.jpg){kind=spacer}
Ekonomska analiza koju je izvršio Međunarodni Savet Aerodroma (ACI World) predviđa da će pandemija virusa Covid-19 na globalnom nivou dovesti do smanjenja putničkog saobraćaja za dve petine i prihoda ...
Dizeldorf – METRO AG je od starta reagovao na pandemiju virusa COVID-19 sa sveobuhvatnim paketom mera i dobro je pozicioniran da prebrodi trenutnu situaciju zahvaljujući svojoj decentralizovanoj organi...
Trgovački lanci u Bugarskoj biće u obavezi da prodaju bugarske namirnice, koje će zauzimati najmanje polovinu prostora u njihovim objektima, prenosi portal Novinite. Granske i strukovne organizaci...
Dvodnevni online sastanak 19 ministara finasija evrozone oko izdavanja nove vrste evro-obveznica (tzv. korona obveznice) prekinut je preksinoć bez dogovora.Obveznice bi koristile članicama evrozone za servisiranje javnog duga čiji se rast očekuje zbog trenutne pandemije korona virusa.Deo članica evrozona (Španija, Italija, Grčka) već imaju visok javni dug, ali se očekuje da će se on dodatno narasti u svetlu očekivane privredne kontrakcije i gubitka nekoliko desetina miliona radnih mesta. Sve vlade evrozone su već usvojile ekonomske pakete teške stotine milijardi evra kojima su se obavezale da pomognu privredi da sačuva radna mesta. Veliki deo tih paketa moraće da se finasira dodatnim zaduživanjem.Ministri su se, međutim, ponovo podelili na dva bloka oko pitanja garantovanja sredstva koja će se prikupiti obveznicama. Dok su Španija, Italija i Francuska insistirale na tome da da sve članice evrozone garantuju njihovo izdavanje i dele troškove, Holandija, Nemačka, i Autrija su bile protiv toga.Njihov stav je isti kao i 2012. godine, kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji je takođe bio usmeren na servisiranje javnog duga pod povoljnijim uslovima. ESM je faktički bio mehanizam finansijskog spašavanja prezaduženih država, koji je davaocima omogućavao da određuju uslove finansijske reforme primaoca (uvođenje oštrih mera štednje).Za razliku od toga, “korona-obveznice” bi bile beuzuslovne, a garantovale bi ih sve članice evrozone solidarno.Najugroženije članice pravdaju svoj stav pozivajući se na argument evropske soldarnosti, dok severne članice pravdaju svoj stav time da bi kolektivna garancija ovakvih obveznica značila da sve članice snose identičnu kolektivnu odgovornost za ekonomske probleme, koji nisu isti u svim članicama.EU je još tokom marta suspendovala neka fiskalna pravila koje se odnose na maksimalni dozvoljen budžetski deficit od 3 odsto i visinu javnog duga od 60 odsto.
Grupa Evropske investicione banke (EIB) obezbediće zemljama izvan Evropske unije 5,2 milijardi evra u okviru svog paketa podrške otklanjanju posledica pandemije Covid-19, navodi se u saopštenju...
Hrvatska će zbog predstojećih uskršnjih praznika produžiti radno vreme trgovina kako bi smanjila koncentraciju ljudi koji čekaju da obave kupovinu.Umesto dosadašnjeg radnog vremena od 7 do 17, građani Hrvatske će narednih nekoliko dana u prodavnicu moći od 7 ujutru do 20 h, a očekuje se da će ovo radno vreme ostati i nakon Uskrsa. Podsećamo, u Srbiji je radno vreme prodavnica od 7 do 15 radnim danima, a predstojeći vikend biće zatvorene.
