Svet

Kinezi „tražili“ podatke o vakcini u fajlovima američke firme

Kineski hakeri povezani sa vladom te zemlje pokušali su da ukradu vredne podatke američke kompanije Moderna Inc, vodeće firme koja se bavi u Sjedinjenim Državama koja se istraživanjem vakcine protiv koronavirusa, izjavio je američki bezbednosni zvaničnik zadužen za kineske hakere, javio je Rojters.Ministarstvo pravde u podiglo je prošle nedelje optužnicu protiv dvojice kineskih državljana optuženih za špijunažu, uključujući i tri neimenovana čoveka iz SAD, koji su se bavili izstraživanjima u borbi protiv COVID-19U optužnici se navodi da su kineski hakeri "obavili izviđanje" unutar računarske mreže kompanije Moderna Inc u Masačusetsu za koju je od januara poznato da radi na vakcini protiv korone.Predstavnici te kompanije potvrdili su Rojtersu da su od strane službenika FBI obavešteni o hakerskom incidentu.Više detalja o svemu tome nije saopšteno.Kompanija Moderna je inače jedna od najranijih i najvećih investicija i očekivanja Trampove administracije u borbi protiv korone.Savezna vlada investirala 500 milijardi dolara u kompaniju koja je početkom jula počela kliničko ispitivanje vakcine za 30 hiljada ljudi.Kina se takođe takmiči i radi na vakcini protiv korona virusa, a u to je euključila svoj državni, vojni i privatni sektor.U SAD je inače prošle nedelje pokrenuta optužnica protiv dvojice kineskih hakera Li Siajoua i Dona Đijažia.Optuženi su da se hakerskim napadima bave već deset godina i da su nedavno ciljali medicinare istraživče vakcine protiv COVID-a 19.Kao njihov posodavac navodi se Kineska državna bezbednost.Kineska vlada dosledno je negirala bilo kakvu ulogu u hakovanju širom sveta.

Dokle se stiglo sa vakcinom za kovid-19

Četiri biotehničke kompanije objavile su prve detaljne kliničke podatke u poslednjih nekoliko dana, a rezultati ovih ispitivanja su ohrabrujući, pa su tako sve veće naznake da je brz razvoj vakcine moguć.Vakcine na kojima rade kompanije Sinovac-Biotech, Moderna, Cansino Biologics, kao i dvojac Oxford Universtiy i Astra-Zeneca pokrenule su pretežno snažne imunološke reakcije kod zdravih ispitanika sa samo blagim nuspovajavama, koje se lako mogu podneti.Stručnjaci i analitičari smatraju da treba biti optimističan zbog ovih rezultata, mada upozoravaju da ne treba pre vremena slaviti.Još uvek nije poznato koliko dugo će trajati zaštitni efekat vakcine kada se bude primenjivala u praksi, jer broj do sada lečenih ljudi je relativno mali u poređenju sa populacijom koja će biti vakcinisana kasnije.Najbolje rezultate pokazaće velika ispitivanja treće faze koja su tek počela ili su planirana.Sve četiri kompanije imaju različit pristup razvoju vakcine, što je prema glavnoj naučnici Svetske zdravstvene organizacije, Sumji Svaminatan, pozitivna stvar, jer bi različiti tipovi vakcina mogli da budu prilagođeni različitim grupama stanovništva, kao što su starije osobe, trudnice ili deca.Kompanija Moderna tako razvija vakcinu koristeći iRNK, odnosno informacionu RNK kako bi naterala telo da samo proizvede virusne proteine.DNK i RNK vakcine sadrže genetske informacije o patogenu, međutim za infektivne bolesti ni jedna takva vakcina do sada nije odobrena, iako mnogi stručnjaci smatraju da bi proizvodnja bila dosta lakša.Cansino Biologics i Sinovac-Biotech se fokusiraju na vakcine zasnovane na neaktivnim virusima, što je donekle proverena metoda, ali koja sa sobom nosi određene nedostatke u pogledu primene, bezbednosti i proizvodnje.Proizvodnja se smatra relativno skupom, a postoji rizik da takva vakcina pogorša bolest u slučaju infekcije.Pristup Univerziteta u Oksfordu i kompanije Astra-Zeneca bazira se na dostavljanje vakcine putem virusa šimpanze, koji se naziva vektor vakcine.Vektor sadrži genetski kod proteinskih šiljaka koji se nalaze na koronavirusu i koji pokreće snažan imunološki odgovor u ljudskom telu.Nakon što funkcionalna vakcina bude dostupna, zemlje širom sveta moraće da se izbore sa problemom proizvodnje dovoljno velikog broja doza kako bi čitava populacija imala pristup vakcini.S tim ciljem je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila evropsku strategiju za podršku razvoju i proizvodnji vakcina u EU.Prema ovim sporazumima, deo prvih troškova s kojima se suočavaju proizvođači vakcina biće finansiran iz sredstava EU u zamenu za pravo na kupovinu bilo koje uspešne vakcine pod unapred definisanim uslovima.Evropska investiciona banka takođe je aktivno uključena u istraživanje i razvoj vakcina, stvarajući portfelj najnaprednijih EU kompanija koje se bave borbom protiv COVID-19. Ulaganjem novca povećava se verovatnoća uspeha u fazi razvoja i dovođenja održivog rešenja na tržište.Poverenje u razvoj vakcine protiv korona virusa raste proteklih nedelja i veliki broj biotehničkih kompanija tako planira da dobije odobrenje za svoje verzije vakcina do kraja godine.Trenutni predvodnici u razvoju vakcine su dvojac Oxford i Astra-Zeneca i kineski Sinovac-Biotech koji prelaze na treću fazu ispitivanja u Južnoj Africi i Brazilu.

