Prosečna inflacija na svetu će opasti sa 8,7 odsto u 2022. na sedam odsto u 2023. godini, ali će bazna inflacija (rast potrošačkih cena bez hrane, energije, alkohola i cigareta) verovatno sporije opadati, navodi se u julskom ekonomskom biltenu Međunarodnog monetrnog fonda „Svetski ekonomski izgledi“.
Kako se prognozira, u većini slučajeva povratak inflacije na ciljanu vrednost od oko dva odsto je „malo verovatan“ pre 2025. godine.
Kada se stope inflacije vrate na staro, najverovatnije će biti smanjene kamatne stope na pretpandemijski nivo.
Rat u Ukrajini bi, kako se navodi, mogao da se intenzivira i dovede do viših cena hrane i energije, pojačavajući inflaciju.
Bazna inflacija u tom slučaju bi mogla da bude upornija nego što se očekivalo, zahtevajući još oštriju monetarnu politiku.
U većini slučajeva, vlade država bi trebalo da pruže ciljanu podršku onima koji se najviše bore sa krizom troškova života, navodi se u izveštaju.
Nivoi duga ostaju visoki, ograničavajući sposobnost kreatora fiskalne politike da odgovori na nove izazove.
Kada je u pitanju period nakon pandemije, Kina se oporavlja i to olakšava poremećaje u lancu snabdevanja.
Projekcija MMF-a su da će privredni rast pasti sa 3,4 odsto u 2022. na 2,8 odsto u 2023. godini, da će za pet godina biti tri odsto što je najniži rast poslednjih decenija.
Očkuje se da će privredni rast naprednih ekonomija pasti za 2,7 odsto u 2022. na 1,3 odsto u 2023.
U drugom scenariju globalni rast opada sa 2,5 odsto u 2023. godini što je najslabiji rast od 2001. godine.
MMF: Potrebno novo povećanje cena energenata u Srbiji