Svet

EU po prvi put više struje dobija iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva

Obnovljivi izvori su prvi put nadvladali ugalj, naftu i gas u proizvodnji električne energije u EU, pokazuju nove analize, prenosi portal Euractive.Vetar, solarna, hidro i bioenergija proizvela je 40 odsto električne energije u 27 zemalja članica u prvoj polovini godine, prevazilazeći fosilna goriva koja su činila 34 odsto, prema klimatskom analitičkom centru Ember.Kao rezultat toga, emisije ugljenika u bloku opale su za gotovo četvrtinu u prvoj polovini 2020. godine.Iako je potražnja za električnom energijom u EU opala za 7 odsto zbog pandemije, proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 11 odsto, za šta su odgovorne nove vetro i solarne instalacije koje su proizvele rekordnu petinu električne energije u Evropi.U Danskoj, 64 odsto električne energije je proizvedeno vetrom i suncem.U međuvremenu, proizvodnja fosilnih goriva opala je za 18 odsto. Korišćenje uglja osetilo je najveći pad.Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije opalo je za 95 odsto u Portugalu i za 58 odsto u Španiji.Potražnja za ugljem opala je i u Nemačkoj, dok je Poljska po prvi put proizvela više električne energije koristeći ugalj od svog suseda i svih ostalih zemalja članica zajedno.Prošle nedelje, Poljska je objavila plan pomoći za svoj sektor eksploatacije uglja, koji pati od pada potražnje, jeftinijih alternativa i nagomilanih finansijskih gubitaka.Poljska još uvek nema plan kako da izbaci ugalj iz proizvodnje električne energije i tek treba da potpiše evropski sporazum o štetnim emisijama.Poljska je bila jedna od najugroženijih zemalja EU zbog pada potražnje za električnom energijom. Takođe ima drugu najskuplju električnu energiju u Evropi.Proizvodnja gasa pala je za 6 odsto, a pad je registrovan u 11 zemalja, uključujući značajan pad u Španiji i Italiji.Dejv Džouns, viši analitičar u Emberu, rekao je da EU sada ima priliku da iskoristi svoj kombinovani sedmogodišnji budžet i paket oporavka od 1,8 biliona evra kako bi ubrzala prelazak sa fosilnih goriva i zadovoljila svoje klimatske ambicije.

Južna Koreja ušla u najozbiljniju recesiju u protekle dve decenije

Južnokorejska ekonomija ušla je u recesiju u drugom kvartalu, nakon najvećeg pada aktivnosti u dve decenije zbog pandemije koronavirusa, pri čemu su najteže pogođeni izvoz i proizvodnja, saznaje Rojters.Četvrta po veličini azijska ekonomija pala je za sezonski prilagođenih 3,3 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prethodna tri meseca, objavila je u četvrtak Banka Koreje. To je najoštriji pad od prvog tromesečja 1998. godine i veći je za 2,3 procenta nego što je to bila procena analitičara.Ministar finansija Hong Nam-ki nada se oporavku od trećeg tromjesečja."Moguće je da ćemo videti oporavak sličan onom u Kini u trećem kvartalu, kada će se pandemija usporiti i aktivnosti u inostranstvu, školama i bolnicama nastaviti", rekao je Hong.Južna Koreja se tako pridružila Japanu, Tajlandu i Singapuru u tehničkoj recesiji, koja je definisana kao dva uzastopna kvartalna pada BDP-a. Pandemija je teško pogodila azijske ekonomije zavisne od izvoza.Južnokorejski izvoz, koji predstavlja gotovo 40 procenata ekonomske aktivnosti, potonuo je 16,6 procenata u odnosu na prethodni kvartal, što je najveći pad od 1963. godine.Aktivnosti u sektoru proizvodnje i usluga potonule su za devet, odnosno 1,1 odsto.Samo lična potrošnja pokazala je pozitivne promene, koja je porasla za 1,4 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, zahvaljujući vladinim podsticajima koji su povećali potrošnju na restorane, odeću, kulturu i zabavu.Vlada je do sada izdvojila oko 231 milijardu dolara za pomoć ekonomiji pogođenoj pandemijom.Za čitavu 2020. godinu analitičari procenjuju da će se južnokorejska ekonomija smanjiti za oko 0,4 posto, što bi bio prvi i najveći pad od 1998. godine.Međunarodni monetarni fond procenjuje veći pad, za 2,1 procenat.