Cela Evropa se maskira, Holanđani teraju kontru

Dok se u većini Evrope nalaže nošenje maski kako bi se suzbilo širenje zarazne bolesti COVID-19, u Holandiji i dalje nije preporučeno nošenje maski na javnim mestima. Holandski zvaničnici smatraju da efikasnost pokrivanja lica za suzbijanje zaraze nije dokazana, preneo je Politico EU.Tamara van Ark, holandska ministarka zdravlja, rekla je da nakon sastanka sa medicinskim stručnjacima i gradonačelnicima da "iz medicinske perspektive efikasnost maski nije dokazana, pa smo odlučili da ne uvodimo nacionalnu obavezu."Budući da je broj zaraženih u Holandiji na porastu, gde je prošle nedelje prijavljeno skoro 1,400 novih slučajeva, za 342 više nego u prethodnoj nedelji, gradonačelnici Amsterdama i Roterdama su prošle nedelje najavili uvođenje obaveznog nošenja maski u prometnim područjima tih gradova.Van Ark navela je da su gradovi slobodni da “eksperimentišu sa merama,” što uključuje obavezno nošenje maski, ukoliko se smatra potrebnim.Belgijski virolog Mark van Ranst upozorio je holandsku vladu da će morati da uvede obavezno nošenje maski u prometnim područjima ako Holandija želi da izbegne potpunu zabranu kretanja.

Turski parlament usvojio sporni zakon o društvenim mrežama

Turski parlament usvojio je Zakon o regulisanju sadržaja na društvenim mrežama koji će, po tvrdnjama nekih kritičara, povećati cenzuru i pomoći vlasti u gušenju opozicionih glasova, saznaje Al Jazeera.Zakon nalaže da strane društvene mreže odrede predstavnike u Turskoj koji će voditi računa o strahovima vlasti u vezi sa sadržajem, a postoji i krajnji rok za uklanjanje spornog materijala.Ukoliko kompanije budu kršile ovaj novi zakon biće suočene sa novčanim kaznama, blokiranjem oglašavanja i smanjenjem opsega širokopojasnog interneta do 90 posto, čime se zapravo blokira pristup.Vladajuća stranka predsednika Erdogana, koja s nacionalističkom strankom drži većinu u parlamentu, podržala je predlog zakona, a njegovo usvajanje nakon rasprave započete u utorak objavljeno je na Tviteru.

Najveći pad kvartalnog BDP u Nemačkoj u poslednjih 50 godina

Bruto domaći proizvod Nemačke pao je za 10,1 odsto u drugom kvartalu 2020. godine, u odnosu na prethodni što predstvlja najveći pad od početka beleženja nemačkog kvartalnog rasta 1970. godine, saop&sc...