MOL Grupa primenjuje mere, ne samo za ublažavanje trenutne situacije, već i da omogući MOL kompaniji da iz krize izađe jača. Kompanija se fokusira na zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih, prilagođavanje poslovanja kako bi se smanjilo širenje COVID-19 i usaglašavanje obima proizvodnje promenjenoj tražnji na tržištu. Operativni i kapitalni rashodi biće značajno umanjeni da bi se sačuvala novčana sredstva i omogućilo MOL-u da neometano nastavi poslovanje kroz izazovna vremena čak i u slučaju dužeg trajanja krize.Usled konstantnog prilagođavanja neprestano promenljivoj situaciji, MOL je u proteklih nekoliko nedelja sproveo različite mere i aktivnosti i kreirao nova rešenja kako bi se umanjila mogućnost infekcije među zaposlenima i kupcima. Ove preventivne mere utiču na maloprodajne, downstream i upstream lokacije, jer podržavaju socijalno distanciranje, povećavaju svest o higijeni i podrazumevaju omogućavanje zaštitne opreme našim kolegama. Takođe uključuju promenu obrasca smena na postrojenjima i nalazištima, sprovođenje testiranja u ključnim područjima rada i prelazak na rad od kuće gde god je to moguće. Hitne mere za suzbijanje širenja COVID-19, koje su proglašene od strane vlada u zemljama u kojima MOL posluje, rezultirale su delimičnim ili potpunim zatvaranjem zemalja, značajno usporavajući ekonomske aktivnosti u glavnim zemljama CEE kompanije. Kako bi se prilagodila, MOL Grupa je ažurirala svoje finansijske i operativne smernice.Zbog neizvesnosti o trajanju i uticaju pandemije koronavirusa, ekstremnoj nestabilnosti spoljnog okruženja i nepredvidivosti potražnje u poslovanju, MOL je sproveo sledeće mere:- Povlačenje svojih EBITDA smernica za 2020;- Smanjenje kapitalne potrošnje za najmanje 25% na ispod 1,5 mlrd USD u 2020. godini, nakon sagledavanja svih projekata kako bi se odgodile investicije koje nisu prioritet;- Završavanje revizije operativnih izdataka radi očuvanja gotovine; - Održavanje dovoljne likvidnosti i nakon zatvaranja transakcije ACG, sa oko 2,0-2,5 milijardi USD na raspolaganju, kako bi se prevazišla potencijalno dugotrajna kriza i iskoristile mogućnosti kada se normalizacija započne; i- Zadržavanje dobiti nakon oporezivanja od 2019. u potpunosti dok se situacija ne normalizuje, kada bi im se mogla isplatiti kao dividenda, ukoliko akcionari tako odlučePredsednik Uprave i direktor MOL Groupe Zsolt Hernádi izjavio je:„Svet je suočen sa neviđenim izazovom. Naši životi su se potpuno promenili u poslednjih nekoliko nedelja. Energetska industrija, premda, u boljoj poziciji da podnese ekonomske teškoće, nego neke druge, ulazi u period neizvesnosti sa kojim se verovatno nikada ranije nije suočila, sa scenarijima koji idu u krajnost, što je bilo i nemoguće zamisliti pre nekoliko nedelja. MOL je već više puta dokazao svoju prilagodljivost; videli smo i prevazišli nekoliko stresova u prošlosti. Pokazali smo da smo u mogućnosti da uspešno funkcionišemo u veoma nestabilnom spoljnom okruženju, zahvaljujući našim visokokvalitetnim sredstvima, našoj otpornosti, integrisanom poslovnom modelu i, što je najvažnije, našoj posvećenoj, visokokvalifikovanoj radnoj snazi. MOL ulazi u ovaj teški period u dobroj formi i siguran sam da će iz toga izaći još jače, ali sa naučenom važnom lekcijom.Na kraju dana, sve se svodi na naša ulaganja u ljudski kapital – predanom radu skoro 25.000 mojih kolega. Imamo mnogo imovine u mnogim zemljama, ali ipak najvažniji su naši ljudi, koji su ključ naše otpornosti. Uradili smo sve kako bismo zaštitili njihovo zdravlje i sa tim nastavljamo. Posebno štitimo one koji moraju biti fizički prisutni na našim lokacijama kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja i sigurnost isporuka.Izuzetno sam ponosan na kolege koji su došli na ideju o prebacivanju proizvodne linije maziva u proizvodnju sredstava za čišćenje. Dok u uobičajenim vremenima ovo može biti i dobar poslovni predlog, danas je naša odgovornost i obaveza da pronađemo inovativne ideje i rešenja kako bismo pomogli u sprečavanju širenja virusa, zaštitili naše zaposlene i borili se rame uz