img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Direktori sada zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika

Plate radnika su porasle za 13,7 procenata od 1978. godine, a plate generalnih direktora za značajnih 1,167 procenata, pa tako direktori zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika, piše portal Fast Company.Izveštaj Instituta za ekonomsku politiku (EPI) utvrdio je da su prosečne plate generalnih direktora u 2019. godini u nekim najboljim američkim firmama iznosile 21,3 miliona dolara, što je za 14 procenata više u odnosu na godinu ranije i 1,167 procenata u odnosu na 1978. Tipičan radnik u nekoj od ovih vodećih kompanija sada zarađuje 67.000 dolara godišnje.Ovakve „preterane“ plate generalnih direktora uglavnom predstavljaju problem jer doprinose sve većoj nejednakosti između rukovodioca i prosečnih radnika.Odnos zarade direktora nasuprot radnika 1965. godine bio je 21 prema 1, zatim 1989. se popeo na 61 prema 1, a 2019. je 320 prema 1, što jasno ukazuje da se nejednakost u platama neprestano povećavala poslednjih 50 godina.Plaćanje generalnih direktora sada se u velikoj meri oslanja na akcije i nagrade koje su vezane za kompanijsku cenu akcija, pa su tako zarade direktora pratile višedecenijski uspon tržišta.Rešenje ovog problema je porez na bogatstvo, navodi se u izveštaju. To uključuje veće marginalne stope poreza na dohodak, korporativne poreze za kompanije koje imaju veću nejednakost u plati između direktora i radnika i takozvani „porez na luksuz“.Pored oporezivanja, vlada bi mogla da donese zakone koji bi promenili strukturu korporativnog upravljanja, zaključuje se u izveštaju Instituta za ekonomsku politiku.

Svet

Nemačka eksperimentiše sa univerzalnim osnovnim dohotkom

Počev od ove nedelje, 120 Nemaca će mesečno dobijati oblik univerzalnog osnovnog dohotka tokom naredne tri godine, kao deo studije o tome kako univerzalni osnovni dohodak utiče na ekonomiju i dobrobit primalaca, piše Biznis insajder.U okviru studije, 120 ljudi će tokom tri godine dobijati 1.200 evra, što je nešto iznad granice siromaštva u Nemačkoj, a istraživači će uporediti svoja iskustva sa drugom grupom od 1.380 ljudi koji neće primati isplate.Studija koju sprovodi Nemački institut za ekonomska istraživanja finansirana je od 140.000 privatnih donacija.Od svih učesnika će se tražiti da popune upitnike o svom životu, radu i emocionalnom stanju kako bi videli da li je osnovni dohodak imao značajan uticaj.Univerzalni osnovni dohodak je ideja da vlada treba isplatiti paušalni iznos novca svakom svom građaninu, obično jednom mesečno, bez obzira na njihov prihod ili status zaposlenja.Zagovornici univerzalnog osnovnog dohotka tvrde da bi to smanjilo nejednakost i poboljšalo blagostanje pružajući ljudima veću finansijsku sigurnost, dok protivnici govore da bi bilo preskupo i obeshrabrilo ljude da idu na posao. Ideja se susretala sa poteškoćama tokom poslednjih godina usred finansijskih kriza i sve veće nejednakosti u nekim zapadnim zemljama.Jurgen Šup, koji vodi studiju, rekao je nemačkom listu Der Špigel da će ova studija poboljšati raspravu o univerzalnom osnovnom dohotku stvaranjem novih naučnih dokaza.Finska je eksperimentirala sa oblikom osnovnog dohotka skoro dve godine, od januara 2017. do decembra 2018. Pa je tako 2.000 nezaposlenih Finaca primalo 560 evra mesečno. No, istraživači koji stoje iza tog suđenja zaključili su da, iako je dovelo do toga da se ljudi bez posla osjećaju sretnijima, to nije dovelo do povećane zaposlenosti.