Huavej prvi prodavac pametnih telefona uprskos američkim sankcijama

Huavej je uspeo da zauzme prvo mesto na globalnom tržištu pametnih telefona uprkos američkim ograničenjima, prema podacima kompanije za istraživanje tržišta Canalys, javlja Telecompaper.Ova kompanija za istraživanje tržišta procenjuje da je Huavej tokom drugog tromesečja 2020. godine prvi put isporučio više pametnih telefona širom sveta nego bilo koji drugi proizvođač i time obeležio prvi kvartal u poslednjih devet godina kao vodeći proizvođač na tržištu.Huavej je isporučio oko 55,8 miliona uređaja, što je pet odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Samsung je na drugom mestu sa 53,7 miliona pametnih telefona, što 30 odsto manje nego prethodne godine.Isporuke Huavej pametnih telefona su u Kini porasle za 8 odsto, a Canalys procenjuje da je preko 70 odsto pametnih telefona prodato u Kini.Kompanija Canalys kaže da se ovo verovatno ne bi dogodilo bez pandemije, Huavej je profitirao od snažnog oporavka u kineskoj ekonomiji, dok Samsung ima vrlo slabo prisustvo u Kini, manje od jednog procenta tržišnog udela, a trpeo je ograničenja na ključnim tržištima kao što su SAD, Indija, Brazil i Evropa.Huaveju će biti teško da održi svoje vođstvo na duži vremenski period, s obzirom da sve više evropskih zemalja bojkotuje uređaje i usluge koje nudi ova kineska kompanija. Sama Kina neće biti dovoljna da održi Huavej na vrhu kada globalna ekonomija počne da se oporavlja.

Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca

Grčka vlada osigurala je 100 miliona evra za subvencije za kupovinu električnih vozila, pošto je plan da do 2030. godine oko 30 odsto vozača na ulicama vozi električna vozila.Internet platforma preko koje će se subvencije od 100 miliona eura isplatiti na tržištu električnih vozila, biće aktivirana 24. avgusta, javlja Ekathimerini.Međutim, potrošači koji žele da iskoriste program subvencionisanja mogu započeti kupovinu već 7. avgusta, kada se očekuje objavljivanje ministarske odluke, koja opisuje detalje sprovođenja plana.Ministarstvo energetike pokrenuće specijalnu veb stranicu na kojoj će potrošači moći da se informišu o svemu što ih bude interesovalo, a istog dana će u Ministarstvu razvoja biti otvorena i kancelarija za informacije sa pet telefonskih linija.Ministar razvoja Kostis Hacidakis, procenjuje da će program po završetku, 31. decembra 2021. godine, subvencionisati 15.000 privatnih automobila i taksija i 12.500 motocikla i bicikala.Ukoliko se budžet iscrpi pre tog datuma, program će biti finansiran novim sredstvima iz EU fonda, prema navodima Hacidakisa.Program se ne odnosi na polovna vozila ili vozila koja koštaju više od 50.000 evra, a biće prihvaćena samo jedna prijava po osobi, bilo za automobil, motor ili bicikl.Pored najava u vezi sa električnim vozilima, Grčka je posvećena transformaciji proizvodnje električne energije, te će do 2030. godine u toj zemlji opstati samo jedna termoelektrana.Nedavne studije urađene tokom epidemije COVID-19 ukazale su na veliki pad emisije ugljen-dioksida. U Atini je ubeležena 40% manja emisija CO2, usred izolacije građana. Grčki premijer ističe da je ta zemlja posvećena ekološkim ciljevima zarad boljeg zdravlja stanovništva.

Ko će prvi dobiti vakcinu protiv Covid-19

Pitanje u kojoj državi će se prvo primeniti vakcina protiv koronavirusa ne tiče se samo zdravlja populacije, već i, kako kažu mnogi stručnjaci, oporavka ekonomija, objavio je Politico EU u svojoj analizi. O...

