Nestanak električne energije, tačnije potpuni raspad elektroenergetskog sistema, ili kako ga kolokvijalno inženjeri nazivaju „blackout“, koji je uticao na značajan deo elektroenergetskog sistema pirinejskog poluostrva naglašava kritične izazove sa kojima se operatori sistema suočavaju na globalnom nivou, piše u analizi stručnjak za energetiku Nenad Šijaković.
Važno je prepoznati da je elektroenergetski sistem dinamičan i kompleksan entitet, koji je stalno izložen rastućim i promenljivim poremećajima, koji zahtevaju neposredne, precizne intervencije i koordinisane akcije između proizvodnih entiteta i operatera sistema kako bi se održala stabilnost sistema, kao i adekvatan proizvodni miks na raspolaganju kako bi isto bilo uopšte moguće, piše Šijaković na portalu Energija Balkana.
U ovom trenutku ne znamo mnogo, ali evo šta znamo sa sigurnošću.
Španski premijer Pedro Sančez je izjavio za medije da je jasno da je španski elektroenergetski sistem otkazao u 12:33h, u ponedeljak 28. aprila, kao i da će vlada istražiti šta se dogodilo „u tih pet sekundi“. Španska elektroenergetska kompanija odbacila je sajber napad kao mogući uzrok, ali vlada i dalje razmatra sve moguće „hipoteze“.
Portugalski operator sistema, Redes Energeticas Nacionais (REN), rekao je da je „redak atmosferski fenomen“ izazvao ozbiljnu neravnotežu u temperaturama koja je dovela do široko rasprostranjenih isključenja. REN je rekao: „Zbog ekstremnih temperaturnih varijacija u unutrašnjosti Španije, došlo je do anomalnih oscilacija u vodovima veoma visokog napona (400 kV), što je fenomen poznat kao ‘indukovane atmosferske vibracije’. Portugalski premijer Luis Montenegro takođe je rekao da je ovo pitanje nastalo u Španiji”.
Međutim, u saopštenju od 29. aprila španska nacionalna meteorološka kancelarija, Aemet, čini se da isključuje vremenske prilike kao krivca.
„Tokom dana 28. aprila nisu otkrivene neobične meteorološke ili atmosferske pojave, niti je bilo naglih varijacija temperature u našoj mreži meteoroloških stanica“, rekao je Aemet.
Španska vlada je saopštila da je uzrok nestanka struje još uvek nepoznat i upozorila na spekulacije.
Ovu priču zapravo obeležavaju i sledeće dve samo na prvi pogled nepovezane vesti.
Prva vest: Bloomberg News je izvestio da je Španija zabeležila rekordan broj sati sa negativnim cenama električne energije poslednjih meseci, jer sve više energije vetra i sunca snabdeva mrežu. Takođe, zabeležene su negativne cene električne energije širom Evrope čak i tokom trajanja ove po Španiju i Portugal vrlo teške situacije, dok nekih 50 miliona potrošača širom Španije i Portugala nisu uopšte imale električnu energiju.
Druga vest: 16. aprila, samo desetak dana pre ovog teškog raspada EES u Španiji, u medijima se mogla naći bombastično prenesena vest o tome da je španski elektroenergetski sistem po prvi put u istoriji postigao da se tokom jednog radnog dana potrošači napajaju 100% iz obnovljivih izvora energije. Nije prošlo mnogo eto, po svetskim medijima vest broj jedan postao je ovaj težak potpuni raspad elektroenergetskog sistema Portugala i Španije koji se desio 28. aprila skoro tačno u podne.
Šta spaja ove dve vesti.
Naime pre samo par dana, u ponedeljak 28. aprila u 12:33 dolazi do značajnih problema u elektroenergetskim sistemima Španije i Portugala, odnosno do potpunog raspada sistema, tzv. blackout-a elektroenergetskih sistema Španije i Portugala kao i do problema i u južnom delu francuske. U Španiji i Portugalu bukvalno sve staje, ove dve države ostaju u potpunosti bez električne energije i svega što se napaja iz iste. U većim gradovima poput Barselone, Madrida i Lisabona, ljudi su bili zarobljeni u liftovima, zaglavljeni u vozovima i nisu mogli da pristupe internetu.
Šta je zapravo suština kod ovog događaja. Potpuno je u ovom trenutku nebitno šta je uzrokovalo taj poremećaj koji je doveo do oscilacija i nestabilnosti sistema, odnosno poremećaja u radu EES, bitno je zbog čega sistem nije imao resurse da ponovo uspostavi stabilan rad nakon tog poremećaja, a dobra pretpostavka je da je odgovor u tome što nije bilo dovoljno sinhronih turboagregata priključenih na mrežu, sposobnih da suzbiju nestabilnost, odnosno vrate sistem u stabilan režim rada bez posledica kakve su nažalost nastupile.
Poremećaji su se dešavali i dešavaće se usled raznih uzroka, ali sistem je taj koji mora mora biti takav da prevaziđe poremećaje sa minimalnim posledicama po snabdevanje krajnjih potrošača.
Podsetimo se, elektroenergetski sistem Ukrajine je pre par godina izdržao u izolovanom režimu rada dve pune sedmice, petnaest dana ostrvskog rada. Juče sistemi Španije i Portugala nisu tako nešto izdržale ni desetak sekundi.
