img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Uskoro ćemo svi govoriti nemački jezik

Nemački se učvršćuje među tri zvanična radna jezika Evropske unije, dok se Berlin priprema da preuzme predsedavanje blokom sledećeg meseca, kaže Politico.Institut Goethe, rekao je da je u Briselu između 2012. i 2019. godine došlo do petostrukog porasta potražnje za uslugom besplatnog učenja nemačkog jezika za diplomate i novinare.U svetu, oko 15,4 miliona ljudi sada uči nemački jezik, prema petogodišnjem istraživanju koje je ovog meseca objavila nemačka vlada. U poređenju sa poslednjim istraživanjem iz 2015. godine, u Danskoj je porast za 62 odsto, u Francuskoj za 16 odsto i u Holandiji za 30 odsto, dok dva miliona Poljaka usavršava znanje nemačkog jezika.Uprkos tome što je samo 8 procenata radne snage od 33.000 ljudi u Evropskoj komisiji nemačke ili austrijske nacionalnosti, procenat nemačkih govornika raste."Ljudi nam kažu da im znanje nemačkog jezika pomaže u poslu i karijeri", rekao je portparol stalnog predstavništva Nemačke.Jezik je takođe imao koristi od širenja bloka na istok, i nemačka ulaganja su se prelila u srednju i istočnu Evropu tokom poslednjih decenija. „Iz novih zemalja članica EU puno je više diplomata koji tečno govore nemački“, rekao je jedan diplomata koji tečno govori nemački.Dok Bregzit ostavlja Irsku i malenu Maltu kao centre engleskog jezika u EU, ne predviđaju svi da će doći do promene glavnog jezika u diplomatiji.Sve više diplomata govori nemački jezik i sve je više ljudi koji uče nemački jezik kako bi im pomogao u karijeri, ali još uvek ostaje pitanje da li će nemački jezik postati glavni jezik Evropske unije.

Svet

Zatvaraju se radnje: H&M sledi Zaru

Švedski modni brend H&M pojačava tempo zatvaranja prodavnica u 2020. godini i preusmerava se na internet prodaju kako bi se uskladio sa promenama navika potrošača usled pandemije korona virusa, javlja Business Insider.Gigant brze mode zabeležio je pad prodaje u iznosu od 24 odsto od 1. decembra do 31. maja ove godine, dok je tokom drugog kvartala ove godine zbog zatvorenih prodavnica taj pad bio duplo veći.U međuvremenu, prodaja putem interneta povećala se za 32 odsto, od početka marta do kraja maja, pa će se u skladu sa tim zatvoriti 170 prodavnica.To je 40 više od prethodno planiranog, a kako bi se ojačala onlajn prodaja, kompanija će početi i sa prilagođavanjem svog voznog parka tom načinu poslovanja.Razlog je, navodi se, očekivanje da će pandemija imati dugotrajan uticaj na ponašanje kupaca, koji sve više prelaze onlajn kupovinu."Jasno je da će brze promene u ponašanju kupaca izazvane pandemijom dodatno ubrzati digitalizaciju trgovine odećom. Ubrzavamo digitalni razvoj, optimizujemo portfolio prodavnica i integrišemo naše kanale", izjavila je izvršna direktorka H&M Grupe Helena Helmerson.Detalji o tome koji brendovi se najmanje prodaju i da li je to uticalo na zatvaranje prodavnica, nisu saopšteni.Analitičari, kako se dodaje, očekuju da će pandemija imati trajan uticaj na način kupovine."Internet prodaja će verovatno biti veća nego ranije i to je činjenica koju bi trebalo dobro da procene vlasnici brendova", odgovorio je Biznis Insajderu Nil Sanders, direktor kompanije Global Data Riteil.Prema njegovim rečima, trgovci koji nude takozvani omničenl (omnichanel) način prodaje, najbolje će biti pozicionirani u budućnosti, a među gubitnicima će biti vlasnici velikih poslovnih prostora, koji su sve manje relevantni.Omničenl način trgovine podrazumeva pristup prema kome potrošač može da kupuje robu uz pomoć kućnog računara, tableta ili mobilnog telefona ili u pravoj radnji, sa potpuno istim doživljajem.H&M nije sam u nameri da se orijentiše na internet prodaju, nakon korona virusa.Španska kompanija Inditek, koja je između ostalog vlasnik brendova poput Zare i Masimo Dutija, objavila je nedavno da će zatvoriti između 1000 i 1200 prodavnica u naredne dve godine, jer su očekivanja da će onlajn prodaja činiti četvrtinu poslovanja do 2022. godine.