Svet

Rast vrednosti akcija tehnoloških giganata „nezaustavljiv“

Strani analitičari smatraju da investitori koji skeptično gledaju na gotovo rekordne nivoe najvažnijih globalnih berzanskih indeksa "jako greše ako nisu spremni da učestvuju u trenutnom skoku", piše Rojters (Reuters).Kupiti deonice tokom sadašnjeg trenda rasta pitanje je vredno 72 hiljade milijardi (biliona) dolara. Kako navodi Rojters, pri tom treba imati u vidu ne samo jer do sada nezabeleženi monetarni i fiskalni podsticaji ekonomiji od 20 biliona dolara doneli strukturne promene.Pod tim podsticajima uključuju se godine društvenih promena i inovacija, a sada i pandemija koronavirusa koja može trajno promeniti način na koji ljudi rade, studiraju i kupuju, što se oslikava u trenutnom stanju tehnoloških deonica.Međutim, ponovni rast broja zaraženih kao i predstojeći predsednički izbori Sjedinjenig Američkih Država navodi deo investitora na oprez, što je vidljivo po trenutno smanjenoj stopi Wall Street trgovanja.Do pre nekoliko decenija deonice banaka, naftnih i industrijskih kompanija činile su najveći deo berzanskog indeksa sa 500 najvećih američkih kompanija.Ovi sektori uobičajeno trguju po nižim vrednostima, što je jedan od glavnih razloga zašto britanski FTSE 100 indeks za ovu godinu beleži gubitak od preko 19 odsto. Sa druge strane, deonice tehnoloških kompanija SAD trguju se po odnosu cene i prinosa između 80 i 100 što je celo tržište dovelo do rekordne vrednosti.Čineći trećinu S&P 500, tehnološke deonice najviše su dobile od zatvaranja ekonomskih aktivnosti zbog suzbijanja pandemije. To posebno važi za grupu kompanija u koju spadaju Fejsbuk, Epl, Netflix, Gugl, Majkrosoft, Amazon i Nvidia.Investitori trenutno profitiraju od nadprosečne premije rizika držanja deonica (ERP), koji označava prinos od ulaganja u deonice u odnosu na prinos od nerizične finansijske imovine. ERP za globalne deonice trenutno iznosi 4,6 odsto, dok je za američke deonice na 4 odsto.Iako tokom vremena ovako visok ERP može pasti, sa obzirom na kamatne stope blizu ili na nuli, analitičari smatraju da će još neko vreme ostati dovoljno privlačan investitorima.Prema proračunu analitičara Bank of America, portfolio sastavljen od po 25 odsto deonica, obveznica, zlata i gotovine u protekla tri meseca ostvario bi rekordnih 18 odsto rasta vrednosti.

Svet

Majkrosoft dogodine gasi Internet Explorer

Majkrosoftu planira da od 17. avgusta 2021. godine ukine podršku za veb pretraživač Internet Explorer (IE) u svim aplikacijama i servisima u sklopu paketa Microsoft 365, piše Indian Times.Među tim servisima su Office 365, OneDrive, Outlook i drugi, ali kako najavljuju iz ove kompanije, biće takođe ukinuta i podrška za IE 11 za web aplikaciju Microsoft Teams i to već od 30. novembra ove godine.Međutim, uređaji koji rade na operativnom sistemu Windows 10 i dalje će imati Internet Explorer jer kompanija još uvek nije saopštila datum potpunog gašenja.Pored gašenja Internet Explorera, Majkrosoft je takođe najavio da planira da ukine podršku i za Microsoft Edge, nakon 9. marta 2021. godine neće biti novog ažuriranja ovog pretraživača. Prema novim istraživanjima Edge pretraživač je drugi po popularnosti, stigao je Firefox i sada ima 7.59 odsto tržišnog udela. Guglov Chrome je i dalje neprevaziđeno prvo mesto sa ogromnih 68.50 odsto tržišnog udela.

