img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Južna Koreja planira još 116 milijardi evra za pomoć privredi

Akcije na berzi u Seulu delimično su se oporavile nakon što je Južna Koreja najavila da će povećati sredstva namenjena oporavku privrede na oko 116 milijardi evra, javlja agencija Blumberg (Bloomberg).Prethodno je takozvani "New Deal" plan trebao da bude "težak" 55 milijardi evra, te se od ambicioznog plana za saniranje pandemije očekuje još više nego u prethodnim mesecima.Kako prenosi Blumberg, plan koji je predsednik Mun Džae-in najavio jedna je od najvećih ekonomskih inicijativa koju je država preuzela otkako je on došao na vlast 2017. godine.Suočena sa prvim ekonomskim rezovima usled azijske finansijske krize, uspeh projekta bi znatno pomogao Južnoj Koreji da održi reputaciju ekonomskog giganta regionu."New Deal obeležava početak velike promene za Republiku Koreju", rekao je Mun u obraćanju, govoreći da je program ispoljenje volje da se "fundamentalno promeni" Južna Koreja.Po novom planu predviđa se kreiranje 1,9 miliona novih radnih mesta u narednih pet godina.Centralna vlada priložiće 83 milijardi evra za novi plan potrošnje, dok će lokalne vlasti i privatni sektori obezbediti 18 i 15 milijardi, saopštilo je ministarstvo finansija te zemlje.Projekat podseća na inicijativu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta za oporavak ekonomije SAD nakon Velike depresije 1930-ih godina, takođe naziva New Deal, međutim kod kritičara ima sumnji oko održivosti stvaranja radnih mesta koje se predlaže.Munov petogodišnji mandat završava se u maju 2022. godine, što predstavlja faktor nesigurnost oko implementacije plana nakon tog datuma.Trenutna administracija već je doprinela više od 196 milijardi evra ove godine kako bi podržala ekonomiju uoči pandemije koronavirusa, uključujući direktnu podršku, fondove i pozajmice.Ekonomisti i dalje očekuju pad južnokorejske ekonomije od 0,6 odsto u 2020. godini, dok vlada ima optimističniju procenu sa očekivanim povećanjem od 0,1 odsto.

Svet

Korona ponovo odlaže javna izvršenja u Hrvatskoj

Zbog posebnih okolnosti koje je uzrokovala pandemija korona virusa, u Hrvastkoj se narednih dana očekuje produženje moratorijuma na javna izvršenja (ovrhe), prenosi portal Poslovni.hr.Predviđa se da će moratorijum na izvršne postupke biti produžen sve do 18. oktobra od strane Hrvatske vlade, kao i da novonastala situacija, eventualno utiče na neke novine u odnosima između dužnika i poverenika.Od toga se trenutno izuzimaju naplate zakonskog izdržavanje dece, sve ostalo što se sprovodi preko Financijske agencije, inače zakonski regulisanog alata za pomoć dužnicima, je u zastoju.Prema podacima te agencije zastoj je trenutno određen za ukupno 1.089.620 osnova za plaćanje, a to se odnsi na 234.587 građana i 10.269 fizičkih lica koje obavljaju registrovanu delatnost.Sve to znači da su njihovi računi i dalje deblokirani na osnovu zakonskih izmena, koje su stupile na snagu 18. aprila.Očekuje se da se ta deblokada produži, nakon što istekne rok od tri meseca, 18. jula, a utemeljenje za tu odluku, kako se navodi, leži u posebnim okolnostima koje uzrokuju Covid-19 bolesti.Zbog svih procedura, stupanje nove odluke na snagu očekuje se u 5 do 12.Navodi se, između ostalog, da se poveriocima i dužnicima pruža prilika za dogovor, koju ne treba propustiti, jer ide na ruku obema stranama.Dužnici mogu da računaju na bolje uslove plaćanja, a poverioci će moći da računaju na sigurniju naplatu u uslovima težih ekonomskih prilika.Očekuju se, dakle neki pozitivni pomaci, a hoće li se oni zaista dogoditi, zavisi od aktivnosti dužnika, dok poverenici mogu i da smanje dugovanja, po sistemu "bolje vrabac u ruci, nego golub na grani".Da ovo nije ‘bajka’, već štiviše da su po srijedi započeti trendovi kao dio nove prakse za ‘novo normalno’, govore i Finini podaci. Tijekom korona krize u protekla tri mjeseca, dakle u travnju, svibnju i lipnju Fina bilježi pad novozaprimljenih ovrha u usporedbi s istim razdobljem 2019.Podaci pokazuju da je tokom aprila, maja i juna, bilo oko 128 hiljada novih postupaka izvršenja, dok je prošle godine u istom razdoblju bilo 204 hiljade.Sa druge strane, obustave tih postupaka su u porastu, za oko 65 odsto.