Svet

Italijanski naučnici: Komarci ne prenose koronu

Nova naučna studija italijanskog nacionalnog zdravstvenog instituta ISS pokazuje da komarci nisu u stanju da prenose koronavirus na ljude, saopštio je taj institut u četvrtak.Svetska zdravstvena organizacija već je rekla da nema dokaza da virus mogu preneti insekti koji sisaju krv, koji šire dengu i druge bolesti kada ujedu ljude.Ali poslednja studija, obavljena u saradnji sa istraživačkom organizacijom za zdravlje životinja i bezbednost hrane, otkrila je da ni tigrasti komarci niti obični komarci ne mogu da prenose SARS-CoV-2."Istraživanje je pokazalo da virus, jednom dat komarcu kroz obrok zaražene krvi, nije bio sposoban da se replicira", navodi se u izjavi ISS-a koji je isključio prenos COVID-19 putem ujeda komaraca.https://medicalxpress.com/news/2020-06-italy-mosquitoes-transmit-coronavirus.html 

Svet

Volvo najavio partnerstvo sa kompanijom koja proizvodi softver za autonomna vozila

Kompanije Vajmo (Waymo) i Volvo najavile su u četvrtak eksluzivno partnerstvo koje za cilj ima razvoj novog autonomnog, električnog vozila koje će pružati uslužne vožnje slične taksiju, saznaje TechCrunch.Ove dve kompanije nisu dale previše detalja o tome kako će to partnerstvo izgledati, ali su napomenule da će „prvo zajedno raditi na integrisanju Vajmovog softvera za autonomnu vožnju u novi model električnog vozila“. Za sada je poznato da će novo vozilo imati četvrti nivo autonomije, što znači da može podneti sve vožnje u određenom geografskom području ili u određenim vremenskim i putnim uslovima.Partnerstvo uključuje i druge podružnice u sastavu Volvo Car Group, kao što su Polestar i Lynk & Co., istaknuo je generalni tehnički direktor Volva, Henrik Grin.„Potpuno autonomna vozila imaju potencijal da poboljšaju bezbednost na putevima do ranije neviđenih nivoa i promene način na koji ljudi žive, rade i putuju“, izjavio je Green. „Naše partnerstvo sa Vajmom otvara nove i uzbudljive poslovne mogućnosti za Volvo Cars, Polestar i Link & Co“, dodao je on.Vajmo kontroliše dizajn svog hardverskog paketa, softvera i računarskog sistema, a zatim sarađuje sa proizvođačima automobila na stvaranju vozila koja se lako integrišu sa njihovim takozvanim Vajmo Drajverom (Waymo Driver).Vajmo već ima dogovor sa Jaguarovim Lend Roverom za 20.000 vozila na električni pogon, a u junu ove godine postigli su dogovor i sa Renoom i Nisanom kako bi razvili komercijalna autonomna vozila za ljude širom Francuske i Japana.Volvo takođe ima četvorogodišnji ugovor sa Uberom za razvijanje autonomnih vozila i kako navode iz tih kompanija, taj ugovor je netaknut i još uvek važi.

Svet

Švajcarski mediji: Da li je Srbija novo žarište korone?

