Svet

Regionu zbog pandemije preti siromaštvo

Svetska banka (SB) je procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da vlade nisu uvele određene mere, korona kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže, čak i 950.000 u periodu od juna do avgusta, prenosi b92.Prihodi će pretrpeti jak udarac, posebno u sektorima koji su teže pogođeni krizom, a gubitak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu.Viši ekonomista SB Trang Van Ngujen naglasila je da bi, imajući u vidu dalju neizvesnost i drugi talas pandemije, situacija mogla biti još gora."Države su već preduzele određene korake i konkretne mere, a osim toga i civilni sektor i međunarodne organizacije mogle bi da ulože dodatne napore da se pojedine praznine, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, popune", rekla je ona."Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu", rekla je Tang Van Ngujen.Postoje porodice koje su već siromašne i koje zavise od prihoda koje imaju sedmično ili svakodnevno i oni će biti posebno pogođeni krizom."S druge strane, imate porodice koje su blizu siromaštva. One nisu pre krize bile siromašne, ali se oslanjaju na neka manje sigurna zaposlenja ili čak zaposlenje u neformalnom sektoru, pa im sada sa ovom krizom preti potpuna opasnost da pređu u kategoriju siromašnog stanovništva", tvrdi Ngujen.U Crnoj Gori bi, zbog pandemije korona virusa, između devet hiljada i 20 hiljada građana moglo upasti u siromaštvo, ocenila je Svetska banka i dodala da bi efekat mogao biti i gori ako kriza potraje.Veoma su bitni napori vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu.Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i, osim na siromaštvo, odnose se na oblast fiskalne politike, finansijskog sektora, tržišta rada i socijalne zaštite.

Predati potpisi: Više hiljada građana protiv seče Košutnjaka

U Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stiglo više od 30 hiljada potpisa za očuvanje Košutnjaka, saopštili predstavnici građanskih inicijativa Bitka za Košutnjak, Ne davimo Beograd i nekoliko udruženja građana, prenosi list Danas.Aktivista inicijative Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović rekao je da je onlajn peticiju potpisalo 30 hiljada građana, a na terenu skupljeno više od sedam hiljada potpisa protiv izgradnje na Košutnjaku."Ovo je građanska platforma koja je ustala protiv onoga što se već duže vreme dešava u našem gradu. Korumpirana politička elita u saradnji sa investitorima otima sve ono što je u javnom vlasništvu, u javnom interesu", rekao je Veselinović novinarima.Prema njegovim rečima, građanima je stalo do Beograda i zelenih površina i neće dozvoliti trend oduzimanja javnog prostora.DESET PUTA MANJE DRVEĆAGovoreći u ime stručnjaka koji su analizirali Plan detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Košutnjaku, Ljubica Slavković rekla je da su zaključili da on nije u skladu sa zakonom i javnim interesom."Mi kao struka možemo da damo jedini mogući zaključak, a to je da se ovaj Plan u potpunosti odbaci, da se dalji razvoj ove lokacije na predloženim osnovama u potpunosti odbaci i da se pristupi izradi novog koncepta koji će biti u skladu sa procedurama, sa zakonskim i planskim dokumentima Grada Beograda i Republike Srbije", rekla je Ljubica Slavković.Ona je podsetila da je Planom predviđena izgradnja skoro 420.000 kvadratnih metara novog stambenog prostora i 150.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora na uštrb šuma i javnih zelenih površina.Umesto postojećih 34,7 hektara šuma i zelenih površina ostaće samo 3,4 hektara, dodala je Ljubica Slavković.Predstavnik inicijative Bitka za Košutnjak Dejan Jovanović istakao je da su građani doneli odluku da ceo Košutnjak bude zaštićen."Ne damo im ni metar. Nema nagodbe, nema pogodbe. To što hoće da grade mogu da grade bilo gde, negde gde ne smeta drugima, ali u Košutnjaku ništa", rekao je Jovanović i dodao da su građani spremni da brane Košutnjak svim sredstvima.Odbornica u Skupštini grada Beograda i inženjer saobraćaja Marina Lipovac Tanasković apelovala je na sve odbornike da ne glasaju za pomenuti Plan, jer nije u skladu sa Generalnim planom Beograda, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Srbije."Ako se ovaj Plan realizuje biće ukupno oko 6.000 vozila na dan u Ulici Blagoja Parovića“" rekla je ona i dodala da je nezamislivo da neko uopšte potpiše takav urbanistički plan.