Svet

Tviter profili Bajdena, Obame i Maska hakovani u velikoj bitcoin prevari

Tviter profili demokratskog američkog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, bivšeg američkog predsednika Baraka Obame kao i nekih od najbogatijih ljudi poput Bila Gejtsa i Ilona Maska, hakovani su u sredu, javlja The Verge.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih hakova koje je platforma ikada videla, sa ciljem promovisanja bitcoin prevare.Hakovani su, između ostalih, i tviter profili milijardera Džefa Bezosa, repera Kanjea Vesta i kompanije Epl.U hakovanim tvitovima poručeno je da se zarada može udvostručiti ako se pošalje donacija u kripto valuti u tačno određeni "kriptovalutni novčanik". U svega par sati nakon započetog hakerskog napada oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.Tviter je odgovorio nakon više od sat vremena ćutanja i saopštio da "ispituje" situaciju, a izvršni direktor kompanije Džek Dorsi rekao je da je svima u Tviteru teško zbog toga što se desilo.Kompanija je zatim preduzela meru bez presedana blokirajući sve zvanične i verifikovane profile, koji su ponovo postali aktivni nekoliko sati kasnije.„Težak dan za nas na Tviteru. Svi se osećamo strašno što se ovo dogodilo. Istražujemo i informisaćemo sve kada budemo imali potpunije razumevanje šta se tačno dogodilo“, rekao je izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni u haku što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.Identiteti počinioca su nepoznati, ali je hakerska grupa „kripto za zdravlje“ (Cryptoforhealth) preuzela odgovornost za napad i na svom Instagram nalogu su naveli da je napad bio u „dobrotvorne svrhe“ i da će sav novac otići na „pravo mesto“.

Svet

Airbnb na meti kritika jer traži od gostiju da doniraju novac domaćinima

Kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, Airbnb, predstavila je novi program koji ohrabruje goste da šalju „kartice ljubaznosti“ koje sadrže novčane donacije svojim bivšim domaćinima na šta su gosti reagovali negativno, saznaje Biznis Insajder.Ovaj program je još jedan pokušaj ublažavanja finansijske zabrinutosti domaćina, u ovom slučaju putem prikupljanja priloga od bivših gostiju.Portparol Airbnb-a rekao je da će 100 odsto prihoda od „kartica ljubaznosti“ otići domaćinima."U duhu ponovnog uspostavljanja veza, razvili smo novu funkciju koja omogućava gostima da šalju virtualne kartice sa porukama podrške i ohrabrenja domaćinima koji su pružili izvrsno gostoprimstvo. Ako žele, gosti imaju mogućnost da dodaju dobrovoljni finansijski doprinos", rekao je portparol.Program je naišao na oštre kritike ljudi na društvenim mrežama koji kažu da se slično trude da uštede novac usred pandemije i postavljaju pitanje zašto bi trebalo da bude njihova odgovornost da podrže domaćine.Domaćini su usmerili svoj gnev na Airbnb, rekavši da je kompanija primenila lošu politiku otkazivanja na početku pandemije, što ih je koštalo još više novca.Airbnb je u martu rekao da će potrošiti 250 miliona dolara kako bi nadoknadili domaćinima zbog otkazivanja.

Svet

Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politiku

Nemačka učešćem u izgradnji gasovoda Severni tok 2 interese svoje   privrede postavlja iznad kolektivnih evropskih bezbednosnih interesa, piše u uvodniku Vol strit žurnal (WSJ), a prenosi portal Seebiz.Taj list između ostalog piše da su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja u Evropi protiv Severnog toka 2, ali da zvanični Berlin se sledi istu putanju u interesimaU članku se ocjenjuje da je nemački stav o Sjevernom toku 2 koristan Rusiji i da joj pomaže tokom teškog perioda pandemije koronavirusa i nižih cena energije.Navode se i podaci prema kojima je prirodni gas iz Ruske Federacije prošle godine činilo oko 38 odsto isporuka u Europi, a da će novi gasovod tome dodati 55 miliona kubnih metara godišnje.Među zemljama čiji se stavovi o Severnom toku 2 ne podudaraju sa nemačkim stavom, Vol strit žurnal navodi Poljsku, gde je udeo ruskog gasa smanjen sa 89 odsto 2016. na 60 procenata prošle godine.Nemačka je, kako se navodi, meta učestalih američkih kritika, a razlike između Berlina i Vašingtona vidljive su u energetici, odbrani i trgovini.Podseća se i da je američki predsednik Donald Tramp više puta kritikovao Nemačku zbog Sjevernog toka 2 i zatražio od njenih vlasti da hitno poveća troškove za odbranu na dva odsto BDP-a. Pored toga, Trump je najavio i povlačenje dela američkog vojnog kontingenta iz Nemačke.Projekat Severni tok 2 uključuje izgradnju dva paralelna cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Do sada je izgrađeno 93 odsto trase, a izgradnja je stala krajem decembra kada je švajcarska kompanija Allseas zbog američkih sankcija povukla brodove koji su polagali cevi za gasovod u more.