Sedam novih slučajeva korone u poslednjih nekoliko dana u Švajcarskoj su "uvezeni" iz Srbije, javljaju tamošnji mediji i podsećaju na utakmicu sa 25.000 gledalaca, najveći masovni skup u Evropi od početka pandemije, piše Dojče vele.Među novozaraženima su, prema podacima Saveznog ministarstva zdravlja (BAG), slučajevi koji su došli iz inostranstva, posebno iz Srbije, prenosi Švajcarska radio-televizija (SRF) na svom internet-portalu.Druge zemlje se ne spominju izričito u tom izveštaju, ali to je trebalo učiniti, ocenio je za SRF ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić. "Ja sam za to da se uporede podaci iz čitavog regiona ili iz susednih država", rekao je on i dodao da broj zaraženih u Srbiji trenutno jeste veći i naveo moguće razloge."Pred publikom su odigrane dve fudbalske utakmice i jedan teniski turnir", objasnio je ambasador Bradić.SRF prenosi da ta zemlja razmišlja o posebnoj kontroli putnika iz Srbije prilikom prelaska granice, na primer, merenjem temperature.Podseća se da je u martu Švajcarska bila među prvim zemljama čijim građanima je srpska vlada zabranila ulazak u svoju zemlju.Pod naslom "Da li je Srbija novo korona žarište", o "uvezenim" slučajevima zaraze iz Srbije piše i švajcarski tabloid Blik. List prenosi i da je vlada Srbije sada suočena sa optužbama da je manipulisala brojkama zaraženih. Švajcarski portal 20 minuta piše da Srbija spada u kategoriju zemlje sa "narandžastim alarmom" koji važi za one zemlje koje su premašile najveći broj slučajeva zaraze. I za putnike iz drugih zemalja operativna grupa u Švajcarskoj predlaže dvonedeljni karantin i testiranje. U tu kategoriju spadaju i Velika Britanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo ili Albanija, za koju bi zbog velikog povećanja broja zaraženih mogao da važi, kako se objašnjava, najviši, crveni alarm.

Svet

U Severnu Makedoniju od danas bez PCR testa i karantina

Vlada u Skoplju odlučila je da se u Severnu Makedoniju od danas ulazi bez pi-si-ar (PCR) testa na kovid-19, prenosi list Danas.Sa tim prestaje i upućivanje u izolaciju ili sprovođenje u karantin, prenose mediji.Od srede, 1. jula biće otvoreni i međunarodni aerodromi u Skoplju i Ohridu, koji ne rade od polovine marta zbog epidemije korona virusa.Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče ocenio je da zbog potpunog otvaranja granica nema značajnog rizika za veliki skok broja zaraženih kovidom-19.Pojedini severnomakednoski mediji raspravljaju o ovoj odluci Vlade i sa tim u vezi pitaju se da li je ona doneta zbog predstojećih parlamentarnih izbora, kako bi mogla da glasa i dijaspora.Za 1. jul otvaranje 27 aerodroma najavljuje i Grčka.Istovremeno, grčki mediji prenose da su se u petak ujutru formirale kolone dugačke tri kilometra na grčko-bugarskom graničnom prelazu Promakonas-Kulata, jer turisti sa severnog Balkana nastavljaju da pristižu u tu zemlju.

Svet

Korona u Crnoj Gori: 90 odsto manje turista

Prema poslednjim podacima, u Crnoj Gori trenutno boravi oko 5.800 turista, što je svega deset odsto u odnosu na isti period prošle godine prošle godine, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Damir Davidović, prenosi Al Džazira Balkans.Gostujući na Televiziji Crne Gore, Davidović je rekao da je epidemija korona virusa izuzetno negativno uticala na broj turista u Crnoj Gori."Nepridržavanje pravila, nepoštovanje poreporuka, dovelo je do toga da se virus vratio, da brojevi skaču iz dana u dan. Znam da ekipe Instituta za javno zdravlje (IJZ) čine sve da što pre pronađu kontakte i da se situacija stavi pod kontrolu", izjavio je Davidović.On je dodao i da je situacija donela dosta izazova za uspeh letnje sezone i turističkoj prometa.U Crnoj Gori je drugog juna proglašen kraj epidemije korona virusa, nakon što su prošla dva inkubacijska perioda od 28 dana bez novih slučajeva zaraze.Međutim, stanje u zemlji od tada se pogoršalo, pa se u Crnoj Gori svakodnevno evidentiraju novi slučajevi infekcije.

Svet

Alfa banka na korak od prodaje dela problematičnih kredita

Četvrti po redu zajmodavac u Grčkoj, Alfa banka, završava dogovor o prodaji portfolija loših kredita, u iznisu većem od milijardu evra, američkoj Fortres grupi, saznaje Rojters.Prodaja je deo napora Alfa banke da se otarasi loših potraživanja prema klijentima i pročisti svoj završni račun, jer grčke banke nastavljaju sa planom da se otarase nenaplativih kredita, nakon poremećaja u poslovanju izazvanih korona virusom.Alfa je već na početku, u februaru, želela da zaključi prodaju portfelja, zvanog Neptun, ali su ključni razgovori morali da se pomere, zbog mera zaštite.Sada ih završava, kako Rojters nezvanično saznaje od strane izvora koji je želeo da ostane anoniman, dok sa druge strane pregovarači nisu imali komentar.Neptun portfolio se sastoji od zajmova koji su odobreni kompanijama srednje veličine i za koje je založena komercijalna imovina, dodao je izvor Rojtersa.Alfa Banka takođe vodi paralelne razgovore sa pet američkih investitora, uključujući Cerberus i PIMCO, u pokušaju da se otarasi drugog problematičnog portfolija sa lošim dugovnjima, čija je vrednost veća d 10 milijardi.Taj portfolio, koji je poznat kao Galaksi, sastoji se od maloprodajnih kredita koji vrede više od 7,5 milijardi, kao kredita koji su odobreni srednjim i velikim korporacijama u vrednosti od 3 milijarde evra.

