img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Američki BDP potonuo 31,7 odsto u drugom kvartalu

Američka ekonomija doživela je pad aktivnosti od 31,7 dosto u drugom kvartalu, prema novoj proceni koju je objavio Biro za ekonomsku analizu. U prvom kvartalu realni BDP smanjen je za 5 odsto.Nova procena američkog bruto domaćeg proizvoda Biroa za ekonomsku analizu zasniva se na potpunijim podacima nego što je to ranije bilo dostupno.Prema prethodnoj proceni BDP Sjedinjenih Američkih Država je od aprila do juna potonuo 32,9 odsto na godišnjem nivou.Pad BDP-a u drugom tromjesečju odražavao je odgovor na pandemiju, budući da su naredbe o „boravku kod kuće“ izdate u martu i aprilu delimično ukinute u nekim delovima zemlje u maju i junu, a vladine isplate pomoći podeljene su domaćinstvima i preduzećima.To je dovelo do brzih promena u aktivnosti, jer su preduzeća i škole nastavile sa radom na daljinu, a potrošači i preduzeća otkazali, ograničili ili preusmerili svoju potrošnju.Oštar pad lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija i državne potrošnje, kao i lokalnih vlasti, je uticalo na pad BDP-a.Lična potrošnja, na koju istorijski posmatrano otpada oko dve trećine celokupne privredne aktivnosti u SAD, ukupno je smanjena za četvrtinu u drugom kvartalu godine, dok je i sektor uslužnih delatnosti imao skoro isti toliki pad.Potrošnja je pala kod robe kao što je odeća i obuća. Zalihe i proizvodnja pale su najviše kod proizvođača motornih vozila, dok je na opremu i nove porodične kuće uticao pad kada se radi o investicijama.Realni bruto domaći prihod smanjen je za 33,1 posto u drugom kvartalu, u poređenju sa padom od 2,5 posto u prvom kvartalu.Ključni indikator inflacije, domaće cene, pale su 1,5 odsto u tom periodu, u poređenju sa rastom od 1,4 odsto u prvom kvartalu kada je BDP smanjen pet procenata.Dobit od tekuće proizvodnje, odnosno korporativni profit uz procenu zaliha i prilagođavanje potrošnje kapitala, smanjen je za 226,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa smanjenjem od 276,2 milijarde dolara u prvom kvartalu.Zarada domaćih finansijskih korporacija povećana je za 39,5 milijardi dolara u drugom kvartalu, dok je dobit domaćih nefinansijskih korporacija smanjena za 170,1 milijardi dolara.Dobit od ostatka sveta smanjena je za 96,2 milijarde dolara, takođe i primanja su smanjena za 139,7 milijardi dolara, a isplate su smanjene za 43,4 milijarde dolara.

Svet

Bugarska će dobiti 511 miliona evra pozajmice kroz SURE evropski fond

Bugarska će primiti 511 miliona evra od Evropske unije kroz SURE fond za oporavak od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Kako navodi Evropska komisija, pomoćna sredstva biće pružena u vidu pozajmice, a odluku mora da odobri Evropski savet pre nego što se može primeniti, prenosi portal Novinite.Finansijska pomoć ukupno iznosi 81,4 milijardi evra i spada pod SURE fond od 100 milijardi evra za podršku smanjenja rizika nezaposlenosti u državama članicama tokom krize, što je važan element strategije EU za ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.Osim Bugarske, paket pomoći takođe će primiti i 14 drugih zemalja članica EU.Nakon što Evropski savet odobri predloge, finansijska podrška biće pružena u vidu pozajmica od strane EU, koje će pomoći zemljama članicama da savladaju nagli porast javne potrošnje i troškove direktno vezane za finansiranje državnih mera za privremeni i povremeni rad koje su uvedene kao odgovor na pandemiju, posebno po pitanju samozaposlenih.Nakon konsultovanja sa članicama EU kojima je potrebna podrška, EK predlaže da Evropski savet odobri sledeće pakete podrške na sledeći način:- Belgija – 7,8 milijardi evra- Bugarska – 511 milijardi evra- Češka – 2 milijarde evra- Grčka – 2,7 milijardi evra- Španija – 21,3 milijardi evra- Hrvatska – 1 milijarda evra- Italija – 27,4 milijardi evra- Kipar – 479 miliona evra- Letonija – 192 miliona evra- Litvanija – 602 miliona evra- Malta – 244 miliona evra- Poljska – 11,2 milijardi evra- Rumunija – 4 milijarde evra- Slovačka – 631 miliona evra- Slovenija – 1,1 milijarda evraPredlozi EK za finansijsku podršku pokrivaju 15 zemalja, dok su Portugal i Mađarska već predale zvanične prijave, koje se trenutno procenjuju, a Evropska komisija očekuje da će uskoro i za njih moći da predloži plan pomoći.Članice koje još nisu predale formalne prijave i dalje su u mogućnosti to da urade.

