img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Bajer se nagodio u slučaju navodno kancerogenog herbicida

Bayer AG, nemački farmaceutski gigant, pristao je na nagodbu vrednu oko 10 milijardi dolara u slučaju njihovog herbicida koji navodno izaziva rak, prenosi BreakingTheNews. Nagodba pokriva od 50.000 do 85.000 tužbi, i deo je Bajerovog plana od 10 milijardi dolara da okonča skupu pravnu bitku koju je kompanija nasledila kada je 2018. godine kupila Monsanto za 63 milijarde dolara.Akcije su opale za oko 40 odsto od sklapanja ugovora pre dve godine, čime je Bajer izgubio oko 39 milijardi dolara tržišne vrednosti. Ranije ove nedelje, savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama blokirao je zahtev Kalifornije da Bajer popularni herbicid označi sa upozorenjem da izaziva rak.Prema uslovima nagodbe, Roundup će se i dalje prodavati u Americi za upotrebu u dvorištima i na farmama bez ikakvih sigurnosnih upozorenja.Nagodbe su osmišljene tako da zaustave tvrdnje da je herbicid Roundup, čiji je aktivni sastojak glifosat, kod nekih korisnika izazvao limfom. Kompanija negira da Roundup ili glifosat uzrokuju rak, stav koji je podržala američka Agencija za zaštitu životne sredine. Ipak, nakon što su Bajerovi sudski gubici podstakli nalet novih tužbi, investitori poput Elliott Management Corp pozvali su kompaniju da traži sveobuhvatno rešenje.Nakon nagodbe akcije Bajera su na Frankfurtskoj berzi porasle za 5,13 odsto, odnosno 71,11 evra po akciji.

Svet

Pandemija ostavila trag i na tržištu oglašavanja

Globalno tržište oglašavanja smanjiće se ove godine gotovo 12 odsto zbog pandemije, a kompletan oporavak očekuje se tek 2022. godine, pokazuje izvještaj WPP-ove agencije, prenosi bankar.me.Ekonomije širom sveta pogođene su pandemijom, ali će tržište oglašavanja trpeti nešto manje posledice, procenjuje agencija GroupM, deo medijskog giganta WPP-a. Najveći pad u poslovanju zabeležiće televizijsko oglašavanje, koje posustaje već godinama unazad, i oglašavanje na otvorenom, poput bilborda, budući da su ljudi provodili vreme u zatvorenim prostorima. Televizijsko oglašavanje trebalo bi da se smanji za 17,6 odsto, a oglašavanje na otvorenom, kada se isključe politički oglasi, za četvrtinu, izračunali su u GroupM-u.Iako će upotreba digitalnih oglasa opasti za 2,3 odsto ove godine, oni će ipak činiti 52 odsto tržišta oglašavanja, u odnosu na prošlogodišnjih 48 odsto.Oglašivači više ulažu u digitalne oglase jer su uglavnom jeftinijih od televizijskih a kampanju je lakše pokrenuti i otkazati.Oporavak globalnog tržišta oglašavanja trebao bi da počne sledeće godine, uz procenjenu stopu rasta od 8,2 odsto. 

Svet

Royal Caribbean još jednom odložio početak plovidbe

Kompanija za organizovanje krstarenja Rojal Karibien (Royal Caribbean International) još jednom je odložila početak plovidbe, ovaj put do 15. septembra, usled globalne zdravstvene krize, navodi se u saopštenju.U taj plan nisu uključeni kruzeri koji saobraćaju u Kini, koji su suspendovani do kraja jula, kao ni plovidbe do Bermudskih ostrva, koje su obustavljene dod 31. oktobra 2020. godine."Radimo sa našim gostima i partnerima na rešavanju ovih smetnji (u planiranju odmora) i iskreno nam je žao zbog neprijatnosti", navodi se u saopštenju.Firma je prethodno navodila da će sa radom otpočeti najkasnije do 1. avgusta, što je takođe bilo odlaganje prvobitnih planova da se sa plovidb om otpočne sredinom juna. Royal Caribbean je jedan od najvećih brendova kruzera, prevozi nešto manje od petine svih putnika na turističkim plovilima i ostvaruje nešto manje od 15 odsto globalnih prihoda ove grane ugostiteljstva.Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Svet

