img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Huawei možda neće učestvovati u razvoju 5G mreže u Indiji

Telekomunikacionim kompanijama Huawei i ZTE možda neće biti dozvoljeno da učestvuju u razvoju 5G mreže u Indiji, navodi se u izveštaju Times of India, prenosi CNBC.Indijski ministri razgovarali su o planovima uvođenja 5G mreže i o tome da li treba dozvoliti učešće kineskim telekomunikacionim gigantima, svega nekoliko meseci nakon što je Huawei dobio odobrenje da učestvuje u razvoju ove mreže u Indiji.Ovaj razgovor dolazi nakon što je indijska vlada rekla da će blokirati 59 kineskih aplikacija poput TikTok-a i WeChat-a, tvrdeći da ove aplikacije predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti.Napetost između Indije i Kine porasla je zbog sporne granice visoko na Zapadnim Himalajima, a sukob koji se tamo odigrao ranije ovog meseca prouzrokovao je smrt 20 indijskih vojnika."Spor između Kine i Indije, uz ekonomski stres izazvan pandemijom, verovatno je primorao vladu da razmišlja o usvajanju strategije slične američkoj koja bi najviše naštetila Kini“, rekao je za CNBC Nil Šah, direktor istraživanja u Counterpoint Research-u.„To bi bio značajan gubitak za Huawei i ZTE“, dodao je on.Već više od godinu dana, američka vlada vrši pritisak na zemlje da zabrane kompaniji Huawei da učestvuje u razvijanju 5G mreže, tvrdeći da bi Peking mogao da koristi njihovu opremu za špijuniranje građana. Huawei je više puta negirao ove tvrdnje.

Svet

U Gradu Hvaru trenutno 66 turista

Zbog korona virusa turizam ove sezone trpi veliku štetu, a u Hrvatskoj tu činjenicu najbolje pokazuju brojke koje dolaze sa ostrva Hvar, piše Slobodna Dalamacija."Brojke su katastrofalne, nikada u istoriji hvarskog turizma Grad Hvar nije imao ovako loše rezultate, u ovo doba godine. Sada se u Hvaru odmara, brojkom i slovom 66 stranih turista, dok je prošle godine u ovo vrijeme u Hvaru bilo 4588 gostiju. Ovo su poražavajuće brojke i kada sam ih ja u petak dobio, nisam mogao verovati svojim očima, iako sam znao da je stanje katastrofalno", izjavio je Teo Jeličić, potpredsednik Gradskog vijeća Grada Hvara .Prema njegovim rečima, Grad Hvar, za sada, ove godine, beleži 96 odsto manje turista i pad od 91 posto u noćenjima."Od ovih 66 turista, koji su uprkos svemu došli u Hvar, nešto je Slovenaca, Austrijanaca, Nijemaca i Čeha. Da bi vam približio kakva je situacija u Hvaru, najbolje govori podatak da je trenutno u Gradu otvoreno, najviše između 20 i 30 posto svih ugostiteljskih objekata, a od 14 hotela otvorena su njih tri", rekao je Jeličić koji ističe kako nema optimizma ni za iduća dva meseca jer se rezervacije otkazuju.Jeličić je široj hrvatskoj javnosti postao poznat, kao čovek koji je, od koronavirusa "spasio dalmatinske i hrvatske škoje". Naime, on se još 18. marta javio redakciji Slobodne Dalmacije sa molbom da se učini nešto jer na Hvar, dolaze vlasnici nekretnina iz kontinentalnih delova Hrvatske i okolnih država, kako bi pobegli od koronavirusa.Krajem juna u Hrvatskoj boravi oko 246 hiljada turista, dok dnevno stiže između 20 i 30 hiljada gostiju, izjavio je nedavno ministar turizma Gari Cappelli, koji je naglasio i da nema otkazivanja rezervacija.U jeku turističke sezone, koja državi i građanima donosi dobar deo prihoda, Hrvaska iščekuje i parlamentarne izbore koji su zakazani za sledeću nedelju.