Svet

Nemačka pooštrava mere: Ograničenja za privatne žurke, kazne za nenošenje maski

Nemačka vlada planira da pooštri mere protiv širenja zaraze, objavljeno je danas nakon sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera saveznih država u Berlinu, piše portal Poslovni.Masovne manifestacije na otvorenom ili u zatvorenom prostoru zabranjene su do kraja godine. Ovo se odnosi na „narodna slavlja, velike sportske događaje, koncerte, festivale, kao i crkvena slavlja“.Mere dogovorene danas uključuju ograničavanje maksimalnog broja ljudi na privatnim zabavama u privatnim prostorijama na 25. Na privatnim događajima izvan privatnih prostora, odnosno u iznajmljenim salama može biti najviše 50 ljudi."Nažalost, poslednjih nedelja je jasno da se infekcija širi na proslavama s porodicom ili prijateljima", saopšteno je nakon sastanka.Na sastanku je dogovorena jedinstvena minimalna novčana kazna od 50 evra zbog nepoštovanja obaveze nošenja zaštitne maske tamo gde je ona propisana kao npr. u javnom prevozu.Takođe je neophodno poštovati održavanje udaljenosti od najmanje 1,5 metara.Bavarska je najavila novčane kazne od "najmanje 250 do 500 evra“ u slučaju ponovljenog nepoštovanja mera.Menja se i pravilo besplatnog testiranja za ljude koji se vraćaju sa putovanja. Do sada je to bilo obavezno za putnike iz područja visokog rizika i dobrovoljno za sve ostale, kao i besplatno.Od sredine septembra, kada se u svim nemačkim zemljama završavaju školski praznici, putnici iz područja visokog rizika nakon povratka u Nemačku moraće da budu u karantinu, koji se može prekinuti tek nakon pet dana u slučaju negativnog testiranja na koronavirus.Testovi za putnike bili su predmet najžešćih rasprava tokom konferencije. Bavarska i dalje insistira na ponudi besplatnih testova na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama.Angela Merkel zalaže se za stroža pravila za građane koji su boravili u rizičnim oblastima, prema kojima u slučaju izostanka s posla zbog infekcije ne bi dobili platu. Takođe je protiv besplatnih testova.

Svet

Da li će javno-privatno partnerstvo ponovo odvesti ljude na Mesec

Kompanija Space X biće partner Masten Space Sistems-u, jednoj od kompanija koje sa NASOM potpisale ugovor u okviru komercijalnih letova na Mesec, piše portal Techcrunch.Komercijalni letovi na Mesec realizuju se u okviru NASINOG programa Commercial Lunar Paiload Services (CLPS). Ako sve bude išlo po planu Mastenova  letelica lender KSL-1 trebalo bi da obiđe južni pol na Mesecu.Na letelici će biti NASINI instrumenti za naučne eksperimente i teret komercijalnih putnika.NASIN program deo je širih napora da proširi partnerstvo sa komercijalnim kompanijama i smanje troškove svemirskih poduhvata. U celoj priči ključan je program Artemis, koji bi do 2024. godine trebalo da na Mesec pošalje prvu Amerikanku i novog Amerikanca.Naučna oprema na Mastenovom lenderu pomoći će NASI da prouči južni pol zemljinog satelita, a u okviru misije Artemis III planira se sletanje.O uslovima leta ka mesecu koristiće se i iskustva drugih modula, odnosno lendera koji su ranije sletali na mesec bez posade.U PLANU ČETIRI MISIJELansiranje Astrobotic-ovog Peregrine landera očekuje se u junu sledeće godine.Zatim sledi poletanje lunara kompanije Intuitive Machines iz Hjustona u Teksasu u oktobru 2021.Masten kreće u decembru 2022, a Astrobotic-ov veći Griffin lander 2023. godine.Space X je ugovorio za lansiranje Intuitive Machine i Masten-a, dok će kompanija Vulcan odvesti Astrobotic-ovo vozilo Peregrine na Mesec.NASA RADI OD KUĆE ZBOG KORONAVIRUSA

