Prodaja vozila u svetu opada, u Kini 2022. godine prodata trećina svih automobila

Prodaja vozila od 2019. godine i pandemije koronavirusa počela je da opada širom sveta, da bi u lane, usled rata u Ukrajini, u Evropi opala na 13,3 miliona vozila godišnje, što je najniži nivo od 1993. godine.

Ovo je podatak koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković izneo u svojoj studiji pod nazivom „Globalno restrukturiranje auto industrije“ koja se nalazi u novom broju časopisa Kvartalni monitor.

U analizi se navodi da je pad tražnje vozila na svetskom tržištu naročito zahvatio segment putničkih vozila, tako da je u okviru Evropske unije tražnja pala na 9,3 miliona jedinica, što je najniži nivo od 1993. godine.

Kinesko tržište u 2022. godini činilo trećinu svetskog tržišta

Kinesko tržište danas predstavlja najveće pojedinačno tržište motornih vozila. Ono je konstantno raslo sa 8,8 miliona prodatih vozila u 2007. godini, na 28,9 miliona vozila u 2017. godini, naveo je Marković.

Kako je istakao, veliki broj pojedinaca koji ne poseduju vozila, visoke stope ekonomskog rasta, ulaganje u putnu infrastrukturu, kao i veliki fiskalni stimulusi kako bi se tokom „Velike recesije“ podstakla domaća tražnja, za rezultat su imali rast tražnje za skoro 20 miliona vozila u svega jednoj deceniji u Kini.

Marković je naveo u tekstu da su ograničenje finansijskih podsticaja, ali i rast broja vozila po glavi stanovnika, za posledicu imali pad tražnje nakon 2017. godine, a pad tražnje je dodatno pojačala i pandemija virusa korona, kao i mere zatvaranja koje su bile naročito oštre u Kini.

Sa druge strane tržište Indije je u prethodnom periodu raslo veoma intenzivno sa dva miliona vozila u 2007. godini, na 4,4 miliona vozila u 2018. godini.

Pandemija je dovela do pada tražnje samo u 2020. godini,  ali je ponovo došlo do brzog rasta 2021. i 2022. godine, kada je zabeležena prodaja 4,7 miliona vozila, prvi put više od Japana.

Na ovaj način je Indija postala treće najveće nacionalno tržište iza Kine i SAD.

Investicije auto kompanija i auto dobavljača u projekte istraživanja i razvoja u 2021. godini iznosile oko 138 milijardi evra, navodi Marković u tekstu.

„Treba primetiti da su investicije u projekte istraživanja i razvoja u auto industriji samo 35 odsto manje nego u oblasti farmacije i biotehnologije“, naveo je on.

Na listi najvećih investitora u I&R u auto industriji u 2021. godini se izdvaja kompanija VW sa 15.593 miliona evra, a zatim slede Mercedes Benz sa 8.973 miliona evra i Toyota sa 8.691 miliona evra.

Zeleni automobili, ko prednjači?

Dušan Marković u tekstu o globalnom restrukturiranju auto industrije navodi da su začajni finansijski i nefinansijski državni podsticaji dali rezultate u razvoju ovog segmenta.

Segment hibridnih i čisto električnih vozila narastao je sa 2,5 miliona vozila u 2018. godini, na 10,5 miliona vozila u 2022. godini.

Kina je kao jedan od svojih prioriteta ekonomskog razvoja postavila razvoj tržišta „zelenih vozila“.

Kako Marković objašnjava, Kina podrškom razvoju ovog segmenta, nastoji da reši pitanje visokog zagađenja koje opterećuje velike industrijske centre i da smanji zavisnost od uvoza nafte, jer poseduje velike nuklearne i hidro kapacitete u proizvodnji električne energije.

Ovim merama Kina je izrasla u najznačajnije nacionalno tržište za električna vozila, a prodaja ove vrste vozila u Kini je dostigla skoro 6,2 miliona vozila u 2022. godini, što je predstavljalo skoro 60 odsto svetske prodaje.

Kako je naglasio, pad prodaje u 2019. godini je posledica odluke državnih organa da smanje nivo subvencija za kupovinu ovih vozila, smatrajući da se tražnja dovoljno razvila i da postoji segment potrošača, koji je spreman da plati punu cenu za ovu vrstu vozila.

Marković je istakao  i da se poazalo da je ova pretpostavka bila pogrešna i da je posle samo godinu dana ova vrsta podsticaja obnovljena.

„U 2020. godini tražnja se blago oporavila, ali ne u punom obimu, što je posledica pandemije i administrativnih ograničenja po pitanju kretanja ljudi u ovom periodu“, naveo je Marković.

Evropsko tržište drugo po veličini električnih vozila u svetu

Evropsko tržište predstavlja drugo po veličini tržište električnih vozila. Prodaja na ovom tržištu je iznosila skoro 2,7 miliona vozila, što je predstavljalo preko 25 odsto globalnog tržišta.

„Rast ovog segmenta u Evropi je bio konstantan, a naročito je bio izražen tokom 2021. i 2022. godine, što koincidira sa popuštanjem pandemijskih mera. Značajno je napomenuti da se ovaj segment brzo razvijao i u periodu kontrakcije ukupne tražnje za vozilima. Rast ovog segmenta u Evropi je posledica strateškog opredeljenja ka razvoju ‘zelenih’ tehnologija i pokušaja smanjenja zavisnosti od uvoza nafte iz Rusije i drugih zemalja“, naveo je profesor u tekstu.

Kako je istakao, tržište severne Amerike je pionirsko za električna vozila.

„Kompanija Tesla, koja je nastala na tlu SAD, je pre više od decenije otpočela sa razvojem čisto električnih vozila i delovalo je da će tržište SAD biti predvodnik razvoja ovog tržišnog segmenta“, naveo je Marković.

Međutim, kako je naglasio, prodaja je sa 360 hiljada električnih vozila u 2018. godini narasla na 1,1 milion vozila u 2022. godini, tako da je udeo severne Amerike u globalnoj prodaji opao za četiri priocentna poena, odnosno sa 14 na 10 odsto.

Kako je naveo, opadanju značaja tržišta SAD na globalnom nivou je doprinela relativno mala državna podrška u vidu subvencija i podsticaja razvoju infrastrukture.

„Naime, osim pojedinih liberalnih država u SAD, kao što je Kalifornija, ostale države u okviru SAD nisu podržale ovaj segment. Objašnjenje za ovakav razvoj situacije se može tražiti u politici SAD koja insistira na energetskoj nezavisnosti, bez stavljanja u fokus ekoloških aspekata, dok je u Evropi prednost data ekološkim aspektima“, naglasio je on.

U SAD kroz kovid pomoć pronevereno 200 milijardi dolara