Svet

Novi virus gripa sa „pandemijskim potencijalom“ pronađen u svinjama u Kini

Kineski naučnici identifikovali su novu vrstu virusa gripa koji može postati pandemija, prenosi danas BBC.Pojavio se nedavno kod svinja, ali mogu se zaraziti i ljudi.Istraživači su zabrinuti da bi mogao dalje mutirati i početi lako da se širi sa osobe na osobu i pokrene globalnu zarazu.Iako još ne predstavlja problem, naučnici navode da ima "sve odlike" visoke prilagodljivosti ljudima i potrebno je pažljivo ga pratiti.Pošto je nov, ljudi imaju slab imunitet na njega ili ga nemaju uopšte.Naučnici u časopisu "Proceedings of the National Academi of Sciences" pišu da bi mere brze kontrole virusa kod svinja i pažljivo praćenje radnika u svinjskoj industriji trebalo što pre i brzo sprovesti.Novi soj gripa je među glavnim pretnjama koje stručnjaci posmatraju, čak i dok svet pokušava da privede kraju trenutnu pandemiju korona virusa.Epidemija svinjskog gripa 2009. godine bila je manje smrtonosna nego što se u početku očekivalo, uglavnom zbog toga što su mnogi stariji ljudi imali imunitet na taj virus, zbog sličnosti sa drugim virusima koji su se širili ranijih godina.Taj virus, zvan A/H1N1pdm09, sada je pokriven godišnjom vakcinom kako bi se osiguralo da su ljudi zaštićeni.Novi soj gripa koji je identifikovan u Kini sličan je svinjskom gripu iz 2009. godine, ali uz neke nove promene.Za sada ne predstavlja veliku pretnju, ali profesor Kin-Čau Čeng i njegove kolege koji ga proučavaju kažu da o njemu treba voditi računa.Virus, koji istraživači nazivaju G4 EA H1N1, može rasti i množiti se u ćelijama koje se nalaze u ljudskim disajnim putevima.Čini se da vakcine protiv gripa ne štite od njega, mada bi se mogle prilagoditi ako to bude bilo potrebno.

Svet

Payoneer će korisnicima vratiti sav novac, tvrdi direktor

Payoneer će korisnicima vratiti sav novacPejonir (Payoneer) će svojim korisnicima vratiti sav novac koji je trenutno zamrznut zbog bankrota majke-firme Vajerkarda (Wirecard), izjavio je izvršni direktor Pejonira za Startit Dnevnik. „Iako je FCA izneo ohrabrujuće znakove napretka u svojoj reviziji Vajerkarda, odlučili smo da ne čekamo ishod. Čak i ako postoji manjak, naša namera je da Pejonir popuni prazninu, tako da dobijete 100 odsto svog novca nazad”, kaže izvršni direktor Pejonira Skot Galit.„Uvek smo bili tu za vas – naše kupce i klijente – i uvek ste bili tu zbog nas. Neumorno radimo na pronalaženju rešenja. Imamo milione korisnika širom sveta, pa je bilo potrebno da sarađujemo sa strateškim partnerima kako bismo pronašli dovoljno likvidnosti da bismo mogli ovo da učinimo“, rekao je Galit.Podsetimo, nemačka finansijska kompanija Vajerkard podnela je zahtev za bankrot što je rezultovalo blokadom svih kartica i sredstava na njima za korisnike Pejonira širom sveta, uključujući i Srbiju.Pejonir na svom blogu rekao da je novac svih korisnika odgovarajuće zaštićen i da veruju da je ovo zamrzavanje privremeno.Pored toga na Pejonirovom Twitter nalogu se navodi da je ova kompanija “snažna, stabilna i radi na tome da vaš novac bude zaštićen.”