Svet

Bogatstvo Džefa Bezos premašilo 200 milijardi dolara

Prema Blumbergovom indeksu milijardera, Bezos je sada vredan 202 milijarde dolara, što ga čini bogatijim za 78 milijardi dolara od Bila Gejtsa, suosnivača kompanije Majkrosoft i drugog na listi najbogatijih ljudi na svetu, piše CNBC.Cena akcija Amazona je u konstantnom rastu, posebno u protekle dve godine, a bogatstvo Bezosa upravo najvećim delom čini udeo u akcijama kompanije.Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu u novijoj istoriji 2018. godine kada se njegovo lično bogatstvo popelo iznad 150 milijardi dolara.Akcije Amazona dostigle su najviši nivo na finansijskom tržištu u aprilu ove godine, kompanija je ostvarila zaradu od više stotina milijardi dolara, a investitori su u ovoj godini ostvarili profit od 86 odsto na ulaganja u Bezosovu kompaniju.Amazon je na jučerašnjem tržištu vredeo 1,7 hiljada milijardi dolara i postao je druga najvrednija američka kompanija posle Epla.Pandemija koronavirusa znatno je pomogla rastu kompanije, jer su se potrošači okrenuli internet kupovini za sve svoje potrebe.

Svet

„Davos“ odložen za leto naredne godine

Zbog epidemije korona virusa nisu ispunjeni uslovi za bezbedno održavanje skupa u januaru pa je Svetski ekonomski forum u Davosu odložen za naredno leto, saopštila je uprava tog foruma, prenosi Ekapija.Neimenovani portparol rekao je da je odluka doneta u konsultaciji sa zdravstvenim stručnjacima.Naglasio je da nije bilo lako doneti odluku jer postoji hitna potreba sastanka međunarodnih lidera o periodu posle pandemije.Organizacija nije navela datum održavanja skupa, a nagovestila je mogućnost da Forum ne bude u Davosu:"Dobićete detalje o datumima i mestu održavanja našeg odloženog Foruma čim se budu ispunili uslovi za garantovanje zdravlja i bezbednosti svih učesnika", dodao je portparol.Uprava Foruma je početkom juna saopštila da želi održavanje skupa u uobičajenom terminu u švajcarskim Alpima, ali u izmenjenom formatu, delom onlajn.Uprava je sada navela da će u uobičajenom terminu, u nedelji od 25. januara, organizovati "virtuelne razgovore" visokih zvaničnika o svetu kakav će biti 2021. godine.DONALD TRAMP DOLAZI NA SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU

Svet

Prodaja nekretnina u Crnoj Gori prepolovljena, a cene ostale iste

Na crnogorskom tržištu nekretnina gotovo da nema interesovanja za kupovinu stanova i kuća još od marta i pojave koronavirusa, a predstavnici agencija ističu da pored slabog interesovanja cene nekretnina, posebno stanova, nisu pale, prenosi portal Bankar.me.Crnogorski građevinski investitor Blagota Radović, vlasnik podgoričke kompanije "Zetagradnja", rekao je da je zbog pandemije koronavirusa u prethodnih pet meseci prodaja njihovih stanova upola manja, ali da ne razmišljaju o smanjenju cena.Radović navodi da Zetagradnja u zadnjih pet meseci beleži pad prodaje stanova od 50 odsto u odnosu na period pre pandemije, kao i da prodaje stanove po ceni od 1.100 do 1.400 evra za kvadrat. Radović očekuje da se smanje investicije u stanogradnji."Zetagradnja neće sigurno menjati cene, smanjićemo možda intenzitet gradnje u narednom periodu, ali cene stanova nećemo smanjivat", poručio je i dodao da ne očekuje ni da će drugi investitori smanjiti cene.Smatra da su na smanjeno interesovanje za kupovinu nekretnina uticali i pogoršani uslovi za dobijanje stambenih kredita.Mira Radović, direktorka podgoričke agencije "Iva nekretnine", navodi da je interesovanje za kupovinu stanova vrlo slabo."Desi se da kupci traže stan, ali obično svi očekuju neku značajniju korekciju, veći pad cena stanova. Međutim, do toga ne dolazi".Radović je iznenađena trenutno malom potražnjom za zakupom, što objašnjava time što još nije definisano kada će početi i kako će se obavljati nastava na fakultetima, kao i time što nema dolazaka stranaca. Puno ljudi je otkazalo stanove, a novih zakupaca "nema na vidiku"."Cene iznajmljivanja stanova su se značajno korigovale na .svim lokacijama. Cene izdavanja su pale za 15 do 20 odsto, ako smo stan u zgradi Maksim ranije izdavali za 350 evra, sada jedva da se može iznajmljivati za 290-280 evra mesečno", rekla je ona.

Svet

Italijanska mafija trguje i mrtvima

Mafijaška organizacija „Ndrangeta“ preko fiktivnih pogrebnih usluga naplaćuje troškove sahrane od sistema zdravstvenog osiguranja, s tim da za istog preminulog fakturišu usluge i naplaćuju ih po nekoliko puta. Onda se te usluge prikazuju kao dug zdravstvenog sistema koji se pretvara u hartije od vrednosti i njima potom trguje legalno, piše portal Biznis i Finansije.Italijanske državne vlasti imaju velikih problema sa istragom i kažanjavanjem ove mafijaške organizacije koja "vlada" Kalabrijom, jer ni za jedan proces ne mogu da nađu svedoke.Čak i kada neko pristane da svedoči, izložen je teroru i ugrožen je ne samo njegov, već i život njegove porodice. Iako se pritiscima na potencijalne svedoke služe i mafijaške organizacije na Siciliji i u Napulju, postoje tvrdnje da je „Ndrangeta“ daleko surovija od ostalih.Problem je i veoma izražana lokalna korupcija na svim nivoima. Uz sve to, „Ndrangeta“ se sastoji od posebnih porodičnih klanova, pa je zbog veoma čvrstih rodbinskih veza praktično neprobojna za policijske agente.Pored toga što italijanskoj državi naplaćuje prevoz i sahranu mrtvih po višestruko većoj ceni i izvlači novac iz zdravstvenog sistema, i već „klasične“ trgovine drogom i oružjem, „Ndrangeta“ u poslednje vreme uspešno prisvaja i najveći deo novca koji katolička humanitarna organizacija „Caritas“ prikuplja za imigrante koji dolaze u Italiju.Dobit od ovih i drugih poslova procenjuje se na stotine miliona evra koji se „vrte“ na međunarodnim tržištima novca, i kojima u trag ne uspeva da uđe ni prestižna međunarodna organizacija za otkrivanje finansijskih prevara ACFE.

Svet

Jutjub briše milione snimaka koristeći automatizovanu moderaciju

Jutjub je u utorak saopštio da je uklonio 11,4 miliona video zapisa u poslednjem kvartalu, uglavnom oslanjajući se na automatizovanu moderaciju sadržaja, piše Axios.Kompanija je saopštila da je 95 odsto problematičnih video zapisa uklonio njen softver za automatizovanu moderaciju.Zbog pandemije koja je prisilila ljude da rade na daljinu, Jutjub je morao da bira da li da se osloni više na automatizovane sisteme koji često prekomerno uklanjaju sadržaj ili na manji broj ljudskih moderatora što bi značilo da će više sadržaja koji krše pravila ostati na platformi.Kako kompanija kaže izabrali su da se oslone na automatizovane sisteme kako bi zaštitili svoju zajednicu, ali su se žalbe za uklanjanje udvostručile.Jutjub kaže da se pripremio za povećanje žalbi dodavanjem više resursa, i kao rezultat toga broj uklonjenih video zapisa koji su vraćeni na platformu se udvostručio.Kompanija kaže da su žalbe prilično retke i da se javljaju samo u manje od tri odsto svih uklanjenih video snimaka.Većina video snimaka uklonjena je zbog kršenja pravila bezbednosti dece, neželjene pošte ili golotinje.Kompanija je takođe saopštila da je uklonila samo 2 milijarde komentara u poslednjem kvartalu.Pored Jutjuba i Fejsbuk je morao sve više da se oslanja na automatizovane sisteme moderacije zbog pandemije.