Kina lansirala prvu bespilotnu misiju na Mars

Kina je danas lansirala bespilotnu sondu na Mars u svojoj prvoj nezavisnoj misiji da poseti drugu planetu u pokušaju da preuzme globalno vođstvo u svemiru i pokaže svoje junaštvo i ambiciju, kaže agencija Rojters (Reuters).Najveća kineska raketa "Dugi marš 5" lansirana je sa sondom jutros u 6.41 časova iz Centra za lansiranje u Venčangu, na ostrvu Hajnan u južnom delu Kine.Nazvana "Tianven-1", misija Kine sastoji se od marsovskog orbitera, landera i rovera.Kada stignu do „Crvene planete“ sve tri letelice će raditi u tandemu kako bi proučavale geologiju Marsa i saznale više o tome šta bi moglo da se nalazi ispod površine planete.Očekuje se da sonda stigne na Mars u februaru, gde će probati da spusti planetarni rover koji će istraživati planetu 90 dana.To je druga misija poslata na Mars ove nedelje, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su u ponedeljak sa kosmodroma u Japanu lansirali svoju prvu raketu na Mars.Sjedinjene Države će sledeće nedelje iz Kejp Kanaverala lansirati svoj rover pod nazivom „Perseverans“.Kina teži da ubrzano uhvati korak s Rusijom i SAD i pozicionira se kao vodeća svemirska sila do 2030. godine.

Tviter: Hakeri imali pristup privatnim porukama korisnika, među njima i jedan političar

Tviter navodi da su hakeri, odgovorni za prošlonedeljni napad na ovu društvenu platformu, uspeli da se dokopaju i privatnih poruka sa 36 naloga uključujući i jednog političara iz Holandije, javlja agencija Rojters.Iako Tviter nije imenovao holandskog zvaničnika, holandski lokalni mediji su prošle nedelje izvestili da je krajnje desni, anti-islamski političar Gert Vilders u pitanju. Haker intervjuisan na holandskom radiju tvrdio je da je u to vreme imao pristup Vildersovim privatnim porukama.Kompanija je saopštila da nema naznaka da su dobijene privatne poruke bilo kojeg drugog izabranog zvaničnika.Tviter je utvrdio da su hakeri pokušali da se dokopaju i arhiva “Your Twitter Data” sa osam naloga, među kojima su i privatne poruke.Otkriće je usledilo tokom istrage upada u sistem Tvitera i krađe naloga poznatih biznismena, kompanija i političara, među kojima Baraka Obame i Džoa Bajdena.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih bezbednosnih propusta koje je platforma ikada doživela, sa ciljem promovisanja bitkoin prevare.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni prilikom upada, što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.U svega par sati nakon započetog hakerskog napada, oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.

Bivši vicekancelar Nemačke lobirao da „Tenis“ dođe u Srbiju

Zigmar Gabrijel bivši nemački vicekancelar i šef Socijaldemokrata, pomagao je proizvođaču mesa „Tenisu“ da ostvari investicije u Srbiji, prenosi Dojče vele.Gabrijel pružao pomoć Tenisu u vreme dok je bio ministar privrede i vicekancelar (2014-2018). Tako se Tenis našao u Gabrijelovoj delegaciji koja je u novembru 2014. posetila Beograd, kao i na večeri sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem.Prema pisanju Špigela, Tenis je unapred obavestio Gabrijela o detaljima „velike investicije“ koju je tada planirao u Srbiji.Tokom te posete, Gabrijel je izjavio da je veliki broj potencijalnih investitora iz Nemačke pokazao veliku zainteresovanost za Srbiju.Vučić je bio najavio veliku investiciju „Tenisa“ na pet lokacija u Vojvodini, te proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje.Prema tvrdnjama kritičara, upravo je za potrebe nemačke firme promenjen Zakon o poljoprivednom zemljištu tako da i stranci, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, mogu bez tendera da dobiju do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine.Gabrijel je poslednjih nedelja na meti kritika zbog honorarne saradnje sa „Tenisom“ i misterioznih veza sa Klemensom Tenisom, vlasnikom tog najvećeg nemačkog proizvođača mesa.Tenis je na udaru posebno od kad je u njegovoj klanici u Reda-Videnbriku izbilo žarište korone. Zaraženo je preko 1.500 radnika mahom sa Balkana, a oni su za medije govorili o užasnim uslovima u kojima rade i borave.

