Radnička prava, upisana u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, na Zapadnom Balkanu su u takvom stanju da se radnici i dalje bore sa nezaposlenošću, neformalnom zaposlenošću, niskim platama, visokim rizicima od siromaštva i drugim problemima, naveo je u autorskom tekstu povodom 1. maja Nand Šani, vodja tima Platforme Saveta za regionalnu saradnju (RCC) za zapošljavanje i socijalna pitanja.
„Medjunarodni dan radnika ili praznik rada danas je praznik koji se slavi širom sveta u čast borbe radnika i sindikata (…) Ova prava, koja su mnogi platili svojom krvlju, a sada su deo Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojene i donesene na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1948. godine, za ostatak sveta kao i za nas na Zapadnom Balkanu, data su i podrazumevaju se. Ipak, čak i sada, na Zapadnom Balkanu, u srcu Evrope, mi se i dalje borimo sa nezaposlenošću, neformalnom zaposlenošću, niskim platama, visokim rizicima od siromaštva, itd“, naveo je Šani.
Kako je naveo Šani, iako su danas prve asocijacije na Medjunarodni dan rada neradni dani i izleti s porodicom i prijateljima, njegovo poreklo leži u velikom štrajku u SAD 1886. koji je kulminirao masakrom na čikaškom Trgu žitne berze 4. maja, kada je policija pucala na okupljene radnike koji su tražili osmočasovno radno vreme i ubila veliki broj ljudi.
Najvažniji faktor u izvlačenju ljudi iz siromaštva, smatra Šani, predstavlja zaposlenost.
„Dobra vest je da je konačno, nakon decenije recesije, siromaštvo u regionu u padu, uglavnom zahvaljujući otvaranju novih radnih mesta. Loša vest je, medjutim, ta da je stopa siromaštva i dalje visoka“, naveo je on i dodao da su problemi to što je veliki deo poslova loše plaćen i da veoma mali procenat novih radnih mesta dobijaju mladi.
Ipak, navodi Šani, i pored ukupno pozitivnih trendova zaposlenosti, razlog za brigu je što na Zapadnom Balkanu posao ima samo polovina radno sposobnog stanovništva.
Prema Šaniju, još jedan problem je što se zbog strukturnih nedostataka tržišta rada gube produktivne godine radnog veka.
„Prema Svetskoj banci, prosečna radno sposobna žena na Zapadnom Balkanu gubi više od trideset, a prosečan radno sposoban muškarac više od dvadeset godina svog produktivnog radnog veka zbog nezaposlenosti i neaktivnosti, što je zapanjujuće, posebno kada pomislimo da produktivni radni vek traje ukupno nekih četrdeset godina“, kaže Šani.
Šani je kao značajan faktor za uspeh na tržištu rada izdvojio i obrazovanje, koje sa svakom utrošenom godinom kasnije povećava prihode.
