Svet

Problemi u licenciranju slovenačke aplikacije za praćenje COVID-19

Kako bi se razvila aplikacija za praćenje širenja koronavirusa u Sloveniji, Ministarstvo zdravlja te zemlje zatražilo je od Ministarstva javne uprave da slovenska aplikacija bude bazirana na postojećem nemačkom modelu. Međutim kod nemačke aplikacije uočene su određene nedoslednosti u licenciranju otvorenog softvera nedugo nakon početka upotrebe, piše portal CMS Law Now.Iako je kod otvorenog softvera izvorni kod dostupan besplatno, što navodi neke programere do pogrešnog zaključka da ne postoji obaveza licenciranja, sam termin odnosi se na slobodu korišćenja, ali ne i slobodu od naknade za njegovu upotrebu.Kako bi se pravilno pokrile neophodne procedure za korišćenje otvorenog softvera u razvojnim projektima, treba identifikovati sve komponente softvera, a potom pregledati njihove ugovorne uslove, kako bi se osiguralo da nikakvi uslovi ne dovode do smetnji u dogovoru između vlade i razvojne stranke, kao i smetnju u samom korišćenju aplikacije.Ukoliko bude utvrđeno da se uslovi licence ne poklapaju sa vladinim dogovorom, najlakše rešenje bilo bi nalaženje tehničke alternative za taj softver.Nakon razvoja aplikacije mora se potvrditi da su obaveze license u skladu sa formalnim zahtevima, što zahteva pružanje potrebnih tekstova licence, kao i pružanje odgovarajućeg izvornog koda.Nasuprot tome, javna nabavka koju je Vlada Slovenije raspisala za nabavku softvera za aplikaciju koja bi pratila širenje COVID-19, nigde ne spominje ovaj tip licenciranja, piše CMS Law. "Postoji samo nekoliko mogućih objašnjenja za to. ILi Vlada Slovenije veruje da će programeri kreirati svoje rešenje bez Open Source licence, što bi moglo dovesti do obustave rada u slučaju neophodnih nadogradnji, ispravki ili drugih usluga, ili Vlada jednostavno veruje da će programer nastojati da samostalno ispunjavaju zahteve za licenciranje", navodi se u tekstu.Ukoliko razvojna stranka ne budu pokrili ove procedure moglo bi doći do privremene zabrane upotrebe aplikacije, kao i velikih dodatnih troškova za vladu.Proteklih godina kompanije usvajaju razne poslovne modele u pokušaju da se prihoduje od otvorenog softvera, od korišćenja spremnosti korisnika da kupe dodatne funkcije softvera pod komercijalnom licensom (takozvano dvostruko licensiranje), do prodaje dodatnih usluga.

Bivši potpredsednik Tesla Motorsa prelazi u hrvatske Rimac Automobile

Rimac Automobili imenovali su Krisa Porita, bivšeg glavnog inženjera Aston Martina, potpredsednika inženjerstva kompanije Tesla i i rukovodioca grupe za specijalne projekte u Eplu za glavnog tehnološkog direktora, navodi se u saopštenju kompanije.Tokom karijere duže od tri decenije, Porit je nadgledao razvoj sportskih i električnih vozila, a tokom svojih 16 godina u Aston Martinu bio je glavni inženjer za ograničenu proizvodnju hiperautomobila One-77 i V12 Vantage Zagato.Na poziciju potpredsednika inženjerstva u Tesli došao je 2013. godine, nakon čega je prešao u Epl gde je imao vodeću ulogu u grupi za specijalne projekte za razvoj novih proizvoda.„Kris se uklapa ovde. Delimo isti način razmišljanja, želimo da razvijamo automobile koji su zabavni i odličnog kvaliteta. Jedva čekam da vidimo šta ćemo moći da stvorimo zajedno.“, rekao je osnivač i izvršni direktor Rimac Automobila, Mate Rimac.Porit je rekao da je prilika da se pridruži kompaniji Rimac Automobili san svakog inženjera.