Naučnici upozoravaju: Ako se smanji broj divljih pčela, prete nestašice hrane

Smanjenje boja pčela u prodručjima gde se stanovništvo bavi poljoprivredom moglo bi da ograniči proizvodnju nekih prehrambenih kultura, pokazala je studija koja je nedavno objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Gardijan."Usevi koji su imali više pčela na raspolaganju dali su znatno veče prinose. To nas je iznenadilo, nismo očekivali da zavise od njih u tolikoj meri", izjavila je Rahela Vinfri, sa Univerziteta Rutgers, koja je učestvovala u najnovijem istraživanju.Dodaje se da su naročito ugrožene divlje pčele, kao što su na primer bumbari.Sve to može imati globalne posledice i izazvati velike nestašice hrane, uopozoravaju naučnici, jer pčele oprašuju brojne biljne vrste koje se koriste u ljudskoj ishrani.Oni gube svoja staništa zbog upotrebe toksičnih pesticida i sve većih klimatskih promena, a domaće pčele, koje uzgajaju pčelari susreću se sa brojnim bolestima.Sve su to činjenice koje brinu i upozoravaju da tri četvrtine biljnih ptehrambenih kultura u svetu moglo da ostane bez oprašivača.Od sedam biljnih kultura koje su posmtrane u 13 američkih saveznih država, čak pet je pokazalo da im neodostatak pčela itekako može smanjiti prinose.Tu spadaju jabuke, borovnice i trešnje.Napominje su da su divlje pčele često efiksaniji oprašivači od domaćih pčela, kao i da je nekoliko vrsta u ozbiljnom opadanju.Rđavi prugasti bumbar, na primer prva je vrsta koja je stavljena pod zaštitu 2017. godine, jer je u poslednjih 20 godina njegova populacija opala za čak 87 odsto.U Kaliforniji, gde se inače gaje bademi, svake godine na pašama gostuje veliki broj domaćih pčela, koje se dovoze u zatvorenim košnicama, baš zbog njihove velike uloge u oprašivanju te biljke.Sjedinjene Države su među liderima u trendovima povećane proizvodnje hrane, pa samim tim ne vode brigu o ovim insektima.Praktikuju velike površine sa jednom vrstom useva, koriste velike količine insekticida i uništavaju divlje bilje, koje je neophodno pčelama.ŠTA KAŽU PODACI I PROGNOZEPrema podacima Ujedinjenih nacija, količina useva koja je zavisna od insekata i drugih oprašivača povećala se za 300 odsto u poslednjih pola veka.Nedostatak oprašivanja može doprineti da određene vrste voća i povrća postanu skuplje i ređe, dok neće uticati na kulture poput pirinča, pšenice i kukuruz koje se oprašuju pomoću vetra.Naučnici savetuju da se poljoprivrednici bolje informišu o značaju oprašivanja i da koriste propisane količine pesticida i veštačkih đubriva.Upozoravaju da se problemi sa nestašicama hrane neće destiti za 10 ili 20 godina, je su već sada vidljivi.

UNICEF-ov stručnjak za imunizaciju:

Razvoj vakcine za korona virus je u punom jeku, ali taj proces nije bez problema i komplikacija, kako kaže dr Dragoslav Popović, stručnjak za imunizaciju na instagram nalogu UNICEF-a, najveća komplikacija sa kojom se suočavaju naučnici je činjenica da je ovaj virus potpuno nov i da se sa njim ranije nisu susretali.Naučnici se sa ovim izazovom bore na najbolji mogući način, s obzirom na to da preko 150 instituta širom sveta radi na razvoju vakcine, navodi dr Popović u videu."Razvoj vakcine je trenutno u rukama nauke, kada nauka stvori dovoljno dobru vakcinu, tada će razvoj preći u ruke industrije koja treba da se izbori sa drugim takođe važnim izazovom, a to je da se proizvede dovoljan broj vakcina kako bi je dobili svi kojima je vakcina potrebna", kaže dr Popović.UNICEF će u tom procesu imati veoma važnu ulogu, a to je da obezbedi tu vakcinu svima kojima je potrebna i to će uraditi putem UNICEF-ovog sistema distribucije. Ono što je bio jedan od ključnih problema od kako traje pandemija je bio kako nastaviti sa pružanjem usluga onih koji nisu zaraženi korona virusom, a potrebne su im zdravstvene usluge. Tokom trajanja izolacije proces redovne vakcinacije dece je bio odložen, zbog čega je UNICEF bio posebno zabrinut, navodi dr Popović.U izazovnim vremenima UNICEF u Srbiji ulaže dodatne napore da pruži što konkretniju pomoć, kao i odgovore na goruća pitanja o zdravstvenoj zaštiti i mentalnom zdravlju.