Rajaner planira zatvaranje nemačkih baza nakon što su piloti odbili smanjenje plate

Aviokompanija RajanEr (RyanAir) saopštila je da će zatvoriti svoju bazu na aerodromu u Frankfurtu, a da će baze u Berlinu i Dizeldorfu verovatno biti zatvorene do kraja leta, nakon što su njeni nemački piloti odbili da pristanu na smanjenje plata zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, javlja agencija Rojters (Reuters).Većina nemačkih pilota glasala je protiv predloženog sporazuma o uštedama za koji je RajanEr rekao da je neophodan zbog krize izazvane pandemijom i za sada nije poznato koliko radnih mesta će biti eliminisano gašenjem ovih baza.„Moramo da nastavimo sa sprovođenjem alternativnih mera kako bismo uštedeli, a te mere, nažalost, podrazumevaju zatvaranja baza i otkaze“, navodi se u poruci koju je RajanEr poslao svojim nemačkim pilotima.Aviokompanija je saopštila da je 70 odsto njenih pilota širom Evrope već prihvatilo ovaj sporazum, a u Irskoj je menadžment zaobišao sindikat i pojedinačno nagovorio pilote da prihvate nove uslove.Podsetićemo, piloti i stjuardese u Velikoj Britaniji nedavno su pristali na smanjenje plata od 20 odsto kako bi se spasilo oko tri hiljade radnih mesta.Sindikat pilota Balpa je rekao da se RajanEr složio da će plate vratiti u normalu u naredne četiri godine.

Španija zatvara granicu za građane Srbije, u Austriju samo uz negativan PCR test

Sve više država članica EU počinje da uvažava stav Brisela, koji je preporučio zatvaranje granica za putnike iz Srbije

LinkedIn gasi 960 radnih mesta

Mreža za zapošljavanje, LinkedIn, saopštila je danas da će ugasiti oko 960 radnih mesta, što je oko šest posto njene globalne radne snage, jer pandemija korona virusa nastavlja da utiče na tržište rada, prenosi BBC.Mreža za zapošljavanje „nije imuna na efekte globalne pandemije“, napisao je izvršni direktor Rajan Roslanski u poruci zaposlenima koja je javno objavljena na platformi.Dodao je da je kompanija povređena "jer će manje kompanija, uključujući i Linkedin, zapošljavati radnike u istoj količini kao i ranije".Smanjivanje radnih mesta vršiće se u odeljenjima za globalnu prodaju i zapošljavanje, a izvršni direktor je rekao da su ovo jedina otpuštanja koja kompanija planira.Roslanski je rekao da su zaposleni u Irskoj, Velikoj Britaniji i Australiji već započeli konsultacije o potencijalnom uticaju pandemije na njihov posao, a osoblje u drugim delovima sveta saznaće za uticaj tokom narednih dana i meseci.Dodao je da će LinkedIn investirati u druge sfere poslovanja što bi rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, a firma će "raditi sa zaposlenima pod uticajem ovog saopštenja kako bi istražila nove mogućnosti".LinkedIn koji je u vlasništvu Majkrosofta ima kancelarije u više od 30 gradova širom sveta i zapošljava 16.000 ljudi.Firmu, koja je sa sedištem u Kaliforniji, poslodavci koriste kako bi pronašli odgovarajuće kandidate za posao, a zaposleni za traženje novih poslova.