Najveće kompanije se usled COVID-19 zadužile za dodatnih bilion dolara

Kompanije širom sveta će se usled pandemije koronavirusa dodatno zadužiti za skoro 1.000 milijardi (bilion) dolara samo tokom 2020. godine, prenosi agencija Rojters (Reuters).U studiji koja je obuhvatila 900 najvećih globalnih kompanija navodi se da će nivo korporativnog duga skočiti za 12 odsto, na ukupno 9,3 biliona dolara.I prošle godine je zabeležen nagli rast korporativnog duga od oko osam odsto, ali je to uvećanje bilo izazvano akvizicijama na tržištu kapitala, otkupom akcija ili isplatom dividendi.Kompanije su od januara do maja na tržište obveznica plasirale 384 milijardi dolara, a u analizi se navodi da su poslednjih nedelja u zaduživanju prednjačile rizičnije firme, sa nižim kreditnim rejtingom.Na trenutno stanje su uticali i državni programi otkupa korporativnih obveznica, koje sprovode centralne banke.Dobit pre oporezivanja za analiziranu grupu od 900 kompanija ukupno je porasla 9,1 odsto, na 2,3 biliona dolara, dok je udeo dobiti koja odlazi na servisiranje kamata dostigao novi maksimum.Američke kompanije duguju skoro polovinu svetskog korporativnog duga ili 3,9 biliona dolara, a doživele su najbrže povećanje u poslednjih pet godina od bilo koje druge značajne ekonomije, osim Švajcarske.Nemačka se nalazi na drugom mestu sa firmama koje duguju 762 milijardi dolara.U toj zemlji se nalaze i tri najzaduženije globalne kompanije, uključujući i Folksvagen kao najzaduženiju, koja sa 192 milijarde dolara duga po visini ukupnih dugovanje ne zaostaje za zemljama poput Južne Afrike ili Mađarske.Analitičari ipak navode da četvrtina kompanija u grupi analiziranih uopšte nemaju dug, a neke imaju ogromne rezerve novca, poput Alfabeta, Guglovoj matičnoj kompaniji, koja u "kasici" ima oko 104 milijarde dolara.

Grčka olakšicama privlači strane penzionere

Grčka Vlada poziva strane penzionere da svoja poreska prebivališta prebace u tu zemlju, uvođenjem jedinstvene poreske stope od sedam odsto na njihov celokupan prihod ostvaren u inostranstvu, piše Katimerini.Očekuje se da taj potez grčkih vlasti konkuriše ostalim zemljama iz južnog dela Evropske unije, koje već imaju slične olakšice za penzionere.Prema odredbi u nacrtu zakona koji je ministrastvo finansija podnelo prošle nedelje parlamentu na usvajanje, penzionerima je neophodan dokaz je o tome da najmanje pet od šest poreskih godina, pre preseljenja u Grčku, nisu bili njeni poreski obveznici.Pored toga, zemlja iz koje dolaze, sa Grčkom mora da ima potpisan sporazum o administrativnoj saradnji u vezi sa poreskim pitanjima.Nakon što se stranim penzionerima odobri rešenje o porezu, on će se određivati po fiksnoj stopi od samo sedam odsto u narednih deset godina.Taksa se plaća svake finansijske godine u paušalnom iznosu.Rok za prijavu koja će važiti za ovu godinu je 30. septembar.U praksi, to znači da će u periodu od deset godina, svaki penzioner koji dolazi u Grčku, kao novi poreski obveznik, sa prihodima u inostranstvu, putem poslovnih penzija ili drugih različitih investicija, plaćati veoma nsku stopu poreza.Inače, penzioneri koji su građani Evropske unije, mogu da se presele u bilo koju drugu zemlju članicu i tamo plaćaju porez.Takođe, bilo koja druga zemlja može da uvede poreske olakšice i za penzionere iz Evropske unije i za one građane koji su radno aktivni.U davanju poreskih olakšica penzionerima, od EU zemalja najdalje su otišli Portugalija, Malta, Italija i Kipar, a u manjem obimu Rumunija i Francuska.Grčka Vlada je istakla da, pored pomenutih olakšica, penzioneri prilikom odluke o preseljenju uzimaju u obzir način života u nekoj zemlji, njenu kulturu, klimu, zdravstvo i državnu upravu.Grčka nekim stvarima sa tog spiska može da se pohvali iako su poreske olakšice do skora bile obeshabrujuće, a poverenje u državu i njen zdravstveni sistem veoma malo.