Nemci donose zakon koji zabranjuje sezonske ugovore u klanicama

Nemački ministar rada Hubertus Heil iz Socijaldemokrata predložiće danas nova nacionalna pravila koja će zabraniti sve vrste radova bez ugovora u nemačkim klanicama, saznaje Politico.Ovaj potez verovatno označava kraj uobičajene nemačke prakse preusmeravanja najtežih poslova u mesnoj industriji ljudima koji su privremeno zaposleni.Lokalna izbijanja korona virusa među sezonskim radnicima u fabrikama za preradu mesa naginjali su nemačku raspravu ka zabrani.Predlog zakona takođe predviđa pooštrene i strože kontrole, kao i veće novčane kazne za kršenje pravila. Heil je u maju najavio "čišćenje" mesno-prerađivačke industrije.Na nivou EU, nova pravila mogu stvoriti tenzije slične onima koje su nastale oko novih pravila za vozače kamiona.Praksa da se gotovo u celosti posao klanja životinja dodeljuje uglavnom sezonskim radnicima iz istočne Evrope već duže vreme štetno utiče na komšije poput Luksemburga koji zbog loših plata i uslova rada ne mogu da se nose sa cenama koje konkurenti nude.Predlog „će posebno pomoći sezonskim radnicima i radnicima u klanicama“, rekao je poslanik SPD-a Udo Bulman na Tviteru, istakavši da je njegova stranka na strani zabrane.Nedavno širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.Upravo ovaj slučaj podstakao je Nemačku da razmotri ovakvu odluku.

O čemu će svedočiti direktori Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla

Šefovi najvećih tehnoloških firmi Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla danas će svedočiti pred američkim Kongresom, koji nastoji da utvrdi tržišnu moć ovih kompanija, saznaje Politico.Fejsbukov Zakerberg, Guglov Pičai, Amazonov Bezos i Guglov Kuk moraće da svedoče protiv optužbi da njihove kompanije nanose štetu potrošačima nepravednim gušenjem konkurencije na tržištu.Očekuje se da će Kongres ispitati Bezosa o tome da li je advokat Amazona slagao Komisiju za pravosuđe prošlog leta svedočeći da Amazon ne koristi podatke koje prikuplja od posrednika (third-party vendors) za pokretanje konkurentskih proizvoda na svojoj platformi.Amazon je još tada negirao ove optužbe rekavši da svedočenje nije bilo „namerno pogrešno“.Tako će osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg morati da opravda činjenicu da je preuzimanjem Instagrama i Vocapa Fejsbuk postao previše dominantan na području društvenih mreža.Poslanici su izrazili zabrinutost da je Fejsbuk na jedinstvenom položaju da duplira, kupi ili na drugi način uguši bilo kakvu konkurenciju.Šef Epla Tim Kuk moraće da razjasni zašto programeri i proizvođači aplikacija za mobilne telefone moraju da daju 15 do 30 procenata svoje prodaje Eplu.Glavni izvršni direktor Gugla, Sundar Pičai, moraće da svedoči o monopolu njegove kompanije na internet pretraživačima.Kritičari kompanije dugo su je optuživali da favorizuje sopstvene usluge u potrazi, na štetu svojih konkurenata i potrošača koji traže mape, video zapise ili druge usluge koje Gugl takođe pruža.Kombinovana vrednost ovih kompanija je nekih pet biliona dolara i ovo saslušanje biće prvi put da sva četiri tehnološka giganta svedoče zajedno, a ujedno će biti i prvo saslušanje ikada za najbogatijeg čoveka na Zemlji, Džefa Bezosa.