rame sa vladama, administracijama i zajednicama u zemljama u kojima poslujemo. Lično verujem da će način na koji se kompanija ponaša u krizi pokazati njen pravi karakter i snagu. MOL je odlučan da predstavlja izvor stabilnosti u svetu koji muči neizvesnost i pokazaće se još jednom da ima mesto u „ligi šampiona“ energetskih kompanija.”Operativne izmene u ključnim biznisima: U Upstream, proizvodnja u prvom kvartalu je bila 110 mboepd (hiljada barela ekvivalenta nafte po danu), u skladu sa ranijim uputstvima. Niža potražnja za gorivom, puni skladišni kapaciteti i smanjena rafinerija može, međutim, dovesti do privremenog smanjenja proizvodnje na nekoj od naših međunarodnih lokacija, što bi potencijalno moglo biti kompenzovano sa više barela zbog niske cene nafte. U svetlu neizvesnog makroekonomskog okruženja, menjamo smernice za proizvodnju na 115-120 mboepd sa 120 mboepd (uz pretpostavku šesto-mesečnog doprinosa ACG-a). Uveli smo skup mera da prilagodimo rashode i smanjimo prelaznu tačku našeg portfolia na nivo 25 dolara po barelu ekvivalenta nafte. Downstream - Uvedene mere u ključnim zemljama poslovanja rezultirali su značajnim padom potražnje od 20-40% za ključne grupe proizvoda. Iako je ovo stvorilo operativne izazove i potrebu za stalnom optimizacijom svih naših visokokvalitetnih downstream resursa, takođe koristimo trenutno atraktivne marže zadržavajući sve rafinerije u radu, iako po nižim stopama. MOL će nastaviti da obezbeđuje sigurno i kontinuirano snabdevanje naftom i hemijskim proizvodima u svim ključnim zemljama. Segment usluge kupcima - Nakon snažnih operativnih i finansijskih rezultata u prvom kvartalu, MOL Grupa oseća smanjenje prodaje jer su granice zatvorene, a društvene aktivnosti ograničene. Kao rezultat, MOL Grupa je preusmerila fokus na obezbeđivanje pouzdanog i sigurnog snabdevanja širom naše mreže i pozitivnog novčanog toka. Ciljevi i smernice postavljeni za 2020. godinu takođe se povlače, s obzirom na nepoznato trajanje mera koje ograničavaju putovanja.Promotivni tekst
Mnoge pijace u regionu rade uprkos koronavirusu, uz pridržavanje dodatnih mera predostrožnosti, pod uslovima koji se razlikuju od zemlje do zemlje.Na primer, pijace u Sarajevu rade uz sprovođenje posebnih mera. Kantonalno javno komunalno preduzeće Tržnice-pijace saopštilo 13. marta da su radnici zaduženi za održavanje objekata pojačali čišćenje svih površina, da koriste i dezinfekciona sredstva, kao i rukavice i maske pri naplati. Preduzeće Tržnice osnovalo je i krizni štab za rukovođenje preventivnim merama. On je u kontaktu sa kriznim štabom nivou resornog ministarstva i prenositi sve buduće mere zaštite i važna obaveštenja.Krizni štab KJKP Tržnice odlučio je da se na pijacama u Kantonu Sarajevo sprovodi više preventivnih mera. Ulazak na tržnice i otvorene pijace odvija se u manjim grupama, razmak između kupaca mora biti najmanje jedan metar, ne smeju se stvarati gužve i radnici koji održavaju ćistoću sprovode pojačane mere čišćenja i dezinfekcije. Na ulaze u zatvorene objekte postavljeni su sunđeri sa antibakterijskim sredstvima, a pijace stalno kontrolišu sanitarne inspekcija. Proverava se i poreklo robe.Na pijacama u Podgorici je 26.marta skraćeno radno vreme, u skladu sa Naredbom Nacionalnog koordinacionog tima Vlade Crne Gore. Određeno je da zelene pijace rade od 8 do 16, a nedeljom do 15 časova, Kamionska od 8 do 18 svakog dana, a stočna pijaca samo ponedeljkom do 13 časova. Od 3. aprila, zelene pijace “Pobrežje”, “Bazar” i “Forum” rade po skraćenom radnom vremenu, od 8 do 12 časova.Ranije je doneta odluka da mešovite pijace “Pobrežje” i “Forum”, pijaca korišćene robe i pijaca Tuzi prestanu sa radom.Na svim pijacama određen je jedan ulaz i jedan izlaz iz objekta, na kojima se nalaze dezinfekciona sredstva za zakupce tezgi i kupce. Nakon zatvaranja pijace svakog dana vrši se dezinfekcija zelene pijace, a zakupcima se dele rukavice.U Republici Srpskoj je od 31. marta moguć ograničen rad pijacama i radnjama sa belom tehnikom, javlja Srpskainfo. Posle sastanka Glavnog koordinacionog tima, saopšteno je da će