, a pre toga mu je i kuća izgorela, piše Dojče Vele.U ponedeljak su vatrogasci okruga Helmšted otkrili spaljeno vozilo u polju, kao i mrtvo telo muškarca. Policija je utvrdila da se radi o bivšem zaposlenom u Folksvagenu za kojeg se sumnjalo da je snimao interne sastanke rukovodstva ove kompanije.Folksvagen je protiv ovog zaposlenog pokrenuo tužbu zbog krađe i otkrivanja poverljivih podataka.Do otkrića mrtvog tela došlo je samo nedelju dana nakon što je Biznis Insajder objavio sveobuhvatni izveštaj o 35 sastanaka Folksvagenove uprave između januara 2017. i februara 2018. godine, u kome se raspravljalo o tome kako okončati saradnju sa grupom Prevent.Osnova tog članka bio je čitav niz poverljivih dokumenata, kao i oko pedesatak sati snimka tih sastanaka.Prethodno je najavljeno da nemačko tužilaštvo istražuje požar u kojem je izgorela kuća navodnog doušnika iz Folksvagena, kao i da traže konekciju između ova dva slučaja.Tužba između Folksvagena i Preventa još uvek traje i u pitanju su stotine miliona evra moguće odštete, jer je ovog februara Viši pokrajinski sud u Dizeldorfu presudio da Prevent pokušava da iznudi veće cene svojih delova i da je opravdano da Folksvagen prekine saradnju sa njima.Pored toga, Prevent tuži Volksvagen u Sjedinjenim Američkim Državama i traži odštetu od 750 miliona dolara zbog kršenje pravila tržišne konkurencije, a u toj tužbi su do izražaja došli dokumenti koje je upravo navodni doušnik pustio u javnost.Još uvek nema osumnjičenih i daljih dokaza u ovom slučaju.

Svet

Najveći nemački sindikat traži četvorodnevnu radnu nedelju kako bi spasili hiljade poslova

Najveći nemački sindikat IG Metal smatra da bi kraća radna nedelja mogla da pomogne u sprečavanju masovnih otpuštanja, posebno u nemačkom automobilskom i industrijskom sektoru, koji je već pretrpeo ogromne strukturne promene čak i pre pandemije, piše Dojče Vele.Sindikat je četvorodnevnu radnu nedelju predložio uoči nove runde kolektivnog pregovaranja koje je zakazano za sledeću godinu.Kraća radna nedelja bila bi "odgovor na strukturne promene u sektorima kao što je automobilska industrija", rekao je predsednik sindikata Jorg Hofman.„Kraća radna nedelja sačuvala bi hiljade poslova“, dodao je on.Nemačka automobilska industrija, jedan od glavnih osnova ekonomije Nemačke, prolazi kroz veliku transformaciju u e-mobilnost, podstaknuta zabrinutošću zbog klimatskih promena kao i sve većom automatizacijom i digitalizacijom. Sektor je takođe pogođen finansijskom krizom izazvanom pandemom, mada pokazuje znakove oporavka.IG Metal, koji predstavlja radnike velikih proizvođača automobila kao što su Audi, BMV i Porše, najveći je industrijski sindikat u Evropi. Kompanije kao što su Daimler, ZF i Bosch su ovog leta napravile sporazume o skraćenju radnog vremena. Kako kaže Hofman, ove kompanije utiru put svim preduzećima u metalnoj i elektroničkoj industriji.Hofman je takođe predložio kompenzaciono prilagođavanje plata zaposlenima.Nemačka automobilska industrija zapošljava oko 830.000 ljudi i doprinosi oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Svet