Svet

Hrvatska ponovo razmatra obavezan karantin za turiste

Odluka o obaveznom dvonedeljnom karantinu za sve one koji dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, severne Makedonije i Kosova biće razmatrana u narednim danima, najavio je u petak ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, Davor Božinović, javlja Radio Slobodna Evropa.U turističkom sektoru Hrvatske su svesni da će obavezan karantin za sve koji dolaze iz BiH, Srbije, severne Makedonije i Kosova prouzrokovati štetu, ali se oslanjaju na izjavu hrvatskog premijera, Andreja Plenkovića, da će ta mera biti kratkotrajna."Pazite, to će se menjati iz dana u dan. Ne samo sa BiH, već možda i sa nekom drugom državom. Dakle, ono što ste me juče pitali ne znači da sutra neće biti drugačije", rekao je ministar turizma Gari Kapeli.Dok raste broj turista, od kojih nijedan nije zaražen, poslednjih dana raste i broj zaraženih u Hrvatskoj. Međutim, u protekla 24 sata u Hrvatskoj je bilo 56 novih slučajeva, što je znatno manje nego dan ranije kada ih je bilo 95, saopštili su iz Državnog štaba civilne zaštite.

Svet

Svet očekuje veću proizvodnju pšenice i kukuruza, ali ne i EU

Ukupna proizvodnja žitarica za 2020-2021. godinu biće 2,23 milijarde tona, što je povećanje od sedam miliona u odnosu na prethodne podatke, prema poslednjim procenama Međunarodnog veća za žitarice (IGC) javlja agroklub.rs.Prema najnovijem izveštaju prinosi pšenice bi mogli da budu 768 miliona tona, što je za šest miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu.IGC je, međutim smanjio prognozu za Evropsku uniju, a kao razlog naveli su suvo vreme koje je smanjilo potencijalne prinose.Tako će proizvodnja u svim zemljama članicama, isključujući po prvi put Veliku Britaniju biti 128,4 miliona tona, što je pad u odnosu na prethodnu projekciju od 131,7 miliona tona.Australija će zahvaljujući obilnim kišama imati prinos pšenice od 26,2 miliona tona, što je znatno iznad 15,2 miliona u prethodnoj godini.Osim Australije i Kina je ostvarila povećanu proizvodnju pšenice. Očekuje se oko 135 miliona tona, što je za oko dve milione tona više u odnosu na prethodnu sezonu.Osim pšenice i svetska proizvodnja kukuruza nadmašiće očekivanja.Proizvešće se oko 1,2 milijarde tona kukuruza, a kako su predviđene zalihe više nego dovoljne da ispune potražnju, očekuje se prvo stvaranje globalnih rezervi u četiri godine.Žetva soje je bila nešto lošija u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Argentini, ali IGC smatra da će svetska proizvodnja biti 364 miliona tona u 2020-2021. godini što je malo više od prethodne projekcije od 363 miliona tona.

Svet

BDP Istanbula veći od celog Zapadnog Balkana

Bruto domaći proizvod Istanbula veći je od onog u Albaniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori zajedno, prenosi bankar.me.Soner Šagaptej, direktor turskog istraživačkog programa Instituta za politiku Bliskog Istoka u Vošingtonu, objavio je to na svom Tviter nalogu.Najveći turski grad ima BDP od 256 milijardi dolara, a Zapadni Balkan ima oko 253 milijarde dolara.Prema Svetskoj banci, BDP Turske je prošle godine bio 740 milijardi dolara, a radi poređenja BDP Bosne i Hercegovine bio je 20,2 milijarde dolara 2018. godine.Istanbul ima 15,5 miliona stanovnika, a Zapadni Balkan oko 28,6 miliona. 

