Svet

Francuska se neće pridružiti globalnoj zabrani Huavej opreme

Francuska neće biti deo globalnog pokreta za zabranu Huaveja u izgrađnji 5G mreže, izjavio je u utorak ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer, javlja agencija Rojters.Ministar je naglasio da će strateški interesi Francuske biti zaštićeni i da će Pariz obratiti posebnu pažnju na osetljiva mesta od strateškog značaja koja treba da zaštiti.Le Mer je ponovio svoj stav da Francuska neće diskriminisati nijednu kompaniju u pogledu telekomunikacionih mreža i komentarisao da Huavej čini 30 odsto 4G infrastrukture u zemlji.Iako neće biti zabrane, Francuska agencija za sajber bezbednost ANSSI savetuje francuskim telekomunikacionim firmama da izbegavaju opremu kineskog tehnološkog giganta.Kako navodi Rojters, odluka francuske agencije po pitanju Huavej opreme od ključnog je značaja za dve od četiri telekomunikacione firme ove zemlje, Bouygues Telekom i SFR, jer im je trenutno oko polovina mreže sačinjena od opreme kineske tehnološke grupe.Ministar je takođe osudio Kinu zbog navodnog zlostavljanja manjinskog muslimanskog stanovništva.Američki stručnjaci i aktivisti kažu da se u pritvorskim centrima u Sikjangu nalazi najmanje milion etničkih Ujgura i drugih muslimana.Kina ih opisuje kao centre za obuku koji pomažu da se zaustavi terorizam i ekstremizam.Vlada SAD savetovala je svoje NATO saveznike da isključe kinesku firmu iz budućih planova za izradu telekomunikacione mreže sledeće generacije, tvrdeći da bi Peking Huaveijevu opremu mogao da koristiti za špijunažu.Huavej negira ove i slične optužbe.

Skoro trećina Evropljana ne može da priušti jednonedeljni odmor

Skoro trećina stanovnika država članica Evropske unije starijih od 16 godina, tokom prošle godine nije bila u prilici da finansira svoj odmor van kuće, objavio je Eurostat.Inače, taj procenat se smanjuje od 2010. godine kada je iznosio 39 odsto.Sada se, međutim očekuje da se pad tog trenda zaustavi, zbog zastoja i zatvaranja granica u cilju sprečavanja epidemije korona virusa.Među državama članicama EU, Rumunija je zabeležila najveći udeo u broju pojedinaca koji se nalaze u toj situaciji. Čak 54 odsto Rumuna nije moglo da priušti jednonedeljni odmor.Grci su na drugom mestu, sa 49 odsto, zatim Hrvatske jedan odsto niže od njih, Kipra 45 odsto u Italije 44 odsto.Među državama sa najmanjim udelom stanovnika koji nisu mogli da finansiraju odmor su: Švedska sa 10 odsto, Danska i Luksemburg 11 odsto, Finska 12, Nemačka i Austrija sa 13 procenata.U poređenju sa 2010. godinom, broj tih ljudi opada u svim članicama izuzev Italije i Grčke.Njaveći pad bio je u Letoniji 35 odsto, Malti 30 odsto, zatim Bugarskoj, Poljskoj i Estoniji.ODMOR U SRBIJINajnovije istraživanje Demostata pokazuje da skoro četvrtina stanovnika Srbije, zbog pandemije korona virusa neće moći na letovanje, objavio je list Danas.Zbog nedostatka novca 17 odsto ispitanika neće otići na odmor, a 10 odsto navodi neke druge razloge.Petina učesnika te ankete odlučila se za odmor u Srbiji.

Nemački ustavni sud ograničio policiji pristup digitalnim podacima građana

Nemački savezni ustavni sud utvrdio je da član 113. Zakona o telekomunikacijama, koji se odnosi na pravila o pružanju podataka korisnika službenicima zakona, krši određena prava na privatnost sadržana u ustavu, javlja Telecompaper.Saradnici policije koji rade na istraživanju zločina i prevenciji terorističkih napada trenutno imaju ovlašćenja da pristupe imenima, kućnim i IP adresama i datumima rođenja građana.Međutim, nije im dozvoljeno da pristupaju podacima osoba koje su bile u kontaktu sa onima koje istražuju.Ustavni sud se slaže da policiji treba omogućiti da koristi ovlašćenja koja trenutno ima samo ako postoji konkretna opasnost ili sumnja da je počinjen zločin.Ustavni sud obavezao je Vladu da izmeni Zakon o telekomunikacijama najkasnije do kraja 2021. godine.Dopune zakona takođe treba da obavežu Fejsbuk, Tviter i Jutjub da prijave govor mržnje policiji i uklone ovakav sadržaj u roku od 24 sata.