SAD dodatno pooštravaju ograničenja za Huavej

Američko ministarstvo trgovine dodatno je ograničilo Huavejev pristup tehnologiji i softveru u vlasništvu SAD-a, proizvedenim u zemlji ili inostranstvu, pa se tako kineska kompanija može suočiti sa veoma ograničenim mogućnostima nabavke čipova koji su joj neophodni, piše CNBC.Američko ministarstvo trgovine dodalo je još 38 Huavejevih podružnica na takozvanu Listu entiteta, koja nalaže da Huavej mora dobiti licencu za nabavku određenih proizvoda.Američkim kompanijama je zabranjeno ili veoma ograničeno poslovanje sa kompanijama sa ove Liste.Uslovi licenciranja su takvi da Huavej sada neće biti kupac, posrednik ili krajnji korisnik za američku tehnologiju i softver. To će „sprečiti pokušaje Huaveja da zaobiđe američke kontrole izvoza radi dobijanja elektronskih komponenti razvijenih ili proizvedenih korišćenjem američke tehnologije“, saopštilo je ministarstvo.Ukoliko Huavej ne bude u mogućnosti da nabavi ključne komponente, kompanija može izgubiti milijarde dolara prihoda.Najnoviji potez Amerike pooštrava pravilo tako da sada uključuje bilo koji „predmet“ (tehnologiju ili softver) koji bi Huavej ili podružnice mogli da koriste u bilo kojem svojstvu. Amandman će takođe ograničiti mogućnost Huaveja da nabavi inostrane čipove razvijene ili proizvedene američkim softverom ili tehnologijom.Huavej dizajnira svoju liniju „Kirin“ čipova koji idu u njegove pametne telefone. Takođe dizajnira liniju čipova zvanu „Ascend“ koja ide u servere za svoje centre podataka na koje se oslanja njegovo brzo rastuće odeljenje za računarski oblak.Ali stvarnu proizvodnju obavlja tajvanski TSMC, koji je već rekao da od sredine septembra više neće slati čipove Huaveju.Konsultant za politički rizik, Eurasia Group, je rekao da Huavej skladišti čipove što bi "moglo omogućiti da ostane u poslovanju, ali verovatno neće trajati duže od godinu dana". Analitičari primećuju da postoji i rizik da kupci odustanu od Huavej tehnologije.

Svet

Gugl tvrdi da australijski zakon o medijima dovodi u pitanje besplatni pretraživač

Gugl je kritikovao novi australijski zakon koji mu nalaže dogovor s medijima o podeli prihoda, tvrdeći da bi doveo u opasnost njegovu besplatnu uslugu pretraživanja i omogućio pristup podacima korisnika, piše Fajnenšal Tajms.Novi zakon utvrđuje postupak pregovora tehnoloških džinova i medija o podeli prihoda na osnovu korišćenja medijskih sadržaja i predviđa novčane kazne za kompanije poput Gugla i Fejsbuka u slučaju nepoštovanja odredbi.Američka kompanija je takođe suspendovala šemu licenciranja vesti koju je dogovorila sa nekim australijskim izdavačima ove godine, jer želi da priguši ono što je vlada opisala kao „vodeće u svetu“ i neophodno zakonodavstvo usmereno na stvaranju održivih medija.„Moramo da vas obavestimo o novoj državnoj regulativi koja će negativno uticati na način na koji Australijanci koriste Gugl pretragu i Jutjub“, napisala je u otvorenom pismu generalna direktorka Guglovog australijskog ogranka Mel Silva.Silva je dodala da će ovaj zakon „naterati Gugl da pruži znatno lošiju pretragu i da medijske kompanije mogu lako dobiti pristup podacima korisnika, a da Gugl neće moći da garantuje da su ti podaci zaštićeni“.Gugl tvrdi i da će predloženi zakon pomoći velikim medijskim kompanijama da veštački poboljšaju svoj plasman na listi rezultata pretrage.Otvoreno pismo direktorke Gugla označava eskalaciju napetosti između velikih tehnoloških kompanija i australijskog regulatora za zaštitu tržišnog takmičenja i potrošača (ACCC).ACCC je optužio Gugl za objavu „dezinformacija“, tvrdeći da zakon neće zahtevati od američke kompanije da stanovnicima Australije naplaćuje usluge niti da deli lične podatke korisnika.Predloženi zakon „omogućio bi australijskim medijskim kompanijama da pregovaraju o poštenim platama za rad svojih novinara koji je uključen u Guglove usluge“, naglašava predsednik ACCC-a Rod Sims.Sims je dodao da će se ovim zakonom "rešiti problem značajne neravnoteže u pregovaračkim pozicijama australijskih medijskih kompanija i tehnoloških giganata.“„Zdrav medijski sektor je važan za demokratiju koja dobro funkcioniše", rekao je Sims.Gugl nije isključio opciju da potpuno povuče svoj servis vesti iz Australije, što bi bio potez sličan onom iz 2014. godine u Španiji, kada je vlada na sličan način pokušala da natera kompaniju da plati za vesti.