Svet

Mediteran tokom korone: Svako na svoju obalu

Mediteran, koji je turistički najposećeniji deo sveta i gde godišnje stigne gotovo pola milijarde turista nije dostigao ni 10 odsto uobičajenih turističkih poseta za ovo doba godine nakon pandemije korona virusa i pao je na najnže grane u poslednjih nekoliko decenija, piše Slobodna Dalmacija.Italija, Francuska, Španija, Grčka, Turska, Malta, Kipar, Egipat broje tek prve strane goste nakon otvaranja granica, a u većini tih zemalja nije otvorena ni trećina hotela i ostalih smeštaja.Turističke velesile tek razmišljaju o tome na koji način da se organizuju bez opasnosti od novih zaraza koronavirusom, pa početak leta na Sredozemlju prolazi sa praznim plažama, hotelima i apartmanima.Na kraju juna, uprkos tek otvorenim granicama za članice EU-a, većina tih zemalja još uvek preporučuje svojim građanima da ne putuju ako baš ne moraju. U tome prednjači Nemačka koja u svet godišnje šalje oko 47 miliona svojih državljana, a ove godine ih poziva da ostanu na odmoru unutar granica svoje zemlje.Sudeći prema prvim anketama i željama Nemaca, u tome za sada, na žalost celog turističkog Mediterana i uspevaju, barem što se tiče putovanja avionom, kojim se najviše putuje u Tursku i Španiju.Španija je prošle godine imala 84 miliona turista, a ove godine je građanima EU-a dopustila ulazak tek od 22. juna ulazak, dok će granica s Portugalom ostati zatvorena do jula.Grci su službeno tek ove nedelje otvorili deo hotela i ugostiteljskih objekata, a kako bi podstakli turizam, privremeno su smanjili PDV na sav prevoz sa 24 posto na 13 posto, ali su ostrva i dalje prazna.U Francuskoj se ove godine oslanjaju isključivo na domaće goste. Tako je francuski ministar turizma Jean-Baptiste Lemoyne pokrenuo kampanju pod nazivom Ovog leta posećujem Francusku.Isto rade i u Italiji, gde je problem i u tome što je većina građana u vreme pandemije morala da koristi godišnji odmor, pa će raditi celog leta, a poznato je da na severu tradicionalnog odmora za feragosto.Turska obaveštava kako će otvoriti najviše 50 odsto hotela, a u svakom od njih je obavezno socijalno distanciranje, nošenje maski i merenje temperature gostima.Egipat će svoje hotele i bazene otvoriti tek prvog jula, a kako bi podstakli goste da dođu do kraja novembra, ne traže vize, a smanjiće i naknade za aviokompanije. Po svemu sudeći, na Mediteranu će se ovog leta svako kupati na svojoj obali.