Svet

Mađarska predaje dokumentaciju za proširenje nuklearke

Mađarska vlada danas predaje dokumentaciju kako bi dobila dozvolu za proširenje svoje jedine nuklearne elektrane i ubrzala prvu fazu izgradnje na mestu novih reaktora, javlja Rojters.Mađarska planira da udvostruči kapacitet svoje nuklearne elektrane Paks čija snaga trenutno iznosi dva gigavata sa dva VVER reaktora ruske proizvodnje.Projekt proširenja nuklearke je bez tendera 2014. godine dodeljen ruskoj državnoj firmi Rosatomu i često se navodi kao znak izuzetno toplih veza mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina."Ovo nije u ruskom interesu, to je u našem zajedničkom interesu, jer postoji značajan interes za ublažavanje ili ispravljanje kašnjenja koji su nastali tokom zemaljskih radova", rekao je ministar u Vladi Mađarske Janoš Suli, koji je naglasio da je Budimpešta već zatražila i dobila odobrenje Evropske unije za brži proces izgradnje.Prema najavama, on bi trebalo da krene u januaru sledeće godine.Suli, koji kašnjenje u projektu pripisuje čekanju odobrenja od strane EU, rekao je da će dokumentacija stići na adresu Mađarske agencije za atomsku energiju (HAEA) tokom dana, tri meseca nakon pregleda papirologije.Stručnjaci upozoravaju da bi radovi na bušenju rekatora i izgradnja betonskoj zida od 2,5 kilometara, koji se planiraju, mogli znatno da otežaju taj projekat.HAEA ima više od godinu dana na raspolaganju da odobri celokupni projekat, a ministar Suli je rekao da će se do dobijanja konačne dozvole izvoditi samo početni radovi.

Svet

Hrvatski grad uvodi plaćanje kriptovalutama

Sveta Nedelja biće prvi grad u Hrvatskoj u kome će javne usluge moći da se plaćaju kriptovalutama i to će se obavljati putem platforme PayCek, koju je izradila zagrebačka kompanija Electrocoin, prenosi Jutarnji list."To će funkcionisati slično kao internet bankarstvo. Na uplatnicama postoji kod koji se skenira, potom se otvara platni vidžet (widget), a nakon što korisnik sprovede plaćanje i pošalje određeni iznos kriptovalute, na račun Grada Svete Nedelje leći će protuvrednost u kunama", objasnio je direktor Electrocoina, Nikola Škorić, nakon potpisivanja ugovora sa gradskim vlastima. Kompanija je inače u registru firmi koje se bave kupoprodajom kriptovaluta pri Hrvatskoj agenciji za nadzor financijskih usluga (Hanfa), a radi kao kriptomjenjačnica i platni procesor. Samo procesiranje podrazumeva konverziju kriptovalute u kune, prema važećem kursu u trenutku izvršenja usluge, stoji u saopštenju Grada Svete Nedelje."U ovom trenutku ne očekujemo veliki broj transakcija premda je za očekivati da će u budućnosti njihov broj samo rasti. Ali, u Svetoj Nedelji postoje preduzeća koja koriste kriptovalute poput, na primer, Greyp bikes Mate Rimca, koja će tako moći da plati komunalne usluge", rekao je gradonačelnik Svete Nedelje, Dario Zurovec. Sveta Nedelja biće među pionirima u svetu. Što se tiče Evrope, već nekoliko godina, u švajcarskom mestu Zug u blizini Ciriha moguće je i plaćanje lokalnog poreza na taj način. Predstavnici IT sektora, smatraju da je potez simboličan i da će uticati na svest ljudi, što se tiče korišćenja kriptovaluta."Građani neće pohrliti, ali će razmisliti o tom načinu plaćanja, kao i o činjenici da je u pitanju elektronski keš, a Hrvati vole keš. Bitkoini su, naime, na vašem mobilnom, imate nešto što pripada samo vama, ne i banci", rekao je Nikola Škorić. U Hrvatskoj pošti, postoji 55 poslovnica gde mogu da se kupe kriptovalute.U Srbiji je, pre godinu dana, na domaće tržište stigla platforma Kalibra, i od tada je omogućena i kupovina kriptovaluta u dinarima. 