Svet

Globalna prodaja pametnih telefona opala za petinu u drugom kvartalu

Globalna prodaja pametnih telefona opala je za 20,4 procenta u drugom kvartalu 2020. godine, jer pandemija i dalje utiče na industriju mobilnih telefona, prema istraživanju savetodavne kompanije Gartner, piše Telecompaper.Na većini glavnih tržišta, osim Kine, tokom većeg dela kvartala bile su prisutne mere za suzbijanje širenja pandemije što je dovelo do pada prodaje pametnih telefona. Među prvih pet dobavljača, Samsung je uočio najveći pad prodaje.Samsung je u drugom kvartalu ove godine prodao 54,76 miliona pametnih telefona, što je pad za 27,1 posto u odnosu na prethodnu godinu, uz ukupni tržišni udeo od 18,6 posto.Huavej je na drugom mestu sa 54,12 miliona jedinica, što je pad od 6,8 odsto u odnosu na lane, pa mu je tako tržišno učešće 18,4 odsto.Epl je prodao 38,39 miliona jedinica i tržišni udeo mu je 13 odsto, što je pad od 0,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. 

Svet

Nemačka u septembru izbacuje prve „zelene“ obveznice

Nemačka je najavila da će u septembru emitovati svoje prve "zelene obveznice", kako bi podržala ekološke projekte. Nemački koncept napravljen je tako da privuče investitore na tržište zelenih obveznica i da se povećaju ulaganja u zeleniju ekonomiju, piše portal euractive.Nemačko Ministarstvo finansija je saopštilo 24. avgusta da će do kraja 2020. biti emitovane zelene obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 11 miliona evra, a da će prva emisija obveznica sa rokom dospeća od 10 godina biti u septembru, u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra.Berlin je 2019. najavio da će početi da izdaje zelene obveznice u drugoj polovini 2020. u okviru borbe protiv klimatskih promena. Nemačka je obezbedila 54 milijarde evra za period do 2023. godine u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje "ugljeničnog poreza" da bi se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanjila za 55% u donosu na nivo iz 1990.Nemačka parlamentarna državna sekretarka za životnu sredinu Rita Švarcelir-Zuter izjavila je da će zelene obveznice doprineti tim naporima vlade."Zelene federalne obveznice predstavljaju jasan podsticaj. Na ovaj način pokazujemo kako zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidive", rekla je ona.Zelene obveznice će biti "obveznice bliznakinje", emitovane zajedno sa konvencionalnim federalnim obveznicama sa istim rokom dospeća i vrednošću, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da će investitori moći da zamene zelene za konvencionalne obveznice i obrnuto, sa ciljem da se tržište zelenih obveznica učini privlačnijim, navodi parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu finansija Jerg Kukis.Nemačka se relativno kasno pridružila trendu izdavanja državnih zelenih obveznica. Poljska je prva zemlja koja je emitovala zelene obveznice 2016, a 2017. je to uradila i Francuska, koja je sada vodeća zemlja u izdavanju dužničkih hartija za finansiranje projekata zaštite prirodne sredine.Zaštita životne sredine je ipak visoko na političkoj agendi Nemačke. Kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice razgovarala sa aktivistkinjom Gretom Tunberg i predstavnicima grupe za zaštitu životne sredine "Petkom za budućnost".Zelene obveznice su 2019. godine imale ukupnu vrednost od oko 205 milijardi dolara, ali su činile samo 2,85% svetskog tržišta obveznica, prema podacima Evropske centralne banke (ECB). Gotovo polovina zelenih obveznica izdatih 2019. bile su u evrima.Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je u julu da je zaštita klime najviši prioritet banke. Kada je došla na čelo ECB 2019, Lagard je obećala da će težiti "zelenijoj" monetarnoj politici, povećavajući izglede da bi banka mogla da poveća udeo svojih ekoloških investicija.