Svet

Gugl će početi da plaća medijima za prenošenje njihovog sadržaja

Tehnološki gigant Gugl (Google) najavio je da će delimično odustati od prakse po kojoj nije plaćao medijima za distribuiranje sadržaja, odnosno da će kroz novi servis, koji će predstaviti do kraja godine, izdavačima plaćati korišćenje "visoko kvalitetnog sadržaja", prenosi Axios. Prema za sada dostupnim informacijama, Gugl će plaćati odabranim medijima distribuiranje njihovog materijala, bilo da je u pitanju video, audio, slika ili tekst, u sklopu još uvek neimenovanog projekta.Gugl će takođe korisnicima interneta ponuditi besplatan pristup člancima koji se plaćaju na sajtovima tih medija, kako bi im pomogao da povećaju svoju publiku.Navodi se da je kompanija već potpisala sporazume o partnerstvu sa više lokalnih i nacionalnih publikacija u Nemačkoj, Australiji i Brazilu i planira da se proširi saradnju na druge zemlje u narednih nekoliko meseci.Izdavači koji su se priključili inicijativi su Der Spiegel, FAZ, Die Zeit, Tagesspiegel i Rheinische Post u Nemačkoj, Schwartz Media u Australiji, i brazilska Gazeta.Za sada, sve što su predstavnici kompanije potvrdili o svom novom servisu jeste da će predstavljati "unapređeno iskustvo" u okviru "Google News" i "Discover" sekcija, kojima Gugl distribuira sadržaj na Android telefonima.Bred Bender, potpredsednik Guglovog servisa za vesti, nazvao je novu inicijativu "značajnom promenom tempa" koja bi trebala da "pomogne izdavačima da zarade od visokokvalitetnog sadržaja, podstaknu jači odnos sa čitaocima i pomognu im da postanu lojalni pretplatnici", javlja Fajnenšl Tajms.Regulatorna tela širom sveta se, na inicijativu medijskih kuća, sve češće se sučeljavaju sa Guglom i najavljuju mere po kojima bi tehnološki gigant bio prinuđen da plaća izdavačima korišćenje njihovog sadržaja.Nova inicijativa predstavlja pokušaj nametanja sopstvenih uslova plaćanja sadržaja i jačanje odnosa sa medijskom zajednicom, zaključuje Axios.

Svet

Analitičar: Zabrana Huaveija bi usporila inovacije

Uspeh i razvoj tržišta kompanije Huavei i danas se osporava, dok kritičari tvrde da iza te kompanije stoji kineska vlada, sa druge strane neki teleoperateri tvrde da ona kontinuirano uvodi inovacije u tu industriju i postavlja nove standarde za podršku klijentima, piše u svojoj analizi Dimitris Mavrakis direktor u organizaciji ABI Research, koja se bavi istraživanjem digitalne tehnologije.Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da većina kritika na račun ove kompanije ne dolazi od strane klijenata, partnera ili čak konkurencije, već od nekih državnih organa i organizacija za nacionalnu bezbednost i regulatora.Između ovih pohvala i kritike, kako ocenjuje, stoji veoma složeno balansiranje, koje zavisi od mnogih pitanja, geopolitičkog trgovinskog rata, odnosa sa dobavljačima i uslovima na tržištu 5G mreže.Veliku konfuziju, prema njegovim ocenama, unose i dezinformacije koje se plasiraju sa obe strane i otežavaju jasan zaključak o tim temama.Bez obzira na to, tvrdi Mavrakis, Huavei je tehnološki jak za 4G i 5G mreže, a verovatno poseduje napredne mogućnosti u razvoju tehnologije i u primeni tih mreža, što je najvažnije.Huavei je među glavnim učesnicima na sastancima Partnerskog projekta treće generacije i jedan od najvećih vlasnika patenata za 4G i 5G.Kako je primena tih mreža trenutno je najvažnija i Huavei je ilustrovao svoju stručnost, profesionalnost i spremnost na saradnju u nekoliko slučajeva, koje navodi autor teksta.Razvijen je koncept SingleRAN 2007. godine zajedno sa Vodafonom, koji omogućava objedinjavanje resursa 2G, 3G i 4G i to je sada industrijski standard, koji nude svi dobavljači.U novembru 2017. pokrenut je CloudAIR koncept koji je omogućio deljenje spektra između 4G i 5G sistema, a veoma sličan dinamičkoj podeli spektra koji se sada komercijalizuje u primeni 5G.Najavljena je primena aktivne antene 64T64R sa višestrukim izlazom koja pomera granice komponenti, pojačala i sistemskog dizajna dizajnirana je da podrži mobilne operatere koji poseduju nestalan 5G spektar u ovom opsegu.Huavei je takođe jedini dobavljač koji je razvio kapacitete Internet of Things ili NB-IoT (u okviru kojih bi se, pored računara i ostali eletronski uređaji povezivali na Internet) i čipset uređaja iz ranih faza komercijalizacije, donoseći mnogo drugih pogodnosti.Ove inovacije su samo neki od primera, jer izveštaji proizvođača su u pripremi i sadrže mnogo više inicijativa u oblasti tehnologije i primene.Sve to prema Mavrakisovom mišljenju potrvrđuje činjenicu da je Huavei važan u razvoju 5G tehnologije, kao i da bi njegova zabrana na globalnom nivou ograničila izbor dobavljača, primorala operatere na duopol ili monopol i prigušila vrednost tehnološke inovacije u celom lancu proizvodnje.