Velika Britanija obezbeđuje 90 miliona vakcina protiv koronavirusa

Velika Britanija je potpisala ugovore o obezbeđivanju 90 miliona doza dve potencijalne vakcine protiv Kovid-19 američkog proizvođača Fajzer (Pfizer) i nemačkog Biontek (BioNTech), kao i francuske grupe Valneva, objavilo je danas britansko ministarstvo privrede, prenosi agencija Rojters.Britanci su obezbedili 30 miliona doza eksperimentalne vakcine proizvođača Biontek i Pfizer i postigli sporazum za 60 miliona doza vakcina Valneva, uz mogućnost nabavke dodatnih 40 miliona doza ako se pokaže da su vakcine sigurne, delotvorne i odgovarajuće.Iako trenutno ne postoji delotvorna vakcina protiv korona virusa, Britanija sada na raspolaganju ima tri različite vakcine i potencijalnih 230 miliona doza.„Novo partnerstvo s nekim od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija obezbediće Velikoj Britaniji najbolju moguću priliku da nabavi vakcinu koja će zaštititi najugroženije“, izjavio je ministar Alok Šarma.Ti sporazumi su usledili posle ranije najavljenih s kompanijom AstraZeneka, za proizvodnju 100 miliona doza potencijalnih vakcina koje se razvijaju u partnerstvu s Oksfordskim univerzitetom.Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni.Ove kompanije planiraju da do kraja ove godine naprave do 100 miliona doza i potencijalno više od 1,2 milijarde doza do kraja 2021. godine, ako vakcina bude uspešna.Velika Britanija je, takođe, objavila da je obezbedila lek AstraZeneke koji sadrži antitela za neutralizaciju kovid-19, za zaštitu onih koji ne mogu da se vakcinišu.

Deca sportisti u Japanu često žrtve zlostavljanja

Izveštaj Hjuman rajts voča utvrdio je da deca sportisti u Japanu često trpe fizičko, verbalno, a ponekad i seksualno zlostavljanje tokom treninga, nakon što su dokumentovali iskustva preko 800 sportista u 50 sportova, prenosi agencija Rojters.Izveštaj dolazi u nedelji koja bi označila početak Olimpijade u Tokiju da nije bilo globalne pandemije koronavirusa. Igre su pomerene za godinu dana.„Zlostavljanje koje smo dokumentovali uključuje udaranje, šamaranje, kao prekomerna ili nedovoljna količina hrane i vode“, izjavio je na konferenciji za novinare Minki Vorden, direktor globalnih inicijativa Hjuman rajts voča (HRV).U 2013. godini, Japanski olimpijski komitet (JOC) obećao je da će preduzeti korake za uklanjanje nasilja među svojim sportskim savezima nakon što je internim istraživanjem otkriveno da je više od 10 odsto sportista bilo žrtva maltretiranja ili uznemiravanja.HRV je rekao da od tada nije učinjeno dovoljno i da je zlostavljanje dece u sportu globalan problem, da su sistemi za prijavljivanje zlostavljanja nepouzdani i neadekvatni.Izveštaj je zasnovan na intervjuima sa više od 50 sadašnjih i bivših sportista, internetskom istraživanju koje je prikupilo 757 odgovora i sastanaka sa osam japanskih sportskih organizacija.Osamnaest procenata prijavilo je da je doživelo verbalno zlostavljanje, a pet procenata njih da su doživeli seksualni napad ili uznemiravanje dok su učestvovali u sportu kao deca.

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali satelit na Mars

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su danas svoju prvu misiju na Mars jer kako kažu žele da razviju svoje naučne i tehnološke mogućnosti i da smanje svoje oslanjanje na naftu, javlja agencija Rojters.Lansiranje rakete pod nazivom "Amal" iz svemirskog centra "Tanegašima", na malom ostrvu na jugu Japana, prvobitno je bilo planirano za prošlu sredu, ali je odloženo zbog lošeg vremena.Predviđeno je putovanje dugo 500 miliona kilometara a robotsko vozilo će stići na odredište u februaru 2021. godine, za 50. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih Arapskih Emirata.Misija UAE-a košta 200 miliona dolara i cilj je da pruži kompletnu sliku marsovske atmosfere po prvi put, proučavajući dnevne i sezonske promene, rekla je ministarka za naprednu nauku Sara Amiri.Ovo je prva uspešna interplanetarna misija jedne arapske zemlje.UAE su do sada lansirale tri posmatračka satelita, ali nijedan nije izašao iz Zemljine orbite.Japan ima sopstvenu misiju na Mars koja je planirana za 2024. godinu.