EU razmatra zabranu ulaska državljanima Sjedinjenih Država

EU razmatra zabranu ulaska za državljane Amerike, jer smatraju da Sjedinjene Države nisu adekvatno kontrolisale širenje COVID-19, prenosi Biznis Insajder. Prema listi koju je Njujork tajms dobio, putnicima iz Rusije i Brazila bi takođe bio zabranjen ulazak u zemlje EU.Ovaj potez Evropske unije mogao bi da ugrozi prestiž i imidž Sjedinjenih Država u svetu, uprkos tvrdnjama Trampove administracije da je izbijanje zaraze u SAD pod kontrolom. Sjedinjene Američke Države imale su više od 2,3 miliona slučajeva koronavirusa i 120.000 smrti, više nego bilo koja druga država.Početkom marta Trampova administracija zabranila je putovanja u SAD iz većine evropskih zemalja, pozivajući se na velike brojeve zaraženih u Italiji, Nemačkoj i drugim delovima Evrope. Zabrane još uvek nisu ukinute, iako je većina evropskih zemalja uspela u suzbijanju širenja zaraze. Zatvaranje evropskih granica, drugom polovinom marta, odnosilo se na posetioce iz većine zemalja izvan bloka, a ne konkretno na Amerikance. Međutim, nova zabrana, za koju se očekuje da će biti objavljena pre 1. jula, ističe nekoliko zemalja koje su loše rešavale pitanja pandemije i zabeležile porast u slučajevima.Zabrana Amerikancima imala bi značajne posledice za EU, s obzirom da milioni američkih turista svake godine posećuju zemlje u bloku. Turistički sektor se polako oporavlja, a Amerikanci ponovo žele da putuju u inostranstvo.Mnoge države u Evropi se oslanjaju na turizam, a zabraniti ulazak ovako velikoj i unosnoj grupi potencijalnih turista može biti veoma štetno. 

Svet

Parlament Federacija BiH: Vetroparkovi umesto MHE

Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, većinom glasova odobrio je zaključak o potrebi potpune zabrane gradnje malih hidroelektrana (MHE) na celoj teritoriji Federacije BiH. Čekaju se i potezi vlasti u Republici Srpskoj, prenosi portal Buka.Istovremeno Federalna vlada je zadužena da u naredna tri meseca analizira propise koji se odnose na gradnju takvih objekata i u cilju zaštite reka, odnosno životne sredine, predloži odgovarajuće zakonske izmene.Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, odobrio je i saglasnosti u postupku za izdavanje energetske dozvole za pet vetroelektrana.Dozvole za buduće vetroelektrane dobile su firme Gradina d.o.o. Tomislavgrada (vetroelektrana "Gradina"), Tomkup d.o.o iz istog mesta (vetroelektrana "Baljci"), kao i firma Kamen-Dent d.o.o. iz Mostara za (vetroelektrana "Pakline 2").Dozvole su odobrene i firmama Hb Wind d.o.o. iz Livna ("Orlovača"), kao i firma Ivovik d.o.o. iz Sarajeva istoimenu elektranu u kojoj će se za proizvodnju struje koristiti snaga vetra.Ekološki aktivisti naglašavaju da do zabrane MHE nikad ne bi došlo, da širom Bosne i Hercegovine, iskreni čuvari reka nisu svojim telima štitili rečne tokove od malih hidroelektrana.Odluku Federalnog parlamenta BiH aktivisti ocenjuju kao istorijsku, ali je prihvataju sa izvesnom dozom rezerve, jer nadležna ministarstva još uvek nisu preduzela konkretne akcije.Napominju da se borba protiv MHE mora nastaviti i u Republici Sprskoj gde, za sada, kažu, postoje tek neke naznake da opštinske vlasti počinju da se distanciraju od takvih energetskih projekata.Napominju i da neki od projekata MHE pripadaju i kompanijama iz Evropske unije, što, naglašavaju dodatno opravdava njihov oprez.

