SAD „vrbuje“ velike evropske kompanije u energetskoj krizi

Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju priliku da usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini pridobiju evropske multinacionalne kompanije budući da imaju ključnu prednost kada su u pitanju jeftiniji troškovi energije, piše Fajnenšl tajms.

Evropska teška industrija je pretrpela sumornih nekoliko meseci, visoke cene energije i nestašice goriva ostavile su blizu deset odsto proizvodnje sirovog čelika i polovinu primarnog aluminijuma u stanju mirovanja.

Industrija đubriva se nedavno vratila na pola kapaciteta, a grupe kao što je norveška Yara (Jara) upozoravaju da će smanjena proizvodnja dovesti i do nestašice hrane.

Čini se da kriza sa gorivom popušta, ali ograničenja koje je to izazvalo visiće nad odlukama evropskih kompanija godinama, i dok neke kompanije ulažu u zelenu energiju i poboljšavaju energetsku efikasnost, druge takođe preispituju svoj opseg rada.

Kako kompanije budu odlučivale koja postrojenja da modernizuju i kada ima smisla početi ispočetka negde drugde, troškovi energije će očigledno igrati veliku ulogu.

SAD imaju ključnu prednost u odnosu na Evropu jer je snabdevanje prirodnim gasom je lokalno, pouzdano i konstantno jeftinije, iako je razlika u ceni veoma oscilirala.

Uzmite u obzir Shell (Šel), koji je 2016. godine doneo odluku da izgradi petrohemijsku fabriku vrednu šest milijardi dolara u blizini Pitsburga, u Pensilvaniji, delom zato što je bila blizu izvora prirodnog gasa, ova kompanija sedištem u Velikoj Britaniji upravo je završila izgradnju i očekuje da će tamo početi da proizvodi plastiku do kraja godine.

Izvršni direktor Ben van Beurden opisao je to kao deo pomeranja ka Americi, koja izgleda da će sigurno imati više strukturalnih prednosti sada, a možda i u godinama koje dolaze.

Kompanije koje su investirale u lokalnu proizvodnju za Amerikance otkrile su da SAD mogu biti dobra baza za izvoz.

Ironično je da je energija sada privlačan faktor za kompanije koje razmišljaju o ekspanziji u SAD. Još sedamdesetih i osamdesetih, rastući troškovi energije pomogli su da se pokrene pad američke proizvodnje čelika, revolucija iz škriljaca je promenila dinamiku, a ruska invazija na Ukrajinu pružila je poziv za buđenje u pogledu pouzdanosti snabdevanja.

Energetski analitičar Stiven Šork da je pozanto ja je američki prirodni gas najjeftiniji na svetu i da će tako ostati još neko vreme.

Kako kompanije smanjuju svoje emisiju ugljenika, cene fosilnih goriva bi trebalo da postanu manje važne, ali SAD nastoje da prošire svoju energetsku prednost nedavno usvojenim Zakonom o smanjenju inflacije.

„Zakon o smanjenju inglacije uvećava strateške prednosti koje SAD već imaju . . . i omogućava industriji da postane dominantan snabdevač energijom u ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika“, pišu analitičari Credit Suisse.

Kuda ide srpska energetika

Entuzijasti veruju da su američka energija vetra i sunca, kao i zeleni vodonik, koji se proizvodi iz obnovljivih izvora energije, na putu da postanu među najjeftinijim na svetu.

Koliko god važno, cene energije nisu presudni faktor u odlukama o ulaganju, evropski korporativni rukovodioci takođe žele stabilnu politiku i odgovarajuće kvalifikovanu radnu snagu.

Neki rukovodioci se plaše da će rastući sukob stranaka oko ulaganja zasnovanog na životnu sredinu izazvati probleme kompanijama iz EU koje moraju da se pridržavaju mandata Brisela o klimatskim promenama.

Rusi su dali SAD šansu da pridobiju značajne strane direktne investicije u svoj industrijski sektor – osim ako političari ne iskoriste tu priliku.