Odluku da Aja Sofija postane džamija stručnjaci dočekali sa nevericom

Razgovor sa dr Jasmina S. Ćirić, docentkinjom Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljnom saradnicom Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, povodom odluke da se Aja Sofiji ukine status muzeja. Sa kojim utiskom ste dočekali vest da će Aja Sofija ponovo biti džamija? Zašto je to izazvalo reakcije širom sveta? Pritisci turskih nacionalističkih grupa na čijem čelu je predsednik Redžep Tajip Erdogan, već dugo su na snazi. Pomenute grupe su godinama nastojale da izmene namenu Aja Sofije u Istanbulu. Svake godine, 29. maja, organizovani su protesti, sasvim tendenciozno smišljeni budući da u hrišćanskoj svesti, ali i u svesti turskih državljana koji su nastrojeni ultranacionalistički, još uvek postoji sećanje na 29. maj 1453. kada je Carigrad pao, a Mehmed II Osvajač ušao u grad i kada je, naposletku, Aja Sofija pretvorena u džamiju. Imajući u vidu dugogodišnje najave da će Aja Sofija postati džamija, smatram da su brojni stručnjaci ipak ovu vest dočekali u neverici iako je, istini za volju, 2013. godine jedan drugi hram, u Trabzonu, sa istom hramovnom posvetom, pretvoren u džamiju. Odluka kojom je Aja Sofija u Istanbulu dobila ponovo status džamije pokazuje da oni koji su je usvojili i doneli apsolutno ne uvažavaju bogatu i višeslojnu istoriju ove građevine. Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika?Кada pomislite na ostatke Carstva koje danas nazivamo Vizantijom, svakako da je jedna od prvih asocijacija hram pod čijim svodovima su kao memorija uzidani brojni događaji koji su obeležili hrišćanski i otomanski svet, a to je Aja Sofija.Кada je pre više od dve decenije Haralambos Statakis napisao studiju "Sveta Sofija – mistička svetlost Velike Crkve i njena arhitektonska odežda", jedno poglavlje je zaključio rečima da je to mesto i obrazac besmrtnog života jer u njoj živi Logos kao slika svetlosti. Kada pomislite da je reč o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže da je ta građevina stanište Logosa i Reči kao medijuma stvaranja sveta, da je prilikom ceremonijalnog ulaska izgovorio reči "Solomone nadmašio sam te", aludirajući na činjenicu da je pomenuti jevrejski vladar, po legendi najbogatiji, sagradio čuveni prvi Hram u Jerusalimu, onda uistinu postajete svesni da je reč o spomeniku prvorazrednog značaja za celokupno čovečanstvo. Na mestu današnje Aja Sofije, postojala je bazilika iz vremena Konstantina Velikog, koju je potom obnovio car Teodosije II.Iako je uspela da preživi nekoliko požara, presudio joj je požar izazvan u pobuni Nika 532. godine protiv Justinijana, koju je on svirepo ugušio.Izgrađen za svega pet godina, ovaj hram je pratio sudbinu Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453.godine kada su se pre konačnog obračuna sa Osmanlijama u hramu okupili i Grci i Latini vođeni poslednjim vizantijskim carem Konstantinom XI Dragašem.Građevina koju vidimo danas, u velikoj meri je sačuvala prvobitan oblik po zamisli dvojice arhitekata - protomajstora Isidora iz Mileta i Antemija iz Trala. Oni su tvorci graditeljskog poduhvata u kojem se antički, drevni oblici kvadrata pretvaraju u kružnicu, a kružnica u oktagonalni oblik. To je princip koji je potom ponovljen potom u hiljadama crkava ali uz nove interpretacije, to su načela vizantijske arhitekture.Arhitektura Aja Sofije ujedno je bitno istorijsko svedočanstvo o upotrebi kamena i opeke. Veći deo materijala dovezen je iz kamenoloma koji se čak i danas naziva Bogorodičinim kamenolomom tj. kamenolomom "Majke Carigrada". Na tom mestu su na desetine hiljada radnika pripremali kamen kako bi bio upotrebljen upravo u hramu koji slavi Premudrost Gospodnju. Izmenom statusa Aja Sofije u Istanbulu, ne samo da postaje ugroženo buduće proučavanje arhitekture, već i ikonografije mozaika. Nabrojaću samo nekoliko: mozaik u luneti južnog vestibila gde su prikazani car Konstantin Veliki dok Bogorodici daruje model Carigrada i Justinijan sa modelom Aja Sofije koji daruje Bogorodici kao zaštitnici Carigrada. Potom mozaik u apsidi na kojem je Bogorodica sa Hristom, na zlatnoj pozadini koja u oku posmatrača proizvodi izvanredne optičke efekte svetlucanja. Zatim na istočnom zidu južnegalerije mozaik carice Zoe sa leve strane iz doba Komnina, kao i mozaik na kojem je prikazan Jovan II Komnin i carica Irina Piroška. Naposletku nipošto ne bi trebalo izostaviti mozaik iz vremena Paleologa, nastao po oslobođenju Carigrada od Latina 1261. godine. Reč je o kompoziciji Deizis na kojem su prikazani Hristos, Bogorodica i Jovan Krstitelj. Pomenute kompozicije su naročito problematične budući da u islamskoj umetnosti nije dopušteno prikazivanje antromomorfnih motiva na ovaj način. Nisam sklona uverenju da će turske vlasti malterom prekrivati mozaike. Već sada ima naznaka da će ih pokrivati zastorima ili da će koristiti izvesne svetlosne efekte koji će u trenucima molitve zatamniti mozaike na kojima se vide ljudski likovi. Problem sa kojim se suočavamo je ipak mnogo kompleksniji od prekrivanja mozaika. Naime, Muzeju Aja Sofija pripadaju po statutu i neke druge građevine poput Studitskog manastira koji Turci imaju nameru obnoviti isto tako kao džamiju. Moglo bi im, međutim, pasti na pamet da promene status i Muzeju Hora (manastir Hrista Hore, zadužbina Teodora Metohita) koji predstavlja lučonošu i osnov brojnih vizantoloških studija. Još dalekosežnije, ovakve odluke mogu imati uticaja i na promenu namene drugih srednjovekovnih crkava koje su u izvesnom delu svoje istorije imale funkciju džamije. Takav je slučaj sa hramom Svete Sofije u Ohridu, sedištem ohridske arhiepiskopije. Dualni identitet imala je i crkva na lokalitetu Plaošnik. Takođe, status srpskih hramova na Kosovu i Metohiji, može biti dodatno zakomplikovan. Moguć je scenario u okviru EU integracija da će srpski srednjovekovni spomenici biti proglašeni islamskim spomenicima, kosovskim spomenicima, osobito ako se uzme u obzir da su neke crkve poput Bogorodice Ljeviške takođe imale funkciju džamije u nekom intervalu sopstvene istorije.I u tom slučaju, a to se već pokazalo na primeru Aja Sofije, bilo kakve žalbe koje bi razmatrao UNESCO, bile bi apsolutno bez naročitog rezultata. Ovo nije prvi put da pravoslavni hram u Turskoj postaje džamija. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Sklona sam uverenju da hrišćanima, ali i svim pregaocima istorijsko-umetničke discipline ovaj trenutak nije lak. Sa druge strane, bitno je znati da Aja Sofija iako se pominje kao jedan od spomenika na teritoriji opštine Fatih, nije specifikovana kao spomenik pod zaštitom UNESCO. Preciznije, postoji serijski upis više kulturnih dobara na teritoriji centralne istanbulske opštine Fatih, ali budući da u tom upisu nema opisa namene objekata, taj zakonski "propust" ostavio je manevarski prostor za delovanje nacionalističkih grupa i odluku koju je odobrio sud.Premda su se zvaničnici vizantoloških komiteta u celoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama oglasili upozoravajući na stranputice ovakve odluke, u pogledu suštine Erdoganove odluke to nije imalo bitnog uticaja. Tako je 17. jula 2020. doneta je odluka da Međunarodni kongres vizantologa koji se održava svakih pet godina i koji okuplja više hiljada istraživača, ipak neće biti održan 2021.godine u Istanbulu. Podsetiću da je prethodni kongres održan u Beogradu 2016. godine kada je za centar narednog okupljanja vizantologa odabran Istanbul. Kongres je pomeren za 2022.godinu nakon promene namene Aja Sofije. Srpska Akademija nauka i umetnosti je takođe reagovala saopštenjem koje je poslato svim akademijama nauka kao i turskim zvaničnicima. Sklona sam uverenju da će polemike tek biti o ovom spomeniku koji je, podsetiću, odlukom Kemala Ataturka 1934.godine dobio status muzeja.Postoji divna priča o tome, da je natpis na vratima Aja Sofije "Muzej je zatvoren zbog restauracije" istakao Ataturk. Erdoganovom odlukom istorija građevine koja je svedok mnogih promena koje su zadesile čovečanstvo, vreme je vraćeno stotinu godina unatrag. U ovom trenutku čini se da je i Sultan Mehmed II Osvajač pokazao više poštovanja prema Aja Sofiji kao živom svedoku istorije posvećujući joj neke od najlepših stihova: "Kada jorgovan spazi da ruže sebe prostiru pod tvoj put, napreže se i on tada sа̑m ruže prosuti; dok se ne pojavi rumen obraz Avni u Đulistanu, neka suze tvojih očiju natope ovo tle". Njemu naime za potonje graditeljske poduhvate nije bila uzor džamija u Damasku kako bi se možda očekivalo već upravo carigradska katedralna crkva Aja Sofija koja će potom biti vekovima reinterpretirana, što vrlo slikovito prikazuje i istorijsku svest. Otuda motiv ruže koji on pominje može biti interpretiran i kroz osmanski i kroz hrišćanski kulturološki obrazac.