u ograničenom vremenu raditi tržnice na veliko, pijace, kao i stočne pijace, uz obavezno predsuzimanje mera Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.U Makedoniji su, u skladu sa merama od 20. marta bile zatvorene stočne pijace, a prodaja poljoprivrednih proizvoda bila je dozvoljena na zelenim pijacama, uz poštovanje preporuka Vlade o održavanju higijene, udaljenosti od jednog metra i kupovine u razumnim količinama.Odlukom lokalnih vlasti neke su zbog pojave zaraze koronavirusom bile zatvorene. Kako piše Nova Makedonija, 25. marta je zbog pojave koronavirusa u Prilepu zatvorena je gradska pijaca, kao dodatna mera zaštite. Neke pijace koje su iz tog razloga ranije bile zatvorene počele su saradom. Kako javlja MIA, 8. aprila je otvorena pijaca u Novom Selu, na kojoj je sada moguća prodaja hrane.Za poljoprivrednike koji nemaju pristup pijacama koje rade, makedonsko Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu napravilo je onlajn-platformu “Ponuda-potražnja” za kontakt kupaca i poljoprivrednika. Pijačna prodaja uz poštovanje mera predostrožnosti počela je i u Zagrebu. Na zelenoj pijaci se prodaja obalja iz automobila. Na ostale pijace kupci mogu da uđu u ograničenom broju, uz obaveznu dezinfekciju ruku. Radno vreme pijaca je od 8 do 13 časova. Na otvorenim pijacama biće postavljene posebne kućice za prodaju, a u zatvorenim klupe za prodaju robe.
Mere koje su države širom sveta donele kako bi sprečile širenje koronavirusa imaju "razarajuće posledice" na tržište rada, piše Euractiv.Međunarodna organizacija rad (ILO) pri Ujedinjenim nacijama saopštila je da su donete mere do sada uticale na oko 81 odsto radne snage u svetu. Predsednik ILO Gaj Rajder rekao je da je to "najveći test za međunarodnu saradnju u više od 75 proteklih godina".ILO je pratila uticaj pandemije koronavirusa na svetska tržišta rada u prošlih nekoliko nedelja. Organizacija procenjuje da su od 18. marta, kada je izdala prvi izveštaj, mere za sprečavanje širenja virusa već uticale na 2,7 milijardi radnika."Tokom protekle dve nedelje, pandemija COVID-19 se pojačala i proširila u smisla globalnog opsega, sa izuzetnim uzicajem na javno zdravlje i potresom ekonomija i tržišta rada bez presedana. Ovo je najgora globalna kriza od Drugog svetskog rata", navodi se u izveštaju ILO.Rajder kaže da se, i u razvijenim i u ekonomijama u razvoju, radnici i preduzeća suočavaju sa katastrofom."Kriza preti operacijama i samim time i solventnosti, posebno kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i čini ranjivim na milione radnika", rekao je Rajder.ILO kaže da zaposlenost trpi "u širim dimenzijama nego što je predviđano na početku pandemije" i da će stepen krize zavisiti od razvoja pandemije i akcija preduzetih da se ona suzbije. Planovi za prilagođavanje radne snage, privremena otpuštanja i skraćenja radnog vremena su u porastu. "Kontrakcija zaposlenosti je već počela na širokom planu u mnogim zemljama, često bez presedana", piše u izveštaju.Evropska konfederacija sindikata procenila je da se broj nezaposlenih povećao za najmanje četiri miliona širom EU od početka krize, dok je na režimu skraćenog rada više od sedam miliona radnika. Ali uticaj krize će biti snažniji u zemljama u razvoju, u kojima nezaštićeni radnici i oni u neformalnoj ekonomiji predstavljaju značajan deo radne snage.Prema ILO, obim razaranja poslova će „u velikoj meri zavisiti od toga koliko brzo će se ekonomija oporaviti u drugoj polovini godine i koliko efikasno će mere podstaći potražnju za radom“.Među sektorima koji su najviše izloženi uticaju krize zvog COVID-19, ILO svrstava umetnost i zabavu, transport, sektor za smeštaj i hranu, nekretnin i trgovinu na malo.Organizacija u izveštaju naglašava potrebu za očuvanjem prava radnika i pojačanjem zdravstvene zaštite, ali i potrebu za fiskalnim i monetarnim merama za podršku najugroženijim sektorima i ranjivim osobama, što uključuje i finansijsku podršku preduzećima."Moramo brzo da radimo, odlučno i zajedno. Prave i hitne mere mogle bi napraviti tu razliku između opstanka i propasti", rekao je Gaj Rajder.
