Vesti iz sveta

11.03.2022. 15:59

Klima101

Autor: Nova Ekonomija

Rat u Ukrajini pokrenuo najveću naftnu krizu u poslednjih 50 godina u Evropi

Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i ...

Foto: freepik

Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.

Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.

Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena.

„Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. 

EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.

To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.

I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije „munjevitom brzinom“ ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu.

„Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom“, izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.

Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. 

U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.

Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.

Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.

Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. 

Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.

Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. 

Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.