Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Gradonačelnik Zagreba najavio smanjenje plata

Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najavio je smanjenje plata na svim nivoima gradske uprave i komunalnih preduzeća, javlja Index.hr ."Želeo bih da verujem da poslednja cela plata nije ona za mart. Ali teško da će se to dogoditi, otvaramo pregovore, moraćemo ići na kresanje primanja na svim nivoima u gradu. Koliko i kako, bićete obavešteni", izjavio je Bandić.On je rekao da će zaposleni u gradu morati da "dele sudbinu s običnim ljudima" radi sanacije posledica epidemije koronavirusa i nedavnih zemljotresa u Zagrebu, i da će detalji o iznosima biti objavljeni za dve nedelje. Bandić je rekao da se ne može svima skinuti isti procenat, i da će biti uvedena socijalna skala."Niko se nije rodio zaposlen u gradu. Niko se nije venčao s gradom. Što se mene tiče, može se (razvesti) od grada. Ako želi, može posao naći na tržištu. To nije pretnja nikome”, rekao je Bandić.

Svet

Svetske kompanije traže da se uvoz pomorskim putem uspori

Veliki broj kompanija koje robu dobijaju iz inostranstva pomorskim putem traže da se brodovi sa kontejnerima uspore i na taj način postanu "plutajuća skladišta", kako bi uštedele novac tokom ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom koronavirusa.Kako prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times), onog trenutka kada brodovi pristanu i istovare robu, na uvoznicima je da plate troškove transporta i skladištenja, štovećina veliki broj kompanija  ne može da priušti tokom recesija koja je, po svim pokazateljima, neizbežna."Što sporije (teretnjaci) pristižu na evropsko i američko tržište, to je bolje, jer (uvoznici) više nemaju kuda sa robom u ovom trenutku", rekao je Muhamed Esa, koji je šef globalnog razvoja u logističkoj kompaniji Agility.Zapadne kompanije su sve do kasnog marta "frenetično pokušavale da uvezu robu iz Kine", nakon što je veliki broj fabrika u najvećoj azijskoj ekonomiji obustavio proizvodnju. Sada se te iste kompanije pripremaju za duboku recesiju, ocenio je Ejtan Bukman iz Freightos-a, kompanija koja nalizira podatake o globalnoj špediciji.Pre godinu ddana, više od 100 kompanija za pomorsku špediciju, članice Međunarodne pomorske organizacije, apelovale su da se vreme dostave za veću količinu dobara uspori, što bi smanjilo troškove i "dramatično" umanjilo emisiju gasova staklene bašte. Dve najveće pomorske špediterske kompanije na svetu su već počele da nude mogućnost da robu koju su naručili privremeno uskladište na lokacijama gde je prostor za to jeftiniji, kao što su Južna Koreja, Togo ili Panama.Uvoznicima bi to omogućilo da svoje inventare brzo dopune u slučaju da do ekonomskog oporavka dođe brže nego što se sada očekujue, i ne bi morali da plaćaju zakup skladišta, čije su cene skočile zbog nedostatka radne snage.Prema nekim procenama, uvoz kineske robe u Sjedinjenim Američkim Državama je u prve tri nedelje marta okao za skoro 60%.

Svet

Cene nafte padaju uprkos dogovoru o rekordnom smanjenju proizvodnje

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i druge države koje prozivode taj energent kasno sinoć su postigle dogovor kojim će proizvodnju nafte umanjiti za 9,7 miliona barela dnevno, odnosno smanjiti količine na globalnom tržištu za nešto manje od 10%, javlja CNBC.Dogovor grupa poznate kao OPEC+ prethodno je otežavao stav Meksika koji nije želeo da smanji proizvodnju za 400.000 barela dnevno, pa će po novom planu svoj output umanjiti za 100.000 barela na dnevnom nivou.Sastancima na kojima je dogovarana proizvodnja energenta, čija je cena umanejna i trenutnom pandemijom koronavirusa, prethodio je i cenovni rat Saudijske Arabije i Rusije, koje su cene Brenta i West Texas Intermediate 