Svet

Turska rekordno smanjila PDV na turističke usluge

Sa ciljem da makar privremeno pomognu turizmu, koji je zbog pandemije među najpogođenijim privrednim granama, mnoge države su donele odluku da smanje PDV na turističke usluge, piše Jutranji list.Prema podacima koje je objavilo Evropsko udruženje hotelijera, restorana i ugostiteljskih objekata HOTREC, na tu meru se zasad odlučilo 11 zemalja, među kojima nema Hrvatske, ali ima njenih ljutih konkurenata, Grčke i Turske."Smanjenje stopa PDV-a je preduslov za dizanje konkurentnosti u normalnim okolnostima, a u ovim okolnostima u kojima je svet podređen pandemiji, PDV je pitanje preživljavanja", napomenuo je Veljko Ostojić, direktor Hrvatske udruge turizma.On je apelovao na Vladu da, po uzoru na konkurentske zemlje, razmisli o uvođenju privremenih međustopa i dodatno pomogne sektoru.U Hrvatskoj se turizam trenutno oporezuje sa dve stope, 25 i 13 odsto, a manja stopa od skora se odnosi samo na pripremu i posluživanje jela i poslastica van ugostiteljskog objekta.Među zemljama koje su smanjile PDV, nema ni Srbije, koja od turizma ne zarađuje poput Hrvatske, ali, kako se često ističe, ima mogućnosti da od njega dobro živi.Ipak, među rekorderima u povlasticama je izgleda Turska, koja je donela odluku da od aprila do kraja novembra smanji PDV u hotelijerstvu, sa osam na jedan odsto.Grci su odlučili su da PDV smanje u segmentu usluživanja bezalkoholnih pića, sa 24 na 13 odsto, a dok je za u ugostiteljstvu smanjen sa 13 na samo pet posto.ŠTA SE RADI MALO DALJE U EVROPIKipar je smanjio PDV sa devet na pet odsto, za usluge u hotelima, restoranima i taksi prevozu.Belgija je snizila PDV za posluživanje hrane u kafićima i restoranima, sa 12 na šest procenata.U Norveškoj je PDV na smeštaj u hotelima smanjen sa 12 na šest odsto, a u Litvaniji, na primer, sa 21 na devet posto.

Svet

Makron najavio nacionalni plan oporavka „težak“ najmanje 100 milijardi evra

Prilikom obeležavanja Dana Bastilje francuski predsednik najavio je da će vlada potrošiti oko 100 milijardi evra na plan oporavka koji će između ostalog uključiti ulaganja u javno zdravstvo, kulturu i obrazovanje, industriju i promovisanje čiste energije, javlja Euractive.Makron je najavio da će nacionalni plan oporavka uključiti i „dugoročnu šemu delimične aktivnosti“ koja se procenjuje na 30 milijardi evra, s ciljem da pomogne državi koja očekuje „masovno povećanje nezaposlenosti“ gde se očekuje da će nekih milion ljudi ostati bez posla.„Bolje je smanjiti plate nego radna mesta, ali iznuđivanja neće biti. Kada se stvari poprave, zaposleni će dobiti šta im sleduje. A i akcionari se takođe moraju potruditi za svoje dividende“, rekao je francuski predsednik.Mladi će biti prioritet ovog oporavka, putem programa studija, kaže predsednik. Zahvaljujući „šemi oslobađanja od poreza“, stvoriće se 300.000 subvencionisanih radnih mesta, 200.000 mogućnosti stručnog usavršavanja i 100.000 više mesta u dobrovoljnoj civilnoj službi.Makron je takođe rekao da ne odustaje od penzijske reforme, što je izazvalo proteste i pre pandemije, ali je nagovestio da bi mogao da promeni taktiku. "Nisam tvrdoglav da to trenutno radim. To se ne može učiniti onako kako je to bilo pre krize ", rekao je francuski predsednik.Što se tiče pandemije, rekao je da se zalaže za obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim mestima od 1. avgusta.Pre krize, Francuska je bila glavna svetska turistička destinacija, sa 89,4 miliona posetilaca u 2018. godini. Mnoge vodeće industrije kao što su vazduhoplovstvo, automobili, ugostiteljstvo, luksuzna roba i turizam se možda nikada neće oporaviti od ove krize, a pogođen je sektor i kulture i zabave otkazom festivala, koncerata i pozorišnih predstava.

