.jpg){kind=small}
U avioindustriji ugroženo 25 miliona radnih mesta
Predviđa se da će globalni prihodi od avio prevoza u 2020. godini pasti za 314 milijardi dolara (289 i po milijardi evra), što je više od 50 odsto, piše Gardijan. Prema poslednjim proce...
Svet
Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo
Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.
Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus
U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima.
Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima
Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije. Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku.
Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus
Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters. Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno 29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.
Amerika ubrzano gubi radna mesta
Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta - više nema novca. Trenutno se ...
NBA i Microsoft ulaze u višegodišnji savez
Nacionalna košarkaška asocijacija (NBA) i Microsoft Corp. najavili su novi višegodišnji savez koji će transformirati način na koji ljubitelji doživljavaju NBA. Kao deo ove s...
Trenutno se razvija 70 različitih vakcina protiv koronavirusa
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u toku je razvoj najmanje 70 vakcina protiv novog koronavirusa, od kojih su tri već u fazi kliničkog testiranja, piše Business Insider. Istaživa...
U Hrvatskoj skoro 40.000 zahteva za moratorijum na otplatu kredita
Do sada je u Hrvatskoj zahtev za odlaganje otplate kredita podnelo oko 30.000 građana i preko 9.400 preduzetnika, saopštilo je Hrvatsko udruženje banaka, a prenosi portal SEEbiz.Najveći broj zahteva za moratorijum odnosi se na nenamenske kredite, a manji broj na stambene. Direktor Hrvatskog udruženja banaka (HUB) Zdenko Adrović izjavio je da su banke u Hrvatskoj u kratkom roku prilagodile poslovanje i očekuje da će broj zahteva rasti."U ovom trenutku za mere odlaganja plaćanja prijavilo se gotovo 40.000 građana i preduzetnika, a s obzirom na to da su procedure za podnošenje zahteva nedavno pokrenute, očekujemo da će ta brojka znatnije rasti. Banke u skladu s postojećim modelom imaju mogućnost da pojedinačno pristupaju svakom zahtevu i verujem da će pronaći zadovoljavajuća rešenja za klijente koji su najviše pogođeni ovom krizom“, rekao je Adrović.Model odlaganja plaćanja kredita od šest meseci produžen je za najugroženije sektore. Za turistički sektor će trajati do naredne sezone, što je duže od ranije predloženih 12 meseci.Moratorijum koji banke sprovode tokom trajanja vanredne situacije nije standardan, jer je omogućen velikom broju klijenata, kojima se dok moratorijum traje ne naplaćuju glavnica i kamata. Isključivo se obračunava redovna kamata, bez zateznih kamata i drugih troškova koji važe za redovno ugovaranje moratorijuma na kredite.HUB smatra da je potrebno sagledati opštu situaciju i da treba voditi računa o očuvanju ekonomske sfere i banaka, kao "krvotoku svake prirede"."Destabilizovan finansijski sistem ne bi mogao osigurati podršku izlasku iz krize, niti bi imao kapacitet za pomoć onima kojima je to najpotrebnije u ovoj situaciji", kaže Adrović.Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite
Zašto je Tramp obustavio finansiranje Svetske zdravstvene organizacije?
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dok ne bude doneta procena valjanosti njenog odgovora na početak pandemije koronavirusa u Kini, javila je američka medijska mreža NBC.Tramp je optužio SZO da je "ozbiljno loše upravljala" krizom zbog koronavirusa i da ju je "zataškavala", misleći na početak pandemije u kineskom gradu Vuhan. SZO-u je posebno zamerio kritike na račun njegove odluke od 31. januara, kojom je u SAD privremeno zabranjen ulazak većini stranih državljana koji su bili u Kini."istina je da SZO nije uspela da adekvatno pribavi i objavi informacije na pravovremen i transparentan način", rekao je Tramp.On je ranije tvrdio da je SZO "plasirala dezinformacije Kine o virusu" i o tome da "nije bilo potrebe za zabranom putovanja".Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da odluka SAD onemogućava međunarodnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, prenela je agencija Sinhua.Pojavile su se i prve procene o razlozima koji su Trampa naveli na ovakvu odluku. Direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku američkog Univerziteta Djuk Gavin Jejmi smatra da se zapravo radi o Trampovom pokučaju da pokrije sopstvene greške."Ovo je bizaran potez koji će naneti ozbiljnu štetu globalnom javnom zdravlju. On pokušava da samom sebi skrene pažnju sa sopstvenih grešaka, koje su Vladu navele na najgoru reakciju na koronavirus na planeti Zemlji", rekao je Jejmi za britanski Gardijan.Mogući su i razlozi koji se tiču širih odnosa SAD i Kine. Rojters je još sredinom februara ukazao na to da se spor oko mera za suzbijanje koronavirusa između SAD i Kine nadovezuje na trgovinski rat, i da je pojava virusa ponovo "prikazala tenzije ispod površine na više frontova između dve najveće ekonomije na svetu".Kina je ranije kritikovala odluku SAD da obustavi putovanja ka toj zemlji, a ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je da se ne preduzimaju nepotrebne mere, koje bi mogle sputavati trgovinu i turizam.
Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto
Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni."Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke", navodi se u saopštenju STO. Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija."Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više", izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora."Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna", kaže Azevedo.Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće.
Mađarska dodatno oporezovala banke i maloprodaju
Mađarska vlada najavila je veliki "paket za spas ekonomomije koji predviđe dodatne poreze za bankarski sektor i trgovinu na malo. Na taj način država će moći da prikupi 157 miliona evra od banaka i 102 miliona evra iz sektora maloprodaje, objavila je međunarodna kancelarija za korporativno pravo CMS Law.Sav prihod biće usmeren u poseban fond koji će se koristiti u borbi protiv COVID-19 u Mađarskoj.Stopa novog bankarskog poreza koji će se plaćati na postojeći, iznosi 0,19% na poresku osnovicu veću od 50 milijardi HUF (oko 142 miliona evra). Ovaj dodatni porez plaća se u tri jednake rate 10. juna, 10. septembra i 10. decembra. Vlada je navela da će bankama biti vraćen ovaj dodatni porez u narednih nekoliko godina, ali ta se odredba nije pojavljivala u dosad objavljenim zakonima.Za maloprodaju su takođe planirani progresivni porezi, a odnose se i na internet prodaju. Samo 6% građana Srbije nastavilo da plaća kredite
Kriza poništila deceniju rasta tržišta nafte
Globalna potražnja za naftom će tokom ove godine opasti za 9,3 miliona barela dnevno međugodišnje, dok će potražnja za najvažnijim energentom samo u aprilu opasti za oko 29 miliona barela dnevno, upoz...
Britanska ekonomija u ovom kvartalu manja za trećinu ako pandemija potraje
Produženje mera za suzbijanje širenja koronavirusa u Velikoj Britaniji moglo bi u ovom kvartalu izazvati smanjenje ekonomije za 35 odsto i porast broja nezaposlenih za više od dva miliona, a budžetski deficit bi mogao biti najveći od Drugog svetskog rata, piše Blumberg (Bloomberg).Prema scenariju Službe za budžetsku odgovornost (OBR), nevladinog javnog tela koje je osnovao Trezor Ujedinjenog kraljevstva, ukoliko Velika Britanija ostane pod strogim merama još tri meseca, realni bruto-društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu pao bi za 35 odsto, premda bi se ubrzo oporavio.Nezaposlenost bi u istom periodu sa trenutnih 4 porasla na 10 odsto, a vlada bi u tekućoj fiskalnoj godini morala da se zaduži za dodatnih 218 milijardi funti (250 milijardi evra).To bi povećalo deficit u budžetu na 273 milijarde funti (314 milijardi evra), odnosno sa trenutnih 2 na 14 odsto BDP-a.Ovo odražava i troškove Vladinog paketa za pomoć i udar na poreske prihode usled ekonomskog pada. OBR te prognoze smatra "referentnim scenarijem", jer nije poznato koliko dugo će vanredne mere trajati."Trenutni troškovi Vladinih mera su možda visoki, ali možemo biti sigurni da bi cena odsustva akcije na kraju bila mnogo veća", piše u OBR-ovoj analizi.Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona ponudila je pomoć od 60 milijardi funti (69 milijardi evra) za direktnu podršku kompanijama i pojedincima pogođenim strogim ograničenjima, koja traju duže od tri nedelje.Pomoć Vlade uključuje isplatu 80 odsto plata onih koje su poslodavci poslali na privremeno odsustvo, kao i veću podršku za nezaposlene. Britanski ministar finansija i privrede Riši Sunak je odgovarajući na OBR-ov izveštaj rekao da će udar na ekonomiju biti "veoma značajan", kao i u svim ekonomijama u svetu.Prema poslednjim procenama ekonomista sa kojima je razgovarao Bloomberg, britanska ekonomija će se ove godine smanjiti za 5 odsto, a tokom naredne dve godine će se oporaviti, uz prosečan rast od 3 odsto.