Svet

Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala

Nemačka fintek kompanija Vajerkard (Wirecard AG) saopštila je danas da je pokrenula proceduru za proglašenje nesolventnosti (stečaja) pred nadležnim sudom u Minhenu, usled pretnje od nesolventnosti i preterane zaduženosti."U nedostatku sporazuma sa zajmodavcima, postojala je verovatnoća da će 30. juna 2020. isteći zajmovi u iznosu od 800 miliona evra, a 1. jula 2020. godine (zajmovi vredni) 500 miliona evra", navodi se u saopštenju.Procenjuje se da Vajerkard drugim finansijskim institucijama trenutno duguje oko četiri milijarde evra.Ubrzo nakon objave, Vajerkardove akcije su izgubile preko 70 odsto vrednosti, a trgovina tim deonicama je bila obustavljena na sat vremena.U Nemačkoj stečajni upravnik ima mogućnost da nastavi da vodi preduzeće sve dok postoji šansa da se pronađe investitor koji bi odkupio dužnika.Prošle nedelje, revizorska kuća Ernst & Young blokirao je pokušaj Vajerkarda da objavi finansijke izveštaje za prvi deo 2019. godine, jer u bilansu stanja nisu mogli da nađu oko 1,9 milijardi evra. Ubrzo nakon toga, izvršni direktor nemačke firme Markus Braun podneo je ostavku zbog skandala, a kasnije je uhapšen pod optužbama da je falsifikovao finansijske izvode kompanije, dok je nemačka Savezna uprava za finansijski nadzor (BaFin) optužila kompaniju za manipulaciju tržištem.Braun je kasnije platio kauciju od pet miliona evra, a moraće jednom nedeljno da se javlja policiji dok traje istraga.

Svet

U EU živi pet odsto stranaca

Prvog januara prošle godine u Evropskoj uniji bilo je 21,8 miliona građana iz zemalja koje nisu njene članice i predstavljali su 5 odsto njene populacije, objavio je Eurostat.Samo u jednoj zemlji članici živi 13,3 miliona ljudi koji nemaju državljanstvo nijedne EU članice, sa udelom u broju stanovnika od 3 odsto.Ukupan broj stranaca zabeležen je u Luksemburgu, jer 47 odsto njegovog stanovništva čine državljani zemalja koje nisu članice Unije, a veliki udeo njih, od 10 i više odsto, je i na Kipru, Malti, u Austriji, Estoniji, Letoniji, Irskoj, Belgiji, Nemačkoj i Španiji, dok je taj broj, poređenja radi, manji od jednog procenta u Poljskoj i Rumuniji.U zemaljama Evropske unije, većina stranaca, inače je poreklom van njenih granica. 

Svet

Akcije Lufthanze skaču nakon što joj je Brisel odobrio pomoć

Akcije Lufthanze, najveće nemačke aviokompanije porasle su u četvrtak više od 10 odsto nakon što je objavljeno da su zvaničnici Evropske komisije za konkurenciju odobrili paket Savezne vlade za spašavanje te kompanije, piše Breaking the news.Ipak, realizacija pomoći dogodiće se pod uslovom da Lufthanza prihvati uslove koji su neophodni kako bi se izbeglo narušavanje konkurencije.U međuvremenu, nemački milijarder Hans Herman Tele, koji je glavni akcionar Lufthanze, rekao je da će podržati državnu pomoć kompaniji.Takođe, početkom nedelje, nemački ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je moguć sporazum između Vlade i te kompanije o pomoći u iznosu od devet milijardi evra.