Nemačka opozicija traži razjašnjenje povezanosti vlasti i Vajerkarda

Nakon izveštaja da su nemačke izvršne vlasti lobirale u ime Vajerkarda (Wirecard), usred skandala koji potresa tu kompaniju, Zelena partija, Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Die Linke) su zahtevale zvanično objašnjenje od ministra privrede Olafa Šolca, preneo je Euractiv.Nemački državni i regulatorni organi su i pre toga bili predmet oštrih kritika, nakon što je Vajerkard prošlog meseca objavio da gotovo dve milijarde evra nedostaje sa računa kompanije za finansijske transakcije.Finansijski skandal bi sada mogao ispasti još veći, pošto list Špigel (Der Spiegel) navodi da je u skandal upetljano više vladinih zvaničnika, kao i služba kancelarke Angele Merkel.Vajerkard je u međuvremenu proglasio stečaj, nakon što je višegodišnji direktor kompanije Markus Braun prvo dao ostavku, a potom bio uhapšen za finansijske malverzacije. Navodno postoje dve veze zvaničnog Berlina sa Vajerkardom, a Špigel ocenjuje da su "Vajerkard i državna uprava očigledno bili mnogo bliži nego što se prvobitno mislilo".Prva veza je sa Sekretarijatom Angele Merkel, koji je zajedno sa samom kancelarkom učestvovao u naporima da se firma probije na kinesko tržište.Dan pred posete Kini u septembru 2019. godine, Merkel je obavila sastanke sa bivšim ministrom privrede, a jednim od trenutnih lobista za Vajerkard, Karl-Teodorom cu Gutenbergom.Isti dan, cu Gutenberg napisao je imejl šefu odeljenja za finansije u Merkelinom kabinetu na temu Vajerkardovog probijanja u Kinu, zahtevajući da se preduzmu "indirektne mere". Nakon posete, šef odeljenja je odgovorio da je vlada pokrenula pitanje i obećao dalje radnje.Nije neobično da se nemačka vlada upliće u vladine posete, međutim do ove ispomoći je došlo nakon više obaveštenja poslatih kancelariji ministra privrede Olafa Šolca da je Vajerkard pod istragom, što je druga veza koju je naveo Špigel.Kako prenosi Euractiv, navodi se da je Šolc obavešten već u februaru 2019. godine da glavni nemački organ za finansijski nadzor istražuje Vajerkard zbog sumnje kršenja zabrane na manipulaciju tržišta. Kritićari tvrde da Šolc nije dovoljno brzo ubrzao istragu.“Federalna vlada podržavala je Vajerkard uprkos najozbljnijih optužbi i više istraga u toku” rekao je portparol Stranke slobodnih demokrata, govoreći da je nešto što je pokrenuto kao skandal oko završnih računa došlo do središta vlade.Opozicija veruje da će unija konzervativnih stranaka CDU i CSU kao i socijaldemokratska partija nemačke SPD odobriti odluku oko održanja posebne sesije u Bundestag saveznom parlamentu povodom ovog pitanja.

Tviter uklanja profile poklonika „QAnon“ teorije zavere

Tviter je objavio da će trajno ukloniti profile povezane s ekstremnim teorijama zavera, poput onih grupe "QAnon", koja iznosi tvrdnje o zaverama u američkoj vlasti i javnosti protiv predsednika Donalda Trampa, javlja agencija Rojters.Kompanija je promene objavila u poglavlju o sigurnosnim propisima ove društvene platforme, rekavši da neće pružati sadržaj i naloge povezane sa QAnonom u trendovima i preporukama i da će blokirati deljenje svih URL adresa povezanih sa ovom grupom.Novom politikom biće obuhvaćeno oko 150.000 profila širom sveta, a do sada je zbog manipulacije platforme, neželjenje pošte i drugih kršenja pravila ponašanja ugašeno više od sedam hiljada naloga, saopštio je Tviter.Teoretičari zavera poput QAnona tvrde da su u "tajni rat" protiv Trampa umešane istaknute osobe iz raznih delova društva, od obaveštajne zajednice i politike preko poslovnog sveta do industrije zabave. QAnon je, između ostalog, tvrdio da su članovi Demokratske stranke umešani u međunarodne zločinačke organizacije, a njihovi se sadržaji naširoko prenose na društvenim mrežama poput Fejsbuka, TikToka, Tvitera i Jutjuba. Facebook je već uklonio mrežu lažnih profila povezanih s nalogom QAnon, preko kojih se prenosio nijhov sadržaj. FBI tretira QAnon kao domaće ekstremiste i potencijalnu pretnju.