Svet

Najveća brodarska kompanija kaže da će promet robe ove godine značajno opasti

Mersk (Maersk), najveća svetska brodarska kompanija za prevoz kontejnera, premašila je u sredu očekivanja profita za drugi kvartal i rekla da očekuje da će se potražnja povećati u trećem kvartalu, ali upozorila je na "značajan pad" tokom cele godine, piše CNBC.Očekuje se da će globalna potražnja za kontejnerima ove godine zabeležiti jednocifreni pad u poređenju sa prošlom godinom, a najveći operater kontejnerskih brodova na svetu, podigao je svoju godišnju prognozu iznad one na početku godine, bez obzira na očekivani pad prometa u trećem kvartalu.Mersk, koji upravlja svakim petom kontejnerom u lancu snabdevanja širom sveta, ostvario je prihod i zaradu u drugom kvartalu iznad očekivanja, jer je oštar pad prometa delimično nadoknađen višim tarifama, nižim cenama goriva i nižim troškovima.Danska kompanija očekuje zaradu pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) od 6 do 7 milijardi dolara, pre restrukturiranja i troškova integracije, u poređenju sa prognozom od 5,5 milijardi dolara na početku godine.EBITDA je porasla za 25 odsto na 1,7 milijardi dolara u drugom kvartalu, što je iznad prognoze od 1,6 milijardi koju su postavili analitičari.Prihod je smanjen za 7 odsto na 9 milijardi dolara, u poređenju sa očekivanih 8,9 milijardi dolara.Novčani povraćaj uloženog kapitala (CROIC) povećao se za 3,6 procentnih poena na 12,5 odsto, a prema rečima direktora Sorena Skoa, izveštaj o zaradi i bilans stanja pokazuju da je Mersk "dobro pozicioniran da finansijski i strateški izađe jači iz krize".Akcije Merska porasle su 5,4 odsto u ranoj evropskoj trgovini.

Svet

Red Ventures kupuje CNET od ViacomCBS

ViacomCBS želi da proda tehnološki vebsajt CNET i prema navodima Vol strit žurnala u toku su pregovori sa kompanijom Red Ventures. Kupovina CNET-a bi Red Ventures koštala oko 500 miliona dolara, piše portal Breaking the News.CBS je 2008. godine kupio CNET Netvorks za 1,8 milijardi dolara. Pored vodeće CNET stranice, CNET Media Group takođe poseduje brendove uključujući ZDNet, GameSpot i TV Guide.Direktor ViacomCBS-a Bob Bakiš rekao je investitorima da ova kompanija planira prodaju sve neesencijalne imovine.Ranije ove godine, Bakiš je takođe rekao da planiraju da prodaju izdavačku kuću Simon & Schuster, za koju analitičari kažu da vredi više od 1,5 milijardi dolara. Izvršni direktor prethodno je rekao da ViacomCBS takođe razmatra prodaju Black Rock-a, poslovne zgrade u srednjem delu Menhetna, koja je od sredine 1960-ih bila sedište kompanije CBS.CNET se prvi put pojavio 1994. godine i sajt pokriva tehnologiju, nauku i kulturu.Red Ventures će potencijalnom kupovinom CNET-a dodati još jedan posao fokusiran na tehnologiji svom rastućem portfelju medijskih brendova.