Uvođenje 5G mreže može da udvostuči potrošnju struje

Ako se 5G rasporedi na isti način kao što je to bio slučaj sa 3G i 4G, mrežna portošnja će se drastično povećati, upozorava kompanija Erikson u izveštaju objavljenom u martu mesecu, prenosi Euractiv.Sa druge strane ukazuje se na odgovornost industrije telekomunikacija koja treba da razvije 5G bez dodatnog povećanja potrošnje energije."Neki provajderi su čak procenili da bi potrošnja energije mogla da se udvostruči kako bi se zadovoljili sve veći zahtevi u saobraćaju, uz poboljšanje postojeće mreže i uvođenje 5G. To nije održivo sa aspekta troškova i zaštite životne sedine", naglasio je Erik Ekuden iz Eriskona.Sa druge strane, dodaje da 5G mrežu odlikuju izvesni standardi u uštedi energije, pa je po tom pitanju ona sofisticiranija od prethodnih.To se, kako dodaje pre svega odnosi na sleep mode režim uređaja i efikasniji način prenošenja podataka, što dosta pomaže u racionalnoj potrošnji energije."Te prednosti i novi pristup u uvođenju mreže mogu da pomognu da se prenos podataka bude četiri puta veći bez većeg utroška energije", naglašava Ekuden.Direktor održivosti u Eriksonu Mats Pelbak Šarp podsetio da uvođenje svake nove mreže donosi značajno uvećanje potrošnje energije."To ne sme da se desi kada lansiramo 5G. Moramo da smanjimo potrošnju energije", naglasio je Pelbak Šarp.ŠTA KAŽE EVROPSKA UNIJAEvropska komisija nastojala je da ubrza razvoj 5G, omogućila je postavljanje njenih antena bez pojedinačnih dozvola, uz poštovanje propisa.Naglašava se i doprinos 5G novim uslugama u zdravstvu, energetici, saobraćaju i obrazovanju, smanjenju energetske potrošnje.Prilično optimistički zvuči i prognoza da će 5G mreža koristiti 90 odsto manje energije po jednom bitu od 4 G mreže.PREDLOZI KOMPANIJE ERIKSON"Prethodnim promenama često su se zadržavali postojeći mrežni sastavi uz dodavanje nove opreme, odnosno način izgradnje mreže mora da se promeni", naveo je Erik Pelbak Šarp iz Eriskona.On ukazuje da je ono što EU ističe kao značajne činjenice nije pravi put za uvođenje 5G.Važno je, kako naglašava, utvrditi gde se podaci najviše koriste, dimenziju opreme koja je neophodna na tim lokacijama i mesta gde su najveće dnevne varijacije u saobraćaju. Shodno tome inženjeri iz Eriskona navode četiri smrenice za izgradnju infrastrukture 5G mreže, koje treba slediti kako bi se uštede zaista postigle.1. Zamena postojeće mrežne aparature.2. Aktivirati softver za uštedu energije.3. Izbegavati glomazni hardver i sa tim u vezi uzeti u obzir potrebe određenog područja radi uštede energije.4. Koristiti veštačku inteligenciju za upravljanje infrastrukturom."Sa druge strane, ako je tehnologija za 5G izgrađena na isti način kao dosadašnja tehnologija, utrošak energije značajno će porasti", upozorio je.Euractiv navodi i da se veće brzine u prenošenju podataka kod 5G mreže oćekuju za pet godina, kada će ta mreža raditi na većim frekvencijama.

Trgovinski sporazum Britanije i SAD ne očekuje se pre 2021. godine

Britanska vlada ne misli da može da postigne trgovinski sporazum sa SAD pre američkih predsedničkih izbora ove jeseni, a britanski zvaničnici navode trenutnu pandemiju koronavirusa kao razlog za spor napreda...

Nakon pada prihoda od oglasa, Tviter razmatra uvođenje pretplate

Nakon osetnog pada prihoda od oglasa u drugom kvartalu, Tviter je nagovestio svojim investitorima da razmatra o alternativnim načinima zarade, od kojih jedan može biti opcija pretplate, prenosi portal TechCrunch.Tehnološki gigant objavio je prihod od oglasa u iznosu od 562 miliona dolara, što je pad za gotovo četvrtinu (23%) u odnosu na isti period prethodne godine.Kako kažu iz Tvitera, pandemija i građanski nemiri naterali su mnoge oglašivače da pauziraju svoje oglasne kampanje što je znatno doprinelo padu prihoda.Najveće tržište kompanije, Sjedinjene Američke Države, zabeležilo je pad od 25 odsto u oglašivačkom sektoru.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi rekao je investitorima da će verovatno ove godine pokrenuti „testove za pretplatu“, mada je napomenuo da će standardi za naplatu pojedinih delova servisa biti jako visoki.„Želimo da svaki novi model zarade bude komplementaran našem oglašivačkom poslu“, rekao je Dorsi.Ranije ovog meseca, glasine su planule o plaćenoj opciji za Tviter nakon što je kompanija otvorila poziciju usredsređenu na izgradnju platforme za pretplatu kodnog naziva "Gryphon."Akcije Tvitera su u to vreme porasle, signalizirajući apetit investitora da kompanija pronađe novi način zarade.Vrednost akcije Tvitera skočila je za 4 odsto nakon rezultata zarade.Prošlonedeljni bezbednosni propust koji je doveo do hakovanja Tviter profila velikih kompanija i pojedinaca takođe je negativno uticao na javnu sliku kompanije.Tviter je u subotu saopštio da su počinioci "manipulisali malim brojem zaposlenih i koristili njihove poverljive podatke" za pristup hakovanim nalozima.