Svet

I Amazon ulazi na tržište autonomnih vozila

Amazon je u petak objavio da će kupiti Zuks (Zoox), startap kompaniju za autonomna vozila, za milijardu dolara, sa ciljem da razviju tehnologiju autonomne vožnje, javlja TechCrunch.Prema objavi Amazona, Zuks će i dalje postojati kao samostalna kompanija, gde će na poziciji izvršnog direktora i generalnog tehničkog direktora ostati Aiša Evans i Džesi Levinson, kao što je to ranije bilo.Misija kompanije će takođe ostati ista.Izveštaji kažu da će Amazon iskoristiti sporazum sa Zuksom za pokretanje autonomnih isporuka i za stvaranje flote automobila za uslužne vožnje slične taksiju, što se može uporediti sa dogovorom koji je Volvo nedavno sklopio sa Vajmom (Waymo).Kompanija Zuks želi da napravi svoje automobile zajedno sa hardverom i softverom za autonomnu vožnju.Uz finansijsku pomoć Amazona, Zuks će imati sve što im bude bilo potrebno, kako bi išli u korak sa svojim glavnim suparnikom, Vajmom.Amazon radi na vlastitim projektima autonomnih tehnologija za vozila, uključujući i robote za dostavu koji su dizajnirani da nose male pakete do domova kupaca. Akvizicija Zuksa posebno je usmerena na pomaganje startapu da "ostvari svoju viziju autonomne vožnje", kako kažu iz Amazona.

Svet

Suosnivač AirBnB: Potencijal je u nacionalnim parkovima

Suosnivač Airbnb-a i izvršni direktor Brajan Češki (Brian Cheski) rekao je u intervjuu za Axios da se globalna putovanja možda nikada neće potpuno oporaviti i da on vidi budućnost u kojoj ljudi putuju mnogo više u svojoj zemlji.Putovanja se nikada neće vratiti na način kao što je bio pre COVID; jednostavno neće“, rekao je Češki iz Zoom-a iz svoje kuće u San Francisku. ""Ljudi ne idu avionom, ne prelaze granice, ne putuju u gradove, ne putuju zbog posla.""Voze se automobilom. Putuju do zajednica udaljenih 200 milja ili manje. To su obično vrlo male zajednice. Oni borave kod kuće".Airbnb kaže da se poslovanje unutar zemalja oporavilo i vratilo na prethodne nivoe. Ali međunarodna putovanja ostaju isključena na način koji je poguban za platformu."Ljudi će se jednog dana vratiti avionima," rekao je Češki, "ali jedna od stvari za koju ja mislim da je prilično trajna promena je  preraspodela lokacija kuda putnici idu."U prošlosti, s onim što se nazivao "masovni turizam", putnici su se ograničili na 50 ili 100 gradova: Rim, Pariz, London, ali sada će više posećivati manje zajednice, smatra on.On je rekao da vidi potencijalni procvat za nacionalne parkove."Većina ljudi nije otišla u nacionalne  parkove", rekao je. "I prilično je jeftino ... Ne treba da kupujete avionsku kartu. Obično možete da vozite jer većina ljudi živi unutar 200 milja od parka.""Dakle, mislim da ćete videti da putovanja postaju intimnija, lokalnija, u manje zajednice", dodao je onŠto se tiče poslovnih putovanja, on je pesimista."Mislim da će mnogi ljudi shvatiti da im nije potrebno da uđu u avion da bi imali sastanak. Mislim, sreo sam vas u kancelariji, ali sada smo na Zoomu."