Svet

Vlada Hrvatske počinje da reguliše rad od kuće

Pod kojim uslovima se može organizovati rad od kuće u budućnosti, šta to konkretno treba da znači za poslodavce, a šta za zaposlene, biće glavna tema u Hrvatskoj krajem avgusta, odnosno početkom septembra, kako saznaje Jutarnji list od Ministarstva rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike Hrvatske, prenosi portal seebiz.Prema aktuelnom Zakonu o radu, jedan njegov čan propisuje "rad na izdvojenom mestu", ali poslodavci su postojećim zakonskim rešenjem nezadovoljni jer ga smatraju komplikovanim i zastarelim.Oni smatraju da se rad od kuće mora regulisati posebnom vrstom ugovora o radu gde se definiše radno vreme, oprema za obavljanje poslova koju je poslodavac dužan da nabavi, zatim da instalira i održava.U suprotnom, poslodavci bi morali radniku dodatno da plate za korišćenje i održavanje sopstvene opreme za rad. Takođe, trebalo bi nadoknaditi i neke druge troškove, a plata ne sme biti manja od one koju ima radnik koji odlazi u kancelariju.Poslodavci naglašavaju da su tokom pandemije Covid-19 preporuke nadležnih bile da se radi od kuće, ali da je istovremeno bilo teško sprovesti baš sve mere, potrebne da se to zakonski ostvari.Novi model rada mora definisati obavljanje posla na daljinu i promeniti procedure vezane za zaštitu na radu, radno vreme, troškove rada, kao i merenje radnog učinka.Kada je reč o plaćanju dodatnih troškova radnicima, očekuju da naknada za sve troškove koji nastanu upotrebom sopstvene opreme radnika i za sve drugo bude neoporeziva. Trenutno je ona, ako se plaća, deo bruto plate.Razne statistike su pokazale da su radnici tokom karantina u proseku radili duže, nego kada su odlazili na posao, što takođe mora biti regulisano zakonom.Ostaje i definisanje sufinansiranja povećanih troškova za rad od kuće, kao što je utrošak interneta, struje, vode, grejanja.Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca kažu da su u firmama uobičajene situacije u kojima radnik od poslodavca traži fleksibilnost u radu, kako bi bolje balansirao između privatnog i poslovnog života.Vreme će pokazati kome će rad od kuće, na kraju, više odgovarati, i da li će biti prestupa u radu, iako dođe do zakonske regulative.

Svet

Oracle ulazi u trku za kupovinu TikToka

Američka korporacija Orakl (Oracle), želi da kupi TikTok na nivou SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, a već je ušla u preliminarne razgovore s kineskom kompanijom BajtDens, koja je vlasnik ove popularne aplikacije, piše Fajnenšal tajms.Orakl je o ovom pitanju razgovarao i sa nekim američkim investitorima koji već imaju vlasničke udele u BajtDensu, a među njima su Dženeral Atlantik i Sekvoja Kepital.Majkrosoft je do sada bio vodeći kandidat za kupovinu ove aplikacije, međutim Orakl mu sada predstavlja veliku konkurenciju.Majkrosoft ima ideju da, osim u pomenutim zemljama, upravlja operacijama kineske aplikacije i u Evropi, pa i Indiji, gde je indijska vlada nedavno zabranila TikTok, nakon tenzija na granici sa Kinom.BajtDens se protivi prodaji bilo kog dela poslovanja koji nije u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu.Ulazak kompanije Orakl u trku pružio je BajtDensu verodostojnu alternativu Majkrosoftovoj ponudi.Tviter je takođe kontaktirao BajtDens, kako bi izrazio zainteresovanost za preuzimanje američkih operacija TikToka, međutim postoji velika sumnja da Tviter može da finansira ovakav sporazum.Osnivač kompanije Orakl, Leri Elison, koji spada među najbogatije ljude na svetu, jedan je od retkih ljudi u Silikonskoj dolini koji je otvoreno podržao američkog predsednika Trampa.Još uvek je nepoznato čiju ponudu Bela kuća podržava više.Podsetimo, Tramp je nedavno potpisao uredbu prema kojoj će američkim kompanijama biti zabranjene finansijske transakcije sa BajtDensom, ukoliko do 12. novembra ne zaključi sporazum o prodaji operacija TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svet