Neto dobit hrvatskih preduzeća na međugodišnjem nivou veća za svega 40 miliona evra

Hrvatski preduzetnici prošle godine su poslovali sa ukupnom neto dobiti od 4 milijarde i 150 miliona evra, odnosno za 0,7 odsto ili oko 40 miliona više nego u 2018. godini pokazuju najnoviji podaci Financijske agencije (Fina).Prošle godine je 90 hiljada njih posovalo u plusu i ostvarilo prihod od 6 milijardi i 380 miliona evra, što je za skoro 6 odsto više nego godinu dana ranije.Ostala preduzeća iskazala su gubitak u poslovanju u visini od 2 milijarde 260 miliona evra, što je 16 odsto više nego 2018. godine.Ukupni prihodi bili su 105 milijardi 811 miliona evra, dok su rashodi bili oko 100 milijardi 494 miliona evra.Prema radnim satima bilo je 970 hiljada zaposlenih, prosečna plata bila je 772 evra i to je 4,2 odsto više nego 2018. godine.Prema fininim podacima, na stranim tržištima svoje proizvode i usluge plasiralo je preko 20 hiljada preduzetnika i prihod im je bio veći za 5,6 odsto nego godinu dana ranije.Izvoz je iznosio oko 20 milijardi evra, dok je vrednost uvoza 18 milijardi i 211 miliona, pa je trgovinski suficit bio jednu milijardu i 728 miliona evra.MALI UDEO IZVOZA U HRVATSKOM BDP-uHrvatska privreda inače ostvaruje malo dobiti od izvoza, upozoravaju ekonomisti, prenosi portal Poslovni.hr.Navodeći probleme koji koče razvoj, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu Ljubo Jurčić ukazuje da ta zemlja manje od 30 odsto svog BDP-a ostvaruje kroz izvoz.Kako je istakao, to je manje i od Srbije, koja ostvaruje 40 odsto od izvoza, a manje je razvijena od Hrvatske.Napominje da zemlje poput Slovenije i ostalih članica EU ostvaruju više od 60 odsto BDP-a od izvoza.https://www.poslovni.hr/poduzetnik/imamo-lijepe-pokazatelje-ali-i-stari-problem-koji-koci-razvoj-4242803Najveći prihod u 2019. godini u Hrvatskoj ostvarila je kompanija INA d.d., u visini od 2 milijarde i 791 milion evra.U broj od preko 136 hiljada preduzetnika u Hrvatskoj ne ulaze banke, osiguravajuća društva i druge finasijske institucije.

EU po prvi put više struje dobija iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva

Obnovljivi izvori su prvi put nadvladali ugalj, naftu i gas u proizvodnji električne energije u EU, pokazuju nove analize, prenosi portal Euractive.Vetar, solarna, hidro i bioenergija proizvela je 40 odsto električne energije u 27 zemalja članica u prvoj polovini godine, prevazilazeći fosilna goriva koja su činila 34 odsto, prema klimatskom analitičkom centru Ember.Kao rezultat toga, emisije ugljenika u bloku opale su za gotovo četvrtinu u prvoj polovini 2020. godine.Iako je potražnja za električnom energijom u EU opala za 7 odsto zbog pandemije, proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 11 odsto, za šta su odgovorne nove vetro i solarne instalacije koje su proizvele rekordnu petinu električne energije u Evropi.U Danskoj, 64 odsto električne energije je proizvedeno vetrom i suncem.U međuvremenu, proizvodnja fosilnih goriva opala je za 18 odsto. Korišćenje uglja osetilo je najveći pad.Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije opalo je za 95 odsto u Portugalu i za 58 odsto u Španiji.Potražnja za ugljem opala je i u Nemačkoj, dok je Poljska po prvi put proizvela više električne energije koristeći ugalj od svog suseda i svih ostalih zemalja članica zajedno.Prošle nedelje, Poljska je objavila plan pomoći za svoj sektor eksploatacije uglja, koji pati od pada potražnje, jeftinijih alternativa i nagomilanih finansijskih gubitaka.Poljska još uvek nema plan kako da izbaci ugalj iz proizvodnje električne energije i tek treba da potpiše evropski sporazum o štetnim emisijama.Poljska je bila jedna od najugroženijih zemalja EU zbog pada potražnje za električnom energijom. Takođe ima drugu najskuplju električnu energiju u Evropi.Proizvodnja gasa pala je za 6 odsto, a pad je registrovan u 11 zemalja, uključujući značajan pad u Španiji i Italiji.Dejv Džouns, viši analitičar u Emberu, rekao je da EU sada ima priliku da iskoristi svoj kombinovani sedmogodišnji budžet i paket oporavka od 1,8 biliona evra kako bi ubrzala prelazak sa fosilnih goriva i zadovoljila svoje klimatske ambicije.