Javni dug Crne Gore 2021. godine dostiže četiri milijarde evra

Javni dug u Crnoj Gori mogao bi naredne godine da pređe četiri milijarde evra, pokazale su projekcije iz dokumenta Smernice makroekonomske i fiskalne politike, koji se odnosi na period od ove do 2023. godine, prenosi portal Bankar.me.Prema podacima Ministarstva finansija, krajem marta državni dug je iznosio 3,3 milijarde evra, ali bi do kraja ove godine mogao da se uveća na 3,7 milijardi.Naredne godine mogao bi da poraste na 3,96 milijardi evra, a u istom periodu dug opština je projektovan na 90 miliona evra od 2020. do kraja 2023. godine.U javni dug ulaze zaduženja države i lokalnih samouprava, pa kada se sve to sabere, javni dug na kraju ove godine iznosiće 3,8 milijardi, a naredne godine bi bio 4,052 milijarde evra.Sledeće, 2022. bio bi neznatno veći, 4,055 milijardi, a u Vladi Crne Gore prognoziraju da će 2023. godine dug pasti na 3,9 milijardi evra.U dokumentu koji je usvojila Vlada navodi se da se ove godine očekuje značajno povećanje javnog duga usled povećanih kreditnih aktivnosti, zbog pandemije korona virusa i mera zaštite.Zbog toga su i kako naglašavaju, smanjene privredne aktivnosti, pa su smanjeni budžetski prihodi.Rebalansom budžeta su povećana sredstva koja nedostaju za 340 miliona evra.Navodi se da će javni dug na kraju 2020. godine u Crnoj Gori iznositi oko 80 odsto BDP-a.Pad se očekuje za tri godine, kada bi prema prognozama trebalo da bude 72 odsto.Inače, očekuje se da će BDP Crne Gore bi u ovoj godini biti 4,607 milijardi evra, a dok je prošle godine bio 300 miliona evra veći.Vlada Crne Gore, inače u narednim godinama računa na rast BDP-a i to na iznos od preko 5 milijardi evra.

Barselona će pleniti stanove za iznajmljivanje

Udruženje od 14 kompanija u Barseloni mora u roku od mesec dana da pronađe stanare, jer bi u slučaju zaplene njhovih stanova dobili samo polovinu njihove tržišne vrednosti, piše Bloomberg, a prenosi Poslovni.hr.Stanje na tržištu iznajmljivanja nekretnina u Barseloni je dostiglo velike razmere, budući da su se gradske vlasti odlučile na prilično radikalne poteze, za koje postoje i zakoske osnove.To između ostalog podrazumeva zaplenu praznih stanova od privatnih investitora.Kako piše Bloomberg, pre nekoliko dana gradske su vlasti uputile dopis u 14 kompanija koje zajedno poseduju 194 prazna stana u katalonskoj prestolnici.Kompanije su upozorene da će njihovi szanovi biti zaplenjeni, ako ne pronađu stanare u roku od mesec dana i iznajme im stanove po tržišnoj vrednosti.U ČEMU JE PROBLEMNakon finansijske i ekonomske krize 2008. i sloma španskog tržišta nekretnina, deo privatnih investitora radije je stanove držao neiskorišćene i tako čekao oporavak tržišta.Zaplena stanova u privatnom vlasništvu zakonski je moguća u Kataloniji od 2016. godine, jer lokalne vlasti mogu da dođu u posed stanova praznih duže od dve godine.Kako bi ublažila teško stanje, gradska uprava, pod vođstvom gradonačelnice Ade Colau članice Podemosa, počela je prošle godine da naplaćuje novčane kazne vlasnicima praznih stanova. Zaplena bi bila je korak dalje i tada bi vlasnicima bila isplaćena odšteta upola manju od tržišne vrednosti stana.Španski mediji navode da im prete i novčane kazne od 90.000 do 900.000. Zaplenjeni stanovi bi ušli u fond javnog stambenog prostora, a grad bi ih iznajmljivao građanima kojima nedostaje novac.Takve stanove lokalne vlasti mogu da iznajmljuju između četiri i deset godina, a potom ih vraćaju vlasnicima. Međutim, ovu zakonsku mogućnost katalonski gradovi iskoristili su do sada u svega nekoliko slučajeva.Dodaje se i da izmene zakona iz decembra prošle godine omogućavaju lokalnim vlastima da zaplenjene stanove prenesu i u trajno vlasništvo isplatom odštete, što Barcelona sada namerava da iskoristi.Nedostatak stambenog prostora u Barseloni, čemu je doprinos dalo i iznajmljivanje stanova turistima putem Airbnb-a, rezultirao je snažnim skokom cena kirije.Ipak, gradski čelnici navode i da njihov zadatak nije zaplena, već motivisanje vlasnika da nekretnine iznajme.