Svet

Kina uzdržana, ali državni mediji traže „osvetu“ zbog zabrane Huawei opreme

Zvanični Peking treba da reaguje na odluku Velike Britnije da tu kompaniju potpuno izbaci sa svog tržišta, jer će se u suprotnom stvoriti utisak da ga je lako zlostavljati, navodi se u tekstu kineskog državnog medija Global tajmsa, prenosi Gardijan.Stav koji se iznosi u kineskom Global tajmsu odnosi se na javnu i bolnu osvetu, koja bi trebalo da bude  odgovor na britansku zabranu kompanije Huavei.Vlada te zemlje, odlučila je da kineskom gigantu zabrani učešće u izgradnji infrastrukture za 5G mrežu, kao i da potpuno izbaci iz upotrebe sve njene uređaje za telekomunikacije, do 2027. godine.Global tajms pozvao je Kinu da ne ostane pasivna."Za Kinu je važno da se osveti Ujedinjenim kraljevstvu, u protivnom će svi misliti da nas je lako zlostavljati. Takva odmazda bi trebalo da bude bolna i javna za Veliku Britaniju", navodi se u članku tog lista.Odnosi sa Pekingom pogoršali su se prošlog meseca kada je Velika Britanija kritikovala nametanje sveobuhvatnog zakona o nacionalnoj bezbednosti Hong Kongu, bivšoj britanskoj koloniji.Britanija je tada podržala prodemokratske aktivnosti i ljude koji su protestovali, a Kina odgovorila da će preduzeti odgovarajuće mere.Kineske vlasti, još uvek se trude da ne pogoršaju tenzije u odnosima dve zemlje i donesu mere, koje bi predstavljele odgovor na britansku zabranu kompanije Huavei, koja je, kako se ocenjuje, izdejstvovana pod pritiskom Sjedinjenih Država.Ranije ovog meseca, kineski ambasador u Londonu, Lui Ksaoming izjavio je da bi bilo kakva zabrana Huaveia od strane Britanije pokazala koliko ona zavisi od SAD.On se u utorak, povodom najnovije odluke, oglasio na društvenim mrežama, ocenom da je ona "iznenađujuća i pogrešna".Ipak, kineski Global tajms zakključuje da nije neophodno da odnosi sa Britanijom prerastu u sukob, jer ona nije SAD, Australija ili Kanada, već samo "jedna tanka veza".Na duge staze ta država, kako se dodaje, nema interes da se okrene protiv Kine, jer se problem u vezi sa Hong Kngom polako zaboravlja."Britanija može samo da u potpunosti ukloni Huavei do 2027. godine, što ukazuje na to da je tu kompaniju teško istisnuti sa nekog tržišta. Ali, ovede može da dođe i do nekih promena, pre ili kasnije", zaključio je urednik Global tajmsa Hu Xijin.

Svet

Britanija pravi zaokret, potpuno zabranjuje Huavei 5G opremu

Oprema kompanije Huavei za umrežavanje neće moći da se koristi u britanskoj 5G mreži, a kompanije će moći da je nabavljaju samo do kraja ove godine, saopštila je Vlada Ujedinjenog kraljevstva, prenosi portal The Verge.Telekom operateri moći da kupuju novu 5G telekomunikacionu opremu od kineske firme do januara sledeće godine, a ostaje im sedam godina da uklone postojeću tehnologiju iz svoje 5G infrastrukture.Procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Objava britanske vlade prati novi izveštaj Nacionalnog centra za sajber bezbednost, koji govori o ulozi Huaveija u nacionalnoj infrastrukturi Velike Britanije.Odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodno stanovište, koje je najavljeno u januaru i podrazumevalo je da se oprema kompanije koristi uz izvesna ograničenja, u nacionalnoj 5G infrastrukturi.Tada je odlučeno da se kompanija ograniči na 35 odsto tržišnog udela, kao i da se njena oprema ne koristi u jezgrima mreže i na osetljivim lokacijama.Sada će, međutim biti potpuno uklonjena iz Velike Britanije.Britanski ministar za digitalnu kulturu, kulturu, medije i sport Oliver Dovden upozorio je da će ta odluka odložiti primenu 5G mreže.Sa druge strane, operateri se savetuju da izbegavaju kupovinu širokopojasnih optičkih vlakana koje proizvodi ta kompanija.U zemlji i inostranstvu, Vlada Velike Britanije poslednjih meseci trpi sve veći pritisak, da potpuno zabrani Huavei, jer su stručnjaci zabrinuti da bi oprema te kompanije mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost.Kako se navodi, Peking bi na taj način mogao da špijunira zapadne zemlje.Huavei je oštro demantovao sve te tvrdnje, a predstavnici firme odgovorili su da su iznenađeni zbog najnovijih vesti.Spoljni pritisak na britansku vladu da ukine Huavei najviše dolazi iz Sjedninjenih Američkih Država, zemlje koja je toj kompaniji prošle godine u maju zabranila da kupuje američku tehnologiju.Vlasti SAD su to tada okarakterisali kao zatvranja rupe kroz koju je Huavei mogao efikasno da koristi američku tehnologiju.Odluka Britanije nije obradovala kompanije, koje su već počele da koriste opremu kineske kompanije.Sa druge strane čuju se mišljenja da je nemoguće da se njena oprema potpuno ukloni u narednih deset godina.