Južna Koreja ušla u najozbiljniju recesiju u protekle dve decenije

Južnokorejska ekonomija ušla je u recesiju u drugom kvartalu, nakon najvećeg pada aktivnosti u dve decenije zbog pandemije koronavirusa, pri čemu su najteže pogođeni izvoz i proizvodnja, saznaje Rojters.Četvrta po veličini azijska ekonomija pala je za sezonski prilagođenih 3,3 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prethodna tri meseca, objavila je u četvrtak Banka Koreje. To je najoštriji pad od prvog tromesečja 1998. godine i veći je za 2,3 procenta nego što je to bila procena analitičara.Ministar finansija Hong Nam-ki nada se oporavku od trećeg tromjesečja."Moguće je da ćemo videti oporavak sličan onom u Kini u trećem kvartalu, kada će se pandemija usporiti i aktivnosti u inostranstvu, školama i bolnicama nastaviti", rekao je Hong.Južna Koreja se tako pridružila Japanu, Tajlandu i Singapuru u tehničkoj recesiji, koja je definisana kao dva uzastopna kvartalna pada BDP-a. Pandemija je teško pogodila azijske ekonomije zavisne od izvoza.Južnokorejski izvoz, koji predstavlja gotovo 40 procenata ekonomske aktivnosti, potonuo je 16,6 procenata u odnosu na prethodni kvartal, što je najveći pad od 1963. godine.Aktivnosti u sektoru proizvodnje i usluga potonule su za devet, odnosno 1,1 odsto.Samo lična potrošnja pokazala je pozitivne promene, koja je porasla za 1,4 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, zahvaljujući vladinim podsticajima koji su povećali potrošnju na restorane, odeću, kulturu i zabavu.Vlada je do sada izdvojila oko 231 milijardu dolara za pomoć ekonomiji pogođenoj pandemijom.Za čitavu 2020. godinu analitičari procenjuju da će se južnokorejska ekonomija smanjiti za oko 0,4 posto, što bi bio prvi i najveći pad od 1998. godine.Međunarodni monetarni fond procenjuje veći pad, za 2,1 procenat.

Kina lansirala prvu bespilotnu misiju na Mars

Kina je danas lansirala bespilotnu sondu na Mars u svojoj prvoj nezavisnoj misiji da poseti drugu planetu u pokušaju da preuzme globalno vođstvo u svemiru i pokaže svoje junaštvo i ambiciju, kaže agencija Rojters (Reuters).Najveća kineska raketa "Dugi marš 5" lansirana je sa sondom jutros u 6.41 časova iz Centra za lansiranje u Venčangu, na ostrvu Hajnan u južnom delu Kine.Nazvana "Tianven-1", misija Kine sastoji se od marsovskog orbitera, landera i rovera.Kada stignu do „Crvene planete“ sve tri letelice će raditi u tandemu kako bi proučavale geologiju Marsa i saznale više o tome šta bi moglo da se nalazi ispod površine planete.Očekuje se da sonda stigne na Mars u februaru, gde će probati da spusti planetarni rover koji će istraživati planetu 90 dana.To je druga misija poslata na Mars ove nedelje, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su u ponedeljak sa kosmodroma u Japanu lansirali svoju prvu raketu na Mars.Sjedinjene Države će sledeće nedelje iz Kejp Kanaverala lansirati svoj rover pod nazivom „Perseverans“.Kina teži da ubrzano uhvati korak s Rusijom i SAD i pozicionira se kao vodeća svemirska sila do 2030. godine.