SAD uvode carine od 25 odsto na luksuznu robu iz Francuske

Sjedinjene Američke Države uvele su uvozne takse od 25 odsto na francusku robu u vrednu oko 1,1 milijardi evra, ali će početi da ih naplaćuje tek od januara 2021. godine usled pandemije koronavirusa, prenosi Euronews.Američke tarife uključuju kozmetiku i torbe, navodi se u službenom saopštenju koje prenosi agencija AFP.Primena dodatnih nameta biće odloženo do kraja godine, zbog trenutne zdravstvene krize, saopštio je visoki američki predstavnik za trgovinu Robert Lajtizer.Uvozne takse su uvedene zbog najave digitalnog poreza na velike tehnološke kompanije koje Pariz planira da uvede, a za koje Vašington kaže da nepravedno ciljaju američke kompanije.Francuski zakon, često nazivan i "GAFA" (Google, Amazon, Facebook i Apple), nameće porez od tri odsto na prihode koje digitalne kompanije ostvaruju od oglašavanja u Francuskoj, a odnosi se na firme koje zarađuju najmanje 750 miliona evra na globalnom nivou i 25 miliona evra u Francuskoj.Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je početkom godine nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da će "zajedno raditi na valjanom sporazumu, da ne bi došlo do eskalacije trgovinskog rata".

Komercijalizacija lova na softverske greške samo dovodi do novih propusta

Iako velike organizacije i kompanije često imaju programe putem kojih nude nagrade za pronalaženje softverskih grešaka kako bi povećale sigurnost svojih sistema, komercijalizacija te prakse stvara nove "slepe tačke" i druge negativne posledice, navodi portal The Verge.Trenutno najveći propusti u programima za pronalaženje i prijavljivanje bezbednosnih propusta u softverskim sistemima su to što se firme previše oslanjaju na spoljne saradnike za pronalaženje grešaka, kao i odustajanje od napora za interno sprešavanje i nalaženje propusta u softverskom dizajnu.Interni sistem za pronalaženje grešaka bi za firme bilo do 45 puta jeftinije, navela je Kejti Misuris, izvršni direktor bezbednosne agencije Luta Security, u intervjuu za Verge.Većina firmi ne ulaže dovoljne resurse za popravljanje već prijavljenih grešaka, pa ne mogu da prate korak sa povećanim obimom rada na bezbednosti nakon što hakeri u njihovim programima pronađu nove propuste.Budući da da spoljnim saradnicima firme obično uvažavaju samo prvu prijavu problema, dolazi do velike količine neplaćenog rada, kao i do angažovanja velikog broja niskokvalifikovanih programera, koji zarađuju na prijavljivanju jednostavnih grešaka, koje se mogu lako naći sa besplatnim ili jeftinim softverima.Dešava se i u grupi veštijih hakera koji nalaze komplikovanije propuste da firme odbiju isplatu naknade za prijavu, govoreći da se već zna za tu grešku i da je trenutno u procesu ispravljanja.Zbog ovakvog poslovnog okruženja i drugih faktora, nekolicina hakera koji su visokokvalifikovani nalaze poslove za u firmama, kao interni eksperti za bezbednostKako je navela Misuris, budući da se neke firme uključuju u ovakve programe uglavnom zbog manje odgovornosti ako ili kada dođe do curenja informacija ili drugog propusta, govoreći da su imali program za pronalaženje grešaka, ali da ta jednostavno nije bila prijavljena, samo tržište trenutno je u lošem stanju za obe strane posla.

