Vesti iz sveta

03.06.2014. 09:51

Jutarnji.hr

Autor: Nova Ekonomija

Šeril Sandberg, žena koja je Fejsbuk učinila profitabilnim

Pre šest godina osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg našao se u nevolji. Kompanija mu je naglo rasla, a on u nezrelim dvadesetima nije znao kako voditi korporaciju.

U decembru je otišao na božićnu proslavu kod direktora Dena Rosensveiga i pred njegovom kućom ugledao Guglovu potpredsednicu za globalne operacije online prodaje Šeril Sandberg.

Tridesetosmogodišnja genijalka, poznata po fantastičnim sposobnostima, Zakerbergu se nije činila kao realna opcija, ko bi iz kopmanije sa 4.000 zaposlenih prešao u Fejsbuk, firmu bez prihoda?

Zakerberg tvrdi da su ostali pred vratima sat vremena, zadubljeni u razgovor. Dobro da joj je prišao, jer Šeril Sandberg bila je spremna za novi izazov. Već je tražila novi posao. 

Nakon Božića Sandberg i Zakerberg otišli su u „Flea Street“ kafe, na prvu u nizu večera na kojima je učvršćeno partnertstvo. 

Odmah su zaključili da se neće moći sastajati po restoranima jer će cela industrija početi brujati. Ostatak plana skovan je u Zakerbergovom stanu. Sastajali su se šest nedelja, jednom ili dvaput nedeljno, ponekad i u kući Šeril Sandberg. Njen suprug Dejv Goldberg, direktor online firme „Survey Monkey“, ispričao je njujorkeru kako je to izgledalo. 

„Kao da su devojka i dečko”, rekao je Goldberg, „Pitali su jedno drugo u što veruješ? Do čega ti je stalo? Šta ti je misija? Filozofski razgovori”. 

Do februara 2008. Zakerberg je bio siguran da će upravo Šeril Sandberg spasiti Fejsbuk. 

Fejsbuk je, govorila je tada Sandberg, kompanija vođena instinktima i međuljudskim odnosima, aludirajući da Gugl to nije, pa odlazak nije prošao glatko. 

Ceo mart 2008. u Fejsbuku je pitala i slušala. 

„Prilazila je ljudima, prekidala razgovore, predstavljala se i nametala gard kojim je naređivala ljudima da se predaju i uspostave direktan odnos s njom jer se neće zabijati u kancelariju sa Zakerbergom”, pričao je potpredsednik Facebooka Kris Koks. 

Zakerberg joj je, kako danas govori, zahvalan „što obavlja stvari koje on ne želi”, poput strategija oglašavanja, zapošljavanja i otkaza, menadžmenta, političkih pitanja. 

„I onako je u tome sto puta bolja od mene”, govorio je. 

Šeril Sandberg priznala je da je po dolasku u Fesjbuk osetila strepnju nekih ljudi, pitali su se hoće li biti previše korporativna za njih, hoće li narušiti dominantno mušku kulturu tipičnu za Silicijumsku dolinu. 

Ona je, pak, brinula samo zbog finansija. „Nad glavama nam je visilo pitanje možemo li zaraditi novac. Ikada”, ispričala je u jednom intervjuu. 

Inženjeri su mislili da je novac prirodna posledica genijalnih veb stranica, a očigledni Fejsbukov biznis, prodaja oglasa, bio je u rasulu. 

Korisnici su Fejsbuk smatrali privatnim prostorom. Neki su u industriji već lamentirali da će Fejsbuk propasti po uzoru na Myspace 

Postavila je tri pitanja: treba li se za prihode oslanjati na oglase, e-trgovinu ili pretplatu. Pozvala je direktore da svaki dan od 6 do 9 uveče sede i raspravljaju o tome. 

Do proleća, složili su se oko oglašavanja, ali s diskretnim oglasima. Do 2010. bili su profitabilni. U tri godine narasli su sa 130 zaposlenih na 2.500, sa 70 miliona korisnika na 700 miliona, počeli učiti o marketingu, nalaziti sopstvene modele prezentacije koje su oglašivači hteli platiti. 

Pre dve nedelje sklopili su 500 miliona vredan partnerski ugovor s francuskim marketinškim divom „Publicisom“ i svi se počeli pitati što će sledeće napraviti Šeril Sandberg. 

Kad su demokrate 2000. izgubili izbore, otišla je u Silicijumsku dolinu i priključila se tehnološkoj revoluciji. Zainteresovala se za Gugl jer su je progonili i jer joj se činilo da imaju viši cilj, omogućiti svetu slobodni pristup informacijama. 

Brinulo je, međutim, što nisu imali nikakav poslovni plan. Erik Šmidt zvao je svake nedelje. „Ne budi idiot”, rekao je. „Ovo je svemirski brod, upadaj!” 

Sandberg je zaposlila pola Gugla, formirala finansijsku politiku i, kao kasnije Facebook, pretvorila ih u profitabilnu i održivu firmu. 

„Teško vam mogu opisati koliko je ona pametna”, rekao je Eric Šmidt na promociji njenje knjige „Lean In” koja je pokrenula novi pokret za rodnu ravnopravnost u poslovnoj zajednici. 

U istoriji biznisa svega je nekoliko direktora uspelo u desetak godina preokrenuti dve velike kompanije. 

Sandberg kaže da je tajna u veštinama. U industrijama koje se brzo menjaju iskustvu pada cena. „Idite tamo gde raste cena vašim veštinama, menjajte sektore i izazove”, savetuje on.

Šeril Sandberg rođena je 1969. u Vašingtonu, ali se sa porodicom uskoro preselila u Majami. Šeril je bila briljantna učenica i to joj je, kako je kasnije pričala njena majka, uništavalo društven život. Diplomirala je ekonomiju na Harvardu, a prvi je zapazio bivši američki ministar finansija Lavren Samers kod koga je dolazila na predavanja. On joj se ponudio kao mentor za diplomski, na temu kako ekonomska nejednakost pridonosi nasilju u braku i kad je kasnije osnovala grupu Žene u ekonomiji, promovisao je u vladi.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Zato što je april jedan od najlepših meseci u godini…
    Tada se priroda budi, životinje se bude iz zimskog sna koje su zimu prespavale, a i one druge raduju se suncu koje ih miluje svojim toplim zracima..
    I sneg hoće da vidi i oseti šta se to dešava u aprilu..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.