Protest bugarskih turističkih agencija, traže pomoć države

U nizu protesta ovih dana u Bugarskoj učestvuju i turoperatori koji od vlade u Sofiji zahtevaju da se preduzmu mere za spas turističke privrede u toj zemlji, preneo je bugarski portal Iskra.Prema navodima demonstranata, sektor bi morao da se podrži finansijski od strane države jer je pretrpeo veliku štetu zbog pandemije.Deo njihovog zahteva su primena kriznog plana i šeme subvencija za turoperatore i turističke vodiče.Pavlina Ivanova iz udruženja "Budućnost za turizam" objasnila je da protest nema političku orijentaciju. "Turistička industrija nema garantni fond i nema likvidnost. Ne vidimo pravac u kome treba da se krećemo".Ona je govorila i o teškoj komunikaciji koju su imali sa ministarkom turizma Nikolinom Angelkovom koja je smatrala da turistička privreda izvlači kapital u inostranstvo. Oko 32 hiljade Bugara je inače ove godine platilo da letuje u inostranstvu, svima njima, treba da se vrati novac i tu nije kraj jer postoje i obaveze koje treba platiti stranim agencijama. U okviru mera smanjenja PDV-a bugarski parlament je ranije odbio predlog da taj porez bude smanjen za turoperatore u periodu od početka jula do kraja godine.Stopa tog poreza smanjena je sa 20 na devet odsto za restoranske i ketering usluge, knjige, hranu za bebe i higijenske proizvode za bebe.Građani Srbije i Severne Makedonije od utorka inače mogu da uđu u Bugarsku, zbog turizma, uz negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata, objavilo je bugarsko ministarstvo zdravlja, preneo je portal N1.

Grčka od 1. avgusta otvorena za kruzere

Početak avgusta u Grčkoj donosi otvaranje pristaništa za kruzere, kojima će biti dozvoljeno da pristaju u lukama Pirej, Rodos, Iraklio, Volos, Krf i Katakolo, javlja Katimerini.Nakon toga, kako je sapšteno, moći će da posete bilo koju grčku luku, ako to planiraju, objasnio je ministar turizma Haris Teokaris.Ipak, naglašava se da bi odluka mogla i da se ponovo preispita, u zavisnosti od trenutnih epidemioloških podataka.Teokaris je rekao da će se tokom krstarenja morati da poštuju svi zdravstveni i sigurnosni protokoli koje je propisala Evropska unija zbog koronavirusa.On je rekao i da prema podacima turističkih agencija postoji interesovanje za takva putovanja u zemljama poput Sjedinjenih Država, Rusije i Izraela.Turizam u Grčkoj zapošljava oko 700 hiljada ljudi i čini oko 20 odsto ekonomskih prihoda u toj zemlji, pa je ključan za njen oporavak.Prošle godine je u Grčkoj bilo oko 33 miliona turista, što je donelo prihod od 19 milijardi evra.

Vrednost zlata u stalnom rastu već sedam nedelja

Vrednost zlata je poslednjih sedam nedelja u stalnom rastu, što predstavlja najduži rast od 2011. godine, a prema nekim trgovcima očekuje se da će u toku sledeće nedelje dostići svoju najveću vrednost ikada, kaže Bloomberg.Plemeniti metal je u jednom trenutku dostigao vrednost od 1.980 dolara za uncu."Brzina rasta je neverovatna", rekao je Bob Haberkorn, stariji tržišni strateg u RJO Futures iz Bostona.„Ljudi samo žele da kupuju, ne žele da to propuste. Zlato je sigurno s obzirom na okolnosti centralnih banaka i koronavirusa", dodao je on.Pandemija koja usporava ekonomski oporavak, kao i nedavni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine samo su povećali vrednost i potražnju zlata.