Svet

Bivši direktor Vajerkarda uhapšen

Bivši direktor Vajerkarda, Markus Braun, uhapšen je u Nemačkoj, nekoliko dana nakon što je kompanija objavila da im nedostaje 2 milijarde dolara, saznaje Biznis Insajder.Markus Braun uhapšen je zbog sumnje za vođenje lažnih knjiga i manipulativnog poslovanja.Braun se predao minhenskim vlastima u ponedeljak uveče, nakon što je raspisan nalog za hapšenje. On bi trebalo da se pojavi pred sudijom kasnije u utorak.Braun je iznenada dao otkaz u petak nakon što je nemačka kompanija za digitalno plaćanje priznala da je iz njenog bilansa nestalo oko 1,9 milijardi evra (2,15 milijardi dolara), što je navelo da cena njene akcije padne za 80 odstoU kratkoj izjavi, Vajerkard je rekao da je Braun odstupio sa pozicije izvršnog direktora uz dogovor odbora i da će na njegovo mesto doći Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Fajnenšal tajmsu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", kako je saopštila kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.

Svet

Da li je Hrvatska spremna za turiste pozitivne na koronavirus?

Udruženje Glas poduzetnika iz Hrvatske ocenjuje da ta zemlja nije spremna da se nosi sa problemom turista koji su eventualno pozitivni na koronavirus, a kao primer toga navode otkazivanje teniskog turnira u Zadru, prenosi Slobodna Dalmacija.„Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je tek tri nedelje nakon otvaranja granica za strane turiste doneo uputstvo za turističke preduzetnike, u slučaju da su njihovi gosti pozitivni na Covid-19, ali u uputstvimna je jasno da nema konkretnog plana za takve goste“, saopštila je ta organizacija.„Ako smo u prevenciji širenja bolesti na početku pandemije bili brzi i efikasni, kod otvaranja granica i pripreme za ulazak turista očito nismo na tom nivou“, dodaje ovo udruženje podsećajući da je u zemlji više od 150 hiljada stranaca dnevno.Kako trvrde, u uputstvima ne piše ništa o tome šta treba da radi iznajmljivač apartmana, zajedno sa svojim gostima, u slučaju zaraze koronavirusom.Kako dodaju, lokalne zajednice, kao i veći turistički kompleksi, morali bi na brzinu da organizuju turističke ambulante, angažuju timove lekara, osiguraju zaštitnu opremu i dijagnostiku za Covid-19.„Za mnoge od 555 jedinica lokalne samouprave, to je naprosto nemoguće i bilo bi mnogo racionalnije da su se ranije ojačali kapaciteti domova zdravlja“, kažu predstavnici Glasa poduzetnika.Prema uputstvu HZJZ-a, osobe koje rade u ugostiteljstvu, a bile su u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom, moraju da budu podvrgnute izolaciji u domu zdravlja ili organizovanoj jedinici izolacije.Zbog toga, pitaju nadležne ko će odlučivati o svemu tome.Izolacija domaćina i njegovih zaposlenih u smeštaju, kažu loše je rešenje, jer se tek kroz dve nedelje sumnja u zarazu, pa će takav objekt napustiti svi turisti.Zaposleni neće raditi, pa će šteta za njih i ugostiteljski objekat biti velika, pokazaće se da mere nemaju učinka, da je boravak nesiguran, a turistički promet nemoguć. Zbog toga predlažu testiranje svih zaposlenih na koje se sumnja da su zaraženi virusom.

Svet

Vajerkardu nedostaje gotovo dve milijarde dolara

Vajerkard (Wirecard), nemačka kompanija za digitalno plaćanje, odložila je objavljivanje svojih finansijskih rezultata za 2019. godinu, rekavši da njihovi revizori ne mogu da pronađu 2 milijarde dolara koje bi trebalo da budu na računu firme, saznaje Njujork Tajms.Cena akcija nemačke kompanije opala je za 90 odsto, a njen dugogodišnji direktor podneo je ostavku. Na njegovu poziciju postavljem je Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi. Ukoliko ovaj novac ne bude pronađen uskoro, kompanija za digitalno plaćanje se neće oporaviti. Iz kompanije su saopštili da razmatraju nekoliko potencijalnih planova za spas kompanije, uključujući smanjenje troškova, restrukturiranje poslovanja i prodaju ili zatvaranje delova poslovanja.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Financial Timesu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", saopštila je kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.Vajerkard kompanija osnovana je 1999. godine sa sedištem u Minhenu, a poslednjih godina beležila je rast kao dobavljač usluga digitalnog plaćanja. Na američko tržište proširili su se 2016. godine kada je Vajerkard kupio pripejd diviziju Sitibanke. U Nemačkoj su je hvalili kao veoma uspešnu domaću tehnološku kompaniju.