Amazon omogućava rad od kuće do naredne godine

Kompanija Amazon poručila je svim zaposlenima koji mogu da rade na daljinu da će im omogućiti tako da nastave do 8. januara 2021. godine, nakon rekordnog broja novozaraženih u Sjedinjenim Američkim Državama....

Konačno postignut dogovor o zajedničkom budžetu EU i Fondu za oporavak od pandemije

Lideri 27 zemalja članica Evropske unije nakon maratonskih pregovora koji su trajali pet dana postigli su dogovor u utorak ujutru i usvojili paket za oporavak privrede zemalja članica u iznosu od 1,824 biliona evra, javio je portal Euractiv.Od toga se 1,074 biliona evra nalazi u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine.Usvojen je i poseban Fond za oporavak od pandemije.Od toga je 390 milijardi evra bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.Ovaj fond će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU-a na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine.Pregovore su odužili i zahtevi štedljivih zemalja: Austrije, Danske, Holandije, Švedske i Finske.Budući da su se one direktno suprotstavile stvaranju fonda i naročito uključivanju direktnih transfera, konačni predlog i dalje se može smatrati dostojnim rezultatom.Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je "EU sposobna da deluje zajednički, čak i u periodu najveće krize, kao i da je spremna da primenjuje nova rešenja u neuobičajenim okolnostima".ĐAVO JE U DETALJIMAItalija koja je najteže pogođena virusom već se javlja kao najveći korisnik i trebalo bi da iskoristi 127 milijardi evra zajmova i više od 82 milijardi evra bespovratnih sredstava. Štedljive zemlje su, kako se ocenjuje, podstičući odobrenje manje sredstava potkopale sopstveni cilj modernizacije budžeta u celini.Jedan od najvećih gubitaka je Fond pravedne tranzicije, koji je sa 40 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena smanjen na samo 10 milijardi evra.Konačni dogovor zadržao je odredbu da će samo zemlje koje su se do 2050. godine prijavile za cilj EU o klimatskoj neutralnosti, imati pravo na finansiranje.Od zemalja okruženja, Hrvatska će recimo dobiti 22 milijarde evra iz paketa EU, što bi trebalo da osigura brz i ravnomeran privredni oporavak, preneo je portal Al Džazire.Da bi zemlje mogle da se uključe u finansiranje iz Fonda za oporavak, moraće da predstave plan o reformama, na osnovu preporuka iz evropskog semestra.Sve to procenjuje Evropska komisija, a zatim većinom usvaja Evropski savet.

Francuska se neće pridružiti globalnoj zabrani Huavej opreme

Francuska neće biti deo globalnog pokreta za zabranu Huaveja u izgrađnji 5G mreže, izjavio je u utorak ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer, javlja agencija Rojters.Ministar je naglasio da će strateški interesi Francuske biti zaštićeni i da će Pariz obratiti posebnu pažnju na osetljiva mesta od strateškog značaja koja treba da zaštiti.Le Mer je ponovio svoj stav da Francuska neće diskriminisati nijednu kompaniju u pogledu telekomunikacionih mreža i komentarisao da Huavej čini 30 odsto 4G infrastrukture u zemlji.Iako neće biti zabrane, Francuska agencija za sajber bezbednost ANSSI savetuje francuskim telekomunikacionim firmama da izbegavaju opremu kineskog tehnološkog giganta.Kako navodi Rojters, odluka francuske agencije po pitanju Huavej opreme od ključnog je značaja za dve od četiri telekomunikacione firme ove zemlje, Bouygues Telekom i SFR, jer im je trenutno oko polovina mreže sačinjena od opreme kineske tehnološke grupe.Ministar je takođe osudio Kinu zbog navodnog zlostavljanja manjinskog muslimanskog stanovništva.Američki stručnjaci i aktivisti kažu da se u pritvorskim centrima u Sikjangu nalazi najmanje milion etničkih Ujgura i drugih muslimana.Kina ih opisuje kao centre za obuku koji pomažu da se zaustavi terorizam i ekstremizam.Vlada SAD savetovala je svoje NATO saveznike da isključe kinesku firmu iz budućih planova za izradu telekomunikacione mreže sledeće generacije, tvrdeći da bi Peking Huaveijevu opremu mogao da koristiti za špijunažu.Huavej negira ove i slične optužbe.