Svet

Grčka zabrinuta da li je interesovanje turista stvarno ili virtuelno

Samo nekoliko dana pre prvog jula za kada je najavljeno otvaranje grčkih granica za veći broj stranih turista, rezervacije avionskih karata i smeštaja ne beleže bitnije promene, piše Katimerini.Iako svi pokazatelji, od sajtova za turiste, hotela, avionskih rezervacija, ispitivanja javnog mnjenja, pa sve do telefonskih poziva hotelima radi dobijanja informacija, ukazuju na povećano interesovanje za u Grčku, prognoze za naredni mesec, za sada, ne izgledaju drugačije od juna.Vrlo je malo rezervacija, pa čak ni tada se ne uplaćuju depoziti uplaćen depoziti iako se turistički radnici trude da privuku sve više turista.Sve ono što nude aviokompanije, turistički operateri i hoteli, rezervacije bez avansa, besplatno otkazivanje samo nekoliko dana pre realizacije aranžmana, uz vraćene depozite, govore u prilog činjenici da čak i gotovniske rezervacije, ne mogu da se realizuju do kraja. Predstavnici grčke turističke privrede sada izražavaju zabrinutost i pitaju se da li je interesovanje za Grčku stvarno ili virtuelno.Postavlja se i pitanje kako će se ponašati avioprevoznici ako ako popunjenost sedišta u avionima bude previše niska.Nekoliko hotelijera prijavljuje više rezervacija za septembar i oktobar nego za jul, jer kako se dodaje, većina putnika ipak prvo želi da vidi kako protiče sezona.Međutim, navodi atinski dnevnik, to bi moglo da dovede do iščekivanja u začaranom krugu, koji može da se završi drugim talasom pandemije, koji je već u toku u nekim zemljama.Kako bi se izašlo iz začaranog kruga, moraće da prođu prve posete tokom jula i na taj način se pokaže da je Grčka zaista sigurna što se tiče pandemije.Naglašava se da taj probni proces može da traje jedan ili dva meseca i to  bi moglo da znači da prognoze i za jul i za avgust nisu dobre.

Svet

Slovenci letuju u domovini zbog korone, ali i vaučera

Slovenačko primorje, ali i ostala popularna turistička odredišta u zemlji, beleže znatno veći udeo domaćih gostiju zbog ograničenja i zabrinutosti koje nameće korona virus, ali i zbog državne pomoći u vidu vaučera za letovanje, javlja Slovenska tiskovna agencija (STA). Hotelijeri i vlasnici apartmana kažu da je tražnja povećana i optimistično gledaju na nastavak sezone.Od četvrtka, svi hoteli na slovenačkoj obali, koji pripadaju kompaniji Sava Turizam su otvoreni i gotovo su u potpunosti bili rezervisani tokom proteklog vikenda, prenosi STA. Sledećeg vikenda situacija će biti slična, kažu u Sava Turizam i dodaju da će tada njeni hoteli u Izoli i Strunjanu uglavnom biti potpuno rezervisani, dok će ostali zabeležiti od 65 do 70 odsto popunjenosti.Najbrojniji su domaći gosti, zatim slede turisti iz Austrije i Nemačke.Broj domaćih gostiju naglo je porastao, od ranijih 30 odsto, taj broj je sada 80 procenataSlično je i u Eurotas hotelima na slovenačkom primorju.Stranih gostiju je i dalje dosta, ali je veći broj Slovenaca u odnosu na prethodne dve sezone.Slovenački hotelijeri naglašavaju da je veliko interesovanje za vaučere koje je obezbedila država, kako bi pomogla turizam zbog pandemije korona virusa.Svaki punoletni građanin u Sloveniji može da koristi vaučer u vrednosti od dvesta evra za korišćenje usluga slovenačkih turističkih agencija.Program je vredan oko trista miliona evra, ali država smatra da će se mnogo tog novca vratiti u državnu kasu ako ne porezom, onda na neki drugi način, preneli su ranije slovenački mediji.