Vlada i centralna banka Severne Makedonije uvele su mere za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa koja se tiču finansijskih kompanija i kompanija za lizing, zbog kojih će pojedinci plaćati svoje mesečne rate redukovane za najmanje 70 odsto, a bez naknada, troškova, provizija ili kamata od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, navodi se u analizi advokatske kancelarije Karanović and Partners.Mere važe za sve ugovore potpisane sa finansijskim institucijama pre 31. marta 2020. godine, a preostala dugovanja će se ili odložiti ili proporcionalno uključiti u mesečne rate koje dospevaju nakon tog roka.Dodatno, rok za plaćanje mesečnih rata produžava se za najmanje 90 dana, a uslovi postojećih sporazuma mogu se između 1. aprila i 30. juna 2020. godine menjati samo u korist klijenata.Pojedinci imaju pravo da odbiju izmenjene uslove u roku od deset dana nakon što ih finansijske institucije obaveste o ponudi, a u suprotnom će se smatrati da je sporazum prihvaćen.Kada je reč o pravnim licima, ona mogu na sopstveni zahtev izmeniti uslove, ukoliko je takav zahtev podnesen do 30. juna 2020. godine.Pravna lica takođe moraju izričito prihvatiti navedenu ponudu u roku od deset dana da bi ona bila validna, a finansijske kompanije imaju 15 dana da prilagode svoje internet prezentacije i objave u skladu sa usvojenom uredbom.Finansijskim institucijama koje ne budu postupale u skladu sa ovim merama Ministarstvo finansija Severne Makedonije može oduzeti licencu za rad. Najveći broj banaka u Severnoj Makedoniji je već ponudio nove uslove svojim klijentima, a one koje to nisu učinile će to učiniti u predstojećim danima, međutim, skoro svaka banka predložila je izmene ugovora samo fizičkim lica, dok je ostavila mogućnost da se o izmenji uslova dogovori sa firmam.