Tviter: Hakeri imali pristup privatnim porukama korisnika, među njima i jedan političar

Tviter navodi da su hakeri, odgovorni za prošlonedeljni napad na ovu društvenu platformu, uspeli da se dokopaju i privatnih poruka sa 36 naloga uključujući i jednog političara iz Holandije, javlja agencija Rojters.Iako Tviter nije imenovao holandskog zvaničnika, holandski lokalni mediji su prošle nedelje izvestili da je krajnje desni, anti-islamski političar Gert Vilders u pitanju. Haker intervjuisan na holandskom radiju tvrdio je da je u to vreme imao pristup Vildersovim privatnim porukama.Kompanija je saopštila da nema naznaka da su dobijene privatne poruke bilo kojeg drugog izabranog zvaničnika.Tviter je utvrdio da su hakeri pokušali da se dokopaju i arhiva “Your Twitter Data” sa osam naloga, među kojima su i privatne poruke.Otkriće je usledilo tokom istrage upada u sistem Tvitera i krađe naloga poznatih biznismena, kompanija i političara, među kojima Baraka Obame i Džoa Bajdena.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih bezbednosnih propusta koje je platforma ikada doživela, sa ciljem promovisanja bitkoin prevare.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni prilikom upada, što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.U svega par sati nakon započetog hakerskog napada, oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.

Bivši vicekancelar Nemačke lobirao da „Tenis“ dođe u Srbiju

Zigmar Gabrijel bivši nemački vicekancelar i šef Socijaldemokrata, pomagao je proizvođaču mesa „Tenisu“ da ostvari investicije u Srbiji, prenosi Dojče vele.Gabrijel pružao pomoć Tenisu u vreme dok je bio ministar privrede i vicekancelar (2014-2018). Tako se Tenis našao u Gabrijelovoj delegaciji koja je u novembru 2014. posetila Beograd, kao i na večeri sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem.Prema pisanju Špigela, Tenis je unapred obavestio Gabrijela o detaljima „velike investicije“ koju je tada planirao u Srbiji.Tokom te posete, Gabrijel je izjavio da je veliki broj potencijalnih investitora iz Nemačke pokazao veliku zainteresovanost za Srbiju.Vučić je bio najavio veliku investiciju „Tenisa“ na pet lokacija u Vojvodini, te proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje.Prema tvrdnjama kritičara, upravo je za potrebe nemačke firme promenjen Zakon o poljoprivednom zemljištu tako da i stranci, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, mogu bez tendera da dobiju do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine.Gabrijel je poslednjih nedelja na meti kritika zbog honorarne saradnje sa „Tenisom“ i misterioznih veza sa Klemensom Tenisom, vlasnikom tog najvećeg nemačkog proizvođača mesa.Tenis je na udaru posebno od kad je u njegovoj klanici u Reda-Videnbriku izbilo žarište korone. Zaraženo je preko 1.500 radnika mahom sa Balkana, a oni su za medije govorili o užasnim uslovima u kojima rade i borave.

Rajaner planira zatvaranje nemačkih baza nakon što su piloti odbili smanjenje plate

Aviokompanija RajanEr (RyanAir) saopštila je da će zatvoriti svoju bazu na aerodromu u Frankfurtu, a da će baze u Berlinu i Dizeldorfu verovatno biti zatvorene do kraja leta, nakon što su njeni nemački piloti odbili da pristanu na smanjenje plata zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, javlja agencija Rojters (Reuters).Većina nemačkih pilota glasala je protiv predloženog sporazuma o uštedama za koji je RajanEr rekao da je neophodan zbog krize izazvane pandemijom i za sada nije poznato koliko radnih mesta će biti eliminisano gašenjem ovih baza.„Moramo da nastavimo sa sprovođenjem alternativnih mera kako bismo uštedeli, a te mere, nažalost, podrazumevaju zatvaranja baza i otkaze“, navodi se u poruci koju je RajanEr poslao svojim nemačkim pilotima.Aviokompanija je saopštila da je 70 odsto njenih pilota širom Evrope već prihvatilo ovaj sporazum, a u Irskoj je menadžment zaobišao sindikat i pojedinačno nagovorio pilote da prihvate nove uslove.Podsetićemo, piloti i stjuardese u Velikoj Britaniji nedavno su pristali na smanjenje plata od 20 odsto kako bi se spasilo oko tri hiljade radnih mesta.Sindikat pilota Balpa je rekao da se RajanEr složio da će plate vratiti u normalu u naredne četiri godine.