Evropska komisija odobrila Junajted grupi kupovinu grčkog Forthneta

Junajted grupa (United Grupa) objavila je danas da joj je Evropska komisija odobrila kupovinu grčke telekomunikacione kompnije Forthnet, prenosi portal Cenzolovka.Evropska komisija zaključila je da Junajted grupa ispunjava sve uslove i pravila Evropske unije o zaštiti konkurencije, pa je shodno tome odobrila kupovinu ove grčke telekomunikacione kompanije.Pre okončanja procesa kupovine očekuje se i odluka Grčke komisije za telekomunikacije i poštu.Istaknuto je da Junajted grupa, u okviru koje u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1, najnovijim potezom u okviru strategije rasta još jednom potvrđuje vodeću ulogu na tržištu telekomunikacija i medija Jugoistočne Evrope.Nakon akvizicije Forthneta, Junajted grupa će imati više od 10 miliona korisinika i 11.000 zaposlenih, a ukupni godišnji prihodi preći će 1,7 milijardi evra.Podseća se da je to treća po redu velika akvizicija Junajted grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019.Naglašeno je i da Junajted grupa sa velikim poslovnim planovima ulazi i na grčko tržište samo nekoliko nedelja posle kupovine Vivacoma, vodeće telekomunikacione kompanije u Bugarskoj i Tele2 u Hrvatskoj početkom godine.United Grupa pomaže zemljama u regionu sa 3 miliona dolara Forthnet je jedan od vodećih provajdera usluga kućne zabave i komunikacija u Grčkoj – televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije.Zapošljava oko 1.000 ljudi i pruža usluge za gotovo 700.000 korisnika i 40.000 kompanija, sa prihodom od 260 miliona evra.Iz Junajted grupe su naveli da sa preuzimanjem još jednog uspešnog operatora u regionu, imaju cilj da tržištu od 38 miliona ljudi u osam zemalja Jugoistočne Evrope i dijaspori širom sveta, pruže telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj.

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...

Svet

Uzbunjivač iz Folksvagena pronađen mrtav u spaljenom automobilu

Zviždač iz Folksvagena koji je otkrio planove kompanije o prekidu poslovanja sa grupom Prevent pronađen je mrtav u spaljenom automobilu, a pre toga mu je i kuća izgorela, piše Dojče Vele.U ponedeljak su vatrogasci okruga Helmšted otkrili spaljeno vozilo u polju, kao i mrtvo telo muškarca. Policija je utvrdila da se radi o bivšem zaposlenom u Folksvagenu za kojeg se sumnjalo da je snimao interne sastanke rukovodstva ove kompanije.Folksvagen je protiv ovog zaposlenog pokrenuo tužbu zbog krađe i otkrivanja poverljivih podataka.Do otkrića mrtvog tela došlo je samo nedelju dana nakon što je Biznis Insajder objavio sveobuhvatni izveštaj o 35 sastanaka Folksvagenove uprave između januara 2017. i februara 2018. godine, u kome se raspravljalo o tome kako okončati saradnju sa grupom Prevent.Osnova tog članka bio je čitav niz poverljivih dokumenata, kao i oko pedesatak sati snimka tih sastanaka.Prethodno je najavljeno da nemačko tužilaštvo istražuje požar u kojem je izgorela kuća navodnog doušnika iz Folksvagena, kao i da traže konekciju između ova dva slučaja.Tužba između Folksvagena i Preventa još uvek traje i u pitanju su stotine miliona evra moguće odštete, jer je ovog februara Viši pokrajinski sud u Dizeldorfu presudio da Prevent pokušava da iznudi veće cene svojih delova i da je opravdano da Folksvagen prekine saradnju sa njima.Pored toga, Prevent tuži Volksvagen u Sjedinjenim Američkim Državama i traži odštetu od 750 miliona dolara zbog kršenje pravila tržišne konkurencije, a u toj tužbi su do izražaja došli dokumenti koje je upravo navodni doušnik pustio u javnost.Još uvek nema osumnjičenih i daljih dokaza u ovom slučaju.