U Evropi su počele da se pojavljuju prve procene ekonomskog pada zbog pandemije koronavirusa. One nisu konačne i često je u opticaju više scenarija, koji variraju od zemlje do zemlje.Prema dokumentu Evropskog parlamenta od 6. aprila, Centralna banka Portugalije razmatra dva scenarija, osnovni i negativan. Prema projekcijama portugalske Centralne banke, kriza će vrhunac dostići u drugom kvartalu ove godine. Banka ukazuje na specifične ranjive tačke portugalske ekonomije, posebno na veliku izloženost sektora turizma, koji je kriza posebno pogodila.Prema osnovnom scenariju, realni bruto-društveni proizvod Portugalije tokom 2020. smanjiće se za 3,7 odsto. Pretpostavlja se da će ekonomski uticaj pandemije biti relativno okgraničen, zbog mera koje su preduzele nadležne vlasti. Ovim scenarijom predviđa se da će ekonomski rast u 2021. biti slab (0,7 odsto), ali da će 2022. doći do značajnog oporavka i da će tada biti 3,1 odsto. Stopa nezaposlenosti će se pogoršati u odnosu na prošlu godinu (6,5 odsto) i dostićiće 10,1 odsto ove godine. Tokom 2021. očekuje se blago poboljšanje, i prema projekcijama stopa nezaposlenosti biće 9,5 odsto.Prema negativnom scenariju, portugalska ekonomija ući će u još veću recesiju i BDP će pasti za 5,7 odsto tokom ove godine. Narednih godina bi ekonomska aktivnost trebalo da se oporavi, i predviđa se rast od 1,4 odsto tokom 2021. i 3,4 odsto tokom 2022. godine. Prema ovom scenariju, predviđa se stopa nezaposlenosti od 11,7 odsto tokom ove godine, a naredne bi trebalo da bude 10,7 odsto.Holandski Biro za analizu ekonomske politike je 26. marta napravio četiri scenarija, koji obuhvataju projekcije za ovu i narednu godinu. Svi ukazuju na recesiju ove godine, i predviđaju pad i do 7,7 odsto. Prema prvom scenariju, recesija bi trebalo da traje 3 meseca, uz pad rasta BDP od 1,2 ove godine i oporavak od 3,5 odsto 2021. godine. Stopa nezaposlenosti biće 4 odsto ove godine, uz porast na 4,5 osto naredne godine.Najgorim scenarijem predviđa se pad rasta BDP od 7,3 odsto ove godine, a 2021. bi se smanjio na 2,7 odsto. Nezaposlenost bi nastavila da raste i 2021. bi bila 9,4 odsto.Krizu neće izbeći ni Nemačka. Kako piše DW, istraživači se slažu u oceni da će BDP Nemačke verovatno ove godine pasti za 4,2 odsto zbog ograničenja radi suzbijanja epidemije koronavirusa. Nemački zavod za statistiku Destatis prve konkretne podatke o prvom kvartalu očekuje sredinom maja.Istraživački instituti u Nemačkoj očekuju pad BDP u drugom kvartalu od 9,8 odsto, i kažu da bi to bio najveći pad zabeležen. Institut ifo saopštio je da bi takav pad tokom drugog kvartala bio bi duplo veći od prvog kvartala tokom globalne finansijske krize 2009. godine."Recesija će ostaviti vrlo jasne tragove na tržištu rada i državnom budžetu. Na vrhuncu, stopa nezaposlenosti će porasti na 5,9 odsto", rekao je šef odseka za projekcije instituta ifo Timo Volmershojzer.Istraživači predviđaju brz oporavak posle pandemije i kažu da bi ekonomija trebalo da do sledeće godine poraste za 5,8 odsto.Kako piše španski portal za nekretnine Idealista, mere koje je Španija preduzela da spreči širenje koronavirusa ostaviće posledice na ekonomsku aktivnost, zaposlenost, dug i deficit. „Ekonomisti su digli ruke od ekonomije ove godine i veruju da će ući u recesiju, da će nestati više od milion radnih mesta i da će javni deficit i dug otići u nebo“, piše Idealista.Profesor na Međunarodnom univerzitetu u Španiji Rafael Pampijon da će nestati sav ekonomski oporavak koji je zemlja ostvarila od 2014."Postoje proračuni koji ukazuju na to da će za svaki mesec izolacije BDP pasti za jedan odsto. Dakle, nema sumnje da će ekonomski rast od početka oporavka 2014. godine nestati", kaže Pampijon.Francuska ekonomija doživela je najgori trenutak od 1945, piše France24. Centralna banka saopštila je da se u prvom kvartalu ove godine ekonomija Francuske smanjila za oko 6 odsto. Zvanični podaci ranije su pokazali da se ekonomija u poslednjem kvartalu 2019. smanjila za 0,1 odsto, što znači da je Francuka tehnički u recesiji, sa dva uzastopna kvartala negativnog rasta.Francuska Centralna banka očekuje da se ekonomija u zemlji smanji za 1,5 odsto na svake dve nedelje trajanja mera izolacij. Međutim, banka upozorava da ne treba praviti jednostavne ekstrapolacije procena, pošto je situacija još uvek u toku. Kao najgore pogođene sektore, banka je izdvojila građevinski sektor, transport i restorane. Guverner Centralne banke Fransoa Vijroj de Galo izjavio je da će april biti „podjednako loš“ kao i mart, a oporavak očekuje tek iduće godine, prenosi radio RFI. "Ekonomski rast će biti vrlo negativan 2020. pre nego što se oporavi 2021", rekao je de Galo.