Svet

Kina tražila pomoć od Švajcarske u snabdevanju delovima za respiratore

Kina je zatražila od Švajcarske pomoć u snabdevanju delovima za proizvodnju respiratora, jer domaći proizvođači ne mogu da povećaju proizvodnju i zadovolje globalnu potražnju, piše list South China Morning Psost.Zbog skoka potražnje za respiratorima usled pandemije koronavirusa, kineski proizvođači suočili su se sa nestašicom komponenata i preprekama zbog različitih standarda kvaliteta u svetu. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je od švajcarskog kolege Ignjacija Kasija zatražio „značajno povećanje“ u snabdevanju potrebnim delovima. „Zemlje poput Švajcarske su snabdevači važnih delova za respiratore. Nadamo se da Švajcarska može da značajno poveća snabdevanje kako bi pomogla kompanijama da povećaju proizvodnju i olakša hitnu situaciju“, rekao je Vang.Kasi je odgovorio da će Švajcarska sarađivati sa Kinom oko povećanja proizvodnje respiratora, kao i lekova i vakcina, i da će obezbediti stabilnost lanaca snabdevanja.Kina je vodeći proizvođač medicinskih rukavica, odeće, respiratora i druge važne opreme. Ipak, ministarstvo industrije saopštilo je da izazove sada predstavljaju izuzetno velika međunarodna potražnja i ograničeni kapaciteti.  Direktor Biroa za nadzor i koordinaciju pri ministarstvu Huang Libin rekao je da su glavni faktori koji onemogućavaju brže povećanje proizvodnje nestašica delova, strani standardi za kvalitet i nova stroga pravila koje je Kina uvela na izvoz medicinske opreme.Drugi zvaničnik kineskog ministarstva industrije Čen Kelong rekao je da, pod trenutnim uslovima, Kina može nedeljno da proizvede oko 2 200 invazivnih respiratora, što je manje od petine ukupnog proizvodnog kapaciteta u svetu. „Nije mnogo realistično misliti da Kina može da potpuno zadovolji snabdevanje za globalno sprečavanje pandemije“, rekao je Čen i dodao da je za proizvodnju naprednih medicinskih uređaja potrebno više vremena, kako bi bezbednosti standardi bili ispoštovani.   

Svet

Koronavirus pokrenuo inovacije u Izraelu

Pandemija koronavirusa pokrenula je u Izraelu brojne inovacije u medicini i tehnologiji. Počelo je da se govori i o prvoj vakcini.  Izraelsko Ministarstvo za nauku i tehnologiju saopštilo je da ...

Svet

Najveći broj žrtava u SAD od početka pandemije

U Sjedinjenim Američkim Državavama je juče zabeležen najveći broj umrlih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa, preminulo je više od 2000 ljudi u periodu od 24 sata, prenosi Guardian. Ukupan broj preminulih od koronavirusa je u SAD-u po jučerašnjim podacima 18.860, što je najveći broj ishoda sa smrtnim završetkon zabeležen u jednoj državi, druga po redu je Italija sa 18.149 preminulih. Broj žrtava u SAD-u je za 24 sata bio 2.108, a žarišta su u Njujorku, Detroitu, Luizijani i glavnom gradu Wašingtonu. Španija, još jedna država koja se ubraja među najteže pogođene pandemijom, je treći dan zaredom zabeležila smanjenu smrtnost i može se reći da su dostigli takozvanu fazu stabilizacije. Premijer Pedro Sančez smatra da je realno očekivati još jedan mesec sa merama ograničenog kretanja, a od sledeće nedelje će pojedinim radnicima biti dozvoljeno da se vrate na posao. Broj zaraženih na svetskom nivou je i dalje u porastu i dostigao je preko 1.700.000 ljudi, Indija i Italija su najavile produžetak karantina, a u Italiji najavljuju da će takvo stanje trajati do 3. maja.  

Svet

Nema dogovora oko korona-obveznica

Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone - Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija - tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska."Korona obveznice" ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbačansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.