Svet

Potpisan prvi ugovor za 5G mrežu u Hrvatskoj

Hrvatski Telekom i Erikson Nikola Tesla (ENT) potpisali su prvi ugovor o saradnji u oblasti 5G mreže, pišu 24 sata. Prema tom ugovoru, ENT će do 2024. biti ekskluzivni isporučilac radijskog dela mobilne mreže Hrvatskog Telekoma.Cilj je da se korisnicima osigura veću brzinu bolju pokrivenost, kao i da se hrvatskoj ekonomiji i društvu približi digitalizacija i četvrta industrijsku revolucija, izjavio je predsednik Uprave Hrvatskog Telekoma Kostas Nebis za taj portal. „Tokom proteklih meseci postalo je jasno koliko su ICT industrija i ulaganja u digitalnu infrastrukturu važni jer oni su ključna poluga za digitalizaciju društva i povratak ekonomskom rastu“, naglasio je Nebis. On je dodao i da je 5G tehnologija široko primenljiva i u skladu sa potrebama hrvatske ekonomije, jer omogućava veću energetsku učinkovitost.Kako naglašava to se postiže pametnim merenjima u potrošnji električne energije, u poljoprivredi mogu da se povezuju automatizovane uređaje i mašina, a može i da optimizuje sistem navodnjavanja, kao i da se primeni u mnogim drugim industrijama. Gordana Kovačević iz ENT-a rekla je da njihovi stručnjaci među prvima rade na implementacijama 5G mreža na četiri kontinenta, kao i da je Erikson pustio u komercijalni rad 40 5G mreža.To je prvi 5G ugovor dveju hrvatskih kompanija, čime ENT i Hrvatski Telekom nastavljaju dugogodišnju saradnju. Saradnja je počela modernizacijom radijskog dela mreže pre dve godine i usmerena je na uvođenje 5G standarda u mobilnu mrežu.

Svet

Pčelari: Pandemija otežala borbu protiv azijskog stršljena

Epidemijа COVID-19 i pogoršаnje društveno-ekonomskih problemа u Zаpаdnoj Evropi, odvrаtili su pаžnju od borbe protiv аzijskog stršljenа, prenosi portal Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Dok se troškovi borbe protiv ovog grabljivca povećavaju, ogrаničenjа u kretаnju ljudi i vozilа tokom kаrаntinа mogu samo da olakšaju njegovo širenje, ne sаmo u tom delu Evrope.Među 100 invаzivnih vrstа dospelih u Zаpаdnu Evropu, žutonogi аzijski stršljen (Vespa velutina nigrithorax) smаtrа se jednom od nаjštetnijih za pčele, upozoravaju stručnjaci.Premа procenаmа britаnskih nаučnikа, аko se ne preduzmu hitne preventivne mere, аzijski stršljen će se širiti širom Velike Britаnije u nаrednih 20 godinа. Tokom 15 godinа od dolаskа u Frаncusku, on je okupirаo celu teritoriju i nаselio se u svim susednim zemljаmа.Glаvno sredstvo u borbi protiv azijskog stršljena, čijа prehrаnа uključuje i medonosne pčele, je uništаvаnje njegovih gnezdа od strаne posebno obučenih i opremljenih timovа, a efikаsnost za sada, ne prelаzi 40 odsto.Naglašava se da se upotrebа pesticidа i drugih hemijskih sredstаvа smаtrа opаsnom zа insekte, sisаre, ptice i druge životinje, dok se još uvek razvijaju tehnike koje su bezbedne zа druge životinje, a zаsnovаne su nа vodenoj pаri i feromonu. Trаdicionаlne zаmke sа mаmcimа zа stršljene pomаžu u zаštiti pojedinih pčelinjаkа, аli ništа više od togа.Premа istraživanjima, tokom 2006. godine, troškovi uništаvаnjа gnezdа stršljenа samo u tri zаpаdne provincije Frаncuske iznosili su 0,4 milionа evrа, а u 2015. dostigli su 4,5 milionа evrа, tako da je konačna cifra posle devet godina 23 miliona.Istrаživаči veruju dа će troškovi do 2032. godine nаrаsti nа 11,9 milionа evrа godišnje u Frаncuskoj, 9,0 milionа evrа u Itаliji i 8,6 milionа evrа u Velikoj Britаniji. Poređenjа rаdi, doprinos pčelа kаo oprаšivаčа frаncuskoj privredi procenjuje se nа dve milijаrde evrа, а prihod pčelаrа je oko 130 milionа evrа godišnje.Izgledi zа potpunu kolonizаciju Zаpаdne Evrope stršljenom izgledаju prilično reаlno, prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, s obzirom dа se nedаvno pojаvio i u regionimа čijа je klimа do skoro bilа nepovoljnа zа njegа. 