Osnivač Twittera Džek Dorsi doniraće milijardu dolara za borbu protiv koronavirusa. Da bi došao do te sume, planira da postepeno prodaje deonice svoje firme Skver, koja je specijalizovana za digitalno...
U Zagrebu su danas počele da rade pijace, ali uz propisane mere predostrožnosti kako bi se smanjio rizik od širenja koronavirusa, piše Poslovni.hr. Zelena pijaca će raditi po sistemu drive-in što znači da iz kola kupujete.Postavljena je vertikalna i horizontalna signalizacija, automobili će se kretati po kolovozu, a prodavci će stajati s leve i desne strane. Ispred njih će biti tezga sa njihovim proizvodima koji su već zapakovani. kad se kupac odluči, skenuće sa trake a prodavac će mu ubaciti robu u gepek ili na zadnje sedište. Na ostale pijace, kupci ulaze u ograničenom broju uz obaveznu dezinfekciju ruku, a najviše ih sme biti sto.Pijace će raditi od 8 do 13 sati. Na otvorenim pijacama biće postavljene posebne kućice, a na zatvorenim klupe sa kojih će se kupovati roba. Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljan
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da svetu koji se bori sa pandemijom koronavirusa nedostaje skoro šest miliona medicinskih sestara. U bolnicama širom sveta, prema izveštaju ...
Bugarski premijer Bojko Borisov objavio je da je naredio smenu izvršnog direktora i upravnog odbora Bugarske razvojne banke, pišu Novinite. Bugarski premijer izjavio je da je razlog za ovu odl...
Vlasti Pariza zabranile su vežbanje napolju tokom dana s obzirom da je broj preminulih od koronavirusa nastavio da raste, preneo je BBS. Zabrana se odnosi na period između 10 ujutru i 7 uveče, a stupa na sna...
Nemačka savezna vlada odlučila je da državna razvojna banka KfW omogući instant-kredite malim i srednjim preduzećima u krizi zbog epidemije koronavirusa, objavio je KfW.Savezni ministar ekonomije i energetike Nemačke Peter Altmajer izjavio je da mala i srednja preduzeća čine „99,5 odsto svih kompanija u Nemačkoj“ i je presudno da im se pomogne.„Zato uvodimo dodatni opsežni paket zaštite za naš sektor srednje veličine. Uvešćemo instant kredit KfW-a, za koji će država preuzeti 100 odsto kreditnog rizika. Rokovi će biti produženi na 10 godina“, rekao je Altmajer.Savezni ministar finansije Olaf Šolc izjavio je da program instant zajmova dodatak na već postojeće mere i da je namenjen malim i srednjim preduzećima kojima je brzo potrebna pomoć pod posebnim uslovima. Šolc je dodao da su svi ostali paketi pomoći i dalje dostupni.Glavni izvršni direktor banke KfW Ginter Brojnig rekao je da očekuje veliki broj prijava i da će KfW raditi za drugim bankama, da bi učinio sve što može „kako bi stvorili tehničke preduslove za brze isplate“.Srednja preduzeća koja su prošle godine ostvarila profit ili u proseku tokom prošle tri godine, moći će da dobiju instant-kredit, između ostalog, ako imaju više od 10 zaposlenih, ako su na tržištu aktivna najkasnije od 1. januara prošle godine i ako pre 31. decembra iste godine nisu imala finansijske poteškoće. Takođe, kompanije će morati da dokažu da im je finansijsko stanje u tom periodu bilo uredno.Rok za otplatu instant-kredita je 10 godina, sa kamatnom stopom od 3 odsto. Proces odobrenja kredita ne podrazumeva dodatnu procenu rizika od strane banke ili KfW, što omogućava brzo davanje kredita.Program će početi nakon odobrenja Evropske komisije.