Svet

Gužve zbog policijskog časa ispred radnji u Turskoj

Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je policijski čas od dva dana u 30 većih provincija širom zemlje, što je izazvalo kupovinu u panici, velike gužve ispred radnji, ali i tuče, piše turski portal Ahval.Među provincijama obuhvaćenim ovom merom nalaze se i glavni grad Ankara, Istanbul, Izmir i Manisa na istoku, Bursa i drugi. Zabrana izlaska na ulice će trajati do ponedeljka.Scenes from Istanbul this evening.Maybe - just maybe - giving people two hours notice before imposing a weekend curfew in a city of 16 million was not the brightest idea: pic.twitter.com/DaVZPJnCZQ— Piotr Zalewski (@p_zalewski) April 10, 2020Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojl izjavio je da je najava od pola sata unapred dovoljna i da bi ranija najava dovela do još veće panike. Sojlu je odbacio mogućnost širenja zaraze koronavirusom usled gužvi i dodao da je panika „normalna, ali nepotrebna“, i da nema mnogo gužvi. „Gomile su se okupile ispred nekoliko radnji koje su sada otvorene i verujem da će se razići za pola sata“, rekao je Sojlu.Fotografije i snimci gužvi pojavili su se i na društvenim medijima. Turski novinar Džan Bursali je na Tviteru objavio fotografije redova ispred radnji. „Dugi redovi ispred bankomata, radnji i pekara. Neko pokušava da kupi alkohol, a neko hleb i cigarete. Velik posao, objaviti zabranu u ove sate“, napisao je Bursali na svom Tviter nalogu.Tekel bayiler, bankamatikler, marketler ve fırınları önünde çok uzun kuyruklar oluştu. Kimisi alkol, sigara, kimisi de ekmek, un almaya çalışıyor. Sosyal mesafe falan hak getire. Büyük iş bu saatte yasak ilan etmek. pic.twitter.com/M4R0QggGNO— Can Bursalı (@CanBursali) April 10, 2020Turska platforma za praćenje stanja tokom epidemije Coronavirus Report objavila je na Tviteru i snimak tuče ispred jedne radnje, u kojoj je učestvovalo više ljudi.Od policijskog časa izuzete su pekare, proizvođači lekova i medicinske opreme, domovi za stare, kurirske službe, kao i pošte, farme i važne institucije. Supermarketi nisu izuzeti i biće zatvoreni, a prethodno obezbeđene dozvole za kretanje tokom vikenda neće važiti. 

Svet

Bugarske banke sa svakim klijentom pregovaraju o odlaganju kredita

Banke u Bugarskoj mogu klijentima da odlože naplatu kredita od tri do šest meseci, a svaka banka sama će odlučiti kakva će biti pravila i sa svakim klijentom će individualno pregovarati, prenela je agencija Novinite.Tokom perioda moratorijuma, neće se naplaćivati dodatne naknade.Podsećamo, Narodna banka Srbije donela je odluku o zamrzavanju kredita na tri meseca zbog koronavirusa, a klijenti koji su želeli da nastave da plaćaju rate trebalo je da o tome obaveste banku. 

Svet

Albanija zabranila naplatu kirija podstanarima

Albanija je zabranila naplatu kirija u aprili u maju, kako za građane, tako i za male kompanije koje se suočavaju sa finansijskim gubicima zbog koronavirusa, navodi se na sajtu regionalne kancelarije za korporativno pravo Karanović Partners.Stanodavci i rentijeri poslovnog prostora koji zahtevaju da im se plati kirija za ova dva meseca biće kažnjeni pet puta više od vrednosti kirije. U Srbiji je Grad Beograd najavio da će odložiti naplatu rente tokom vanrednog stanja. Zakupci će moći da odluče u 30 dana po završetku vanrednog stanja da li će platiti celu rentu sa popustom od 50 odsto do kraja 2020, ili će je platiti u celosti u anuitetima tokom 2021. 

Svet

Slovenija retroaktivno pokriva plate u epidemiji

Skupština Slovenije usvojila je takozvani "anti korona zakon" koji dopunjuje i objedinjuje sve ekonomske mere za ublažavanja posledice pandemije, navode u Karanović and Partners.Slovenija će pokriti platesvim radnicima koji su poslati na prinudne odmore ili rade od kuće u visini 80 odsto prosečne plate ali ne manje od od oko 940 evra bruto. Iako nema ograničenja za ove naknade, po zaposlenom se neće nadoknađivati iznos veće od prosečne mesečne plate u 2019. godini, umanjenoj za doprinose.Poslodavci će morati da ispune nekoliko preduslova da bi konkurisali za ovu meru: da njihovi prihodi od države ne prelaze 70 odsto, da su u pitanju aktivna preduzeća, da ne očekuju pad prihoda veći od 20 ili rast veći od 50 odsto, da deoničarima i vlasnicima ne dele dobit tokom tekuće godine. Vlada Slovenije je odustala od naplate svih doprinosa za navedene kategorije radnika, odnosno ove izdatke će pokriti sama. Dodatno, zajedno sa platama za april i maj 2020. godine, poslodavci moraju svojim zaposlenima da isplate "dodatak za krizu" u iznosu od 200 evra, bez poreza i doprinosa, svim zaposlenima koji rade u ovom periodu i čija bruto zarada ne prelazi trostruki iznos od minimalne plate u Sloveniji.Izuzeće se odnosi na poslodavce koji direktno ili indirektno koriste državni ili opštinski budžet i poslodavce koji se bave finansijskim i osiguravajućim aktivnostima.U odnosu na većinu dosadašnjih mera, novi zakon će se primenjivati retroaktivno i ostaće na snazi do 31. maja 2020. U slučaju da epidemija potraje do sredine maja 2020. godine, važenje akta može biti produženo do kraja juna 2020. 