Svet

Ko su balkanski lideri u proizvodnji šljiva?

Voće koje je trenutno jedno od najtraženijih na tržištu Evropske unije nekim njenim članicama ne garantuje dobru zaradu, piše portal Seebiz.Hrvatski portal podseća da su šljive jedno od najtraženijeg voća na tržištu Evropske unije, naročito u Skandinaviji, Nemačkoj i Britaniji.Voćarstvu našeg suseda to nije od pomoći, jer su zbog raznih tržišnih poremećaja mnogi veliki proizvođači odustali od tog posla.Proizvodnja šljiva u Hrvatskoj poslednjih godina kretala se od 14 hiljada tona u 2018. do oko osam tona pre šest godina.Zbog mraza i lošeg vremena ove godine se ponovo očekuje lošiji rod.Ipak, trenutna ponuda šljive, koja je uglavnom zamena za skupe nektarine i breskve je dobra. To međutim, kako se naglašava, nije odraz domaće proizvodnje, već uvoza, a cena po kilogramu je od 0,9 do 1,3 evra, pokazuju podaci konsultantske kuće Smarter.SUSED NA SUSEDA DA SE UGLEDA "Susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza", izjavio je Miroslav Kuskunović iz Smartera.Dodaje se da je Rumunija 2018. godine imala rekordnu proizvodnju od 830 hiljada tona.Ta zemlja trenutno, kao i Srbija proizvodi oko 500 hiljada tona godišnje, dok se u Bosni i Hercegovini ta cifra kreće između 150 i 200 hiljada tona.U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno svega 9 hiljada tona šljva, dok je 2008. godine to bilo čak šest puta više. Sve to, kako se naglašava ukazuje na ozbiljne probleme u hrvatskom voćarstvu: fale moderni zasadi, osiguranje voćnjaka i osmišljavanje novih proizvoda.Dobar deo proizvodnje se obavlja i u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.Prema zvaničnim podacima, šljiva se u Hrvatskoj gaji na 4,5 hiljada hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. Prošle godine, Hrvatska je izvezla šljiva u vrednosti od 540 hiljada , dok je uvoz tog voća vredeo 1,5 miliona evra.Najviše šljiva u Hrvatsku stiglo je iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije.Na evropskom tržištu potražnja za šljivama je ogromna i one se koriste nakon sušenja, kao i za pravljenje marmelade i rakije.Zanimljiv je i podatak da je Holandija najveći uvoznik šljiva koje ne potiču iz Evrope.PROČITAJTE JOŠ:VOĆARI IMAJU ŠANSU ZA IZVOZ, PROBEMI VELIKI

Svet

Rudarsko kompanija smanjuje bonuse nakon uništenja aboridžinskih pećina

Rudarski gigant Rio Tinto objavila je da će svom izvršnom direktoru i drugim najvišim direktorima biti umanjeni bonusi na plate, nakon istrage usled uništenja dve drevne pećine u Australiji od strane kompanije, preneo je CNBC.Najveća svetska rudarska kompanija za iskop gvozdene rude odlučila je da, nakon uništenja dve istorijski značajne drevne pećine u Zapadnoj Australiji u maju, umesto otpuštanja višeg vođstva umanji kratkoročne bonuse, protivno željama domorodačkog stanovništva, koje je tužilo kompanijuDrevne pećine stare 46.000 godina stajale su iznad nalazišta rude gvožđa koje je kompanija planirala da eksploatiše, a uništenje pećina dovelo je do velikog javnog negodovanja i istrage od strane vlade Australije, što je ujedno izazvalo pozive investitora na veću odgovornost vođstva firme."Istraga nije pronašla nijedan direktni uzrok koji je doveo do uništenja pećina. To je bio rezultat niza odluka, postupaka i propusta kroz duži period vremena", rekla je kompanija.Rio Tinto navodi da će direktorima Žan-Sebastijan Žaku, Krisu Salizburiju i Simonu Nivenu kratkoročni bonusi u 2020. godini umanjenje za oko 3,7 miliona dolara u celini.Drugi Žakovi bonusi iz 2016. godine, koji su planirani da budu isplaćeni tokom prve polovine naredne godine, takođe će biti umanjena za oko 1,3 miliona dolara. Prošle godine je zaradio oko 7,6 miliona dolara.Kompanija nije obavestila tradicionalne vlasnike mesta, narod Punti Kunti Kurama i Pinkura (PKKP), o tri alternativna plana za rudarenje, rekao je Žak za vladinu istragu, iako je kompanija tvrdila da je imala potpuno informisanu saglasnost vlasnika za početak radova.