Svet

Najveći nemački sindikat traži četvorodnevnu radnu nedelju kako bi spasili hiljade poslova

Najveći nemački sindikat IG Metal smatra da bi kraća radna nedelja mogla da pomogne u sprečavanju masovnih otpuštanja, posebno u nemačkom automobilskom i industrijskom sektoru, koji je već pretrpeo ogromne strukturne promene čak i pre pandemije, piše Dojče Vele.Sindikat je četvorodnevnu radnu nedelju predložio uoči nove runde kolektivnog pregovaranja koje je zakazano za sledeću godinu.Kraća radna nedelja bila bi "odgovor na strukturne promene u sektorima kao što je automobilska industrija", rekao je predsednik sindikata Jorg Hofman.„Kraća radna nedelja sačuvala bi hiljade poslova“, dodao je on.Nemačka automobilska industrija, jedan od glavnih osnova ekonomije Nemačke, prolazi kroz veliku transformaciju u e-mobilnost, podstaknuta zabrinutošću zbog klimatskih promena kao i sve većom automatizacijom i digitalizacijom. Sektor je takođe pogođen finansijskom krizom izazvanom pandemom, mada pokazuje znakove oporavka.IG Metal, koji predstavlja radnike velikih proizvođača automobila kao što su Audi, BMV i Porše, najveći je industrijski sindikat u Evropi. Kompanije kao što su Daimler, ZF i Bosch su ovog leta napravile sporazume o skraćenju radnog vremena. Kako kaže Hofman, ove kompanije utiru put svim preduzećima u metalnoj i elektroničkoj industriji.Hofman je takođe predložio kompenzaciono prilagođavanje plata zaposlenima.Nemačka automobilska industrija zapošljava oko 830.000 ljudi i doprinosi oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Svet

SAD dodatno pooštravaju ograničenja za Huavej

Američko ministarstvo trgovine dodatno je ograničilo Huavejev pristup tehnologiji i softveru u vlasništvu SAD-a, proizvedenim u zemlji ili inostranstvu, pa se tako kineska kompanija može suočiti sa veoma ograničenim mogućnostima nabavke čipova koji su joj neophodni, piše CNBC.Američko ministarstvo trgovine dodalo je još 38 Huavejevih podružnica na takozvanu Listu entiteta, koja nalaže da Huavej mora dobiti licencu za nabavku određenih proizvoda.Američkim kompanijama je zabranjeno ili veoma ograničeno poslovanje sa kompanijama sa ove Liste.Uslovi licenciranja su takvi da Huavej sada neće biti kupac, posrednik ili krajnji korisnik za američku tehnologiju i softver. To će „sprečiti pokušaje Huaveja da zaobiđe američke kontrole izvoza radi dobijanja elektronskih komponenti razvijenih ili proizvedenih korišćenjem američke tehnologije“, saopštilo je ministarstvo.Ukoliko Huavej ne bude u mogućnosti da nabavi ključne komponente, kompanija može izgubiti milijarde dolara prihoda.Najnoviji potez Amerike pooštrava pravilo tako da sada uključuje bilo koji „predmet“ (tehnologiju ili softver) koji bi Huavej ili podružnice mogli da koriste u bilo kojem svojstvu. Amandman će takođe ograničiti mogućnost Huaveja da nabavi inostrane čipove razvijene ili proizvedene američkim softverom ili tehnologijom.Huavej dizajnira svoju liniju „Kirin“ čipova koji idu u njegove pametne telefone. Takođe dizajnira liniju čipova zvanu „Ascend“ koja ide u servere za svoje centre podataka na koje se oslanja njegovo brzo rastuće odeljenje za računarski oblak.Ali stvarnu proizvodnju obavlja tajvanski TSMC, koji je već rekao da od sredine septembra više neće slati čipove Huaveju.Konsultant za politički rizik, Eurasia Group, je rekao da Huavej skladišti čipove što bi "moglo omogućiti da ostane u poslovanju, ali verovatno neće trajati duže od godinu dana". Analitičari primećuju da postoji i rizik da kupci odustanu od Huavej tehnologije.

