Vesti iz sveta

11.04.2014. 13:18

RTS

Autor: Nova Ekonomija

Tojota u poslednjih pet godina povukla 30 miliona vozila

Najveći svetski proizvođač vozila, koji je decenijama bio simbol kvaliteta, samo u poslednjih pet godina povukao je preko 30 miliona vozila.

Najveći japanski i svetski proizvođač automobila Tojota objavio je da privremeno povlači iz upotrebe 6,4 miliona svojih vozila proizvedenih od 2005. godine na ovamo. Čak 27 različitih modela automobilskog giganta iz centralnog Japana biće obuhvaćeno tom velikom akcijom.

Razlog za opoziv vozila su problemi u paljenju i otvaranju vazdušnog jastuka, kvarovi motora koji pokreće brisače, teškoće u podešavanju položaja sedišta i defekat u kućištu volana.

Mada su zabeleženi manji požari pri paljenju i utvrđeno da postoji mogućnost da se kod jednog broja vozila vazdušni jastuk ne otvori pri sudaru ako se volan nalazi pod određenim uglom, japanska kompanija tvrdi da do sada nije primila izveštaje o tome da je neko od vozača povređen. 

Automobili se povlače na besplatnu opravku radi prevencije, ali i da bi se zadovoljili Tojotini klijenti. 

Najveći deo opozvanih automobila, njih 2,2 miliona, ima samo manje defekte na šinama koje služe za podešavanje razdaljine sedišta u odnosu na volan tako da, tehnički gledano, razmera problema nije previše alarmantna. 

Takođe, povlačenje vozila u svrhu besplatne opravke je već postalo rutinska praksa u automobilskoj industriji. Mada vozači u tom slučaju moraju da pretrpe neprijatnost jer su lišeni svog automobila na određeno vreme, opoziv može da na potrošača ostavi pozitivan utisak, u smislu da proizvođač vodi računa o dobrobiti svojih mušterija. 

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je Tojota u poslednje dve i po godine opozvala ukupno čak 25 miliona vozila, što može imati ozbiljne posledice po ugled kompanije i poverenje potrošača u nju. 

I ranije, u 2009. i 2010. godini, Tojota je bila prisiljena da privremeno povuče 7,5 miliona vozila, pre svega zbog defekta na papučici za gas koja se zaglavljivala prouzrokujući nekontrolisano ubrzanje i nesreće. Najveći broj automobila koji su tada opozvani bili su proizvedeni u Tojotinim fabrikama u Severnoj Americi, a među njima su se nalazile i u celom svetu omiljene „korole“, „kamriji“ i „leksusi“ . 

Američke vlasti tužile su japansku kompaniju zbog ignorisanja problema, odnosno, nedovoljno brze reakcije na žalbe vozača. Tojota je prošlog meseca pristala na nagodbu sa američkim Ministarstvom pravde po kojoj je platila kaznu od 1,2 milijarde dolara.

Šteta po ugled kompanije

Tojota već nekoliko decenija važi za jednog od svetskih lidera u kvalitetu i uzor kada su u pitanju pouzdanost i isplativost vozila. Ova kompanija u 2012. godini proizvela je fantastičnih 9,9 miliona i prodala čak 9,74 miliona vozila. 

Efikasnost i kontrola kvaliteta u Tojoti proteklih decenija postali su predmet proučavanja u automobilskim fabrikama i na univerzitetima širom sveta, ne samo u oblasti mašinske industrije i ekonomije, već i kao kulturni fenomen koji dobro oslikava japanski mentalitet i vrednosti kao što su dobro planiranje i organizacija, vrednoća i želja za stalnim usavršavanjem. 

Stručnjaci Tojote putovali su širom sveta držeći predavanja o filozofiji upornog, postepenog podizanja kvaliteta Tojote koja je poznata kao „kaizen“ (na japanskom to znači „unapređenje“), a rukovodioci te kompanije svrstali su se među najprestižnije svetske autore knjiga o menadžmentu. 

Međutim, defekti na preko 30 miliona Tojotinih vozila koji su otkriveni u proteklih pet godina ozbiljno dovode u sumnju kvalitet proizvodnih traka ove mega kompanije. 

Za ovaj zabrinjavajući pad kvaliteta uzroke treba tražiti pre svega u nagloj ekspanziji ove kompanije koja je proteklih godina, u nastojanju da svrgne Dženeral Motors sa trona najvećeg svetskog proizvođača, prebrzo proširila svoje kapacitete kupivši nekoliko japanskih fabrika kao što su Daihacu, Hino i Subaru. 

Smatra se i da je bitan uzrok pada kvaliteta u poslednjim godinama postepeno penzionisanje brojne generacije prekaljenih radnika i službenika koji su rođeni tokom bejbi-buma, u godinama nakon završetka Drugog svetskog rata, i koji su bili snažno motivisani željom da prevaziđu bedu, izgrade poraženi i razoreni Japan i povrate mu međunarodni ugled. Poslednjih decenija beleži se i dramatičan pad kvaliteta edukacije u Japanu gde ubrzano smanjivanje populacije mladih prisiljava obrazovne institucije da, u borbi za opstanak, snize svoje kriterijume kako bi mogle da privuku što više studenata.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.