Svet

FEFA fakulteta i I&F Grupe sarađuju na novim master programima

Fakultet za obrazovanje stručnjaka u oblasti ekonomije, novih tehnologija i kreativnih industrija FEFA i I&F Grupa, komunikacioni sistem koji posluje u 12 zemalja jugo-istočne Evrope i nordijskog regiona, započeli su saradnju na master studijama ekonomije koje su od ove godine sačinjene od tri izborna modula - "Marketing i menadžment", "Poslovna ekonomija" i "Poslovna i finansijska analitika", navodi se u saopštenju."Kroz celokupan program master studija, studentima se pružaju znanja i podrška koja je ključna za uspeh u 'novoj realnosti', stvarajući nove generacije ekonomista koji znaju kako da stvore novu vrednost za svoju kompaniju. I&F Grupa koja u svom portfoliju ima različite delatnosti i profesije svojim iskustvom i znanjem doprineće ovom programu master studija sa komplementarnim temama i poljima koje će studenti, dodatno i po svom izboru moći da prate", saošopštila je FEFA.Dodaje se da će u tom cilju kao gosti predavači nastavnom kadru pridružiti i zaposleni I&F Grupe koji će na predmetima: Principi marketinga, Poslovne inovacije i Marketinška istraživanja i analitika, preneti teorijska i praktična znanja stečena tokom dugogodšnjeg rada na evropskim tržištima koji pokrivaju više od 58 milona potrošača."U skladu sa svetskim trendovima i potrebama kompanija, obrazovali smo 3 nova usmerenja na master studijama ekonomije kako bismo stvarali nove generacije ekonomista koje znaju kako da odgovore na izazove novog doba i stvore novu vrednost za kompaniju. Zahvaljujući našim alumnistima, kolegama i saradnicima iz vodećih kompanija u regionu, kreirali smo izuzetno fleksibilne studije koje pružaju mogućnost prilagođavanja pojedinačnim ambicijama, interesovanjima i željama kroz odabir 80 % izbornih predmeta iz najtraženijih oblasti ekonomije", rekao je prof. Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA fakulteta. Dodaje i da "nova realnost" prouzrokovana pandemijom koronavirusa u kojoj živimo sve više ukazuje na neophodnost inovacije obrazovnog sistema osnaživanjem mladih "kako bi se prilagodili stalnim i često iznenadnim promenama na tržištu, ne samo u ovom trenutku, već i u budućnosti". "Saradnja, dijalog i razmena znanja između obrazovnih institucija i biznisa je od velikog značaja. Kao kompanija na različite načine kroz vreme smo bili angažovani u ovoj razmeni. Ovog puta trudićemo se da pružimo doprinos kao gosti predavači na FEFA master studijama kroz vizuru i iskustvo prakse iz domena marketinga, odnosno pojedinačnih oblasti kao što su brend planiranje, brend analitika, i dr. Obostrano znanje treba deliti i na taj način doprineti podizanju kvaliteta, sticanju novih znanja i razvoju struke", kaže Olivera Perković, Deputy CEO & Chief Strategy Officer I&F Grupe.U razvoju programa studija, odnosno dopune u slučaju I&F Grupe, učestvovali su i inostrani akademski partneri: MOC mreža Instituta za strategiju i konkurentnost Harvard poslovne škole i Univerzitet Fordham. Studenti master studija ekonomije će istovremeno imati mogućnost da, ukoliko žele, slušaju predavanja i na master studijama digitalne transformacije kako bi dobili i druga komplementarna znanja i stekli još širi uvid u savremen način poslovanja.Informacije o programu, predavačima i upisu dostupni su OVDE.