Skoro trećina Evropljana ne može da priušti jednonedeljni odmor

Skoro trećina stanovnika država članica Evropske unije starijih od 16 godina, tokom prošle godine nije bila u prilici da finansira svoj odmor van kuće, objavio je Eurostat.Inače, taj procenat se smanjuje od 2010. godine kada je iznosio 39 odsto.Sada se, međutim očekuje da se pad tog trenda zaustavi, zbog zastoja i zatvaranja granica u cilju sprečavanja epidemije korona virusa.Među državama članicama EU, Rumunija je zabeležila najveći udeo u broju pojedinaca koji se nalaze u toj situaciji. Čak 54 odsto Rumuna nije moglo da priušti jednonedeljni odmor.Grci su na drugom mestu, sa 49 odsto, zatim Hrvatske jedan odsto niže od njih, Kipra 45 odsto u Italije 44 odsto.Među državama sa najmanjim udelom stanovnika koji nisu mogli da finansiraju odmor su: Švedska sa 10 odsto, Danska i Luksemburg 11 odsto, Finska 12, Nemačka i Austrija sa 13 procenata.U poređenju sa 2010. godinom, broj tih ljudi opada u svim članicama izuzev Italije i Grčke.Njaveći pad bio je u Letoniji 35 odsto, Malti 30 odsto, zatim Bugarskoj, Poljskoj i Estoniji.ODMOR U SRBIJINajnovije istraživanje Demostata pokazuje da skoro četvrtina stanovnika Srbije, zbog pandemije korona virusa neće moći na letovanje, objavio je list Danas.Zbog nedostatka novca 17 odsto ispitanika neće otići na odmor, a 10 odsto navodi neke druge razloge.Petina učesnika te ankete odlučila se za odmor u Srbiji.

Nemački ustavni sud ograničio policiji pristup digitalnim podacima građana

Nemački savezni ustavni sud utvrdio je da član 113. Zakona o telekomunikacijama, koji se odnosi na pravila o pružanju podataka korisnika službenicima zakona, krši određena prava na privatnost sadržana u ustavu, javlja Telecompaper.Saradnici policije koji rade na istraživanju zločina i prevenciji terorističkih napada trenutno imaju ovlašćenja da pristupe imenima, kućnim i IP adresama i datumima rođenja građana.Međutim, nije im dozvoljeno da pristupaju podacima osoba koje su bile u kontaktu sa onima koje istražuju.Ustavni sud se slaže da policiji treba omogućiti da koristi ovlašćenja koja trenutno ima samo ako postoji konkretna opasnost ili sumnja da je počinjen zločin.Ustavni sud obavezao je Vladu da izmeni Zakon o telekomunikacijama najkasnije do kraja 2021. godine.Dopune zakona takođe treba da obavežu Fejsbuk, Tviter i Jutjub da prijave govor mržnje policiji i uklone ovakav sadržaj u roku od 24 sata.