Bugarski farmeri ne znaju kako će bez pesticida

Bugarski poljoprivrednici očekuju da će imati slabije prinose žitarica zbog nove ekološke politike Evropske unije i najviše ih brine plan da se značajno smanji upotreba pesticida i veđtačkih đubriva do 2030. godine piše portal Euractiv.Oni ne gaje optimizam u pogledu toga da će Evropska komisija biti u stanju da ponudi bio zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina.Čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj poručili su da su svesni zabrinutosti i obećali su da će se založiti za dodatne subvencije EU.Unija želi da redukuje pesticide koji štete biodiverzitetu, biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima kroz strategiju "Farma na raskršću".U okviru borbe protiv klimatskih promena do 2050. godine planira se smanjenje upotrebe hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubrina za najmanje petinu.Sadašnje pesticide trebalo bi da zamene oni sa biološki aktivnim materijama, a uprkos obećanjima političara bugarski poljoprivrednici već su zabrinuti."Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina", ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.GDE SE NAJVIŠE KORISTE PESTICIDIAgronomi inače negiraju da se pesticidi u Bugarskoj prekomerno koriste, čak ispod EU proseka, pa bi to trebalo imati u vidu.Navode da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji. Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto. "Nema garancije da se ovde koriste sva gnojiva i pesticidi kupljeni u Bugarskoj. Bugarska je pogranična zemlja i deo prodaje namenjen je susednim zemljama koje nisu članice Unije", kaže Kostadinov odgovarajući na te tvrdnje.Naučnici iz Bugarske sa druge strane smatraju da ciljevi EU idu u pravom smeru.Oni podvlače važnost integrisane borbi protiv štetočina, koje se uspešno sprovodi u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. To se, kako dodaje, postiže takozvanom rotacijom useva, odnosno njihovim dodatnim ojačavanjem prirodnim putem.Žitarice su vodeća poljoprivredna kultura u Bugarskoj, a zasadi te biljne kulture su na preko 80 odsto njiva u zemlji.

Gugl gradi ispod mora ogroman optički kabl

Gugl je danas objavio planove da izgradi podmorski optički kabl koji će povezivati Sjedinjene Američke Države sa Britanijom i Španijom kao deo napora da stvore mrežu koja će pomoći Guglovim potrošačkim i korporativnim proizvodima da budu fleksibilniji, prenosi CNBC.Optički kabl pod nazivom Grejs Hoper, nazvan po američkoj pionirki računarskog programiranja, pružiće „bolju otpornost na mreži koja je u osnovi Guglovih potrošačkih i poslovnih proizvoda“, saopštili su iz kompanije.Bikeš Kolej, potpredsednik Guglove globalne mreže, rekao je da će „kada bude završen, Grejs Hoper kabl biti jedan od prvih kablova koji su povezali SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2003. godine", dodavši da je ovo prva investicija kompanije u privatni podmorski kabl ka UK, kao i prvi uopšte do Španije.Kabl će se kretati duž okeanskog dna od Njujorka do kornišanskog primorskog gradića Bude u Velikoj Britaniji i Bilbaa u Španiji. Prostiraće se 6.250 km od SAD-a do Ujedinjenog Kraljevstva i 6.300 km od Sjedinjenih Država do Španije.Gugl je početkom ove godine potpisao ugovor sa dobavljačem podvodnog kabla SubCom, sa sedištem u Nju Džersiju, a projekat bi trebalo da bude završen 2022. godine.

Dojče telekom: Pola Nemačke već pokriveno 5G mrežom

Više od tri hiljade gradova i opština u Nemačkoj od sada može da koristi 5G mrežu, jer je Dojče telekom nastavio da šiti svoju mrežu punom brzinom, saopštila je ta kompanija na svom internet portlu."Polovina stanovništva u Nemačkoj je sada pokrivena, 5G je stigao u sve nemačke države. Ovo je veliki korak za naše kupce, našu mrežu i digitalizaciju u Nemačkoj", izjavio je Valter Goldnits, šef za tehnologiju u kompaniji Dojče telekom.Prema njegovim rečima, posao na digitalizaciji se nsatavlja."Ovo nije razlog da se odmaramo na lovorikama. Uvođenje 5G nastavlja se istim intenzitetom. Dve trećine stanovništva je naš sledeći cilj. I to želimo da postignemo ove godine", naglasio je Goldnits.Kako navodi u saopštenju, još 18 hiljada antena je nadograđeno sa opremom za 5G, što znači da 40 miliona ljudi sada može da koristi tu mrežu.U toj kompaniji objašnjavaju da se to odnosi na gradove poput Frankfurta i Minhena, kao i na manje zajednice kao što su Valgau u Gornjoj Bavarskoj, Lampertsvalde u Saksoniji ili lorejski grad Sankt Goarshauzen. Čak i antene na najvišoj nemačkoj planini, Zugšprice (na slici), sada prenose 5G.PREDNOSTI NOVE MREŽEU ruralnim sredinama, uz pomoć nove mreže sada može da se surfuje na Internetu i pri brzini od 225 megabita po sekundi.U gradovima se ta brzina kreće i od 600 do 800 megabita po sekundi.Trenutno su Samsung Galaxy S20 5G modeli i Huawei P40 Pro 5G podrška na frekvenciji 2.1 GHz, koja se koristi za 5G mrežu. Uređaji OnePlus 8 će uskoro moći da koriste tu frekvenciju putem ažuriranja softvera, a ono što je novo u ponudi nemačkog telekoma je Huawei 5G ruter. Ove godine Dojče telekom najavljuje još uređaja koji će podržavati novu mrežu.Inženjeri često ističu prednosti koje 5G mreža može da ima u smislu uštede energije, a o tim problemima koji tek treba da se rešavaju portal Nove ekonomije je već pisao.