Svet

MMF predviđa da će se ove godine globalni BDP smanjiti za 4,9 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u sredu da sada očekuje da će se globalni bruto domaći proizvod ove godine smanjiti za 4,9 odsto, što je znatno više od pada od tri odsto, koliko je bilo predviđeno u aprilu. Pandemija je imala negativniji uticaj na aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se predviđalo, a očekuje se i sporiji oporavak.Globalno tržište rada osetilo je velike posledice pandemije. Prema Međunarodnoj organizaciji rada smanjenje broja radnih sati u prvom kvartalu 2020. godine je ekvivalentno gubitku 130 miliona radnih mesta. Udarac na tržište rada bio je posebno oštar za radnike sa niskim kvalifikacijama koji nisu imali mogućnost da rade od kuće. Smanjenje BDP-a u zemljama sa naprednom ekonomijom očekuje se da će biti nekih osam procenata, što je za 1,9 procenata više nego što je bilo očekivano. Tako Ujedinjeno Kraljevstvo može očekivati pad BDP-a od 10,2 odsto, Nemačka od 7,8 odsto, a Francuska čak 12,5 odsto. Što se tiče ekonomija u razvoju, poput Kine, Indije i Tajlanda, pad BDP nije bio veći od očekivanog.Jaka multilateralna saradnja i dalje je neophodna na više frontova.Osim pandemije, zakonodavci moraju sarađivati u rešavanju trgovinskih i tehnoloških tenzija koje ugrožavaju mogući oporavak od krize COVID-19.

Svet

Tramp ponovo razmatra tarife na robu iz EU

Administracija Donalda Trampa saopštila je da procenjuje kolike će biti tarife za uvoz 3,1 milijarde dolara vredne robe koja dolazi iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, prenosi Business Insider. Taj potez se tumači kao poslednji korak ka njhovom povećanju u trgovinskom nadmetanju koje je započelo zbog subvencija dodeljenih proizvođačima aviona, koji posluju u EU i SAD – Erbasu i Boingu.Svetska trgovinska organizacija (STO) prošle godine dala je SAD-u zeleno svetlo da Evropskoj uniji uvede tarife na uvoznu robu u vrednosti od 7,5 milijardi dolara, uglavnom zbog subvencija koje je dobio evropski avio-gigant Erbas.Očekuje se da će i Evropskoj uniji dozvoliti da sledećeg meseca usvoji odgovor zbog finansijske podrške koju je američka vlada dala kompaniji Boing.Glavni službenik Trampove administracije zadužen za trgovinu, Robert Lajtizer rekao je da ne postoji valjana osnova da se EU „osveti“ američkoj robi.SAD razmišljaju o uvođenju carina za 3,1 milijarde dolara uvoza iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, što bi moglo da otvori put za novi trgovinski obračun sa EU, u vreme kada se povećava bojazan da je trgovinski sporazum koji ta zemlja ima sa Kinom, u problemima.U obaveštenju američke administracije, navodi se da se razmatralo, između ostalog, o carinama na proizvode kao što su avioni, jogurt, smrznute šunke, masline, pivo i džin, kao i mnogi drugi.Očekuje se da nove tarife budu uvedene, nešto više od mesec dana nakon objavljivanja, 26. jula.Trgovinske tenzije između SAD-a i Evrope ranije su eskalirale nakon što je STO saznala da su Erbas i Boing, koristili milijarde dolara nedozvoljenih subvencija, u različitim situacijama, još od 2004. godine.U oktobru prošle godine ta organizacija dozvolila je SAD-u da nametne tarife od oko 7,5 milijardi dolara na delove aviona i luksuznu robu, koja se proizvodi u EU i to tada predstavljeno kao velika Trampova pobeda.Sada se očekuje da se ista mogućnost odobri i EU.Podseća se da je Trampova administracija koristila taktiku takozvane „ringišpil odmazde“ koja predstavlja redovnu rotaciju tarifne robe.Mediji, kao što je Bloomberg, tumače najavljeno povećanje tarifa, kao deo taktike da Evropska unija pristane na nagodbu.Ranije ove godine, SAD su povećale tarife na uvoz aviona i delova za avione koje proizvodi Erbas, sa 10 na 15 procenata.Komesar EU za trgovinu Fil Hogan rekao je nedavno evropskim ministrima trgovine da su se SAD povukle iz pregovora o nagodbi i da Unija neće imati mnogo izbora, ako se situacija ne promeni.Prema njegovim rečima, ako ne dođe do promena, moći će samo da iskoristi svoja prava u trgovinskoj odmazdi i nametne finasijske barijere američkoj robi.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.