Studenti u Parizu: Ne želimo da mirno sedimo na uništavanje demokratije u Srbiji

U trenutku dok su se u centru Beograda dešavali protesti, srpski studenti u Parizu su takođe organizovali skup ispred rezidencije Ambasadorke Srbije u Parizu, a uoči posete Aleksandra Vučića Francuskoj. Studenti su kao glavni razlog protestnog ookupljanja naveli zbog urušavanja institucija i "situacije koja postaje nepodnošljiva".Među transparentima koji su studenti nosili moglo je da se vide parole "Ovo je za ćaleta", "Pendrek-demokratija" i "Ti si kovid Srbije", upućene predsedniku Vučiću.Lazar Karapandža, jedan od učesnika protesta održanog u glavnom gradu Francuske, izjavio je za Novu ekonomiju da je skup bio spontan i da nije bilo jednog organizatora."Okupljanje je bilo među grupom prijatelja, isključivo putem društvenih mreža. Organizacije (srpskih studenata u Parizu) postoje, ali nisu zvanično učestvovale u organizaciji ovog okupljanja", navodi Karapandža. Na pitanje zašto su se studenti organizovali u ovom trenutku, Karapandža navodi da je "nakon osam godina postepenog urušavanja i uništavanja institucija Srbije, situacija postaje nepodnošljiva"."Koronavirus je samo okidač. Prosto ne možemo i ne želimo da sedimo mirno na uništavanje demokratije, slobode mišljenja, obmanjivanje naroda i, u poslednjim danima, lažne izbore, policijsku brutalnost i nasilje. Ovime smo hteli da damo i jasnu podršku našim porodicama i prijateljima širom Srbije koji već nekoliko dana direktno trpe izlive besa i nezadovoljstva jednog čoveka (predsednika) Aleksandra Vučića i njegovih marioneta", ocenio je Karapandža. Upitan da prokomentariše tvit savetnice predsednika Srbije Suzane Vasljević, da su studenti Vučića "dočekali možda, ali malo sutra", Karapandža navodi da je ta opaska bila "van svakog okvira normalnog i profesionalnog ponašanja"."Ako je ona našla za shodno nama, mladim ljudima do po dvadesetak godina, da se podsmeva i dokazuje, to dovodi samo do jednog zaključka, a to je da je režim mnogo poljuljaniji nego što smo mislili i da ih svaki vid bunta pogađa mnogo jače. Sarkastično bih dodao i još da je lepo da znamo da se makar na neki način bave 'njihovom decom' i da, eto, posle mnogo godina makar jedno kampanjsko obećanje ispunjavaju, za čudo i iznenađenje svih nas", kaže karapandža. Dodaje i da planiraju organizovanje još protesta, ali da će pratiti i dešavanja u Srbiji i "shodno tome reagovati".

Svet posle korone: Korisni saveti za privlačenje kineskih turista

Prema istraživanjima Agencije za digitalni marketing Mailman Iks, Kinezi, koji predstavljaju najveću turističku grupu na svetu, vratitiće se putovanjima u sezoni 2021/22. godine, piše portal Jingtravel.com.Taj optimitzam, kako se navodi, zasniva se na nekolko istraživanja, počev od onih koja su se bavila anti-kineskim osećanjima, do onih koja su se bavila opštom nespremnošću da se troši novac tokom perioda ekonomskih neizvesnosti.Drugi talas korona virusa u Pekingu i severnokineskom gradu Jilin i sve neizvesnosti koje sa sobom donosi vreme posle korone, svakako otežavaju okolnosti.Ipak, izveštaj ilustruje dragocene lekcije iz kineskog iskustva u borbi protiv koronavirusa, jer prenosi odgovore na pandemiju, koji su primenjeni na njihovom tržištu turizma.Počnite da garantujete dobre higijenske uslove, sigurnost i čistoća biće na prvom mestu Sredstva za čišćenje ruku kod varata i pažljiva kontrola poseta, mogu da budu dobra polazišta.Za dugoročni uspeh je potrebna obuka i saradnja svih zainteresovanih strana.Razmislite u kom ćete obimu raditiTokom ovogodišnjeg Praznika rada, Kinezi su ostvarili 115 miliona putovanja u zemlji, u poređenju sa prošlogodišnjih 195 miliona. Logično je da se postavlja pitanje, šta to donosi atrakcijama koje se oslanjaju na masovne posete turista.Šangajski Diznilend je recimo smanjio kapacitete za trećinu, zahtevajući da se karte kupuju u pretprodaji, kao i nošenje zaštitnih maski.Ipak, kako se navodi, još uvek nije poznato koliko im je zbog toga opao profit.Zov prirode posle korone nameće se kao logičanPrioriteti su se promenili i sada su popularna putovanja i boravak na otvorenom. Pojedinci i organizacije koji upravljaju parkovima i mestima za rekreaciju na otvorenom, treba da poboljšaju saradnju sa platformama za razmenu informacija, kao i da redovno ažuriraju zdravstvene i bezbednosne propise putem društvenih mreža. Što se tiče prevoza, potraga za samostalnim prevozom, povećala se u nekim turističkim destinacijama i za 83 odsto, dok je rentakar skočio za 10 odsto, tokom Prvomajskih praznika.Borite se protiv ksenofobijeMailman Iks predviđa da će ksenofobija "imati ozbiljan negativan efekat na popularne destinacije kao što su Velika Britanija i SAD". S obzirom da kulturne institucije i atrakcije često predvode inovacije i društvene promene, važno je da se putem njih pokrene dijalog, a ljudi edukuju u borbi protiv rasizma.Kinezi su na prvom mestu zamenili stanovnike Sjedinjenih Američkih Država, koji su do 2017. godine najviše trošili na putovanja.Žitelji najmnogoljudnije zemlje na svetu u toj godini potrošili su preko 164 milijarde dolara na putovanja, pa je logično da su širom sveta postali poželjni gosti.