Svet

Koliko je pandemija uticala na trgovinu EU i Kine

Mere koje su preduzele članice EU u cilju sprečavanja pandemije COVID-19, sredinom marta, bile su u punoj snazi tokom aprila 2020. Budući da je COVID-19 prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhan, Kina je prve restriktivne mere uvela već sredinom januara. Shodno tome, podaci sa početka  2020. već pokazuju znatan uticaj tih mera na međunarodnu trgovinu robom, piše Eurostat.Desezonska trgovinska razmena EU sa Kinom, uključujući uvoz i izvoz opala je sa 46,5 milijardi evra u januaru 2020. godine na 43,1 milijardi u februaru.U martu je pad nastavljen i razmena je iznosila 41,9 milijardi evra, dok je u aprilu nadmašila januar i bila je 49,0 milijardi evra.Do toga je uglavnom došlo zbog povećanog uvoza iz Kine i to uglavnom tekstilnih i hirurških maski za lice i jednokratnih zavesa.U aprilu 2020. godine zabeležen je pad uvoza iz svih pet glavnih trgovinskih partnera EU, izuzev Kine (12 odsto veći u poređenju sa januarom 2020.).Izvoz u te zemlje takođe je opao tokom tog perioda, najveći ka Ujedinjenom Kraljevstvu, u iznosu od 40 odsto, najmanji ka Kini, 6 procenata.Ako se posmatra roba kojom se najviše trguje između EU i Kine, uprkos opštem padu, u aprilu je naglo porastao izvoz lekova (41 odsto), elektronskih cevi, ventila i srodnih proizvoda (25 odsto), kao i električnih pogonskih mašina i delova (56 procenata), u odnosu na isti mesec 2019. godine.Najveći pad izvoza EU zabeležen je u automobilskoj (preko 1,2 milijarde evra, ili 71 odsto) i avioindustriji (840 miliona evra, odnosno 89 odsto).Iz Kine su se u aprilu najviše uvozile mašine za automatsku obradu podataka, odeća, elektronske cevi, ventili i slični proizvodi, a najamnje obuća, telekomunikaciona oprema, kolica za bebe, igračke, sportska roba.

Svet

Tramp odustao od sankcija Kini

Predsednik Trump odustao je od uvođenja sankcija kineskim zvaničnicima koji su u Sinkjangu zatvarali u logore Ujgure i druge muslimanske manjine, jer bi to ometalo njegov trgovinski sporazum sa Pekingom, saz...

Svet

Kinezi drugi put probili rok na izgradnji autoputa Banjaluka – Prijedor

Kineska firma SDHS-CSI BH koja bi trebalo da grade auto-put Banja Luka – Prijedor nije ispunila četiri uslova u dosadašnjem trajanju ugovora o koncesiji za izgradnju i vlada Republike Srpske uskoro će odlučiti o daljoj sudbini tog značajnog projekta, vrednog 297 miliona evra, piše portal Capital.ba.„Koncesionar se obratio sa zahtevom za produženje novog roka jer nije ispunio sve obveze koje je trebao da ispuni u ovom razdoblju, a pri tome se pozvao na takozvanu višu silu, na sprečenost zbog posledica koronavirusa. Na temelju toga vlada RS razmatrala je to pitanje, donela zaključke i ovih dana bi trebalo da izađe sa stavom o nastavku projekta“, objasnio je ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, Đorđe Popović, dodajući da u toj fazi treba da se revidira idejni projekt, a ne idejno rješenje.Dodaje se da je ovo drugi put da Kinezi probijaju rok, jer je pre 13. juna još jedan istekao 13. decembra.U okviru tih rokova kineska kompanija trebalo je da završi idejni projekat, pribavi podatke sa terena, završi procenu uticaja na životnu sredinu i studiju izvodljivosti, kao i da utvrdi neke priloge Ugovora o koncesiji.Planirano je da auto-put Banja Luka – Prijedor bude dugačak 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra Republika Srpska Kinezima na kraju treba da plati 975 miliona evra.RS će Kinezima 30 godina plaćati godišnju naknadu za raspoloživost u iznosu od 32,5 miliona evra, dok  zauzvrat moći da računa na pet odsto od iznosa prikupljene putarine.