Svet

Gugl tvrdi da australijski zakon o medijima dovodi u pitanje besplatni pretraživač

Gugl je kritikovao novi australijski zakon koji mu nalaže dogovor s medijima o podeli prihoda, tvrdeći da bi doveo u opasnost njegovu besplatnu uslugu pretraživanja i omogućio pristup podacima korisnika, piše Fajnenšal Tajms.Novi zakon utvrđuje postupak pregovora tehnoloških džinova i medija o podeli prihoda na osnovu korišćenja medijskih sadržaja i predviđa novčane kazne za kompanije poput Gugla i Fejsbuka u slučaju nepoštovanja odredbi.Američka kompanija je takođe suspendovala šemu licenciranja vesti koju je dogovorila sa nekim australijskim izdavačima ove godine, jer želi da priguši ono što je vlada opisala kao „vodeće u svetu“ i neophodno zakonodavstvo usmereno na stvaranju održivih medija.„Moramo da vas obavestimo o novoj državnoj regulativi koja će negativno uticati na način na koji Australijanci koriste Gugl pretragu i Jutjub“, napisala je u otvorenom pismu generalna direktorka Guglovog australijskog ogranka Mel Silva.Silva je dodala da će ovaj zakon „naterati Gugl da pruži znatno lošiju pretragu i da medijske kompanije mogu lako dobiti pristup podacima korisnika, a da Gugl neće moći da garantuje da su ti podaci zaštićeni“.Gugl tvrdi i da će predloženi zakon pomoći velikim medijskim kompanijama da veštački poboljšaju svoj plasman na listi rezultata pretrage.Otvoreno pismo direktorke Gugla označava eskalaciju napetosti između velikih tehnoloških kompanija i australijskog regulatora za zaštitu tržišnog takmičenja i potrošača (ACCC).ACCC je optužio Gugl za objavu „dezinformacija“, tvrdeći da zakon neće zahtevati od američke kompanije da stanovnicima Australije naplaćuje usluge niti da deli lične podatke korisnika.Predloženi zakon „omogućio bi australijskim medijskim kompanijama da pregovaraju o poštenim platama za rad svojih novinara koji je uključen u Guglove usluge“, naglašava predsednik ACCC-a Rod Sims.Sims je dodao da će se ovim zakonom "rešiti problem značajne neravnoteže u pregovaračkim pozicijama australijskih medijskih kompanija i tehnoloških giganata.“„Zdrav medijski sektor je važan za demokratiju koja dobro funkcioniše", rekao je Sims.Gugl nije isključio opciju da potpuno povuče svoj servis vesti iz Australije, što bi bio potez sličan onom iz 2014. godine u Španiji, kada je vlada na sličan način pokušala da natera kompaniju da plati za vesti.