Gejming industrija imala još jedan sjajan mesec u junu

Na gejming i video igrice je u junu mesecu potrošeno oko 1,2 milijarde dolara širom sveta, što je za 26 odsto više nego što je to bio slučaj prethodne godine, javlja TechCrunch.Uključujući jun, u prvoj polovini godine ukupno je potrošeno 6,6 milijardi dolara u gejming industriji, što je najviši iznos za taj vremenski period još od 2010. godine, kada je bilo potrošeno 7 milijardi dolara. Video igrica "Poslednji od nas: Drugi deo" (The Last of Us: Part II) postala je najprodavaniji naslov u junu, a time je ujedno postala i jedna od najprodavanijih igrica za ovu godinu jer je u prva tri dana od lansiranja prodato oko 4 miliona primeraka.Takođe je zapažen uspeh Nintendove "Ring fit avanture" što je video igrica koja se fokusira na fitnes i vežbanje.Uspeh ovog naslova nesumnjivo je povezan sa pandemijom i sa činjenicom da su teretane širom sveta zatvorene zbog korona virusa. Nintendo Svič (Switch) konzola ponovo je bila najprodavaniji sistem u junu.Pandemija je čini se imala dobar uticaj na gejming industriju, jer se ljudi sada, više nego ikada, okreću video igricama kao primarnom načinu zabave.