Svet

Preko 30.000 ljudi obuhvaćeno programima Generalijeve inicijative „The Human Safety Net“

Osiguravajuća kuća Đenerali (Generali) objavila je izveštaj o radu svoje globalne inicijative za pomoć pripadnicima ranjivih grupa "The Human Safety Net", u kojoj je predstavila svoj rad u zajednicama u kojima posluje u Evropi, Aziji i Južnoj Americi, navodi se u saopštenju."The Human Safety Net" okuplja i osnažuje neprofitne organizacije i privatni sektor, kroz nju pomažu ljudima angažovanjem veština i resursa svojih zaposlenih, agenata, distributivnih mreža i klijenata.Do kraja 2019. godine, podržano je preko 30.000 ljudi, od toga oko 20.000 dece do šest godina starosti i 10.000 roditelja, a oko 700 izbeglica prošlo je obuku i osnovalo preko 100 novih preduzeća.Generalijevi zaposleni i agenti su tako tokom 2019. godine posvetili 20.000 sati volonterskom radu u okviru inicijative Dve godine po pokretanju, inicijativa "The Human Safety Net" aktivna je u 21 zemlji sveta i sprovodi tri programa za podršku porodicama s malom decom i radnu integraciju izbeglica.Nakon procesa selekcije, inicijativa je sklopila partnerstva s 46 vodećih nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća, i sa njima formirala mrežu kako bi se pojačao uticaj svake organizacije pojedinačno."U Srbiji, Generali Osiguranje Srbija od 2018. godine u okviru incijative 'The Human Safety Net' sprovodi program za porodice, čiji je cilj da pruži jednake šanse deci koja žive u nemaštini da ostvare svoj puni potencijal u životu. Kako u odrastanju dece ključnu ulogu imaju njihovi roditelji ili staratelji, program treba da im pomogne da steknu znanja koja će im omogućiti da podrže razvoj svoje dece tokom prvih šest godina života", navodi se u saopštenju.Dodaju i da se program sprovodi u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i do sada je održano 390 radionica koje su obuhvatile 600 roditelja i 1.000 dece.Radi održavanja bliske veze sa što većim brojem ranjivih porodica i preduzetnika izbeglica, i radi obezbeđenja kontinuiteta programa tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije COVID-19, pokrenute su dodatne vanredne inicijative vredne preko milion evra u vidu pomoći za hitne potrebe (zdravstvenu opremu, maske, laptopove i tablete) i u vidu ulaganja u digitalna rešenja (poput onlajn platformi i aplikacija)."Ovo drugo će omogućiti partnerskim NVO da pomognu porodicama i izbeglicama tokom i posle krize tako što će im omogućiti da uče i imaju pristup osnovnim službama, i ograničiti socijalnu izolaciju onih najranjivijih. Na ovaj način, 'The Human Safety Net' pomaže smanjenju digitalnog jaza u neprofitnom sektoru", dodaje Generali.Predsednik kompanije Assicurazioni Generali, Gabrijele Galateri di Đenola, i Generalni direktor Grupe, Filip Done, objašnjavaju da su tokom pandemije COVID-19 nejednakosti došle do izražaja, a da je veliki segment stanovništva postao još ranjiviji. "Inicijativa se bavi nekim od najvećih društvenih izazova našeg vremena i predstavlja jedan od Generalijevih ključnih doprinosa postizanju ciljeva održivog razvoja.U ovom periodu, više nego ikada, projekti inicijative 'The Human Safety Net' postali su važni za oslobađanje potencijala ljudi iz najosetljivijih segmenata društva i za jačanje zajednica u kojima Grupa posluje", kazali su di Đenola i Done.Inicijativa se finansira sredstvima Generalijeve fondacije The Human Safety Net ONLUS, koja je osnovana 2017. godine kao podrška poslovnim jedinicama Grupe pri sprovođenju programa i aktivnosti u zemljama u kojima je inicijativa "The Human Safety Net" aktivna.Ukupan doprinos Generalijeve fondacije i Generalijevih poslovnih jedinica inicijativi "The Human Safety Net" iznosio je 6,3 miliona evra 2019. godine.Izveštaj o radu inicijative tokom 2019. dostupan je OVDE.