Svet

Telegram lansira video pozive

Telegram, servis za razmenjivanje poruka, je pokrenuo  alfa verziju „jedan na jedan“ video poziva na svojim iOS i Android aplikacijama, jer prema rečima kompanije, 2020. godina je „naglasila potrebu za komunikacijom licem u lice“, piše portal The Verge.U postu na blogu kojim se obeležava sedma godišnjica, Telegram je opisao postupak za pokretanje video poziva i to jednostavnim klikom na profil osobe sa kojom želite da se povežete. Korisnici mogu da uključe ili isključe video u bilo kom trenutku tokom poziva, a videopozivi podržavaju režim slike u slici, tako da korisnici mogu da se kreću kroz aplikaciju ako taj poziv postane dosadan. Video pozivi će imati krajnju enkripciju, navodi se u blogovima Telegrama, što je jedna od funkcija aplikacije koja definiše audio pozive i slanje poruka.Telegram je najavio da radi na razvijanju grupnih poziva, rekavši da će „video pozivi dobiti više funkcija i poboljšanja u budućim verzijama, jer radimo na pokretanju grupnih video poziva u narednim mesecima“.Ovim potezom Telegram će postati konkurencija Eplovom Fejstajmu, kao i Zumu.Prema podacima iz aprila, Telegram ima 400 miliona aktivnih korisnika.

Svet

Vrednost srebra blizu sedmogodišnjeg maksimuma

Poslednjih nekoliko nedelja cena srebra je u porastu i dostigla je najveću vrednost još od 2013. godine, piše CNBC.Zlato se tradicionalno smatra za "sigurnu luku", kojoj se investitori okreću u periodima kada obveznice daju negativne prinose ili kada trgovina na berzi postane riskantna. Ovo je bilo posebno vidiljvo tokom pandemijske krize, jer je zlato u tom periodu dostiglo rekordnu vrednost.Ali vrednost srebra je poslednjih nedelja i meseci skočila znatno više nego vrednost zlata.Cena srebra dostigla je 29 dolara za uncu prošle sedmice, prema podacima Rojtersa. Od tada je malo opala, ali i dalje drži vrednost od oko 27 dolara za uncu.Vrednost platine porasla je za 1,65 odsto i sada je unca 878,12 dolara, dok je vrednost paladijuma porasla za jedan procenat i sada unca vredi 2.617,10 dolara.Ova vrednost srebra predstavlja sedmogodišnji maksimum i rast od gotovo 39 odsto od sredine jula, u međuvremenu, vrednost zlata je trenutno 1.947 dolara za uncu što je rast od nekih 8 odsto od sredine jula.Države koriste različite pristupe za učinkovito upravljanje ogromnim izdacima potrebnim za ponovno pokretanje ekonomije.Zlato i srebro profitiraju već duže vreme, posebno što se ne zna kako će se razvijati korona kriza. Plemeniti metali su sigurne luke u nesigurnim vremenima, jer važe za stabilne investicije. S obzirom da banke i vlade na tržište plasiraju bilione kako bi prevladali korona krizu sve više ljudi strahuje od visoke stope inflacije.A upravo srebro, jednako kao i zlato, važi kao zaštita od inflacije.Ogromna količina kapitala iscurila je kroz centralne banke i njihovu vrlo fleksibilnu monetarnu politiku, što je stvorilo dodatnu nesigurnost u pogledu zdravlja finansijskog sistema i zabrinutost zbog povećanog duga koji treba rešiti, čime se potražnja za plemenitim metalima kao sigurnim investicijama dodatno povećala.To je takođe rezultiralo da realni prinosi pređu u negativnu teritoriju, što znači da je povrat investitora na obveznice jednak ili niži od stope inflacije.Slabost dolara je takođe ojačala vrednost plemenitih materijala poslednjih nedelja.Fundamenti koji su cenu zlata i srebra drastično podigli već su stvorili potrebno okruženje kako bi plemeniti metali nastavili da rastu i možda dostignu rekordne cene.Sigurno je da će posledice pandemije trajati duže ako se ne napravi vakcina. Takođe je jasno da će rezultat velikih izdataka zemalja širom sveta, koje imaju za cilj da pomognu svojim građanima i ekonomski podstaknu ekonomiju, imati negativne učinke u godinama koje dolaze.