Kada će evro zameniti kunu i lev?

Hrvatska i Bugarska mogle očekuju da uđu u preliminarnu fazu za usvajanje evra kao svoje valute, u naredne tri godine, jer su, kako je javio Rojters, jer su, kako se dodaje, zvaničnici Evro zone spremni na taj korak.Uvođenjem Hrvatske i Bugarske u ERM-2 mehanizam deviznog kursa, otvorio bi put novom proširenju zone evra, prvi put od 2015. godine.Te godine, Litvanija se pridružila tom valutnom bloku, koji sada broji 19 članica.Dva izvora su navela da će odluka verovatno biti objavljena tokom ili posle vikenda, kako bi se sprečile spekulacije na tržištu.Dodaje se da je mala verovatnoća da će odluka o odluka o pristupanju Bugarske i Hrvatske zoni evra biti poništena.Kada se neka zemlja pridruži ERM-2 mehanizmu, u tom režimu obično provedu oko dve godine pre nego što počnu sa praktičnim pripremama za ulazak u zonu evra.To je proces koji traje otprilike još godinu dana, pa je 2023. najranija za godina za članstvo ova dva suseda Srbije u Zoni evra.

Grčka: Brine broj zaraženih turista, rano za zatvaranje granica

Napore Grčke da zaustavi širenje koronavirusa i istovremeno otvori granice za strane turiste, zbog svoje ekonomije, komplikuje porast "uvezenih" slučajeva Covida-19, posebno iz balkanskih zemalja, piše Katimerini, uz vest da vlasti razmatraju neka nova ograničenja.U međuvremenu, grčke inspekcije planiraju kontrolu preduzeća, posebno barova i restorana, kako bi se vlasti uverile u poštovanje mera zaštite.U četvrtak je inače prijavljeno 50 novih slučajeva zaraze, od čega je 27 bilo među stranim turistima, dok je broj smrtnih slučajeva ostao nepromenjen.Zdravstvene vlasti brine i sve manje pridržavanje propisanih pravila ponašanja, uključujući gužve u kafićima, barovima i restoranima, kao i slabo korišćenje zaštitnih maski.Neki lekari preporučili su zatvaranje kopnenih granica zemlje, mada trentuno vlada opšti stav da je prerano za takav potez.Za sada, situacija se procenjuje.Od domaćih slučajeva, većina je prijavljena u severnoj Grčkoj, a sedam u Atici.Zdravstveni radnici posebno su zabrinuti zbog simptoma otkrivenih kod stranih turista. Kako upozoravaju, njihovo prisustvo u prometnim turističkim mestima, u kombinaciji sa slabom primenom zdravstvenih protokola, moglo bi da dovede do stvaranja lokalnih žarišta."Ako se opustimo, to ćemo platiti", ocenio je zvaničnik Grčke vlade, Stelios Petsas i dodao da bi dodatna ograničenja mogla da se uvedu već naredne nedelje.Sve zavisi od toga, kako će se situacija odvijati preko vikenda, rekao je Petsas i dodao da je među stranim turistima do sada je otkriveno 100 slučajeva korona virusa.Petsas je međutim rekao da najveća pretnja u smislu širenja zaraze iz same zemlje.