Svet

Notari od naredne nedelje štampaju izvod iz lista nepokretnosti, za naknadu

Vlada Srbije donela je dopunu Javnobeležničke tarife, kojom omogućava notarima da na zahtev stranke štampaju izvod iz lista nepokretnosti i lista voda, iz baze podataka Geodetskog katastarskog informacionog sistema, objavljeno je u Službenom glasniku.Ova dopuna Javnobeležničke tarife stupa na snagu naredne nedelje. Prema novoj tarifi, stranka je dužna da nadoknadi javnom beležniku materijalne troškove u fiksnom iznosu od 3 boda, odnosno ukupno 450 dinara.

Svet

Indija počela da koristi krevete od kartona zbog broja zaraženih

Indija koristi na hiljade kreveta napravljenih od kartona u improvizovanim medicinskim ustanovama dok se bori s velikim brojem slučajeva korona virusa, prenosi YahooNews.Kreveti su vodootporni i mogu da podnesu opterećenje do 300 kilograma, rekao je Vikram Davan, koji je zajedno sa bratom smislio dizajn dok su bili u karantinu.„Krevet je kompaktan, lagan i može se proizvesti i sastaviti za nekoliko minuta“, rekao je Davan.Vlada Nju Delhija postavlja 10.000 kreveta u duhovni centar na periferiji grada koji se pretvara u namenski centar za korona virus.Mumbai, koji ima veliki broj slučajeva, takođe koristi ove krevete.Braća Davan nisu javno otkrila cenu proizvodnje svakog kreveta, ali navodno košta oko deset dolara.

Svet

Commerzbank razmatra otpuštanje čak sedam hiljada radnika

Glavni izvršni direktor Komercbanke (Commerzbank), Martin Cilke, možda će eliminisati više od 7.000 radnih mesta i zatvoriti oko 400 filijala, u pokušaju da odgovori na frustraciju među akcionarima, uključujući i nemačku vladu, dok banka pokušava da smanji troškove, saznaje Bloomberg.Cilke i glavni finansijski direktor Betina Orlop planiraju da na sastanku nadzornog odbora u sredu predstave ciljeve za smanjenje troškova kao deo šireg plana restrukturiranja. Konačni ciljevi još nisu odlučeni, delom zato što je nekoliko rukovodilaca skeptično u pogledu toga da li je ovakvo smanjenje izvodljivo. Rukovodstvo takođe razmišlja o manje ekstremnim smanjenjima, rekli su Blumbergu neslužbeni izvori upoznati s materijom.„Odbijamo da komentarišemo spekulacije“, rekla je portparolka Komercbanke. „Trenutno se razgovara o različitim opcijama i scenarijima. Nisu donete nikakve odluke", dodala je portparolka.Komercbanka je u februaru rekla da radi na smanjenju troškova nakon što je prethodni plan Cilkea, predstavljen pre manje od godinu dana, odbačen od strane investitora.Cilke je pre četiri godine najavio smanjenje od oko 7.300 radnih mesta, ali završio je sa smanjenjem od samo 3.600. Banka trenutno ima oko 40.000 radnika.

Svet

Korisnici Payoneer-a do daljeg ne mogu da podižu novac?

Nemačka finansijska kompanija Vajerkard (Wirecard) podnela je zahtev za bankrot što je rezultovalo blokadom svih kartica i sredstava na njima za korisnike Pejonira (Payoneer) širom sveta, uključujući i Srbiju, prenosi startit.Kako navode u korisničkoj podršci Pejonira razlog za to je činjenica da su sve kartice koje su povezane sa Pejonir nalozima izdate od strane kompanije Vajerkard.“Vaša kartica je izdata od strane Vajerkarda. Stoga je sva aktivnost kartice blokirana za sada. Trenutno radimo sa Vajerkardom na alternativnom rešenju kako biste mogli da pristupite svojim sredstvima”, stoji u saopštenju korisničke podrške.Novac je navodno i dalje moguće prebacivati izmedju različitih Pejonir naloga, ali nije moguće povući novac na bankovni račun niti ga podići. Iz korisničke podrške Pejonira je stigla informacija da bi problem trebalo da bude rešen u što kraćem roku.Pejonir je jutros na svom blogu rekao da je novac svih korisnika odgovarajuće zaštićen i da veruju da je ovo zamrzavanje privremeno.Pored toga na Pejonirovom Twitter nalogu se navodi da je ova kompanija “snažna, stabilna i radi na tome da vaš novac bude zaštićen.”

