Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da američki dolar ima najjaču vrednost od 2000. godine i da bi države u razvoju trebalo da obrate pažnju na faktore koji utiču na devizni kurs, kao i da reaguju na prve znake tržišnih poremećaja.
Kako se navodi u analizi MMF-a, zemlje moraju da sačuvaju svoje devizne rezerve, jer će im biti potrebnije u budućnosti.
Države koje su u mogućnosti trebalo bi da ponovo uspostave takozvane swap linije (sporazumi kojim se reguliše razmena valuta) sa centralnim bankama.
Zemlje sa zdravom ekonomskom politikom treba da proaktivno iskoriste mere predostrožnosti MMF-a kako bi zadovoljile svoje buduće potrebe za likvidnošću.
Države sa velikim dugovima u stranoj valuti trebalo bi da smanje taj udeo, upravljanjem tokovima kapitala ili makroprudencijalnom politikom (prema sajtu Narodne banke Srbije, to su mere mere za sprečavanje nastanka finansijskih rizika u sistemu, ili njihovo ublažavanje).
Neke zemlje, kako se dodaje, suočavaju se sa poremećajima poput rasta troškova hedžinga, koji služi za zaštitu od deviznog rizika.
Ozbiljni poremećaji na valutnim tržištima mogli bi da izazovu makroekonomsku i finansijsku nestabilnost.
U takvim slučajevima, kako se ocenjuje, može da bude korisna privremena devizna intervencija, koja može da pomogne ako se desi velika depresijacija, odnosno pad vrednosti domaće valute, što utiče na finansijsku stabilnost.
Ipak, kako se dodaje, monetarna politika sama po sebi ne može da povrati stabilnost cena.
MMF je, kako se navodi, spreman da proširi svoje kreditne resurse na zemlje članice koje imaju probleme sa platnim bilansom.
KOLIKO JE OJAČAO DOLAR TOKOM 2022. GODINE?
Kako je ranije pisao naš portal, jačanje američkog dolara može da podigne javni dud Srbije za 580 miliona evra.
MMF podseća kako je od početka godine američki dolar ojačao za 22 odsto u odnosu na japanski jen, 13 procenata prema evru i šest odsto u odnosu na valute zemalja u razvoju.
Za mnoge zemlje koje se bore da smanje inflaciju, slabljenje njihovih valuta u odnosu na dolar je otežalo tu borbu.
Kako se navodi, posebno su osetljiva tržišta u razvoju, jer zavise od uvoza koji je većim delom fakturisan upravo u dolarima.
Jačanje dolara, takođe, utiče i na kredite, jer je polovina svih stranih zajmova i međunarodnih dužničkih hartija od vrednosti denominovana upravo u dolarima.
Podseća se i da je u državama u razvoju privatni sektor posebno opterećen dugovima koji su indeksirani u dolarima.
Pojedine zemlje, kako se dodaje u ovoj analizi, intervenišu na deviznom tržištu, pa su ukupne devizne rezerve u zemaljama u razvoju pale za više od šest odsto u prvih sedam meseci ove godine.
Prema oceni MMF-a devizna intervencija ne bi trebalo da zameni opravdano prilagođavanje makroekonomske politike.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
Brisel planira da prisili kineske kompanije da prenesu svoju intelektualnu svojinu evropskim preduzećima kako bi mogle da dobiju subvencije EU, u okviru strožeg trgovinskog režima vezanog za čiste tehnologij...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