Svet

Kompanije udvostručile budžete za onlajn marketing tokom pandemije

Tokom pandemije, kompanije su skoro polovinu svojih budžeta namenjenih marketingu preusmerile na promociju putem društvenih mreža i internet sadržaja, što je dvostruko više nego ranije, pokazuje najnovija studija marketinške kompanije Deloitte, piše portal Business Review.Suma koje su anketirane kompanije namenile za promociju putem interneta i društvenih mreža u proseku iznosi oko 46 odsto ukupnog budžeta za marketing, pokazala je anketa na koju su odgovarali predstavnici kompanija."Više nego ikada, prava je prilika da se odgovori na zahteve kupaca. Tu su glavna tri izazova: da se podaci o interesovanjima kupaca upotrebe na pravi način, da se angažuje prema njima i  da se stvori organizacija koja daje rezultate", izjavila je Rukandra Bandila, iz rumunskog ogranka Deloitte-a.U narednih godinu dana planira se rast ulaganja u internet aktvnosti, dok će ulaganje u društvene mreže ostati na visokom nivou.Istraživanje koje je sproveo Deloitte rezultat je analize oko 300 odgovora najuspešnijih stručnjaka za marketing u Sjedinjenim Američkim Državama koji su aktivni u 13 oblasti.Tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je koristilo društvene mreže za izgradnju brenda, više od polovine za zadržavanje i pridobijanje novih kupaca.U studiji se naglašava da je doprinos društvenih mreža uspehu kompanija porastao za 23 odsto u odnosu na februar 2020.Sa druge strane, malo se ulaže u kampanje koje vode influenseri na LinkedIn-u, blogovima, Instagramu, Facebooku i ostalim platformama. Najveći rast ulaganja u onlajn kampanje inače se očekuje u bankarstvu i profesionalnim uslugama.Uprkos većoj potrošnji na onlajn aktivnosti, marketinški stručnjaci smatraju da to malo utiče na ukupni učinak kompanije, čak 28 odsto njih veruje da to nema nikakav uticaj. Studija takođe naglašava da se kompanije radije odlučuju za u optimizaciju svojih sajtova (70 odsto njih) nego za pravljenje i održavanje aplikacija (30 odsto).MOGUĆ NEDOSTATAK RADNE SNAGE U OBLASTI MARKETINGAGotovo dve trećine isitanika izjavilo je i da je uloga marketinga postala značajnija, kao i da se uglavnom odnosila na zadržavanje klijenata i održavanje popularnosti brendova.To je posebno upečatljivo s obzirom na to da u marketingu radi manje ljudi, 9 odsto tih poslova izgubljeno je tokom pandemije.Neodstatak radne snage u toj oblasti mogao bi da bude problem u budućnosti, četvrtina ispitanika smatra da se ta radna mesta nikada neće vratiti.Istraživanje kompanije Deloitte-a sprovodi se dva puta godišnje, putem internet ankete.Odnosi se na tehnologiju, bankarstvo, maloprodaju, usluge, komunikacije, saobraćaj, građevinu, energetiku, obrazovanje i ostale oblasti poslovanja.NOVA APLIKACIJA ZA JEFTINIJE ONLAJN OGLAŠAVANJE STIŽE IZ HRVATSKE