EU zabrinuta zbog objavljivanja ličnih podataka zaraženih u Crnoj Gori
Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog objavljivanja poverljivih podataka o osobama inficiranim koronavirusom u Crnoj Gori i očekuje brzu reakciju države, javlja Radio-televizija Crne Gore (RTCG).Portparol Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez izjavila je da Komisija očekuje brzu i efikasnu istragu."Sa velikom zabrinutošću smo primetili kršenje poverljivosti ličnih podataka osoba inficiranih Kovidom-19. Očekujemo brz i odlučan odgovor crnogorskih vlasti. Početni korak koje je tužilaštvo preduzelo mora se efikasno nastaviti", rekla je Pisonero Hernandez.Kako piše Euraktiv, jedan od zaposlenih u sektoru za informacione tehnologije Doma zdravlja u Podgorici uhapšen je zbog sumnje da je objavio lične podatke obolelih od koronavirusa i određen mu je pritvor do 30 dana.Uhapšen je zbog sumnje da je neovlašćenim kolegama prosledio spisak obolelih. Spisak sa imenima 67 obolelih, kao i njihovim matičnim brojevima, pojavio se na društvenim mrežama.Nelvadine organizacije su oštro reagovale, a Vlada Crne Gore zatražila je hitnu istragu.Evropska komisija je u vezi s tim pozvala vlasti Crne Gore da nađu pravu meru poštovanja slobode izražavanja."EU poziva crnogorske vlasti da nađu pravi balans između poštovanja slobode izražavanja i proporcinalno postupaju kada pokušavaju da izbegnu širenje panike i lažnih vesti u ovim teškim trenucima. Sloboda izražavanja je fundamentalna vrednost EU i krucijalni element procesa pristupanja Crne Gore EU", saopštila je Komisija.
MMF zbog korone najsiromašnijim zemljama olakšava isplatu dugova
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je hitnu finansijsku pomoć za najsiromašnijih 25 zemalja članica radi servisiranja dugova prema MMF-u, kako bi mogle da usmere finansij...
Epl i Gugl prave tehnologiju za praćenje inficiranih koronavirusom
Kompanije Epl (Apple) i Gugl (Google) počinju saradnju na izradi softvera za praćenje ljudi inficiranih koronavirusom i onih koji su sa njima kontaktirali, piše Telecompaper. Kompanije će izbaciti ap...
Amazon pravi sopstvene laboratorije za testiranje radnika na koronavirus
Kompanija Amazon će napraviti sopstvene laboratorije za testiranje zaposlenih na koronavirus, kako bi pratila njihovo zdravstveno stanje, javlja BBC.Amazon je saopštio da je napravio i timove za izgradnju "dodatnih kapaciteta za testiranje". "Počeli smo ds prikupljanjem opreme koja nam je potrebna za izgradnju prve laboratorije i nadamo se da ćemo ubrzo početi sa testiranjem naših radnika u prvoj liniji u malim brojevima. Nismo sigurni dokle ćemo stići u relevantnom vremenskom okviru, ali mislimo da vredi pokušati i spremni smo da sa drugima podelimo sve što saznamo", saopštio je Amazon.U više od 50 Amazonovih skladišta širom SAD zabeleženi su slučajevi zaraze koronavirusom. U nekim slučajevima zaraženo je više zaposlenih. Zbog pritužbi radnika da kompanija ne vodi računa o merama za sprešavanje širenja zaraze, umešala se i Služba za bezbednost na radu (OSHA), piše agencija Blumberg (Bloomberg). Služba je povodom žalbi radnika pokrenula istrage u Amazonovim skladištima u blizini grada Hejzelton u državi Pensilvaniji. Ranije su radnici Amazona zbog nedostatka mera zaštite od koronavirusa štrajkovali i napuštali radna mesta širom SAD. Žalili su se na nemogućnost držanja razdaljine, nedostatak zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i vremena za pranje ruku. Zbog pokretanja jedne takve akcije u njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, pomoćnik menadžera Kristijan Smols bio je optušten. Predvodio je više desetina radnika, koji su tražili da se skladište zatvori i steriliše.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona
NE BRISATI, AKTIVIRATI SAMO JEDNU VEST Svetu preti nestašica zlata
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
Svetu preti nestašica zlata
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