Vlada Italije odobrila je novi hitni dekret kojim će biti izdvojeno više od 400 milijardi evra za likvidnost i zajmove kompanijama u krizi zbog epidemije koronavirusa, javlja Rojters. Ova mera, zajedno sa prethodnim podsticajnim paketom iz marta, omogućiće bankama da nude kredite ukupne vrednosti više od 750 milijardi evra, kako bi se sprečio kolaps treće najveće ekonomije u evrozoni."Ne mogu da se setim da su u istoriji naše republike uvedene tako snažne mere za pomoć finansiranja naših preduzeća", rekao je premijer Đuzepe Konte.On je obećao još jedan paket mera kasnije tokom meseca, koji će pomoći ljudima koje je epidemija koronavirusa finansijski najviše pogodila.Odsek za trezor ministarstva finansija, zadužen za finansiranje državnih intervencija u ekonomiji, zaštitiće banke od gubitaka u 90 odsto zajmova kompanijama svih veličina. Očekuje se da će to u ekonomiju ubaciti oko 200 milijardi evra. Garancije mogu biti povećane i na 100 odsto mogućih gubitaka od zajmova koji ne prelaze 25 000 evra.Prema Vladinom dekretu, Italijanska investiciona banka Kaza depoziti e prestiti i njena izvozna agencija SACE pružiće dalje garancije do kraja godine na dodatnih 200 milijardi evra.Italijanske kompanije koje budu iskoristile mogućnosti pružene dekretom neće smeti da odobre isplate dividendi tokom godinu dana. Dodatno trošenje znači da će deficit u budžetu Italije za 2020. verovatno biti veći od bruto-domaćeg proizvoda, što je više od ranije postavljenog cilja od 2,2 odsto.Vlada je proširila svoja posebna ovlašćenja i na zaštitu industrija od ključne važnosti. „Moći ćemo da kontrolišemo korporativne operacije i neprijateljska preuzimanja ne samo u tradicionalnim sektorima, već i u finansijskom, kreditnom, osiguravajućem, energetskom, transportnom, sektoru za vodu, zdravstvenom sektoru, za bezbednost hrane, za robotiku, poluprovodnike i sektoru za kiberbezbednost“, rekao je Konte.
Nacionalni štab za civilnu zaštitu u Hrvatskoj navodi da bi pijace u toj zemlji mogle da se otvore ako bi se poštovale stroge mere za zaštitu zdravlja, prenosi Hrvatska radio-televizija.Damir Trut, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za civilnu zaštitu Hrvatske, je rekao da su uslovi za sve pijace, bilo da su otvorenog ili zatvorenog tipa, da imaju ogradu, kako bi mogao da se kontroliše protok ljudi, a da će broj tezgi biti smanjen za dve trećine ili više, kako bi se poštovale mere o socijalnom distanciranju.Trut je u emisiji "U mreži prvog" dodao i da će obezbeđenje kontrolisati broj ljudi koji izlaze u ulaze na pijace, kao i da će i taj broj imati neko ograničenje.Sa druge strane, predsednik Udruženja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava "Život" iz Osijeka Vladimir Margeta je ocenio da pod novim uslovima nije bilo ni potrebe zatvarati pijace, odnosno da su se sve te mere mogle organizovati na početku."Mislim da su (poljoprivrednici) bili zakinuti i vidimo da će mere koje će se sprovoditi na pijacama drastičnije od onih koje se sprovode u dućanima i trgovačkim centrima. Ovo je vatrogasna mera koja najvećem broju proizvođača hrane neće doneti puno koristi, oni su već oštećeni zatvaranjem pijaca. Mislim da je upravo ova situacija razgolitila sve probleme u hrvatskoj poljoprivredi", ocnio je Margeta.Države u Evropi su usvojile različite mere kako bi pomogle poljoprivrednicima tokom zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa, ali poljoprivredni proizvođači i dalje upozoravaju da će im makar deo roda propasti ukoliko se ne otvore pijace.Beogradsko JKP "Gradske pijace" objavila je spisak sa kontaktima poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava putem kojih sugrađani mogu da naruče domaćim proizvodima, koji se svakodnevno ažurira.
Jedan od problema sa kojim se suočavaju evropski poljoprivrednici tokom pandemije koronavirusa je nedostatak sezonskih radnika, zbog ograničenja koje su zemlje EU preduzele kako bi sprečile širenje za...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