Svet

Hrvatske kompanije u aprilu pozajmile rekordnih 10 milijardi kuna

Tokom aprila meseca kompanije u Hrvatskoj uzele su 10 milijardi kuna novih zajmova, što predstavlja rekordno zaduženje u poslednjih pet godina, pisao je Večernji list, a prenosi portal seebiz.Pandemija je zaustavila poslovanje skoro petine kompanija, posebno u sektorima na koje mere socijalnog distanciranja imaju najveći negativan efekat, a u prvom mesecu karantina njihovi prihodi opali su za više od 90 odsto.Zbog opasnosti od ponovnog izbijanja zaraze, kompanije koje posluju u industrijama kojima je potreban bliski kontakt s kupcima moraće restrukturirati svoje poslovne modele, ističe Hrvatska narodna banka u delu Analize financijske stabilnosti koji se odnosi na kompanije.Za razliku od kreditiranja tokom 2019. godine, kada su preovladavali novi krediti, pretežno za obrtni kapital i sa stabilnim učešćem novih investicionih zajmova, od izbijanja pandemije, novi krediti za investicione aktivnosti gotovo da i ne postoje.Između 85.000 i 100.000 pravnih lica sa skoro 600.000 zaposlenih dobili su državnu pomoć za očuvanje radnih mesta u martu, aprilu i junu, uključujući više od 90 procenata mikro preduzeća (preduzeća sa do deset zaposlenih). Država je za to izdvojila oko 6 milijardi kuna.Pomoć je olakšala opstanak i prilagođavanje poslovanja u kratkom roku, rekla je HNB upozoravajući da bi trajnije pružanje neselektivne pomoći moglo da zadrži kompanije sa neodrživim poslovnim modelima na tržištu, odnosno da uspori transfer resursa zdravim kompanijama koje bi trebalo da budu nosioci ekonomskog oporavka.Željko Lovrinčević, analitičar Ekonomskog instituta, veruje da će potražnja za kreditima biti još veća jer je istekao moratorijum na plaćanje poreza.HNB napominje da su mnoge kompanije u vrlo kratkom vremenu prilagodile svoje poslovne modele jačanjem digitalizacije i oslanjanjem na kanale isporuke kako bi omogućile rad, kao i prodaju robe i usluga „na daljinu“.Istovremeno, neke aktivnosti su dodatno profitirale, poput IT sektora i kurirskih usluga.

Svet

„Pandemijski“ gubici primorali hrvatsku Ina Grupu da otpušta radnike

U hrvatskoj naftnoj kompaniji Ina Grupa planiraju da otpuste oko 250 radnika zbog smanjenog obima posla, koji je nastao usled pandemije korona virusa, piše Jutarnji list."Radi se o krizi globalnog karaktera koja je pogodila sve naftne i plinske kompanije pa su one uveliko reagovale na isti način, odnosno vlastite troškove i ulaganja prilagodile su situaciji na tržištu", piše u odgovoru Ina Grupe zagrebačkom dnevniku. Iz te kompanije dodaju da u skladu sa takvom situacijom i očekivano sporim oporavkom industrije preduzimaju određene mere koje su usmerene na stabilizaciju i održivost poslovanja.Ina Grup je u prvih šest meseci 2020. imala gubitak od 128 milona evra, dok je u istom periodu prošle godine beležila dobit od 249 miliona evra.Prhodi u prvih šest meseci takođe su manji i to za 27 procenata nego 2019.KAKVE SE PROMENE OČEKUJUU Ini potvrđuju da su pokrenuli promene u organizaciji, kao i da u skladu sa okolnostima očekuju da će najviše 250 radnika biti obuhvaćeno novim restrukturirianjem. Navodi se da će u Rafineriji nafte Sisak, restrukturiranje obuhvatiti radnike koji su već duže vremena oslobođeni od radne obaveze jer ima manje posla.Planira se otvaranje oko 40 novih radnih mesta, dok će oko 200 zaposlenih ostati da radi.Kompanija inače planira da uloži oko 530 miliona evra u postrojenje za preradu teških ostataka nafte, prema programu razvoja do 2023. godine.U Ini naglašavaju i da ne nameravaju da napuste grad Sisak i podsećaju da je u planu izgradnja biorafinerije, koja bi mogla da obezbedi posao za 120 direktnih radnih mesta, kao i posao za 1000 radnika u logistici.Inače, na Facebook grupi "Radniciine" zajedno sa ličnim podacima radnika kojima se sprema otpuštanje, takođe je objavljeno da će u rafineriji u Sisku biti podeljeno oko 250 otkaza.HRVATSKA: INA RANICIMA DALA NEPRISTOJNU PONUDU

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.