Barbados razmatra da dozvoli besplatan boravak „digitalnim nomadima“

Vlada Barbadosa razmatra da dozvoli posetiocima da ostanu i rade na daljinu sa ostrva narednih godinu dana, saopštila je premijerka Barbadosa Mija Motli, prenosi CNBC.Motli je rekla da zakonodavci planiraju da uvedu „Barbadosov pečat dobrodošlice“ koji će trajati narednih 12 meseci, zato što je pandemija znatno otežala kratkotrajna putovanja.„Ne morate raditi u Evropi, SAD-u ili Latinskoj Americi da biste mogli da dođete ovde i radite nekoliko meseci pre nego što se vratite“, rekla je premijerka.Barbados očekuje putnike od 12. jula.Turizam direktno čini 12 odsto Barbadosovog bruto domaćeg proizvoda, a indirektno i 40 odsto njegove ekonomske aktivnosti, pokazuju podaci koje je sačinilo Barbadoško udruženje hotela i turizma.Zabeleženo je 98 potvrđenih slučajeva Covid-19 na Barbadosu i sedam smrtnih slučajeva od virusa.

Kina više nije đubrište EU

Nakon što je Kina 2017. godine zabranila uvoz četiri klase i 24 vrste čvrstog otpada, izvoz materijala za recuklažu iz Evropske unije opao je za preko 95 odsto, navodi Evrostat.Statistička služba EU, navodi da je tokom 2016. godine trgovinski blok izvezao oko 1.4 miliona tona plastičnog otpada u Kinu, a da je nakon izmene trgovinskih propisa dve godine kasnije izvozio svega 50 hiljada tona.Prošle godine se ta količina dodatno smanjila, na 19 hiljada tona.Kina je zabranila uvoz svog plastičnog otpada, nesortiranog papirnog otpada, tekstila, pojedine vrste otpadaka koje nastaju nakon obrade metala, kao i sav nesortirani metalski otpad.Zabrana je dovela do nagle promene odredišta za evropski papirnii plastični reciklabilni otpad, koji je uglavnom preusmeren ka drugim azijskim zemljama i Turskoj.Za papirni otpad smanjene je bilo umerenije. Tokom 2016. godine, EU je Kini izvezla pet miliona tona papirnog otpada, do 2018. godine je prepolovljen, a lane je ta količina dodatno smanjena, na 700 hiljada tona.Ukupna količina izvezenog otpada iz EU je između 2016. i 2019. opala sa 7,4 miliona tona na 5,8 miliona tona. Brojke za januar 2020. godine ukazuju na nastavak ovog negativnog trenda, sa najnižim stopama izvoza do sad, premda je moguće da su ove brojke takođe pogođene pandemijom koronavirusa u Kini.

Zelena arhitektura: U Kini se gradi bolnica sa hiljadu biljaka

U gradu Šendženu, na jugoistoku Kine, u naredne tri godine gradiće se poseban centar za rehabilitaciju koji bi trebalo da bude potpuno otvoren ka zajednici i integrisan u urbano tkivo četvrti prenosi portal Gradnja.rs. Autor rešenja je arhitekta Stefano Boeri, koji se proslavio čuvenom zgradom Bosco Verticale u Milanu."Naš projekat otvara novu perspektivu u arhitekturi velikih rehabilitacionih centara. Prvenstveno zato što se motorički i/ili kognitivni invaliditet ne doživljava kao krhkost manjine ljudi, već kao stanje koje je svima nama zajedničko, čak i samo tokom jedne faze našeg života", naglasio je Boeri.Prema njegovoj najavi, objekat će odlikovati skup zelenih terasa i prostora koji se preklapaju u održivom sistemu, sa kombinacijom prirode, arhitekture i biodiverziteta.Arhitekta Xu Yibo, iz studija Stefano Boeri Architetti, kaže da će centar imati zadatak da spoji prirodu i okolni pejzaž u nameri da preuzme zreli, sigurni i gostoljubivi karakter ovog grada, preneo je portal ArchDaily.U projektu se kombinuju novi pristupi i kombinacija aspekata koji nisu dovoljno istraženi.Centar će biti namenjen osobama sa različitim stepenom invaliditeta, starosti od 16 do 60 godina.U objektu će se obavljati rehabilitacija, trening, rekreativne i umetničke aktivnosti, obrazovni i radni sadržaji, smeštajne jedinice ali i muzejski prostor. U želji da se pruži svakodnevna podrška pacijentima centar nudi prostore za raznovrsna takmičenja, individualne i timske treninge.U vrtu za terapiju, koji će se nalaziti na krovu, gde su kreirani i prostori za zelenilo, nalaziće se sistem za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Zahvaljujući odabranim biljnim vrstama na krovu, ali i u centralnom dvorištu, zelenilo se uklapa sa javnim parkom u komšiluku.To, kako se ocenjuje, ojačava odnos objekta sa susedstvom kroz spoljašnjost i unutrašnjost podjednako.