hrvatska

Svet

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda pre uvođenja novih mera

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda o ustavnosti izmena zakona o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti pre nego što predloži nove strože mere protiv širenja covid-19, piše Poslovni.hr.Neki tvrde da su te izmene dosad omogućile Kriznom štabu da donosi mere koje zadiru u ustavna prava Hrvata.Jutarnji list saznaje da, bude li Ustavni sud potvrdio legitimitet tzv "Stožera", uskoro bi usledile mere kao što je obvezno testiranje svih zdravstvenih i nezdravstvenih radnika koji rade u sistemu pre povratka na radno mesto, bilo s godišnjeg ili s bolovanja. Ova mera se već sprovodi u nekim domovima za starije, a u nekoliko navrata “uhvaćeni” su zaraženi zaposleni koji su bili bez ikakvih simptoma. Ta mera postala bi obvezna za sve.Sigurno je da će se u svim zatvorenim prostorima morati nositi maske, uljučujući i na radnom mestu, ako se radi u prostorima otvorenog tipa (nema kancelarija). Ograničiće se i broj osoba na svadbama, verojatno u početku na tridesetak, ali ako se pokaže da je ta vrsta okupljanja i dalje izvor zaraze, svadba će biti samo mladenci i uža porodica.Moraće da se ograniče i okupljanja na javnim mestima, što znači da oni koji žele organizuju događaj, moraće da zauzmu više različitih prostora na koje će rasporediti ljude. 

Svet

Tramp ima novi rok za TikTok

Američki predsednik Tramp je u petak izdao novu izvršnu naredbu kojom BajtDensu (ByteDance) daje 90 umesto 45 dana koliko je to bilo ranije, da proda ili obustavi američki deo poslovanja svoje aplikacije TikTok, saznaje The Verge.„Postoje verodostojni dokazi da BajtDens može preduzeti akcije koje mogu uticati na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, napisao je Tramp u uredbi.Sedište kompanije BajtDens je u Kini, a Trampova administracija nedavno je sugerisala da ova kineska kompanija deli informacije o američkim korisnicima sa kineskom vladom. BajtDens je ove optužbe negirao.Prvobitni rok bio je do 20. septembra, ali je on sada produžen do 12. novembra što će pružiti TikToku malo više vremena za pregovore.Nova izvršna uredba zahteva od BajtDensa da uništi sve podatke koje je TikTok, kao i preteča TikToka aplikacija Musical.ly prikupila o američkim korisnicima i da podnese izveštaj Odboru za strana ulaganja u Sjedinjenim Američkim Državama nakon što svi podaci budu uništeni.Prvobitna izvršna uredba sa rokom od 45 dana nije imala ove zahteve.„Kao što smo već rekli, TikTok voli 100 miliona Amerikanaca, jer je platofrma za zabavu, samoizražavanje i povezivanje sa ljudima“, rekao je TikTok u izjavi za za portal Verge. „Želimo da nastavimo da pružamo radost porodicama i značajnu karijeru onima koji stvaraju na našoj platformi još mnogo godina“, kaže TikTok.Majkrosoft i Tviter su zainteresovani za kupovinu američkog dela poslovanja TikToka.