Svet

Klanica na severu Nemačke novi centar zaraze

Stopa zaraženih u Nemačkoj raste treći dan za redom nakon što je više od 1.300 zaposlenih u klanici na severu Nemačke testirano  pozitivno na korona virus, prenosi Blumberg.Širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.To je podstaklo regionalnu vladu da raspravlja o tome da li treba ponovo uvesti karantin.Međutim u nedelju, Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, rekao je da postoji "ogroman rizik od pandemije", ali da je situacija u klaonici ostala "lokalizovana" i da nema naznaka širenja virusa među širim stanovništvom.Stopa reprodukcije virusa (R broj) povećana je u nedelju na 2,88, što predstavlja znatno povećanje u poređenju sa 1,06 koliko je stopa bila u petak.Iz Instituta Robert Koh saopštili su da je R broj u Nemačkoj posebno osetljiv na lokalne epidemije virusa, jer je ukupni nivo novih slučajeva bio nizak.„Dalji razvoj događaja mora se pažljivo nadgledati tokom narednih dana, posebno u pogledu da li se broj slučajeva povećava“, saopšteno je iz Instituta.Zatvorene su škole i vrtići u okolini klanice, a javni tužilac je otvorio istragu o potencijalnim kršenjima zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.Prema poslednjim podacima, Nemačka je imala 189.822 zaraženih, a od toga je 8.883 njih preminulo od COVID-19.

Svet

Ekonomisti: Tri godine za oporavak grčke ekonomije

Grčkoj ekonomiji biće potrebna ulaganja od 25 milijardi evra u narednoj godini i u svakoj nakon nje, sve do 2024, kako bi se otklonile posledice pandemije, a rast, proizvodnja, zaposlenost i plate, vratili na nivo 2019, pokazalo je istraživanje koje je vodio profesor na Univerzitetu Panteion u Atini, Savas Robolis, piše eKatimerini.Studija pokazuje da bi 32 milijarde evra za te investicije (18% BDP-a ) Grčka mogla da zatraži iz evropskih fondova za hitne potrebe, koji je raspoloživ za period od 2021. do 2027.Taj novac bi trebalo uložiti u restrukturisanje proizvodnje i tehnologije u zemlji.Za ovu godinu, studija predviđa recesiju od 10% do 12%, a stopa nezaposlenosti će se kretati od 21% do 22%.Ako se ostvare godišnje investicije u iznosu od 25 milijardi evra, odnosno 13 odsto BDP-a i ako se prihodi od turizma povećaju na 70 odsto, eksperti očekuju da će se stopa rasta vratiti na novo prošle godine do kraja 2023. Predviđaju da se to može ostvariti i sa porastom nezaposlenosti na 17,3%, kao i sa širenejm fleksibilnih oblika rada.

Svet

Sud Agrokoru smanjio kaznu za 52,5 miliona evra

Viši sud u Ljubljani smanjio je kaznu koju je slovenačko regulatorno za zaštitu konkurentnosti prošle godine izrekao Agrokoru sa  53,5 miliona na samo jedan milion evra, prenosi portal Novac.hr.U obrazloženju presude navodi se da neprijavljivanje koncentracije nije za nameru imalo štetnog učinka na konkurentnost tržišta, već da je "rezultat nesavesnog nehaja odgovorne osobe Ivice Todorića".Sud je zbog toga ocenio da je novčana sankcija od milion evra "odgovarajuća i pravična sankcija za predmetni prekršaj".Presudom je otvorena mogućnost deblokade zaplenjenih akcija Agrokora u Mercatoru, kao i prenos tog trgovačkog lanca s posrnulog koncerna na novu grupu Fortenova, navodi ljubljanski list Dnevnik, a prenosi Polovni.hr.Neslužbenu informaciju lista preneli su i svi ostali važniji slovenski mediji.Slovenačko telo za zaštitu konkurencije je krajem prošle godine zbog neprijavljene akvizicije preduzeća Costella Agrokoru izrekao kaznu od 53,5 miliona evra, a za obezbeđivanje plaćanja iste je zaplenio deonice u trgovačkom lancu.