Svet

Grčka traži sankcije za Tursku, EU i dalje za dijalog

Grčka traži od Evropske unije listu mogućih sankcija protiv Turske, u slučaju da Ankara povredi njenu teritoriju, prenosi Euractiv, dok neke članice smatraju da odnose ne treba pogoršavati.Ministri zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak, kako bi razgovarali o svim otvorenim pitnanjima u odnosima sa Turskm.Ona se kreću od nelegalnih bušenja koje ta država namerava da sprovodi u Mediteranu, zbog traganja za naftom i gasom, do turske umešanosti u sukobe u Libiji i Siriji i najave da će Aja Sofija ponovo biti džamija.Kako prenosi Katimerini, prema dobro obaveštenim izvorima, sankcije će verovatno uključiti prekid pristupnih pregovora sa Ankarom, kao i opoziv sporazuma koji se odnosi na carinsku uniju sa EU.Međutim, Evropska unija saopštila je prošle nedelje da će u svetlu prkosnog ponašaja Turske, prvenstvo imati dijalog, prenosi Euractiv.Izvori bliski EU ministrima, rekli su za Euractiv da nametenje sankcija, u principu, nije na stolu.Za Brisel je najvažnije da se sklopi sporazum, ukoliko dođe do najavljenih bušenja u Sredozemlju, ako ona uključe teritorijalne vode Grčke i Kipra.Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, očekuje da će konkretne ideje pomoći da se otključaju drugi problemi, posebno u vezi sa turskim učešćem u Siriji.Od Francuske se takođe očekuje oštrija retorika prema Turskoj, jer su njene vlasti saopštile da su turski brodovi bili agresivni prema njenom brodu koji je učestvovao u jednoj zajedničkoj NATO misiji u Istočnom Sredozemlju.Međutim, čini se da Nemačka, koja je preuzela predsedavanje EU, ne želi da pogoršava odnose sa Turskom.Ministri spoljnih poslova EU, inače, strogo osuđuju ponašanje Turske i savetuju čvršći pristup u odnosima sa njom.VIKEND KOJI JE POJAČAO TENZIJEIonako napete odnose, dodatno je pogoršala najava Ankare da će čuvenu vizantijsku baziliku, Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu i koja je 1935. godine postala muzej, ponovo pretvoriti u džamiju.Najava je naišla i na oštro negodovanje grčkih vlasti.Situaciju je pokušao da ublaži turski ministar spoljnih poslova, Mevlut Čavišoglu, koji je rekao da će o namerama u vezi sa Aja Sofijom, Turska obavestiti UNESKO.Na optužbe Grčke, on je odgovorio da je to jedina zemlja u svetu koja u svom glavnom gradu nema džamiju.