Svet

Evropska centralna banka olabavila uslove kreditiranja

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je Upravno veće banke usvojilo paket privremenih mera za olakšavanje zaduživanja putem smanjenja obaveznog pokrića, a kako bi olakšala funkcionisanja Evrosistema i obezbeđivanje likvidnosti.Paket je dopuna drugim merama koje je ECB nedavno objavila, uključujući nove dugoročne operacije refinansiranja i Program za hitnu kupovinu tokom pandemije koronavirusa.Mere trebaju da pruže podršku procesu izdavanja zajmova, posebno olakšanjem uslova pod kojima drugi krediti mogu biti prihvaćeni kao pokriće. Istovremeno, Evrosistem povećava toleranciju rizika kako bi pružio podršku izdavanju kredita putem refinansiranja.Upravno veće ECB odredilo je takođe set mera za olakšano kreditiranje korporacija i domaćinstava.Nacionalnim centralnim bankama omogućeno je da prošire okvir za prihvatanje kreditnih zahteva ugovornih strana u svojoj jurisdikciji.Spušten je i minimalna veličina domaćih kreditnih zatheva sa 25.000 evra na nulu. Upravno veće privremeno je snizilo granicu tolerancije rizika za 20 odsto.Mere važe tokom pandemije koronavirusa. Ponovo će biti razmatrane pre kraja ove godine, a u obzir će biti uzeta i potreba za njihovo produženje.

Svet

U Kini zatvoreno skoro pola miliona kompanija

Više od 460 000 kineskih firmi se tokom prvog kvartala trajno zatvorilo, a više od polovine njih radilo je manje od tri godine, piše South china Morning Post.Istovremeno, stopa otvaranja novih firmi značajno je usporila. Od januara do marta, procenat novootvorenih firmi pao je za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Većina tih novih kompanija nalazila se u tradicionalnim centrima ekonomske moći u Kini, kao što je južna provincija Guangdong, a oko pola njih je iz sektora za distribuciju ili prodaju.Broj preduzeća koja su se zatvorila naglašava izazove sa kojima se Kina susreće u pokušaju da obnovi ekonomiju, kojoj preti kontrakcija u prvom kvartalu po prvi put od 1976. godine.„Kina je uspela da u velikoj meri drži epidemiju koronavirusa pod kontrolom i prekidi u domaćem snabdevanju uglavnom su nestali. Ipak, postoje znaci trajne štete u domaćoj potražnji, i povrh toga brzo stiže eksterni šok zbog ograničenja kretanja u drugim velikim ekonomijama“, kažu ekonomisti banke Sosijete Ženeral Jao Vei i Mišel Lam.South China Morning Post piše da u gradu Dongguan na južnoj obali Kine, važnom industrijskom centru u delti reke Džuđijang, ima sve više zatvorenih radnji. Zbog pada međunarodne potražnje zatvaraju se i fabrike. U martu je lokalni proizvođač torbi i igračaka orijentisan na izvoz Dongguan Fantastic Toy Company krahirao kada je ostao bez porudžbina iz inostranstva, a prema zvaničnim izvorima neki radnicima nisu isplaćene zarade.Vlasnici kineskih preduzeća koji više ne mogu da priušte održavanje operacija suočavaju se sa brojnim preprekama ako žele da proglase bankrot. Kako piše South China Morning Post pozivajući se na izjave advokata i zvanične dokumente, deluje da su strahovi od kraha sve većeg broja kompanija imali udela u odlukama kineskih sudova da odbiju ili odlože zahteve za bankrot.Uprkos mogućem drugom talasu zaraze, kinesko centralno rukovodstvo za sada je ostalo pri postizanju ekonomskih ciljeva za ovu godinu.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.