Svet

I novi model Boinga ima greške u dizajnu?

Inženjer zaposlen u kompaniji Boeing poslao je pismo američkom Kongresu upozoravajući na ozbiljne mane u dizajnu Boeingovih 777X mlaznih aviona, saznaje Sijetl Tajms. Inženjer, Kurtis Jubank, tvrdio je u pismu američkom Kongresu da su određene mane dizajna već prisutne u Boeingovom novom 777X avionu i da je nova nesreća samo pitanje vremena, ukoliko taj avion bude bio odobren.Njegovo pismo, poslato ranije ovog meseca, tvrdi da Boeingu nije dovoljno da popravi MCAS sistem za koji se zna da je izazvao dve avionske nesreće u Indoneziji i Etiopiji."Ne sumnjam da su Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) i zakonodavci pod velikim pritiskom da omoguće 737 MAKS-u da se što pre vrati u upotrebu i da se što pre da se utvrdi propust MCAS sistema", rekao je Jubank Kongresu. "Međutim, s obzirom na brojne druge poznate nedostatke u avionu, biće samo pitanje vremena pre nego što će druga posada biti nadvladana propustom dizajna koji je poznat Boeingu i životi će se besmisleno izgubiti."Iste probleme koje je 737 MAKS 8 imao, sada ima i novi model 777X, nagovestio je inženjer.Sedam nedelja nakon drugog kobnog pada 737 MAKS-a, inženjer Boeinga podneo je internu žalbu u kojoj se navodi da je Boeing odbacio sve planove za poboljšanje bezbednosti zbog fokusiranosti menadžmenta na raspored i troškove.Takođe su insistirali da se neće razmatrati ništa što će zahtevati od pilota dodatnu obuku.Kurtis Jubank kritikovao je i američku Federalnu upravu za vazduhoplovstvo zbog njihovog previda u odobravanju ovog modela mlaznog aviona.  

Svet

Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Kompanija za organizaciju krstarenja Karneval (Carnival Corporation & plc) planira prodaju šest brodova nakon što je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila neto gubitak od 4,4 milijarde dolara usled pandemije koronavirusa.Vlasnik velikih linija kao što su Cunard, P&O i Princess saopštio je da gubici "ubrzavaju" već planirane prodaje kruzera.Kako prenosi britanski Gardijan, najveći operator kruzera na svetu je pretrpeo ogroman pad prihoda u tromesečju koje se okončalo 31. maja, obzirom da je prihod na međugodišnjem nivou pao za nešto više od 85 odsto.Sva krstarenja bila su obustavljena sredinom marta, nakon što su zabeležene infekcije koronavirusom na svojim brodovima.Budućim mušterijama data je opcija odlaganja rezervacija za kasniji period, ali je pola ljudi tražilo vraćanje novca, navela je kompanija.Za to vreme, održavanje brodova i plaćanje zaposlenih i dalje košta kompaniju 250 miliona dolara mesečno.Kompanija je u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju saopštila da planira drastično umanjenje operativnih troškova, koji obuhvataju i plate zaposlenih, usidrenje brodova i njihovo premeštanje u neaktivni status, smanjenje troškova za gorivo, hranu i marketing, kao i otpuštanja i upućivanje ljudi na prinudne odmore.Predviđa se da na 49 brodova u vlasništvu kompanije trenutno boravi oko 21 hiljada zaposlenih, koji ne mogu da pristanu u luke zbog zdravstvenih ograničenja.U međuvremenu, Karneval je objavio da je Džoš Vajnstin postao novi izvršni direktor korporacije.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.