Svet

Subvencije za ekološka vozila u Hrvatskoj planule za par minuta

Hrvatski Fond za zaštitu životne srednine (okoliša) i energetsku učinkovitost, u rekordnom roku zatvorio pozive za građane i javna preduzeća, putem koga su se oni prijavljivali na konkurs za subvencije u nabavci energetski efikasnih vozila, piše Jutarnji list.Za samo dva minuta na konkurs se prijavilo se više od 500 pojedinaca i firmi, kako bi dobili barem deo od preko 5,8 miliona evra državnih subvencija.Ukupno je stiglo 853 prijava za subvencionisanu kupovinu eko vozila, a tu, kako se navodi, spadaju fizička i pravna lica."Na ta dva poziva ukupno je primljeno 853 prijava što je jasan signal da kao društvo počinjemo da težimo transformaciji saobraćaja. Na javni poziv namenjen građanima prijavilo se 546 korisnika, a na onaj namenjen pravnim licima njih 307", rekli su u tom Fondu za zaštitu životne sredine.Program sufinansiranja ove godine je nešto izmenjen, pa je maksimalni iznos podsticaja za električna vozila iznosio nešto više od devet hiljada evra.Sufinansiranje električnih bicikala mogla su da dobiju samo pravna lica, u čiji program podsticaja su uključena i vozila na vodonik. Za kupovinu eko vozila i preduzeća i građani mogli su da dobiju do 40 odsto bespovratnih sredstava, odnosno od 663 do preko 9 hilajda evra, sve zavisi od kategorije vozila. Građani su mogli da kupe samo jedno novo vozilo, preduzeća više njih, ali u tom slučaju iznos subvenicije nije mogao da prelazi 53 hiljade evra.Ipak, dodaje se i tekstu Jutarnjeg lista, najveća novost bila je izmena načina prijave. Zbog digitalizacije koju je podstakla situacijom u vezi sa koronavirusom, prijave su išle isključivo putem sistema elektronske prijave.Ističe se da je ona sprovedena odlično, kao i da se server bio programiran da prijave zatvori automatski, odmah nakon što vrednost prijava pređe sumu određenu budžetom.U proteklih šest godina, Fond za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj, obezbedio je oko 14,5 miliona evra za kupovinu 3500 novih vozila.

Svet

Amazon uvodi šoping kolica koja sama naplaćuju namirnice

Amazon lansira kolica za kupovinu koja će pratiti stvari dok ih kupci ubacuju, a zatim će ih automatski naplaćivati kada iz kolica uklone vreće s namirnicama, omogućujući im da preskoče redove za kasu, prenosi CNBC.Kompanija će nova „Dash“ kolica predstaviti u svojoj novoj prodavnici u Los Anđelesu koja bi trebalo da bude otvorena ove godine.Kupci moraju imati Amazon nalog i pametni telefon kako bi mogli da koriste ove usluge.Sva kolica biće opremljena kamerama, senzorima i vagama, a dok kupci dodaju i uklanjaju stvari, displej na prednjoj strani korpe prilagođava ukupnu cenu.Kompanija će kupcima naplaćivati preko kreditne kartice koja je povezana sa njihovim računom na Amazonu i putem mejla će slati kopiju računa.

Svet

Superbogataši poručuju: Korona krizu ne rešavamo dobrovoljnim prilozima

Grupa od 83 najbogatijih ljudi na svetu pozvala je vlade da njima i ostalim članovima bogataške elite trajno povećaju porez i na taj način pomognu da se da plati ekonomski oporavak od krize Covid-19, piše Gardijan.Super-bogataši, uključujući suosnivača poznatog brenda sladoleda Ben i Džeri, Džeri Greinfild, kao i Diznijevu naslednica Abigal Dizni, pozvali su vlade svojih zemalja da "odmah, uglavnom i trajno" povećju poreze ljudima poput njih."Mi ne vodimo brigu o bolesnicima u odeljenjima intenzivne nege, ne vozimo hitnu pomoć, ne radimo u marketima, ne dostavljamo hranu, ali imamo novac, koji će biti potreban i narednih godina, kada se svet bude oporavljao od krize", stoji u pismu upućenom u saradnji sa Gardijanom.Grupa je upozorila da će ekonomski uticaj krize korona virusa trajati decenijama, kao i da bi mogao da gurne još pola milijarde ljudi u siromaštvo.Među ostalim potpisanim ličnostima su Ser Stiven Tindal, osnivač Varehouse Group-a i drugi najbogatiji čovek na Novom Zelandu, britanski scenarista i reditelj Ričard Kurtis, zatim irski berzanski kapitlista Džon O’Farel."Problemi koje je Covid-19 izazvao i otkrio ne mogu se rešavati dobrovoljnim prilozima, ma koliko ljudi bili velikodušni. Čelnici vlade moraju da preuzmu odgovornost za prikupljanje potrebnih sredstava i njihovo pošteno trošenje", kaže se dalje u pismu.Dodaje se da većina ljudi nije dovoljno plaćena za poslove koje obavlja tokom krize. Pismo je objavljeno uoči sastanka ministara finansija zemalja članica G20, sa glavnom porukom koja se odnosi i na značaj poreske transparentnosti.Broj superbogataša inače i dalje raste, uprkos krizi korona virusa i globalnim zastojima. Osnvač Amazona i trenutno najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos, ove godine povećao je bogatstvo, za 75 milijardi dolara i ono je dostiglo rekordnih 189 milijardi.Kritičari ističu da je Bezos donirao 100 miliona dolara, što predstavlja manje od 0,1 odsto njegovog procenjenog bogatstva.U svetu je više od pola miliono ljudi koji su okvalifikovani kao ultra bogati, sa imovinom većom od 30 miliona dolara i oni su više puta pozivani u pomoć od početka pandemije.To u prevodu znači i da širom sveta ima više bogatih ljudi nego što ima stanovnika u nekim državama, poput Islanda, Malte ili Belizea.U Britaniji je laburistička stranka pozvala vladu da razmotri uvođenje poreza za najbogatije, a  u cilju oporavka od pandemije koronavirusa.Pismo milionera zajedno su sastavila udruženja Milioneri patriote, Okfam, Hjuman akt, Taks Džastis VB, Rimski klub, Resursi pravde i Bridžing Venčrs.