Pre nego što je došlo do raspada, Španija je na mreži imala vrlo malo upravljivih jedinica sa rotirajućom masom, a samim tim sistem je radio sa vrlo malo inercije:
Jednostavnim rečima, „proizvodnja koja se može dispečirati“ znači elektrane, poput gasnih ili nuklearnih, koje mogu brzo da prilagode svoj izlaz da bi mreža bila stabilna, imaju rotirajuće turbine koje pomažu u tome. Dana 28. aprila 2025. godine, španska mreža se u velikoj meri oslanjala na obnovljive izvore energije poput sunca i vetra, koji su činili 78% generatorskog miksa, ali se ne mogu lako kontrolisati na prethodno opisani način.
Deo malo inercije znači da mreži nedostaje stabilnost. Inercija je kao masivni zamajac koji se opire iznenadnim promenama. Tradicionalna postrojenja to obezbeđuju svojim rotirajućim masama u turbinama, ali obnovljivi izvori ne, ne bez dodatne kompleksne energetske elektronike I baterijskih skladišta, čineći mrežu krhkom. Ovo je verovatno doprinelo raspadu sistema koji je pogodio Španiju, Portugal i delove Francuske, pošto mreža nije mogla dobro da podnese iznenadne poremećaje.
Ponovno uspostavljanje sistema nakon raspada je dosta komplikovanije u uslovima u kojima nisu operativno spremne konvencionalne, upravljive elektrane, što je ovde takođe bio slučaj.
Jasna je potreba da se osigura dinamička stabilnost sistema koja se mora osigurati s određenim iznosom konstante inercije odnosno sposobnošću celog elektroenergetskog sistema da izdrži značajan pad proizvodnje, ili potrošnje i priguši ga samom brzinom promene proizvodnje svih generatora na mreži, odnosno njihovih rotirajućih masa. Veći generatori imaju veću inercionu masu.
Raspad na Balkanu prošlog juna ispostaviće se na kraju da verovatno ima vrlo slične uzroke i posledice kao i ovaj raspad na Pirinejima. Veliki postotak varijabilnih OIE u proizvodnom miksu, isključeni konvencionalni veliki sinhroni generatori, mreža visoko opterećenja s tokovima snaga blizu termičkih ograničenja vodova. U takvim situacijama dovoljan je jedan neplaniranih događaj, bilo koje prirode i porekla. Na Balkanu to je bio N-2 ispad interkonektivnih dalekovoda nakon čega su oscilacije u Albaniji i Crnoj Gori izazvale prevelike promene frekvencije, za čije prigušenje nije bilo adekvatnih proizvodnih jedinica u lokalu, niti drugih potrebnih uređaja što je posledično prešlo u potpuni naponski slom.
Slična situacija pretpostavljamo da se desila i juče na pirinejskom poluostrvu. Poremećaj se dogodio u 12:33h kada proizvodnja iz sunca postiže maksimum, konvencionalne elektrane su bile potisnute na minimum, što se iz prethodnih procenata gore u tekstu i da videti. U režimu sa vrlo malo sinhronih turbogeneratora na mreži, koja je bila vrlo opterećena usled poremećaja, čiji uzrok za ovu priču ponavljamo nije bitan, najverovatnije je došlo do oscilacija, odnosno pojave nestabilnosti koju sistem prosto nije imao čime da priguši.
U sistemima sa visokim udelom varijabilnih OIE i malim udelom sinhronih turbogeneratora sa neophodnim inercionim masama, zasigurno je da su potrebni stabilizatori, BESS sistemi sa veštačkom inercijom, zatim izvori reaktivne energije za potrebnu regulaciju napona (VSR, SVC, STATCOM, kondenzatori, prigušnice). Sve ovo su dodaci u sistem koji koštaju, i moraju se odraziti i na cenu električne energije za krajnje potrošače. Alternativa jeste u kontrolisanoj integraciji varijabilnih OIE, kao i obaveznom zadržavanju neophodnog nivoa stabilnih proizvodnih jedinica, sinhronih turboagregata, sposobnih da adekvatno odgovore na gore opisane poremećaje, piše Šijaković.
Celu analizu pročitajte OVDE.
Uprkos skupoj struji profit EPS-a se strmoglavio: Šta se dešava u Elektroprivredi Srbije?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Državni naftni gigant Saudijske Arabije Aramko danas je objavio profit od 26 milijardi dolara u prvom kvartalu, što je za 4,6 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, pošto pad globalnih cena nafte podriva ...
Razgovori između SAD i Kine na najvišem nivou od kada je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pokrenuo trgovinski rat počeli su danas u Ženevi u pokušaju smirivanja tenzija između dve najveće svetske privrede...
U finalu Lige šampiona ove godine, 31. maja, igraće Inter i Paris Sen Žermen. To će biti tek drugi put u 69 godina dugoj istoriji Kupa šampiona da će se italijanski i francuski tim sastati u borbi za trofej ...
Predsednik SAD Donald Tramp je danas predložio smanjenje carina Kini sa 145 koliko je sam ranije uveo, na 80 odsto.Odluku o smanjenju je doneo uoči sastanka delegacije dve zemlje u Ženevi tokom vikenda o...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