Nastavak suđenja premijeru Izraela za korupciju tek u januaru

Suđenje premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu zbog korupcije nastaviće se u januaru, uz saslušavanje svedoka i izvođenje dokaza na tri ročišta nedeljno, odlučio je danas sud u Jerusalimu, jav...

Velika Britanija obustavlja objavljivanje broja umrlih od korone

Britansko javno zdravstvo istaklo je da je moguće da su se u Engleskoj preuveličavale brojke umrlih povezanih s korona virusom, stoga je odlučeno da će se privremeno prekinuti svakodnevno izveštavanje o broju ovih smrtnih slučajeva, prenosi RSE.Britanski ministar zdravlja Met Henkok pozvao je na što hitnije preispitivanje metodologije kojom Državna agencija za javno zdravstvo Engleske utvrđuje smrtnosti povezane s korona virusom."Trenutno se u broj umrlih ubrajaju svi koji su bili pozitivni na korona virus i u međuvremenu su umrli, a da se ne navodi koliko je vremena prošlo od testiranja do smrti", istakao je Henkok.Henkok ističe da je broj umrlih podrazumevao sve smrti, iako je od pozitivnog testa do nečije smrti prošlo i nekoliko meseci. Međutim, u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva ubrajali su se samo umrli u roku od 28 dana od momenta dobijanja pozitivnog testa.U Engleskoj je 40.528 smrti do sada povezivano s korona virusom.

Diskriminacija u staračkim domovima: Niko ih nije pitao kad se uvodio karantin

Pandemija koronavirusa teško je pogodila starije ljude, ojačali su stereotipi koji se odnose na starosno doba, a sloboda kretanja im je ograničena, pokazala je studija koju je objavila Agenciji za osnovna prava (FRA) krajem juna. U Španiji je nekoliko hiljada porodica pokrenulo tužbe protiv ustanova za negu, tvrdeći da je smrt štićenika zbog COVID-19 namerno prihvaćena kao rizik.Tokom vrhunca pandemije mnogim italijanskim bolnicama je nestalo respiratora, a postavljeno je i pitanje da li bi starost trebalo da bude kriterijum za donošenje odluke o životu ili smrti.Ali prema studiji FRA-a, bečke agencije iz EU koja je osnovana 2007. godine, pandemija je takođe pokazala da je strukturna diskriminacija na osnovu starosti duboko ukorenjena u našem društvu.Stariji ljudi su klasifikovani kao „stari i slabi“.Kada se virus počeo širiti u Evropi, usvojene su stroge mere, posebno za staračke domove.Posete su bile zabranjene, uveden je policijski čas, a bake i deda više nisu smele da se brinu o svojim unucima. Kasnije, kada se desilo prvo labavljenje pravila, ona se često nisu odnosila na staračke domove.U mnogim slučajevima, niti institucije niti pogođeni štićenici nisu bili uključeni u početna politička razmatranja o "zaključavanju" staračkih domova. Međutim, takve restriktivne mere moraju uvek da budu podržane inicijativama za suzbijanje izolacije.Uticaji izolacije na fizičko i mentalno zdravlje štićenika staračkih domova su ozbiljni. Prema studiji koja je obavljena u Nemačkoj, 70% od 1.000 anketiranih ljudi izjavilo je da se opšte stanje rodbine koja je živela u staračkim domovima pogoršalo tokom zatvaranja. I čak 65% se žalilo na pad kognitivnih sposobnosti.

Vlast apeluje na stanovnike Barselone da ostanu kod kuće

Vlasti u španskoj regiji Katalonija u petak su pozvale stanovnike Barselone da ostanu kod kuće i da se ne okupljaju u grupe veće od 10 kako bi se borili protiv porasta zaraženih koronavirusom, javljaju lokalni mediji.Portparol regionalne vlade, Meritkel Budo, takođe je preporučio da ljudi u drugom najvećem španskom gradu i njegovom metropoli ovog vikenda ne putuju van grada, pošto se pokazalo da je u Kataloniji tokom prethodna 24 sata registrovano 1111 novih zaraženih.Budo je takođe rekao da će društvena okupljanja biti ograničena na deset ljudi, dok će kapacitet barova i restorana biti smanjen. Ali vlada nije zvanično uvela obavezan karantin za to područje, tvrdeći da su nove preporuke usmerene na to da se izbegne tako drastičan korak.