Pfizer i BioNTech započeli su poslednju fazu ispitivanja vakcine protiv korona virusa

Američki proizvođač lekova Pfizer i nemački BioNTech započeli su u ponedeljak poslednju fazu testiranja vakcine protiv korona virusa na ljudima, kaže CNBC.Testiranje će obuhvatiti do 30.000 učesnika u dobi od 18 do 85 godina na 120 lokacija širom sveta, uključujući 39 američkih država, saopštile su kompanije.Ukoliko testiranje bude uspešno, očekuju da će vakcinu podneti na konačnu regulativnu reviziju već u oktobru. Planiraju da do kraja 2020. godine isporuče do 100 miliona doza i približno 1,3 milijarde doza do kraja 2021. godine.Odluka da započnemo ispitivanje odražava „naš osnovni cilj da na tržište donesemo dobro i visoko efikasnu vakcinu“, izjavio je izvršni direktor BioNTech-a Ugur Sahin.Ranije ovog meseca, kompanije su saopštile da je jedan od četiri kandidata za vakcinu protiv koronavirusa proizveo neutralizujuća antitela, za koja istraživači smatraju da su neophodna za stvaranje imuniteta na virus.Prošle nedelje, američka vlada najavila je da će platiti Pfizer-u i BioNTech-u 1,95 milijardi dolara za proizvodnju i isporuku 100 miliona doza njihove vakcine, ako se dokaže da su sigurne i efikasne.Pfizer i BioNTech su među nekoliko kompanija koje se takmiče da bi razvile vakcinu za borbu protiv virusa, koji je zarazio više od 16 miliona ljudi širom sveta i ubio najmanje 650.029.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se razvija više od 150 vakcina, a 25 se već testira na ljudima.

Hrvatski poljoprivrednici: Megleove pogone ponuditi radnicima

Hrvatska udruga poljoprivrednika predložila je Osječko-baranjskoj županiji da otkupe pogone kompanije Megleove i kasnije ih prodaju radnicima tog preduzeča i kooperantima prenosi Jutarnji list."Na taj način ćete Vi župane kao i županijski većnici Osječko baranjske županije ispuniti svrhu svoga postojanja, a to je rad u opštem interesu stanovništva Osječko-baranjske županije", ističe se u otvorenom pismu hrvatskih poljoprivrednika predsedniku te županije Ivanu Anušiću.Poljoprivrednici upozoravaju da zatvaranjem fabrike za preradu mleka kod Osijeka u vlasništvu kopmanije Megle u opasnost dolazi 200 porodičnih gazdinstava, oko 300 zaposlenih Opštim poljoprivrednim gazdinstvima i oko 160 radnika fabrike.Kompanija je odlučila da svoje pogone premesti iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, zbog jeftinijih troškova poslovanja, navelo je tada rukovodsvo.Problem odlaska nemačke kompanije bi se rešio tako što bi županija osnovala trgovačko društvo u svom vlasništvu koje bi kupilo njen pogon.Nakon stabilizacije proizvodnje županija bi, smatraju u udruženju, fabriku ponudila na javnu prodaju u kojoj bi prvenstvo kupovine sa nominalnom cenom imali njeni radnici i kooperanti.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.