Zaposleni u Fordu traže da kompanija prestane da pravi policijska vozila

Zaposleni u Fordu zatražili su od rukovodstva kompanije da prestane sa proizvodnjom i prodajom policijskih vozila, prenosi The Verge.Nacionalni protesti su naterali neke Fordove zaposlene da preispitaju odnos kompanije sa policijom.Pitanje je postavljeno na nedavnim sastancima gradske skupštine, a sada su zaposleni, uključujući afroameričke radnike, koji su deo Fordovog programa koji zapošljava ljude afričkog porekla (FAAN), poslali pismo sa zahtevom da kompanija „prekine razvoj, proizvodnju i prodaju svih policijskih vozila i proizvoda po meri."Ostali zaposleni su od tada potpisali pismo (iako je nejasno koliko) i žele da kompanija preduzme neku vrstu akcije do 15. jula. "Naši resursi moraju se preusmeriti u druge oblike javne sigurnosti", napisali su zaposleni.Izvršni direktor Forda Džim Heket rekao je zaposlenima u pismu da ne smatra da je „sporno da Fordov presretač pomaže policajcima da rade svoj posao“ i da će Ford nastaviti da proizvodi i prodaje policijska vozila.Ford je vodeći proizvođač automobila u Americi kada je u pitanju proizvodnja i prodaja posebno dizajniranih vozila za sprovođenje zakona, čineći oko dve trećine tržišta.

SAD finaliziraju propis o zabrani za kompanije koje koriste Huawei

Trampova administracija planira propise koji će zabraniti američkoj vladi da kupuje robu ili usluge bilo koje kompanije koja koristi proizvode pet kineskih kompanija, uključujući Huawei, Hikvision i Dahua, prenosi agencija Rojters.Pravilo bi moglo imati dalekosežne posledice za kompanije koje prodaju robu i usluge američkoj vladi, jer će sada morati da potvrde da ne koriste proizvode Dahua ili Hikvision, iako su obe kompanije među najvećim u svetu za prodaju uređaja za nadzor i kamere.Svaka kompanija koja koristi opremu ili usluge u svakodnevnom poslovanju od ovih pet kompanija više neće moći da posluje sa vladom Amerike.Odluka Bele kuće dolazi nakon sve većih tenzija između Amerike i Kine.„Opasnost s kojom se naša država suočava od stranih protivnika poput Kine koji žele da se infiltriraju u naše sisteme je velika“, rekao je Ras Vot, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravu i budžet Bele kuće.Američka vlada godišnje dodeljuje više od 500 milijardi dolara u ugovorima, prema podacima vladine kancelarije za odgovornost.Pravilo Saveznog regulatornog saveta za akvizicije stupa na snagu 13. avgusta.Iako nije jasno da li će ovo pravilo uticati na trenutne ugovore, sigurno je da će komplikovati buduće ugovore.

Danas odluka o sudbini Aja Sofije

Vrhovni sud Turske u petak će verovatno saopštiti da je pretvaranje istanbulske Aja Sofije u muzej nezakonito, i planira se da ona bude pretvorena u džamiju uprkos strahovima međunarodne zajednice, prenosi Al Jazeera. Predsednik Erdogan predložio je pretvaranje Aja Sofije u džamiju.Ova odluka alarmirala je američke, ruske i grčke zvaničnike i pravoslavnu hrišćansku zajednicu uoči presude turskog Visokog upravnog suda, koji je prvo ročište održao prošli četvrtak.Sporna je zakonitost odluke iz 1934. godine da pretvori ovu drevnu građevinu u muzej."Očekujemo da će se ta odluka poništiti i da će presuda biti objavljena u petak", rekao je visoki turski zvaničnik Rojtersu.Ekumenski patrijarh Bartolomej, duhovni vođa skoro 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu, čije je sedište u Istanbulu, rekao je da će takva presuda razočarati hrišćane i "podeliti" Istok i Zapad. Vođa Ruske pravoslavne crkve kaže da bi taj potez pretio hrišćanstvu.Američki državni sekretar Majk Pompeo i Grčka takođe su pozvali Tursku da za Aju Sofiju zadrži status muzeja.Ali turske grupe dugo su se zalagale za pretvaranje Aja Sofije u džamiju, tvrdeći da bi to bolje odražavalo status Turske kao pretežno muslimanske zemlje.