Digitalno tržište u pandemiji: Opada vrednost svega što se koristi na putovanjima

Zbog pandemije, neki digitalni proizvodi i usluge su postali mnogo više cenjeni, jer su u toj situaciji ljudi prisiljeni da sede kod kuće, pokazalo je istraživanje potrošača u Velikoj Britanij, prenosi portal Quartz.Od 27. februara do 3. marta 2020. ekonomisti Dajan Koli i Dejvid Nguen dobili su odgovore deset hiljada odraslih ispitanika u Velikoj Britaniji, na pitanja o digitalnim proizvodima i uslugama koje najčešće koriste.Cilj je bio da se istraži koliko se cene besplatni proizvodi, poput Votsapa (WhatsApp), Vikipedije ili Google Maps-a, pa sve do javnih dobara, poput parkova i da se oceni njihov utaicaj na bruto domaći proizvod (BDP).Promene u upotrebi besplatnih proizvoda bile su velike, tačnije dramatične. Broj ljudi koji su rekli da su ikada koristili proizvode dostupne putem interneta, naglo je porastao, sa 50 pre pandemije, na 59 odsto tokom nje. Četiri odsto porastao je broj ljudi koji koriste Skajp, Mesindžer, Netfliks, Votsap i Fejsbuk i sve ono što se koristi za onlajn komunikaciju.Najveći pad zabeležile su štampane novine, Gugl mape i radio, svi proizvodi koji se koriste tokom putovanja.Kada su istraživači pitali za koliko novca bi se odrekli tih onlajn usluga, većina ispitanika je odgovorila da je spremna da primi veću sumu novca u odnosu na sumu koju su ispitanici pominjali pre pandemije.Iako odgovore, kako kažu analitičari, treba uzimati sa rezervom, oni ipak mogu da se koriste za poređenje proizvoda.Rezultati su pokazali da je broj ispitanika koji su rekli da su spremni da kupuju namirnice preko interneta porastao za 50 odsto, broj onih koji koriste Votsap za preko deset procenata.Vrednost Tvitera, Gugl mapa, štampe, sa druge strane opala je 10 odsto, prema mi[enjima ispitanika.U celini gledano, kako dodaju istraživači, opada vrednost svih prozvoda koji se koriste tokom putovanja dok raste cena onih koji se korste kod kuće.Pandemija je dodaju, podstakla proizvođače i da isprobaju neke digitalne proizvode, pa je moguće da će nastaviti sa njihovim plasiranjem kada se okonča pandemija. Što se tiče negativnih uticaja, oni bi mogli da se, na primer ogledaju u rastu popularnosti Netfliksa, sa jedne strane i propasti bioskopa i manjem broju poslova u filmskoj industriji, sa druge strane.

Crna Gora: Pad turizma mnogo veći od očekivanog

Vlada Crne Gore u junu je očekivala da će pad turizma zbog pandemije korona virusa biti oko 40 odsto, međutim, pad poseta tokom jula dostigao je cifru od 92 procenta, prenose podgoričke Vijesti.Kako se navodi, Vlada Crne Gore procenila je da će pad prihoda od turizma uticati na pad ekonomije od 6,8 odsto, dok bi iznos javnog duga na kraju godine dostigao 82,5 odsto BDP-a.Ministarstvo turizma navelo je da 45-50 odsto hotela nije ni otvoreno, a da je u ostalim smeštanim kapacitetima popunjenost između 10 i 13 procenata. Potvrdili su i da se otkazuju aranžmani za početak avgusta.Crna Gora je prošle godine od turizma zaradila oko 1,1 milijardu evra, što je bila skoro četvrtina bruto domaćeg proizvoda.Ta zemlja je 10. jula imala 11.191 registrovanog turistu, što je svega oko osam odsto u odnosu na isti dan prethodne godine, rekli su u Nacionalnoj turističkoj organizaciji.

Hotelijeri u Grčkoj polako otvaraju kapacitete, nadaju se najboljem, spremni na najgore

Finansijske potrebe hotelskog sektora u Grčkoj iznose oko 1,66 milijardi evra, a preduzeća koja posluju na tom tržištu prijavila su se za razne programe i sredstva finansiranja u vrednosti 1,57 milijardi eura, piše Katimerini.Iznos koji im je odobren, kako se dodaje, manji je od polovine i na račune će im za sada u te svrhe bit uplaćeno samo 743 miliona evra. Od toga je do 10. jula isplaćeno samo 77 miliona, dok je gubitak koji su hoteli napravili 830 miliona evra, pokazala su istraživanja Instituta za istraživanje i prognoze turizma.Istraživanje je naručila Grčka komora hotelijera, a posmatrana je aktivnost hotela počevši od 30. juna do 10. jula.Podaci pokazuju i da je udeo hotela koji su već otvoreni ili koji će biti otvoreni do avgusta 84 odsto ukupnih kapaciteta zemlje, dok rukovodstvo 9 odsto njih još uvek nije odlučilo da li će raditi.Oko 6 odsto hotela u Grčkoj odlučilo je da neće raditi ove godine, dok će od onih koji rade tokom cele godine biti otvoreno 90 odsto naspram 80 procenata sezonskih.Glavni razlozi za neaktivnost su nedostatak novca i potražnje za uslugama, navodi se u istraživanju.Zbog svih okolnosti izazvanih pandemijom očekuje se da pad prihoda svih čalanova Grčke komore hotelijera bude oko 67 odsto.Ukupni prihodi njenih članova prošle godine bili su 8,4 milijarde evra, pa se očekuje da gubitak ove godine bude preko 5,5 milijardi evra.U grčkom hotelijerstvu radi više od 186 hiljada radnika, a pad u poslovanju koji se očekuje ove godine mogao bi da 46 hiljada njih ostavi bez posla.Inače, hoteli u Grčkoj su zbog otkazanih aranžmana, već morali da vrate više od 160 miliona evra turističkim operaterima.