Španija zatvara granicu za građane Srbije, u Austriju samo uz negativan PCR test

Sve više država članica EU počinje da uvažava stav Brisela, koji je preporučio zatvaranje granica za putnike iz Srbije

LinkedIn gasi 960 radnih mesta

Mreža za zapošljavanje, LinkedIn, saopštila je danas da će ugasiti oko 960 radnih mesta, što je oko šest posto njene globalne radne snage, jer pandemija korona virusa nastavlja da utiče na tržište rada, prenosi BBC.Mreža za zapošljavanje „nije imuna na efekte globalne pandemije“, napisao je izvršni direktor Rajan Roslanski u poruci zaposlenima koja je javno objavljena na platformi.Dodao je da je kompanija povređena "jer će manje kompanija, uključujući i Linkedin, zapošljavati radnike u istoj količini kao i ranije".Smanjivanje radnih mesta vršiće se u odeljenjima za globalnu prodaju i zapošljavanje, a izvršni direktor je rekao da su ovo jedina otpuštanja koja kompanija planira.Roslanski je rekao da su zaposleni u Irskoj, Velikoj Britaniji i Australiji već započeli konsultacije o potencijalnom uticaju pandemije na njihov posao, a osoblje u drugim delovima sveta saznaće za uticaj tokom narednih dana i meseci.Dodao je da će LinkedIn investirati u druge sfere poslovanja što bi rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, a firma će "raditi sa zaposlenima pod uticajem ovog saopštenja kako bi istražila nove mogućnosti".LinkedIn koji je u vlasništvu Majkrosofta ima kancelarije u više od 30 gradova širom sveta i zapošljava 16.000 ljudi.Firmu, koja je sa sedištem u Kaliforniji, poslodavci koriste kako bi pronašli odgovarajuće kandidate za posao, a zaposleni za traženje novih poslova.

Nemačka opozicija traži razjašnjenje povezanosti vlasti i Vajerkarda

Nakon izveštaja da su nemačke izvršne vlasti lobirale u ime Vajerkarda (Wirecard), usred skandala koji potresa tu kompaniju, Zelena partija, Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Die Linke) su zahtevale zvanično objašnjenje od ministra privrede Olafa Šolca, preneo je Euractiv.Nemački državni i regulatorni organi su i pre toga bili predmet oštrih kritika, nakon što je Vajerkard prošlog meseca objavio da gotovo dve milijarde evra nedostaje sa računa kompanije za finansijske transakcije.Finansijski skandal bi sada mogao ispasti još veći, pošto list Špigel (Der Spiegel) navodi da je u skandal upetljano više vladinih zvaničnika, kao i služba kancelarke Angele Merkel.Vajerkard je u međuvremenu proglasio stečaj, nakon što je višegodišnji direktor kompanije Markus Braun prvo dao ostavku, a potom bio uhapšen za finansijske malverzacije. Navodno postoje dve veze zvaničnog Berlina sa Vajerkardom, a Špigel ocenjuje da su "Vajerkard i državna uprava očigledno bili mnogo bliži nego što se prvobitno mislilo".Prva veza je sa Sekretarijatom Angele Merkel, koji je zajedno sa samom kancelarkom učestvovao u naporima da se firma probije na kinesko tržište.Dan pred posete Kini u septembru 2019. godine, Merkel je obavila sastanke sa bivšim ministrom privrede, a jednim od trenutnih lobista za Vajerkard, Karl-Teodorom cu Gutenbergom.Isti dan, cu Gutenberg napisao je imejl šefu odeljenja za finansije u Merkelinom kabinetu na temu Vajerkardovog probijanja u Kinu, zahtevajući da se preduzmu "indirektne mere". Nakon posete, šef odeljenja je odgovorio da je vlada pokrenula pitanje i obećao dalje radnje.Nije neobično da se nemačka vlada upliće u vladine posete, međutim do ove ispomoći je došlo nakon više obaveštenja poslatih kancelariji ministra privrede Olafa Šolca da je Vajerkard pod istragom, što je druga veza koju je naveo Špigel.Kako prenosi Euractiv, navodi se da je Šolc obavešten već u februaru 2019. godine da glavni nemački organ za finansijski nadzor istražuje Vajerkard zbog sumnje kršenja zabrane na manipulaciju tržišta. Kritićari tvrde da Šolc nije dovoljno brzo ubrzao istragu.“Federalna vlada podržavala je Vajerkard uprkos najozbljnijih optužbi i više istraga u toku” rekao je portparol Stranke slobodnih demokrata, govoreći da je nešto što je pokrenuto kao skandal oko završnih računa došlo do središta vlade.Opozicija veruje da će unija konzervativnih stranaka CDU i CSU kao i socijaldemokratska partija nemačke SPD odobriti odluku oko održanja posebne sesije u Bundestag saveznom parlamentu povodom ovog pitanja.