Svet

Francuska objavila kako će deca u školu od 1. septembra

Francuska vlada objavila je ažurirani zdravstveni protokol za povratak u školu u septembru, a   koji se razlikuje značajno od plana ministra Šarčevića za đake u Srbiji. Plan obuhvata tri nivoa obrazovanja, osnovne škole, srednje škole, ali takođe predviđa neka pravila za najmlađu decu u predškolskim ustanovama. Nema ograničenja u veličinama odeljenjaKada su škole počele ponovo da se otvaraju u maju, vlada je ograničila broj učenika dozvoljenih u svakom razredu na 10, u vrtićima i u srednjim školama na 15.Ovo pravilo je kasnije ublaženo i novi plan ne postavlja nikakva ograničenja za veličinu klase.Međutim, škole treba da organizuju aktivnosti kako bi ograničile protok učenika i roditelja u dolasku i odlasku u žurbi.Fizičko distanciranje, može, al ne moraPravilo udaljenosti od jednog metra napušteno je u novom planu, kako unutar učionica tako i van na igralištu.Preporučuje se držanje udaljenosti od jednog metra u školi, međutim pravilo više nije obavezno kada „to nije fizički moguće ili ako znači da svi učenici ne mogu biti primljeni“, prema planu.Nastavnici treba da organizuju učionice tako da se „učenici drže na što većoj udaljenosti“, a kad god se u učionici prekrši pravilo o udaljenosti od jednog metra, sva deca iznad 11 godina moraju da nose masku za lice.Maske za starije od 11Samo deca starija od 11 godina moraju da nose masku za lice u Francuskoj. Maske su zabranjene u vrtićima, pošto je vlada odlučila da bi teranje dece na nošenje maske bilo kontraproduktivno.U osnovnim školama maske se takođe ne preporučuju, mada će prema planu biti maske „dostupne deci koja pokazuju simptome“ Covid-19 „dok čekaju da napuste školu“.Učenici srednjih i srednjih škola moraju da nose maske, kako u prostorijama tako i na otvorenom na igralištu. Roditelji će deci da obezbede maske, mada će vlada svim školama obezbediti zalihe koje će dati učenicima koji nemaju masku.Nastavnici i drugo školsko osoblje moraju nositi masku u svakom trenutku kada se fizičko distanciranje od jednog metra ne može održati, u skladu sa planom. Ne moraju da nose masku tokom nastave, osim ako ne mogu da drže razdaljinu od jednog metra između sebe i đake.Roditelji da ne šalju decu sa temperaturomRoditelji se moraju „obavezati da neće slati dete u razred ako ima temperaturu (38C ili više) ili u slučaju simptoma Covid-19 kod kuće ili u porodici“, navodi se u planu.Obavezno školovanjeKada su škole ponovo otvorene u maju, na roditeljima je bilo da li će svoju decu poslati nazad ili ne, međutim, u septembru će se Francuska vratiti na pravilo da je školovanje obavezno za sve. Ljudi koji žele nastaviti školovanje u kući moraju da se registruju kod svojih lokalnih vlasti.

Svet

Od ponedeljka prijave za Moju prvu platu

Nacionalna služba za zapošljavanje u ponedeljak će raspisati poziv poslodavcima zainteresovanim da tek svršenim srednjoškolcima i diplomcima ponude prvo radno mesto. Mladi, do 30 godina...

Svet

Pala nagodba, SAD obustavlja istragu protiv kompanije Dajmler

Kompanija Dajmler saopštila je da je postigla nagodbu za obustavljanje istražnih postupaka u Sjedinjenim Državama u vezi sa softverom koji je lažirao na testovima za emisiju štetnih gasova, preneo je Rojters.Agencija navodi i podatak da se Dajmler suočavao sa optužbom da je u SAD problematični softver koristio za oko 250 hiljada automobila i kombi vozila  sa dizel motorima.Nagodbom se kompanija obavezuje da plati 1,5 milijardi dolara za obustavljanje istražnih postupaka.Vlasnicima problematičnih vozila trebalo bi da se isplati oko 700 miliona dolara.Tu još treba dodati sumu između dva i tri miliona evra.Proizvođač automobila Mercedes-Benc naveo je da očekuje da će ova nagodba neagtivno uticati na posovanje kompanije u naredne tri godine.Najjači udar očekuje se u narednih 12 meseci, prenosi Rojters.Dizel vozila su pod stalnom kontrolom u SAD od kada je Folksvagen 2015. godine priznao da je ugradio tajni softver ba 580 hilajda vozila namenjenih tom tržištu.To im je omogućilo da emisija štetnih gasova bude 40 puta veća od one koja je dozvoljena zakonom.I DAJMLER VARAO OKO EMISIJA IZDUVNIH GASOVA