Samsung navodno više neće „poklanjati“ punjače uz nove telefone

Samsung možda neće uključiti punjače uz neke od svojih novih pametnih telefona počev od 2021. godine, kako kompanija kaže iz razloga što mnogi ljudi već imaju punjače i tako bi smanjili troškove, prenosi The Verge.Samsung navodno nije jedina kompanija koja razmatra ovaj potez, Epl (Apple) će možda učiniti nešto slično sa novom linijom Ajfon telefona, kaže Eplov analitičar Ming-Či Kvo.Epl navodno planira da obustavi punjače od 5 i 18 vati i umesto njih će nuditi nove brze punjače od 20 vati koje će prodavati posebno.Ovaj potez može pomoći Samsungu i Eplu da smanje troškove prodaje njihovih telefona, ali takođe može imati veliki uticaj na životnu sredinu. Na taj način može se smanjiti broj punjača koji se ne koriste i bacaju, jer ove kompanije smatraju da korisnici već imaju dovoljno punjača rasutih po kući.

Gugl ulaže skoro milijardu dolara u ekonomski oporavak Italije

Gugl će u narednih pet godina uložiti više od 900 miliona dolara kako bi pomogao Italiji u ekonomskom oporavku zbog krize izazvane koronavirusom, najavio je danas izvršni direktor Gugla Sundar Pičai, saznaje Breaking The News."Gugl je ponosan što je partner u ekonomskom oporavku Italije", rekao je Pičai."Danas Gugl najavljuje „Italia in Digitale“, novi plan za ubrzanje ekonomskog oporavka zemlje nudeći niz alata, obuke i partnerstva za podršku preduzećima i ljudima koji traže posao", dodao je.Kao deo ove inicijative Gugl će lansirati dva nova oblaka u Italiji, u saradnji sa telekomunikacionim dobavljačem TIM kako bi pomogli malim i srednjim preduzećima, kao i pojedincima u digitalizaciji.Italija je jedna od teže pogođenih zemalja u Evropi, a najviše su patili ugostiteljstvo i smeštaj, logistika, saobraćaj i trgovina.Kao što je pokazao Italijanski statistički institut (ISTAT), negativno je pogođeno 34 odsto italijanske proizvodnje. Takođe je obustavljena aktivnost i poslovanje 2,2 miliona preduzeća, što čini 49 odsto od ukupnog iznosa, ali je i 65 odsto celokupnog izvoznog posla bilo zatvoreno.

Grčka testira skoro sve putnike na graničnom prelazu sa Bugarskom

Grčko ministarstvo zdravlja pojačalo je testiranje na koronavirus na graničnom prelazu Promahonas na grčko-bugarskoj granici, koji služi kao glavni ulaz putnicima iz ostalih balkanskih zemalja, javlaj Katimerini.Odluka da se testira više putnika koji u zemlju dolaze kopnenim putem došla je nakon što je u ponedeljak na granicama bilo 36 ljudi pozitivnih na korona virs i još 17 u utorak.To je u Grčkoj izazvalo zabrinutost zbog priliva novih slučajeva.Kako prenosi Atinsko-makedonska novinska agencija, na tom graničnom prelazu, prema podacima grčke policije, oko 90% putnika ispituje se i testira pre nego što uđe u zemlju.Tokom utorka i srede, saobraćaj je značajno smanjen, ali se očekuje povećan obim kretanja, kako se približava vikend.Zbog toga mnogi putnici mogli bi da odlože dolazak u Grčku.Prema zvaničnim podacima, od 183 potvrđena slučaja koronavirusa u Grčkoj od 1. do 7. 103 slučaja bila su među putnicima iz inostranstva, što predstavlja stopu od 56 odsto.Krajem juna, udeo stranaca među pozitivnim na korona virus bio je duplo manji, 22 odsto.

Brisel odobrio nemački fond od 500 milijardi za pomoć firmama

Evropska komisija odobrila je nemačke planove za osnivanje fonda sa budžetom do 500 milijardi evra za pomoć firmama ugroženih tokom pandemijom koronavirusa. "U ovim teškim vremenima smo u bliskoj sar...

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.