Izrael ponovo uvodi karantin tokom vikenda

Izrael je uveo karantin preko vikenda kao i povratak pojedinih restriktivnih mera kako bi se smanjila stopa zaraženih koronavirusom, preneo je britanski Gardijan (The Guardian). Do odluke došlo ...

Evropske banke očekuju slabljenje kreditne aktivnosti za finansiranje nekretnina

Banke u Evropi očekuju spor oporavak kreditne aktivnosti namenjene nekretninama nakon pandemije COVID-19. Iako predstavnici banaka prognoziraju da će portfelji pozajmica namenjenih hotelima i maloprodaji biti pogođeni znatno više od kancelarijskih i drugih klasa nekretnina, većina njih veruje da će umanjenje biti u rasponu od nekoliko procentnih poena do najviše deset odsto. Ovo su neki od ranih nalaza iz ovogodišnjeg izdanja Barometra za kreditiranje nekretnine, koje prenosi specijalizovani portal Property Forum.Barometar kreditiranja nekretnina je istraživanje koje konsultantska kuća KPMG sprovodi i redovno objavljuje proteklih deset godina, a ove godine je obuhvatio oko 60 evropskih banaka iz 11 zemalja tokom maja i juna.Većina banaka je iz zemalja centralne i istočne Evrope, a izdanje za 2020. godinu takođe sadrži poseban odeljak o uticaju koji je koronavirus imao na finansiranje tržišta nekretnina.Koordinatori Barometra su utvrdili da banke nemaju jedinstvena predviđanja za tok oporavka, te su institucijama ponudili više potencijalnih scenarija za budući oporavak.Banke u najvećem broju slučajeva smatraju da će krivulje oporavka biti u obliku slova "U" ili "štikliranja", obzirom da po 27 odsto ispitanika predviđa upravo takvu budućnost za svoje portfelje.Zajedničko za ove grupe banaka je to što planiraju da potencijalni oporavak bude sporiji u početku i da traje duže pre nego što dođe do primetnijeg ekonomskog oporavka.Krivulje u obliku slova "V" i "W" odčekuje 13, odnosno i 17 odsto finansijskih institucija, dok su najpesimističniji grafikoni oporavka u obliku slova "L" ili "saksofona", koje impliciraju produženu stagnaciju, sa po manje od 10 ispitanika.Jedan od indikatora nesigurnosti oporavka je i taj što 90 odsto banaka dalo nije moglo da se odluči za jedan scenario oporavka, već su izabrali najmanje dva projekcije.Iako su u većini zemalja anketirane banke imale mešovita očekivanja u pogledu ekonomskih reultata, u Holandiji je krivulja u obliku "štikliranja" (spor i stabilan rast nakon naglog pada) najzastupljenija i očekuje je 63 odsto banaka.Što se tiče uticaja pandemije na kvalitet kreditnih portfelja, većina ispitanika smatra da je za hoteli (78 odsto ispitanika) i maloprodajni objekti (njih 60 odsto) izgubiti više od pet odsto vrednosti, dok je većina takođe uverena da industrijska i logistička postrojenja (77 odsto), poslovne zgrade (67 odsto) i alternativna imovina (57 odsto ispitanika) neće izbugiti više od pet odsto vrednostiTrećina ispitanika smatra da će gubitak od umanjenja vrednosti za hotele biti veći od 20 odsto, dok je kancelarijski prostor bila jedina klasa nekretnina u kojoj niko od ispitanika nije očekivao smanjenje vrednosti veći od 20 odsto.Banke u Poljskoj su najpesimističnije po pitanju kreditiranja komercijalnog protstora, jer učesnici ankete veruju da će njihovi zajmovi namenjeni maloprodajnim objektima biti umanjenje u proseku za više od 14 odsto.Skoro 40 odsto ispitanika smatra da mere fizičkog distanciranja ili rada od kuće neće promeniti (ili da će čak povećati) potražnju za kancelarijskim prostorom, 31 odsto očekuje smanjenu potražnju, dok 30 odsto nije sigurno.Većina predstavnika banaka na Kipru i u Češkoj smatra da neće biti smanjenja potražnje ili da će potražnja čak porasti, dok većina ispitanika u Bugarskoj, Holandiji i Mađarskoj predviđa smanjenje potražnje za ovim tipom poslovnog prostora.Oko 35 odsto ispitanika smatra da su mere koje su do sada preduzele centralne banke ili nacionalne vlade značajno umanjile negativni uticaj pandemije, dok četvrtina učesnika nije zadovoljno njima. Preko 60 odsto anketiranih banaka u Rumuniji, Finskoj i Holandiji veruje da su mere centralnih vlasti značajno umanjile negativan uticaj pandemije na finansiranje nekretnina.Od svih pitanja koja se tiču COVID-a, najveći konsenzus je bio vidljiv za upit o poslovnoj strategiji potencijalnih zajmoprimaca nakon pandemije: 77 odsto ispitanih je kazalo da će način poslovanja i biznis-strategija u doba korone potencijalnog zajmoprimca igrati glavnu ulogu u donošenju odluke o izdavanju kredita.