Svet

Ford uručuje otkaze i zatvara fabrike u Evropi

Kompanija Ford saopštila je da širom Evrope otpustiti 10 hiljada zaposlenih i  broj svojih fabrika na Starom kontinentu smanjiti sa 17 na 23, preneo je sajt Zerohedge.Ford je takođe objavio da će zaustaviti proizvodnju vozila koja se slabije prodaju, kao što su modeli C-MAKS i Grand C-Mak. U planu je i da se osnaži partnerstvo sa Folksvagenom.Kompanija tvrdi da je na putu da smanji emisiju CO2, u nardnih godinu dana, bez ulaženja u kredite i plaćanja penala i u skladu sa prethodnim planom.FRANCUSKA SPASAVA AUTOINDUSTRIJU SA 8 MILIJARDI EVRANajavljeno je da će do kraja godine u ponudi biti 13 novih električnih vozila.Vest stiže nekoliko dana nakon što je objavljeno biti smenjen nedavno izabrani generalni direktor Džim Haket. To će biti druga promena menadžmenta tokom ove godine.Prva je bila u martu, a sadašnja je četvrta od velike finansijske krize koja se desila 2008.  godine.Ford se inače nalazi usred restrukturiranja kompanije vrednog 11 milijardi dolara.Ono bi trebalo da pomogne bržem razvoju novih vozila, hibridnih i električnih.Portal podseća da Dženeral Motors inače nastavlja da potresa upravljačka kriza, jer dosadšnji finansijski direktor odlazi nakon dve godine rada.NE OČEKUJEMO POVLAČNJE AUTOINDUSTRIJE IZ SRBIJE

Svet

Mladi Danci najsamostalniji u EU, sa roditeljima najduže žive Hrvati

Prošle godine broj maldih u Evropskoj uniji koji žive sa roditeljima, kretao se od četiri odsto u Danskoj do 62 procenta u Hrvatskoj, objavio je Eurostat.Pored Danske, najmanje mladih koji žive sa roditeljima je i u Finskoj, 4,8 odsto i Švedskoj 5,7 odsto.Uz Hrvatsku, zemlje sa najvećim brojem mladih koji žive sa roditeljima su Slovačka sa 56 odsto i Grča sa 62 procenta.Ključni razlozi za osamostaljivanje mladih ljudi uzrasta od 25 do 34 godine su emotivna veza sa drugom osobom, finansijska samostalnost, tržište rada, pristupačnost cena stanova.Neretko je to i stvar kulturnih odlika.Prošle godine na nivou cele EU, mladi ljudi koji su se selili iz roditeljskih domova imali su u proseku 26 godina .Međutim, to se opet razlikovalo od jedne do druge države. Prošle godine u Švedskoj su odlazili sa 17 godina, Danskoj i Finskoj sa 21 navršenojm godinom, Luksemiburgu sa 20, Estoniji 22, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji sa 23.U južnim državama članicama EU mladi se sele sa navršenih 30 godina starosti.U Hrvatskoj i Slovačkoj taj prosek je oko 31 godinu, oko 30 je u Italiji, Bugarskoj i Malti.Prosek koji je zabeležen u Španiji, Portugaliji i Grčkoj je 29 godina i tu su mladi takođe duže ostajali da žive sa roditeljima.ŽENE KRAĆE OSTAJU U RODITELJSKOM DOMUU skoro svim članicama EU, mlade žene ranije napuštaju roditeljsko domaćinstvo.Najveće razlike među polovima registrovane su u Rumuniji (sa 25 godina žene, u poređenju sa 30 za muškarce), Bugarskoj (27 prema 32), Hrvatskoj (30 prema 33), Letoniji i Mađarskoj (25 prema 28) i u Slovačkoj (29 prema 32).MIGRACIJE MLADIH: DA LI JE BEOGRAD USPUTNA STANICA