Tviter uklanja profile poklonika „QAnon“ teorije zavere

Tviter je objavio da će trajno ukloniti profile povezane s ekstremnim teorijama zavera, poput onih grupe "QAnon", koja iznosi tvrdnje o zaverama u američkoj vlasti i javnosti protiv predsednika Donalda Trampa, javlja agencija Rojters.Kompanija je promene objavila u poglavlju o sigurnosnim propisima ove društvene platforme, rekavši da neće pružati sadržaj i naloge povezane sa QAnonom u trendovima i preporukama i da će blokirati deljenje svih URL adresa povezanih sa ovom grupom.Novom politikom biće obuhvaćeno oko 150.000 profila širom sveta, a do sada je zbog manipulacije platforme, neželjenje pošte i drugih kršenja pravila ponašanja ugašeno više od sedam hiljada naloga, saopštio je Tviter.Teoretičari zavera poput QAnona tvrde da su u "tajni rat" protiv Trampa umešane istaknute osobe iz raznih delova društva, od obaveštajne zajednice i politike preko poslovnog sveta do industrije zabave. QAnon je, između ostalog, tvrdio da su članovi Demokratske stranke umešani u međunarodne zločinačke organizacije, a njihovi se sadržaji naširoko prenose na društvenim mrežama poput Fejsbuka, TikToka, Tvitera i Jutjuba. Facebook je već uklonio mrežu lažnih profila povezanih s nalogom QAnon, preko kojih se prenosio nijhov sadržaj. FBI tretira QAnon kao domaće ekstremiste i potencijalnu pretnju.

Javni dug Crne Gore 2021. godine dostiže četiri milijarde evra

Javni dug u Crnoj Gori mogao bi naredne godine da pređe četiri milijarde evra, pokazale su projekcije iz dokumenta Smernice makroekonomske i fiskalne politike, koji se odnosi na period od ove do 2023. godine, prenosi portal Bankar.me.Prema podacima Ministarstva finansija, krajem marta državni dug je iznosio 3,3 milijarde evra, ali bi do kraja ove godine mogao da se uveća na 3,7 milijardi.Naredne godine mogao bi da poraste na 3,96 milijardi evra, a u istom periodu dug opština je projektovan na 90 miliona evra od 2020. do kraja 2023. godine.U javni dug ulaze zaduženja države i lokalnih samouprava, pa kada se sve to sabere, javni dug na kraju ove godine iznosiće 3,8 milijardi, a naredne godine bi bio 4,052 milijarde evra.Sledeće, 2022. bio bi neznatno veći, 4,055 milijardi, a u Vladi Crne Gore prognoziraju da će 2023. godine dug pasti na 3,9 milijardi evra.U dokumentu koji je usvojila Vlada navodi se da se ove godine očekuje značajno povećanje javnog duga usled povećanih kreditnih aktivnosti, zbog pandemije korona virusa i mera zaštite.Zbog toga su i kako naglašavaju, smanjene privredne aktivnosti, pa su smanjeni budžetski prihodi.Rebalansom budžeta su povećana sredstva koja nedostaju za 340 miliona evra.Navodi se da će javni dug na kraju 2020. godine u Crnoj Gori iznositi oko 80 odsto BDP-a.Pad se očekuje za tri godine, kada bi prema prognozama trebalo da bude 72 odsto.Inače, očekuje se da će BDP Crne Gore bi u ovoj godini biti 4,607 milijardi evra, a dok je prošle godine bio 300 miliona evra veći.Vlada Crne Gore, inače u narednim godinama računa na rast BDP-a i to na iznos od preko 5 milijardi evra.