Svet

Zakerberg izgubio sedam milijardi dolara zbog bojkota

Mark Zakerberg je postao siromašniji za 7,2 milijarde dolara nakon što je određeni broj kompanija povukao svoje oglase sa Fejsbuka, saznaje Bloomberg.Akcije Fejsbuka pale su za 8,3 odsto u petak, što je najveći pad u poslednja tri meseca, nakon što se Unilever, jedan od najvećih svetskih oglašivača, pridružio drugim brendovima u bojkotu Fejsbuka.Pad cene akcija eliminisao je 56 milijardi dolara tržišne vrednosti Fejsbuka i spustio neto vrednost Zakerberga na 82,3 milijarde dolara, pokazuje Blumbergov indeks milijardera.Zakerberg je u petak odgovorio na sve veće kritike rekavši da će Fejsbuk proširiti definiciju zabranjenog govora mržnje i da neće biti dozvoljeni oglasi koji drugu demografsku kategoriju označavaju kao opasnu.Zakerberg je naglasio da pretnje nasiljem ili suzbijanje glasača nije dozvoljeno na platformi bez obzira ko je u pitanju, dodajući da "ne postoje izuzeci za političare u bilo kojoj od promena koje najavljujem."Nove mere koje je Zakerberg najavio uključuju i partnerstva sa lokalnim izbornim vlastima kako bi se utvrdila tačnost informacija na platformi.Fejsbuk će takođe preduzeti dodatne korake kako bi ograničio govor mržnje u oglašavanju na njihovim platformama.

Svet

Uskoro ćemo svi govoriti nemački jezik

Nemački se učvršćuje među tri zvanična radna jezika Evropske unije, dok se Berlin priprema da preuzme predsedavanje blokom sledećeg meseca, kaže Politico.Institut Goethe, rekao je da je u Briselu između 2012. i 2019. godine došlo do petostrukog porasta potražnje za uslugom besplatnog učenja nemačkog jezika za diplomate i novinare.U svetu, oko 15,4 miliona ljudi sada uči nemački jezik, prema petogodišnjem istraživanju koje je ovog meseca objavila nemačka vlada. U poređenju sa poslednjim istraživanjem iz 2015. godine, u Danskoj je porast za 62 odsto, u Francuskoj za 16 odsto i u Holandiji za 30 odsto, dok dva miliona Poljaka usavršava znanje nemačkog jezika.Uprkos tome što je samo 8 procenata radne snage od 33.000 ljudi u Evropskoj komisiji nemačke ili austrijske nacionalnosti, procenat nemačkih govornika raste."Ljudi nam kažu da im znanje nemačkog jezika pomaže u poslu i karijeri", rekao je portparol stalnog predstavništva Nemačke.Jezik je takođe imao koristi od širenja bloka na istok, i nemačka ulaganja su se prelila u srednju i istočnu Evropu tokom poslednjih decenija. „Iz novih zemalja članica EU puno je više diplomata koji tečno govore nemački“, rekao je jedan diplomata koji tečno govori nemački.Dok Bregzit ostavlja Irsku i malenu Maltu kao centre engleskog jezika u EU, ne predviđaju svi da će doći do promene glavnog jezika u diplomatiji.Sve više diplomata govori nemački jezik i sve je više ljudi koji uče nemački jezik kako bi im pomogao u karijeri, ali još uvek ostaje pitanje da li će nemački jezik postati glavni jezik Evropske unije.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.