Svet

FEFA fakulteta i I&F Grupe sarađuju na novim master programima

Fakultet za obrazovanje stručnjaka u oblasti ekonomije, novih tehnologija i kreativnih industrija FEFA i I&F Grupa, komunikacioni sistem koji posluje u 12 zemalja jugo-istočne Evrope i nordijskog regiona, započeli su saradnju na master studijama ekonomije koje su od ove godine sačinjene od tri izborna modula - "Marketing i menadžment", "Poslovna ekonomija" i "Poslovna i finansijska analitika", navodi se u saopštenju."Kroz celokupan program master studija, studentima se pružaju znanja i podrška koja je ključna za uspeh u 'novoj realnosti', stvarajući nove generacije ekonomista koji znaju kako da stvore novu vrednost za svoju kompaniju. I&F Grupa koja u svom portfoliju ima različite delatnosti i profesije svojim iskustvom i znanjem doprineće ovom programu master studija sa komplementarnim temama i poljima koje će studenti, dodatno i po svom izboru moći da prate", saošopštila je FEFA.Dodaje se da će u tom cilju kao gosti predavači nastavnom kadru pridružiti i zaposleni I&F Grupe koji će na predmetima: Principi marketinga, Poslovne inovacije i Marketinška istraživanja i analitika, preneti teorijska i praktična znanja stečena tokom dugogodšnjeg rada na evropskim tržištima koji pokrivaju više od 58 milona potrošača."U skladu sa svetskim trendovima i potrebama kompanija, obrazovali smo 3 nova usmerenja na master studijama ekonomije kako bismo stvarali nove generacije ekonomista koje znaju kako da odgovore na izazove novog doba i stvore novu vrednost za kompaniju. Zahvaljujući našim alumnistima, kolegama i saradnicima iz vodećih kompanija u regionu, kreirali smo izuzetno fleksibilne studije koje pružaju mogućnost prilagođavanja pojedinačnim ambicijama, interesovanjima i željama kroz odabir 80 % izbornih predmeta iz najtraženijih oblasti ekonomije", rekao je prof. Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA fakulteta. Dodaje i da "nova realnost" prouzrokovana pandemijom koronavirusa u kojoj živimo sve više ukazuje na neophodnost inovacije obrazovnog sistema osnaživanjem mladih "kako bi se prilagodili stalnim i često iznenadnim promenama na tržištu, ne samo u ovom trenutku, već i u budućnosti". "Saradnja, dijalog i razmena znanja između obrazovnih institucija i biznisa je od velikog značaja. Kao kompanija na različite načine kroz vreme smo bili angažovani u ovoj razmeni. Ovog puta trudićemo se da pružimo doprinos kao gosti predavači na FEFA master studijama kroz vizuru i iskustvo prakse iz domena marketinga, odnosno pojedinačnih oblasti kao što su brend planiranje, brend analitika, i dr. Obostrano znanje treba deliti i na taj način doprineti podizanju kvaliteta, sticanju novih znanja i razvoju struke", kaže Olivera Perković, Deputy CEO & Chief Strategy Officer I&F Grupe.U razvoju programa studija, odnosno dopune u slučaju I&F Grupe, učestvovali su i inostrani akademski partneri: MOC mreža Instituta za strategiju i konkurentnost Harvard poslovne škole i Univerzitet Fordham. Studenti master studija ekonomije će istovremeno imati mogućnost da, ukoliko žele, slušaju predavanja i na master studijama digitalne transformacije kako bi dobili i druga komplementarna znanja i stekli još širi uvid u savremen način poslovanja.Informacije o programu, predavačima i upisu dostupni su OVDE.

Svet

Telegram lansira video pozive

Telegram, servis za razmenjivanje poruka, je pokrenuo  alfa verziju „jedan na jedan“ video poziva na svojim iOS i Android aplikacijama, jer prema rečima kompanije, 2020. godina je „naglasila potrebu za komunikacijom licem u lice“, piše portal The Verge.U postu na blogu kojim se obeležava sedma godišnjica, Telegram je opisao postupak za pokretanje video poziva i to jednostavnim klikom na profil osobe sa kojom želite da se povežete. Korisnici mogu da uključe ili isključe video u bilo kom trenutku tokom poziva, a videopozivi podržavaju režim slike u slici, tako da korisnici mogu da se kreću kroz aplikaciju ako taj poziv postane dosadan. Video pozivi će imati krajnju enkripciju, navodi se u blogovima Telegrama, što je jedna od funkcija aplikacije koja definiše audio pozive i slanje poruka.Telegram je najavio da radi na razvijanju grupnih poziva, rekavši da će „video pozivi dobiti više funkcija i poboljšanja u budućim verzijama, jer radimo na pokretanju grupnih video poziva u narednim mesecima“.Ovim potezom Telegram će postati konkurencija Eplovom Fejstajmu, kao i Zumu.Prema podacima iz aprila, Telegram ima 400 miliona aktivnih korisnika.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.