Zum lansira kućni hardver ciljan za radnike koji rade na daljinu

Zum (Zoom) se širi na tržištu hardvera sa novom „Zum za dom“ ponudom za opsluživanje sve većeg broja zaposlenih koji zbog pandemije rade iz svojih domova, javlja Telecompaper.Zum za dom - DTEN ME je prvi uređaj u okviru programa, koji se sastoji od 27-inčnog ekrana sa tri ugrađene kamere i osam mikrofona, radiće sa bilo kojom Zum licencom i koštaće 599 dolara.Džef Smit, šer Zum Rumsa (Zoom Rooms) rekao je da je ovaj hardver dizajniran da bude što jednostavniji za korišćenje. Zumov softver biće instaliran na svim uređajima, a interfejs je dizajniran tako da omogućava lak pristup popularnim funkcijama.Smit takođe kaže da će Zum za dom lansirati sa dva dodatna partnera, uključujući Neat Bar i Poly Studio X Series, i da bi očekuje da će biti još partnera u budućnosti.Kompanija već prima narudžbine za ovaj hardver i od sledećeg meseca planiraju da počnu sa isporučivanjem.

Kolumbijski karteli ubijaju one koji krše mere protiv pandemije

Karteli i pobunjeničke grupe širom Kolumbije nameću svoje mere protiv širenja pandemije i ubijaju sve one koji te mere prekrše, navodi se u novom izveštaju Hjuman rajts voča, prenosi britanski Gardijan.Najmanje osam civila je ubijeno od strane oružanih grupa koje koriste Vocep (Whatsapp) četove i pamflete kako bi upozorili građane na mere protiv širenja pandemije u ruralnim oblastima.U Tumaku, osiromašenom i nasilnom lučkom gradu na pacifičkoj obali, bande zabranjuju ribolov, ograničavajući ljudima mogućnost zarade novac za hranu.Bande su uvele policijski čas koji počinje u 17 sati, što je daleko strožije od mera koje je vlada uvela.Širom zemlje nasilne bande sprečavaju ljude da napuštaju svoje domove, čak i kad su bolesni, navode humanitarni radnici u izveštaju.U dve provincije, Kauka i Gavijare, oružane grupe su zapalile motocikle onih koji su ignorisali njihova ograničenja.Kao i veći deo Južne Amerike, i Kolumbija je teže pogođena pandemijom. Vlasti su potvrdile 159.898 slučajeva sa 5.625 smrtnih slučajeva. Dnevni broj zaraženih je redovno veći od pet hiljada.Vlada je uvela karantin, kako u zemlji, tako i na lokalnom nivou, ali te mere nikada nisu bile toliko stroge kao one koje su nalagale oružane grupe.

Bugarska: Protesti protiv korupcije, otpuštena tri ministra

Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je juče od ministara finansija, ekonomije i unutrašnjih poslova da podnesu ostavke zbog protesta protiv korupcije, javlja Euractive.Premijer je odlučio da otpusti ministre kako bi okončao spekulacije da rade u dosluhu sa opozicionom etničkom turskom strankom i njihovim poslanikom Deljanom Pevskim.Borisov, koji je na funkciji od 2009. godine rekao je da će do kraja nedelje odlučiti da li će njegova treća vlada ostati na vlasti do redovnih parlamentarnih izbora sledećeg proleća.Hiljade Bugara pozvale su Borisova, kao i glavnog državnog tužioca da podnesu ostavku zbog korupcije na visokom nivou koja je oslabila državne institucije i donela korist moćnim tajkunima.Generalnog tužioca Ivana Geševa mnogi smatraju pristrasnim i nepodobnim za taj posao.Trojica ministara podneće ostavke danas, navodi vlada u saopštenju."Okidač" za proteste bilo je pretresanje i zaplena materijala istražnog tima u kancelarijama saradnika bugarskog predsednika Rumena Radeva.Posle racije na zgradu predsednika, političke tenzije prelile su se na ulice bugarskih gradova.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.