Svet

Džoni Voker prelazi u papirne flaše

Popularni viski Džoni Voker (Johnnie Walker) sa istorijom proizvodnje od 200 godina, uskoro će biti dostupan u papirnim bocama, piše BBC.Kompanija Diageo, vlasnik ovog brenda, rekla je da planira da pokrene probu nove ekološke ambalaže od sledeće godine.Dok se većina Johnnie Valker prodaje u staklenim bocama, firma traži načine korištenja manje plastike u svojim robnim markama.Pravljenje boca od stakla takođe troši energiju i stvara emisiju Co2.Da bi napravio boce, Diageo će pokrenuti firmu pod nazivom Pulpek, koja će takođe proizvoditi ambalažu za Unilever i PepsiCo.Diageo-ova boca sa papirnim viskijem, koja će se isprobati u proleće 2021. godine, biće napravljena od drvene celuloze i biće u potpunosti reciklažna, saopštila je kompanija.Ideja je da ih kupci, nakon što popiju viski, bace flašu pravo na reciklažu.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo traži alternative za Huawei

Ujedinjeno Kraljevstvo ubrzava napore da sa svojim "Five Eyes" bezbednosnim partnerima i ostalim savezničkim državama pronađe alternativu za snabdevanje 5G opremom, uoči odluke o zabrani Huawei (Huavei) opreme u britanskim mrežama koja se očekuje ove nedelje.Britanski sekretar za kulturu Oliver Douden rekao je da vrši razgovore sa drugim državama po pitanju telekomunikacione strategije, međutim zvaničnici SAD upozoravaju da Ujedinjeno Kraljevstvo mora prvo da zauzme čvršći stav prema Huaveiju kako bi iz Vašingtona mogli da pokrenu saradnju sa takozvanom "D10" grupom zemalja, preneo je Financial Times (Fajnenšel Tajms).Ovim planovima bi ujedinili "Five Eyes" grupu, bezbednosni kompleks koji čine službe Velike Britanije, SAD, Australije, Kanade i Novog Zelanda sa širom, "D10" grupom koja bi trebala da uključuje G7 zemlje plus Indju, Južnu Koreju i Japan, u zajednicu, koja bi zajednički investirala i istraživala 5g tehnologiju, kako bi prestigle kineski Huavei.Budući da je Australija već isključila Huawei iz svoje 5G mreže, a Kanada je u procesu odluke, Douden se nada da može ubediti ove, a i druge zemlje, kako bi se proširilo 5G tržište. “Izazov je u obezbeđivanju toga da se druge zemlje slože sa nama u tretiranju postupka sa dovoljnom ozbiljnošću i željom da se stvarno dođe do toga” rekao je Douden.Ideja koja je, kako navode zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva, prvi put razmotrena prošle godine, dobila je na hitnosti nakon što su nove sankcije SAD protiv kineske telekomunikacione kompanije naterale Britaniju da ponovo razmotri odluku o dozvoli limitiranog učešća Huavei opreme u tamošnjoj telekomunikacionoj mreži.Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno je u nezgodnoj situaciji, budući da ove sankcije ugrožavaju lanac nabavke 5G opreme, što dalje sprečava razvoj ostrvske zemlje, koja za sada nema alternativu osim da znatno uveća troškove ili drastično uspori ustopstavljanje svoje mreže.Zvaničnik SAD rekao je za inicijativu da skoriji pregovoriji između "D10" grupe nisu doveli do konkretnih odluka zbog "frustracija" Vašingtona zbog odluke Londona da dozvoli korišćenje Huawei opreme, uprkos upozorenja da bi to omogućilo Peking da špijunira tamošnje komunikacije."Ovo nije obični vojni, bezbednosni ili obaveštajni savez, već bi trebao da savez oko industrijskih politika. To bi bilo genijalno, ali sedenje i deklarisanje da će (u dogledno vreme) postojati 'Five Eyes' ili 'D10' tehnološko rešenje je lakše reći nego sprovesti u delo", naveo je jedan zvaničnik za bezbednost. 

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.