Barselona će pleniti stanove za iznajmljivanje

Udruženje od 14 kompanija u Barseloni mora u roku od mesec dana da pronađe stanare, jer bi u slučaju zaplene njhovih stanova dobili samo polovinu njihove tržišne vrednosti, piše Bloomberg, a prenosi Poslovni.hr.Stanje na tržištu iznajmljivanja nekretnina u Barseloni je dostiglo velike razmere, budući da su se gradske vlasti odlučile na prilično radikalne poteze, za koje postoje i zakoske osnove.To između ostalog podrazumeva zaplenu praznih stanova od privatnih investitora.Kako piše Bloomberg, pre nekoliko dana gradske su vlasti uputile dopis u 14 kompanija koje zajedno poseduju 194 prazna stana u katalonskoj prestolnici.Kompanije su upozorene da će njihovi szanovi biti zaplenjeni, ako ne pronađu stanare u roku od mesec dana i iznajme im stanove po tržišnoj vrednosti.U ČEMU JE PROBLEMNakon finansijske i ekonomske krize 2008. i sloma španskog tržišta nekretnina, deo privatnih investitora radije je stanove držao neiskorišćene i tako čekao oporavak tržišta.Zaplena stanova u privatnom vlasništvu zakonski je moguća u Kataloniji od 2016. godine, jer lokalne vlasti mogu da dođu u posed stanova praznih duže od dve godine.Kako bi ublažila teško stanje, gradska uprava, pod vođstvom gradonačelnice Ade Colau članice Podemosa, počela je prošle godine da naplaćuje novčane kazne vlasnicima praznih stanova. Zaplena bi bila je korak dalje i tada bi vlasnicima bila isplaćena odšteta upola manju od tržišne vrednosti stana.Španski mediji navode da im prete i novčane kazne od 90.000 do 900.000. Zaplenjeni stanovi bi ušli u fond javnog stambenog prostora, a grad bi ih iznajmljivao građanima kojima nedostaje novac.Takve stanove lokalne vlasti mogu da iznajmljuju između četiri i deset godina, a potom ih vraćaju vlasnicima. Međutim, ovu zakonsku mogućnost katalonski gradovi iskoristili su do sada u svega nekoliko slučajeva.Dodaje se i da izmene zakona iz decembra prošle godine omogućavaju lokalnim vlastima da zaplenjene stanove prenesu i u trajno vlasništvo isplatom odštete, što Barcelona sada namerava da iskoristi.Nedostatak stambenog prostora u Barseloni, čemu je doprinos dalo i iznajmljivanje stanova turistima putem Airbnb-a, rezultirao je snažnim skokom cena kirije.Ipak, gradski čelnici navode i da njihov zadatak nije zaplena, već motivisanje vlasnika da nekretnine iznajme.

Amazon omogućava rad od kuće do naredne godine

Kompanija Amazon poručila je svim zaposlenima koji mogu da rade na daljinu da će im omogućiti tako da nastave do 8. januara 2021. godine, nakon rekordnog broja novozaraženih u Sjedinjenim Američkim Državama....

Konačno postignut dogovor o zajedničkom budžetu EU i Fondu za oporavak od pandemije

Lideri 27 zemalja članica Evropske unije nakon maratonskih pregovora koji su trajali pet dana postigli su dogovor u utorak ujutru i usvojili paket za oporavak privrede zemalja članica u iznosu od 1,824 biliona evra, javio je portal Euractiv.Od toga se 1,074 biliona evra nalazi u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine.Usvojen je i poseban Fond za oporavak od pandemije.Od toga je 390 milijardi evra bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.Ovaj fond će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU-a na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine.Pregovore su odužili i zahtevi štedljivih zemalja: Austrije, Danske, Holandije, Švedske i Finske.Budući da su se one direktno suprotstavile stvaranju fonda i naročito uključivanju direktnih transfera, konačni predlog i dalje se može smatrati dostojnim rezultatom.Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je "EU sposobna da deluje zajednički, čak i u periodu najveće krize, kao i da je spremna da primenjuje nova rešenja u neuobičajenim okolnostima".ĐAVO JE U DETALJIMAItalija koja je najteže pogođena virusom već se javlja kao najveći korisnik i trebalo bi da iskoristi 127 milijardi evra zajmova i više od 82 milijardi evra bespovratnih sredstava. Štedljive zemlje su, kako se ocenjuje, podstičući odobrenje manje sredstava potkopale sopstveni cilj modernizacije budžeta u celini.Jedan od najvećih gubitaka je Fond pravedne tranzicije, koji je sa 40 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena smanjen na samo 10 milijardi evra.Konačni dogovor zadržao je odredbu da će samo zemlje koje su se do 2050. godine prijavile za cilj EU o klimatskoj neutralnosti, imati pravo na finansiranje.Od zemalja okruženja, Hrvatska će recimo dobiti 22 milijarde evra iz paketa EU, što bi trebalo da osigura brz i ravnomeran privredni oporavak, preneo je portal Al Džazire.Da bi zemlje mogle da se uključe u finansiranje iz Fonda za oporavak, moraće da predstave plan o reformama, na osnovu preporuka iz evropskog semestra.Sve to procenjuje Evropska komisija, a zatim većinom usvaja Evropski savet.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.