Velika Britanija obezbeđuje 90 miliona vakcina protiv koronavirusa

Velika Britanija je potpisala ugovore o obezbeđivanju 90 miliona doza dve potencijalne vakcine protiv Kovid-19 američkog proizvođača Fajzer (Pfizer) i nemačkog Biontek (BioNTech), kao i francuske grupe Valneva, objavilo je danas britansko ministarstvo privrede, prenosi agencija Rojters.Britanci su obezbedili 30 miliona doza eksperimentalne vakcine proizvođača Biontek i Pfizer i postigli sporazum za 60 miliona doza vakcina Valneva, uz mogućnost nabavke dodatnih 40 miliona doza ako se pokaže da su vakcine sigurne, delotvorne i odgovarajuće.Iako trenutno ne postoji delotvorna vakcina protiv korona virusa, Britanija sada na raspolaganju ima tri različite vakcine i potencijalnih 230 miliona doza.„Novo partnerstvo s nekim od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija obezbediće Velikoj Britaniji najbolju moguću priliku da nabavi vakcinu koja će zaštititi najugroženije“, izjavio je ministar Alok Šarma.Ti sporazumi su usledili posle ranije najavljenih s kompanijom AstraZeneka, za proizvodnju 100 miliona doza potencijalnih vakcina koje se razvijaju u partnerstvu s Oksfordskim univerzitetom.Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni.Ove kompanije planiraju da do kraja ove godine naprave do 100 miliona doza i potencijalno više od 1,2 milijarde doza do kraja 2021. godine, ako vakcina bude uspešna.Velika Britanija je, takođe, objavila da je obezbedila lek AstraZeneke koji sadrži antitela za neutralizaciju kovid-19, za zaštitu onih koji ne mogu da se vakcinišu.

Deca sportisti u Japanu često žrtve zlostavljanja

Izveštaj Hjuman rajts voča utvrdio je da deca sportisti u Japanu često trpe fizičko, verbalno, a ponekad i seksualno zlostavljanje tokom treninga, nakon što su dokumentovali iskustva preko 800 sportista u 50 sportova, prenosi agencija Rojters.Izveštaj dolazi u nedelji koja bi označila početak Olimpijade u Tokiju da nije bilo globalne pandemije koronavirusa. Igre su pomerene za godinu dana.„Zlostavljanje koje smo dokumentovali uključuje udaranje, šamaranje, kao prekomerna ili nedovoljna količina hrane i vode“, izjavio je na konferenciji za novinare Minki Vorden, direktor globalnih inicijativa Hjuman rajts voča (HRV).U 2013. godini, Japanski olimpijski komitet (JOC) obećao je da će preduzeti korake za uklanjanje nasilja među svojim sportskim savezima nakon što je internim istraživanjem otkriveno da je više od 10 odsto sportista bilo žrtva maltretiranja ili uznemiravanja.HRV je rekao da od tada nije učinjeno dovoljno i da je zlostavljanje dece u sportu globalan problem, da su sistemi za prijavljivanje zlostavljanja nepouzdani i neadekvatni.Izveštaj je zasnovan na intervjuima sa više od 50 sadašnjih i bivših sportista, internetskom istraživanju koje je prikupilo 757 odgovora i sastanaka sa osam japanskih sportskih organizacija.Osamnaest procenata prijavilo je da je doživelo verbalno zlostavljanje, a pet procenata njih da su doživeli seksualni napad ili uznemiravanje dok su učestvovali u sportu kao deca.

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali satelit na Mars

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su danas svoju prvu misiju na Mars jer kako kažu žele da razviju svoje naučne i tehnološke mogućnosti i da smanje svoje oslanjanje na naftu, javlja agencija Rojters.Lansiranje rakete pod nazivom "Amal" iz svemirskog centra "Tanegašima", na malom ostrvu na jugu Japana, prvobitno je bilo planirano za prošlu sredu, ali je odloženo zbog lošeg vremena.Predviđeno je putovanje dugo 500 miliona kilometara a robotsko vozilo će stići na odredište u februaru 2021. godine, za 50. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih Arapskih Emirata.Misija UAE-a košta 200 miliona dolara i cilj je da pruži kompletnu sliku marsovske atmosfere po prvi put, proučavajući dnevne i sezonske promene, rekla je ministarka za naprednu nauku Sara Amiri.Ovo je prva uspešna interplanetarna misija jedne arapske zemlje.UAE su do sada lansirale tri posmatračka satelita, ali nijedan nije izašao iz Zemljine orbite.Japan ima sopstvenu misiju na Mars koja je planirana za 2024. godinu.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.