Svet

Američke agencije otkrile ruski softver za hakovanje Linux sistema

Američka Agencija za nacionalnu sigurnost (NSA) i Federalni istražni biro (FBI) otkrili su sofisticirani ruski softver za hakovanje, saopšteno je u četvrtak u retkom javnom izveštaju koji nudi novi uvid u ruski arsenal digitalnog oružja, piše Rojters.NSA i FBI rekli su da je glavna ruska obaveštajna uprava, poznata kao GRU, koristila softver za hakovanje pod nazivom „Drovorub“ kako bi provalili u računare sa Linuks operativnim sistemom. Linuks je operativni sistem koji se obično koristi u celoj infrastrukturi računarskih servera.„Linuks operativni sistem se koristi u sistemima nacionalne bezbednosti, Ministarstvu odbrane i  u odbrambenoj industriji“, izjavio je za Rojters Kepel Vud, glavni operativni direktor Direktorata za kibernetičku sigurnost NSA.„Zlonamerni softver može imati velikog uticaja na državu, ukoliko se ništa ne preduzme protiv njega“, dodao je on.NSA i FBI povezali su Drovorub sa specifičnim ruskim obaveštajnim timom i to istim timom koji je tokom predsedničkih izbora 2016. godine provalio u sistem Demokratskog nacionalnog odbora.„Drovorub je poput švajcarskog noža, omogućava hakerima mnogo različitih funkcija, poput krađe datoteka ili daljinskog upravljanja računarom žrtve“, rekao je Stiv Grobmen tehnološki direktor kompanije za kibernetičku sigurnost McAfee.Ovo je četvrti takav izveštaj na kojem su NSA i FBI radili i poslednji je u nizu javnih proziva SAD-a usmerenih na ruske hakerske operacije uoči američkih predsedničkih izbora 2020. godine. Agencije nisu saopštile koje organizacije je Drovorub kompromitovao.

Svet

Rat za prigradsku kuću sa bazenom

Nema tu nikakvih emocija, postoje pametni i strateški razlozi zbog kojih Amerikanci svih starosnih dobi, nezavnisno od toga kakvim prihodima raspolažu, sele iz urbanih središta, piše portal Axios.Ratovi na licitacijama, mahinacije da bi se kupila velika prigradska kuća sa bazenom, kupovina imanja na neviđeno, sve to je deo proračuna u određenom kontekstu. Na američkom tržištu nekretnina vlada zlatna groznica, vođena niskim stopama hipoteka i svešću da će naši domovi biti jedina mesta u kojima ćemo raditi i zabavljati se u nekoj doglednoj budućnosti.Trend je počeo na proleće, kada je u mnogim oblastima otkazana škola i kada su kompanje dozvolile rad od kuće.Ove jeseni, odlazak u školu je takođe pod zankom pitanja.Dok se u predgrađiam traže porodične kuće, u mestima kao što je Menhetn, opada izdavanje apartmana.NA SPISKU OBIČNO NEKOLIKO ŽELJAKupci traže svež vazduh, dvorišta, kućne kancelarije, mesto za školovanje u kući, prostor za kućne ljubimce, kućne teretane.Ovome treba dodati blizinu plaže, jezera, parkova i biciklističkih staza.Kako sve više ljudi obavlja kupovinu putem interneta, blizina supermarketa više nije prioritet.Mnogi ljudi se sele iz svojih kuća i stanovo jer kada dnevno u njima provedu devet ili više sati, shvate da su nezadovoljni svojim trenutnim smeštajem.SKOK ZA PETINU VEĆI Prodaja kuća u junu skočila je za 20 odsto u odnosu na maj, prosečna cena stanova porasla je u svim regionima SAD, prema podacima Nacionalne asocijacije trgovaca nekretninama.Rast prodaje posebno je izražen na Jugu i Srednjem Zapadu SAD.Broj raspoloživih kuća za prodaju je opao, pa trgovci kucaju na vrata i pitaju vlasnike da li su zaintereovani da ih prodaju.Uprkos tržišnim zakonima, određeni kupci donose odluke u panici, što kasnije može da utiče na vrednost njihovih domova.Na teritoriji Njujorka kupci su spremni da plate i 50 hiljada dolara preko cene, za preseljenje u Konektikat gde mogu da voze bicikl i odu na plažu.Trgovci često znaju da primete da emotivne i ishitrene odluke, mogu da utiču na stagnaciju investicija u nekretnine.KORONA SKORO DA NIJE UTICALA NA TRŽIŠTE NEKRETNINA U SRBIJI

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.